„Ne radi se o mešanju u rad policije, već o političkoj borbi ‘uvređene političarke’, koju (bivša ministarka unutrašnjih poslova) Tatjana Bobnar vodi od ostavke pre dve godine“, rekao je Robert Golob.
Izjavio je da veruje u pravnu državu i da će odgovarati na optužbe i odbaciti ih pravnim putem.
„Verujem, takođe, da ću, isto kao u slučaju optužbi o mešanju u hapšenje ruskih špijuna, koje su se pokazale kao izmišljotine i laži, moći da odbacim optužbe i u drugim slučajevima“, rekao je Golob, odgovarajući na novinarska pitanja da li će zbog prijave preuzeti političku odgovornost.
Golob je rekao da je Bobnar bila ta koja je pre izbora, dok je radila u policiji, tražila kontakt sa njim, dva puta dolazila kod njega na sopstvenu inicijativu i govorila mu o listi ‘Janšista’ koje će očistiti iz policije, ukoliko dobije priliku da postane ministarka. Dodao je da je od njega dobila mandat.
Televizija Slovenija je u utorak izvestila da je policija, koja je proveravala tvrdnje bivše ministarke unutrašnjih poslova Bobnar o mešanju premijera Goloba u rad policije, protiv njega podnela krivičnu prijavu.
Specijalizovano državno tužilaštvo je potvrdilo da je primilo prijavu, ali nije potpuno jasno za koje krivično delo ga terete.
Golobov advokat, Stojan Zdolšek, izjavio je danas za STA da ni on nije zvanično obavešten o tome, jer je prijava podneta tužilaštvu, a prijavljene osobe se ne obaveštavaju o tome.
Predkrivični postupak je vođen zbog optužbi Bobnarove da je Golob navodno zahtevao da se pojedinci u policiji zamene ili otpuste u zamenu za vraćanje njegovog poverenja.
Bobnar je nakon ostavke krajem 2022. godine Komisiji za sprečavanje korupcije i tužilaštvu prijavila optužbe o političkim pritiscima na policiju. „Da bih ostala ministarka, neko bi morao da izgubi posao“ rekla je kasnije pred istražnom komisijom parlamenta.
Golobov advokat Zdolšek rekao je da su to pojedinačne izjave, i da su jedne strane Bobnar i njene optužbe a s druge strane premijer koji negira optužbe.
On je objasnio da u sadašanjoj fazi prijava nema pravne posledice. Tužilaštvo može odbaciti prijavu, ili zatražiti dopunu od policije, može podneti zahtev za sudsku istragu, a može i podneti direktnu optužnicu, dodao je Zdolšek.
Izvor: Beta

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Golob odbacio optužbe da se meša u rad policije

Kako je saopšteno iz njegovog kabineta, premijer Golob će odgovoriti na krivičnu prijavu u sredu u 8.45 sati u Narodnoj skupštini.
Pritužbu je tužilaštvu uputila policija, nakon što je skoro dve godine u pretkrivičnom postupku, od ostavke bivše ministarke unutrašnjih poslova Tatjane Bobnar, proveravala njene tvrdnje o Golobovom mešanju u rad policije.
"Politika mora ostati pred vratima generalnog direktora policije", rekla je ministarka unutrašnjih poslova Tatjana Bobnar u decembru 2022. godine, kada je prvi put javno upozorila na, po njenom mišljenju, nedopustivo mešanje predsednika vlade u rad policije.
Ona je kao ministarka obavestila tužilaštvo i antikorupcijsku komisiju o pritiscima na nju i tadašnjeg vršioca dužnosti generalnog direktora policije, a potom o njima detaljnije govorila pred skupštinskom istražnom komisijom.
Izvor: Tanjug

Policija podnela krivičnu prijavu protiv slovenačkog premijera

Na severu Hercegovačko-neretvanskog kantona (HNK) u Bosni i Hercegovini, koji je odsečen zbog jakog nevremena, ima žrtava, izjavila je predsednica kantonalne Vlade Marija Buhač, ali nije mogla da govori o broju dok ne dobije zvanične podatke. 	
MUP Hercegovačko-neretvanskog kantona je objavio da ima žrtava, kao i nestalih u poplavama, što je potvrdila i Marija Buhač, premijerka ovog kantona.&nbsp;
“Našu Županiju je noćas oko 3 sata pogodilo jako nevreme koje je prouzrokovalo jako veliku štetu. Severni deo je skroz odsečen i ugroženi su brojni životi. Prioritet nam je spasavanje života. Kontaktirali smo sve nivoe vlasti i zatražili pomoć, trenutno je upućen zahtev za helikopter za spasavanje deteta u Jablanici. Nadamo se najboljem ishodu uz što manji broj žrtava. Prema prvim informacijama imamo žrtava, ali ne mogu reći broj”, kazala je premijerka Marija Buhač.
Darko Juka, portparol vlade Hercegovačko-neretvanskog kantona, kazao je da je u potpunom prekidu putna i železnička komunikacija, a u delimičnom prekidu je telefonska komunikacija na području Jablanice i Konjica.
Precizirao je da je došlo do ozbiljnih odrona, klizišta i izlivanja reka, i da su na reci Dreženki neki mostovi odneseni, a da su putevi od Jablanice prema severu i gradu Prozor-Rama urušene.
Kanton je zatražio pomoć Oružanih snaga BiH, kao i brojnih dobrovoljaca.
"Ne krećite na put bez potrebe. Putna komunikacija nije u funkciji. Potrebno je da spasavamo živote", rekao je Adil Šuta iz kantonalne Civilne zaštite.
<div class="embed-block"><blockquote class="twitter-tweet"><a href="https://twitter.com/hashtag/poplave?src=hash&amp;ref_src=twsrc%5Etfw">#poplave</a> <a href="https://twitter.com/hashtag/poginuli?src=hash&amp;ref_src=twsrc%5Etfw">#poginuli</a> <a href="https://twitter.com/hashtag/Jablanica?src=hash&amp;ref_src=twsrc%5Etfw">#Jablanica</a> (naselje Donja Jablanica) <a href="https://t.co/kiZW8Mihj9">pic.twitter.com/kiZW8Mihj9</a>&mdash; Salko Bijedić (@Salko_Bijedic) <a href="https://twitter.com/Salko_Bijedic/status/1842119712852803812?ref_src=twsrc%5Etfw">October 4, 2024</a></blockquote> <script async src="https://platform.twitter.com/widgets.js" charset="utf-8"></script></div>
 
Kiseljak je potpuno pod vodom, nestalo je struje, a meštani su zarobljeni u svojim kućama. Kretanje vozila u nekim delovima Kiseljaka nije moguće, ali ni kretanje pešaka. Lokalne vlasti pozvali su stanovništvo da ne napuštaju svoje domove.
Građani preko društvenih mreža dele apokaliptične snimke i iz Tarčina, Fojnice i Konjica.
<div class="embed-block"><blockquote class="twitter-tweet">Naše institucije u potpunosti su angažovane u odgovoru na posljednje poplave izazvane padavinama. CZ KS je aktivna na terenu, prati situaciju i djeluje u svim ugroženim područjima, Naša oprema, bit će dostupna najugroženijim. Fojnica, Kiseljak, Jablanica… nisu sami! <a href="https://t.co/bFr1SPFpM3">pic.twitter.com/bFr1SPFpM3</a>&mdash; Nihad Uk (@nihaduk) <a href="https://twitter.com/nihaduk/status/1842106917314855095?ref_src=twsrc%5Etfw">October 4, 2024</a></blockquote> <script async src="https://platform.twitter.com/widgets.js" charset="utf-8"></script></div>
Zukan Helez, Ministar odbrane Bosne i Hercegovine potvrdio je da su vojnici i helikopteri upućeni u Jablanicu.&nbsp;
"Moramo hitno da evakuišemo jedno dete", rekao je on.&nbsp;
Opština Vareš proglasila je stanje prirodne nesreće zbog obilnih padavina i izlvanja reke Stavnje.
Prema rečima direktora Kantonalne uprave Civilne zaštite Zeničko-dobojskog kantona Dževada Aličića, Stavnja se izlila i na regionalni put R444, a neprohodna je i većina lokalnih puteva u Varešu zbog izlivanja potoka, prenosi Srna. 	
U Vareš-Majdanu obrušio se potporni zid i naslonio na jednu zgradu, pa stanari imaju problem da izađu iz svojih domova. 	
U naselju Dabrovine klizište je odnelo jednu štalu i pomoćni objekat. 	Pripadnici službe Civilne zaštite i Profesionalne vatrogasne jedinice nalaze se na terenu i pomažu građanima, prenose mediji u BiH. Kiša na području Vareša više ne pada, zbog čega se očekuje stabilizacija i vraćanje reka u korita.
<h2>U Crnoj Gori poplave</h2>
Zavod za hidrometeorologiju i seizmologiju Crne Gore izdao je za crveni meteoalarm zbog najavljenog jakog vetra i obilne kiše. Danas se u kontinentalnim i planinskim oblastima, kao i u centralnom delu i na primorju, očekuju udari vetra od preko 90 kilometara na sat.
U tim oblastima očekuje se i jaka kiša, od deset do 20 milimetara padavina za tri sata.
"Moguće su vremenske nepogode i grad", upozorili su iz ZHMS, dodajući da se u istočnim i severoistočnim predelima Crne Gore ujutru, a moguće i popodne, očekuje često umerena do jaka kiša ili pljuskovi sa grmljavinom.
Iz Ministarstva unutrašnjih poslova ranije su saopštili da će područje Crne Gore biti pod uticajem ciklonske aktivnosti i da su intenzivne padavine naročito moguće u noći između četvrtka i petka, kao i u petak tokom prvog dela dana.
<h2>Sneg u Sloveniji</h2>
&nbsp;Sloveniju su zahvatile vremenske neprilike, sa snažnom burom i obilnim padavinama na primorju, dok planinski delovi beleže sneg na visinama iznad 1.200 metara. Očekuje se nastavak padavina, a meteorolozi i saobraćajne službe upozoravaju na probleme.
Primorska oblast se bori sa snažnom burom koja stvara velike probleme, a meteorolog Blaž Šter je putem društvene mreže Iks izvestio o situaciji, navodeći da je "na mnogim mestima u Centralnim Alpama pada sneg".
<div class="embed-block"><blockquote class="twitter-tweet">⚠️🌨 Ponekod na višjeležečih cestah je pričelo snežiti in se sneg tudi oprijemlje cestišč. Na cesti čez Vršič je obvezna zimska oprema, priporočljive so verige. Opozarjamo še, da je na vseh cestah, kjer se sneg oprijemlje cestišč tudi pred 15. 11. obvezna zimska oprema. Previdno! <a href="https://t.co/0F0YgjP592">pic.twitter.com/0F0YgjP592</a>&mdash; Promet.si (@promet_si) <a href="https://twitter.com/promet_si/status/1841917389103104128?ref_src=twsrc%5Etfw">October 3, 2024</a></blockquote> <script async src="https://platform.twitter.com/widgets.js" charset="utf-8"></script></div>
Planinski delovi Slovenije su prekriveni jakim snežnim padavinama, sa 35 centimetara snega na Kredarici i 10 centimetara na Vršiču, što je posebno izazovno za saobraćaj.
Najavljena je temperatura od dva do 13 stepeni Celzijusa, a u noći između petka i subote očekuje se pojačani vetar u primorskoj oblasti sa brzinom preko 120 kilometara na sat, posebno u Vipavskoj dolini. Padavine će se nastaviti do petka ujutro, a najviše kiše se očekuje u zapadnoj, južnoj i centralnoj Sloveniji.&nbsp;
<h2>Nevreme u Hrvatskoj</h2>
&nbsp;Širom Hrvatske zabeležen je rast vodostaja reka zbog obilnih kiša koje danima padaju, a u pojedinim mestima su proglašene vanredne mere odbrane od poplava.
Rastu vodostaji Save, Kupe i Odre, a u Lici Otuče i Zrmanje i zbog toga su u nekim delovima Hrvatske na snazi mere odbrane od poplava, prenosi HRT.
<div class="embed-block"><blockquote class="twitter-tweet"><a href="https://twitter.com/hashtag/Karlovac?src=hash&amp;ref_src=twsrc%5Etfw">#Karlovac</a> : Za Kupu u Karlovcu na snazi izvanredne mjere obrane od poplava, zbog vode za promet zatvorene četiri ceste ... <a href="https://t.co/rsa3CpXJVi">https://t.co/rsa3CpXJVi</a> <a href="https://twitter.com/hashtag/vijesti?src=hash&amp;ref_src=twsrc%5Etfw">#vijesti</a> <a href="https://twitter.com/hashtag/hrvatska?src=hash&amp;ref_src=twsrc%5Etfw">#hrvatska</a> <a href="https://twitter.com/hashtag/croatian?src=hash&amp;ref_src=twsrc%5Etfw">#croatian</a> <a href="https://t.co/alxm4NZHgl">pic.twitter.com/alxm4NZHgl</a>&mdash; Lokalna Hrvatska (@lokalnahrvatska) <a href="https://twitter.com/lokalnahrvatska/status/1842101877137174887?ref_src=twsrc%5Etfw">October 4, 2024</a></blockquote> <script async src="https://platform.twitter.com/widgets.js" charset="utf-8"></script></div>
U Karlovcu je Kupa jutros premašila 750 centimetara i proglašene su vanredne mere odbrane od poplava.
Zbog obilne kiše na snazi je crveni meteoalarm za pola Hrvatske.
Iz meteorološke službe su saopštili da je noćas palo dosta manje kiše nego prethodnih dana.
Izvor: Insajder
&nbsp;

Snažan ciklon zahvatio Zapadni Balkan: U poplavama u BiH ima stradalih i nestalih, u Hrvatskoj visok vodostaj, Sloveniju zavejao sneg

Projekat finansira Ministarstvo spoljnih poslova Republike Slovenije, a sprovodi katoličko dobrotvorno udruženje slovenački Karitas u saradnji sa Fondacijom "Danilo Turk", prenosi agencija STA.
Predsednica Upravnog odbora ove fondacije Mojsa Seliškar Toš, naglašava da je situacija veoma osetljiva, jer su deca i njihovi pratioci pretrpeli teške traume i neizmerne patnje nakon što su im amputirani udovi ili povređena kičma.
"Većina dece izgubila je članove porodice, a iskustva su im neopisiva. Naša misija je da im pružimo podršku i olakšamo proces oporavka", rekla je ona.
Menadžerka za međunarodnu pomoć u Karitasu Jana Lampe ističe da je konzervirana hrana trenutno najtraženija u Gazi, s obzirom na to da je većina stanovništva raseljena i u stalnom pokretu.&nbsp;
Slovenači Karitas u saradnji sa Fondacijom "Danilo Turk", kako je saopšteno, dodeljuje finansijsku pomoć za 1.000 raseljenih porodica u Pojasu Gaze.
Izvor: Tanjug

Povređena deca iz Gaze od oktobra na lečenju u Sloveniji

"To je nešto što nismo menjali i što ne želimo da menjamo", rekao je Vučević na panelu lidera Vlada na 19. Strateškom forum (BSF), koji se održava pod sloganom "Svet paralelnih stvarnosti".&nbsp;
Premijer Vučević istakao je na početku izlaganja da Srbija neće menjati svoj evropski put na kojem je više od 20 godina i naveo da je želeo da je bilo moguće da se na panelu čuju i neki podaci o Srbiji i konkretni rezultati na evropskom putu naše zemlje, na koje je, kako kaže, Srbija ponosna.&nbsp;
"Imali smo ogromnu i ozbiljnu, duboku reformu u oblasti pravde i naravno reformu izbornih pitanja, medijskih pitanja, mnogih pitanja koja su veoma važna u celokupnom reformskom procesu. Ali Srbija ostaje na evropskom putu. Ako mogu da dodam nešto, a to je vezano za ovaj naslov, 'Paralelne realnosti'. Veliko pitanje ispred nas sa Zapadnog Balkana su naša očekivanja u vezi sa proširenjem. Nešto paralelno, realno, u smislu očekivanja od Brisela. Voleo bih da nije, da imamo isti cilj i da se to uspešno realizuje u narednom periodu" , rekao je premijer.&nbsp;
On je ocenio da ne može govoriti o tome da li će veće proširenje biti 2030. ili neke druge godine, jer smo u prethodnom vremenu, kako je naveo, bili bombardovani sa mnogo datuma i godina, a, kako je primetio, nažalost, proširenje se nije desilo.&nbsp;
"Nisam srećan ako treba da vidimo neki rat na evropskoj teritoriji i da shvatimo važnost zaokruživanja ili obuhvatanja kompletne evropske teritorije, uključujući i zapadni Balkan. Mislim da države i ljudi Zapadnog Balkana ovo mnogo ranije zaslužuju", zaključio je Vučević.&nbsp;
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen istakla je da želi jaku Evropu, uključujući Ukrajinu i zemlje Zapadnog Balkana u njoj.&nbsp;
"Lideri zemalja Zapadnog Balkana, treba da budete ponosni. Želimo da naši partneri iz Zapadnog Balkana budu deo Evropske unije. Želim da se naš rad ubrza. Ispišimo istoriju zajedno", navela je von der Lajen u svom obraćanju.&nbsp;
<h2>EU nije završen projekat bez zemalja Zapadnog Balkana</h2>
Vučević je istakao da projekat Evropske unije neće biti završen bez zemalja Zapadnog Balkana i da nijedno pitanje - bilo ekonomsko, bezbednosno ili vezano za kulturu, neće moći da bude u potpunosti rešeno.&nbsp;
"Ostaje prazna rupa tako da se bez te teritorije ne može govoriti o završenoj Evropi", rekao je Vučević govoreći na "Panelu lidera" na 19. Strateškom forumu na Bledu koji se održava pod sloganom “Svet paralelnih stvarnosti”.&nbsp;
On je dodao da Srbija nema ništa protiv toga što neke bivše sovjetske republike, Ukrajina, Moldavija ili Gruzija, imaju svoj proces pristupanja.&nbsp;
"To je u redu za njih, ali nije fer. Nije fer za države Zapadnog Balkana da smo negde u ćošku zbog geopolitičkog zamaha rata u Ukrajini. Ali dobro, razumemo to, ali morate računati i naše napore sa Zapadnog Balkana, da smo i mi deo Evrope. I mislim da treba da budemo i deo Evrope", poručio je Vučević i dodao da Srbija uvek ističe da želi da uđe u EU, ne samo zato što je to dobro za nju, već zato što zaista želi da bude član EU”, rekao je Vućević.&nbsp;
[related-content]
"Niko nije pomenuo da je Srbija potpisala jedan od najvažnijih sporazuma sa EU u pogledu kritičnih materijala. I to nije laka odluka za nas. Ne za politički establišment, već za društveno okruženje. I odlučili smo da isporučimo i da razvijamo ovaj projekat sa EU, a ne sa drugim stranim partnerima", istakao je Vučević na pitanje o balansiranju Srbije između istoka i zapada i prijateljskim vezama naše zemlje sa Kinom i Rusijom, kao i to što nije uvela sankcije Rusiji.&nbsp;
Vučević je rekao da ne postoji plan B u planovima Srbije u odnosu na Evropu, ali da, u isto vreme, nije voljna da raskine svoje bliske veze i sa Rusijom i sa Kinom.&nbsp;
"Srbija ne krije ništa, mi smo suverena, nezavisna država sa glavnim ciljem da postanemo punopravna članica EU, to su naši nacionalni i državni interesi na način koji smatramo najboljim. Dakle, mi ne radimo ništa iza kulisa, mi imamo drugačije mišljenje o sankcijama i ne vidimo kako to pomaže da se vidi kraj u Ukrajini. Srbiji su uvedene sankcije tokom 90-ih, mnogo smo propatili i ne verujemo u tu politiku. Ne vidim kakve rezultate mogu da donesu sankcije", rekao je Vučević.&nbsp;
Dodao je da veruje da svi moraju da teže da se nađe mirno rešenje i konačno se okonča rat u Ukrajini.&nbsp;
"Želim da naglasim da Srbija u potpunosti priznaje teritorijalni integritet i suverenitet Ukrajine. Oni su nam slovenska braća kao i Rusi. Ukrajina ne priznaje takozvanu nezavisnost Kosova, tako da imamo puno poštovanje za Ukrajinu, kao i za Rusiju", poručio je premijer Srbije.&nbsp;
Što se tiče posete predsednika Kine Si Đinpinga, Vučević je podsetio da je on u Beograd stigao iz Pariza, a da je zatim otputovao u Budimpeštu.&nbsp;
"Želimo da vidimo šta možemo da uradimo najbolje za našu privredu i za naše ljude, ali još jednom bih naglasio, da je naš glavni međunarodni cilj da postanemo punopravna članica Evropske unije. To je nešto što ne menjamo", istakao je Vučević.
Moderator panela bio je nemački novinar Ali Aslan.
Izvor: Tanjug

Vučević: Srbija ostaje na evropskom putu - to je naš glavni politički cilj, EU nije završen projekat bez zemalja Zapadnog Balkana

Ambasador Samuel Žbogar, specijalni predstavnik Slovenije u Savetu bezbednosti, ima iskustvo u predsedavanju <a href="https://insajder.net/prenosimo/guteres-svet-ulazi-u-eru-haosa-podele-paralisu-savet-bezbednosti-un">Savetom bezbednosti,</a> pošto je bio zamenik ambasadora Danila Tirka tokom prvog mandata Slovenije u Savetu bezbednosti 1998-1999, prenosi STA.&nbsp;
Žbogar će u utorak, 3.septembra predstaviti program rada. Ć
Glavni događaj tokom slovenačkog jednomesečnog predsedavanja biće debata na visokom nivou 25. septembra na početku Generalne skupštine.&nbsp;
Pod nazivom Liderstvo za mir, debata će se fokusirati na važnost Saveta bezbednosti u vreme kada je svet sve više podeljen.&nbsp;
Ministarka spoljnih poslova Slovenije Tanja Fajon rekla je da Slovenija želi da se fokusira na budućnost, ocenivši da Savet bezbednosti UN danas nije efikasan na mnogim mestima.&nbsp;
"Postoji paraliza u donošenju odluka, rezolucije se ne sprovode, kao što smo svedoci u Gazi", rekla je ona.&nbsp;
<a href="https://insajder.net/prenosimo/fajon-bez-rata-u-ukrajini-ne-bi-se-trenutno-pricalo-o-prosirenju-eu">Fajon</a> će sredinom septembra predsedavati debatom o Avganistanu, sa fokusom na prava žena, a dan kasnije redovnom sednicom o izraelskim naseljima na Zapadnoj obali.&nbsp;
Ona će krajem meseca predsedavati i zatvorenim sastankom Saveta bezbednosti sa liderima zemalja Arapske lige.&nbsp;
"Slovenija će kao predsedavajuća uložiti napore da neke od debata unesu nove perspektive. Naš vodeći princip biće da slušamo, razumemo i razgovaramo jedni sa drugima. Slovenija želi da redovnu debatu o situaciji u Avganistanu usmeri na prava žena, a razgovore o Bliskom istoku na budućnost, odnosno na vreme nakon okončanja aktuelnih sukoba, ka rešenju dve države", istakla je Fajon.
Izvor: Tanjug&nbsp;

Slovenija od 1. septembra preuzima jednomesečno predsedavanje SB UN

Šljive su povučene zbog većeg prisustva insekticida Acetamiprid, preneo je N1. &nbsp;
Maksimalna dozvoljena količina tog insekticida je 0,03 miligrama po kilogramu, a u šljivama iz Srbije izmereno je 0,10 miligrama po kilogramu.&nbsp;
Kontingent šljiva iz Srbije povučen je u petak 23. avgusta.
Izvor: FoNet&nbsp;

Šljive iz Srbije povučene sa slovenačkog tržišta

Črna u Koruškoj ponovo je pod vodom, a u Spodnjem Javoru lavina je zatrpala meštanina koga su spasili vatrogasci, prenela je RTV Slovenija.&nbsp;
Lavina je muškarca zatrpala do pojasa, spasioci su ga povređenog odvezli u bolnicu u Slovenj Gradcu, prenose lokalni mediji.&nbsp;
Agencija za životnu sredinu izdala je narandžasto upozorenje za popodne i veče zbog mogućnosti jačeg lokalnog nevremena.
&nbsp;Duvaće jak severni i severoistočni vetar, očekuju se udari groma, pljuskovi, a lokalno i grad, upozorili su meteorolozi.&nbsp;
Istovremeno Civilna zaštita Hrvatske upozorila je na moguće nevreme sa grmljavinom koje sa područja Slovenije ide prema severozapadnoj Hrvatskoj, preneo je portal Index.hr.&nbsp;
Za Istru i kontinentalnu Hrvatsku upaljen je i narandžasti meteoalarm.&nbsp;
Upozorenje na nevreme sa grmljavinom podignuto je na narandžasti nivo za Zagrebački i Karlovački region, saopštio je Državni hidrometeorološki zavod.
Izvor: Tanjug

Olujno nevreme zahvatilo delove Slovenije, moguće širenje i na Hrvatsku

Pet osoba je primilo vakcine "comirnati" kompanije Fajzer ili "vakzevria" kompanije Astra Zeneka.
U periodu od 2022. do 2024. Ministarstvo zdravlja primilo je 221 zahtev, a 20 zahteva se još obrađuje, prenela je agencija STA. 	
Imenovana je komisija koja će ispitati svaku tvrdnju i utvrditi da li postoji uzročno-posledična veza između vakcinacije i efekata. &nbsp;
Invalidska komisija javnog zdravstvenog osiguranja ZZZS zadužena je za davanje mišljenja da li se šteta po zdravlje ogleda u ozbiljnom i trajnom pogoršanju vitalnih funkcija. &nbsp;
&nbsp;U novembru je u jednom slučaju isplaćeno 20.000 evra, dok su ostala četiri isplaćena u junu 2024. godine, sve u iznosu od 60.000 evra. &nbsp;
U Sloveniji su dva slučaja smrti nakon vakcinacije dospela na naslovne strane.
U septembru 2021. mlada žena dovezena je u ljubljansku bolnicu UKC i umrla je uprkos hitnoj intervenciji.&nbsp;
Ranije te godine, u maju supruga slovenačkog diplomate, umrla je od moždanog udara u Belgiji nakon što je primila istu vakcinu.
Izvor: Tanjug

Slovenija isplatila 260.000 evra odštete za vakcinu protiv kovida

U prethodna tri olimpijska ciklusa, od 2012. godine (pre prve krize u Ukrajini), u procentima, najviše je skočila plata u Severnoj Makedoniji. Na drugom mestu je Srbija – u decembru 2012. plata je bila 401 evro, a ove godine u prvom kvartalu 828 evra, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku.&nbsp;
Što se tiče novčane mase, zahvaljujući rastu u prethodne dve godine, neto mesečna primanja najviše su skočila u Hrvatskoj – sa 725 na 1.323 evra. Hrvatski državni zavod za statistiku zabeležio je da je prosečna plata radnika u decembru 2023. godine bila 1.191 evro, a samo šest meseci kasnije, skočila je za 132 evra.&nbsp;
Od država bivše Jugoslavije, uvek su najveću platu imali radnici u Sloveniji. Prosečan Slovenac je 2012. godine mesečno je prihodovao 986 evra. Prema njihovom zavodu za statistiku, oni ovog proleća mesečno zarađuju 1.449 evra.&nbsp;
Plate su rasle i u Bosni i Hercegovini. Prosečna plata u BiH u 2012. godini bila je veća nego u Srbiji. Zarađivali su 417 evra. Sada, na kraju meseca prosečan radnik zaradi 692 evra.&nbsp;
U Crnoj Gori trenutno je prosečna plata gotovo identična kao u Srbiji – 825 evra. Međutim, pre 12 godina, radniku je na kraju meseca poslodavac na ruačun uplaćivao 487 evra.&nbsp;
Na Kosovu je trenutno prosečna plata 520 evra. Radnici u Albaniji zarađuju nešto više novca – u decembru 2023, u proseku je plata bila 578 evra.&nbsp;
Severna Makedonija je u grupi država, poput Srbije, gde je prosečna plata za 12 godina skočila više od 100 odsto. Sa 321 evra, na 657 evra, koliko je prosečna zarada ove godine. U susednoj Bugarskoj, prosečna plata je 870 evra.
<h2>Ekonomisti: Zbog inflacije ne oseća se rast zarade</h2>
Evro, ali i druge nacionalne valute su izgubile deo vrednosti za vreme korone, a kasnije zbog energetskog udara koji se dogodio 2022. kada je počela ratna kriza na Istoku Evrope. &nbsp;
„ Svi znamo da evro danas nema istu kupovnu moć kao evro pre pet godina ili koji će imati evro za dve godine. Nominalna plata je porasla 100 odsto, ali to se uskladilo i sa porastom cena. Kada vidimo kolika je bila inflacija, onda vidimo i realni rast zarade. A taj realni rast zarade zavisi od najvažnije stvari, a to je produktivnost privrede“, kaže Mihailo Gajić, ekonomista iz nevladine organizacije Libek za Insajder.
Prema njegovim rečima, u evrozoni, pa i u Srbiji, od 2017. do korone, inflacija je bila 2-3 odsto.&nbsp;
„Imali smo ogroman rast inflacije 2021. i 2022. kad je inflacija bila po 15-20 odsto godišnje. I onda je zapravo došlo do velikog rasta plata, kao posledica porasta cena. To je nominalni, a ne realni rast. Primeti se, iako primamo duplo više novca, živimo tek nešto bolje. Živi se sigurno nešto malo bolje nego 2012. godine, ali ne toliko koliko bi neko pomislio kad vidi da se prosečna plata udvostručila“, navodi Gajić.&nbsp;
Kako ističe, ono što se vidi ne samo u Hrvatskoj i Srbiji, već i u drugim državama, u prethodne dve-tri godine, postoji rast plata koji je nominalno veći od rasta produktivnosti.
"Plate rastu u određenom periodu 15 – 20 odsto, što je više nego što je kad se izračuna iznos inflacije, plus realni ekonomski rast, što onda zapravo znači da plate rastu brže od produktivnosti. Privreda ima potrebu za radnicima, a njih zapravo više nema. Prethodnih decenija oni su otišli u države Zapadne Evrope. Tu imamo i demografske promene, jer svaka generacija koja izlazi sa tržišta rada penzionisanjem, bila je mnogobrojnija od ovih novih koji ulaze na tržište rada kad završavaju školovanje“, navodi Mihailo Gajić.
Sagovornik Insajdera se osvrnuo na činjenicu da su države regiona prinuđene da uvoze radnu snagu.&nbsp;
Prema njegovim rečima, put radne snage se iscrpljuje u smislu da ljudi nalaze posao.&nbsp;
„Imamo sve manji i manji broj kandidata, naročito kandidata koji imaju ta neophodna znanja i veštine koji su potrebni privredi. Radnici imaju veću pregovaračku moć na tržištu rada. Preduzeća moraju da se više trude da privuku radnike da ponude veću zaradu“, navodi Gajić.&nbsp;
Izvor: Insajder

Slovenija