Projekat finansira Ministarstvo spoljnih poslova Republike Slovenije, a sprovodi katoličko dobrotvorno udruženje slovenački Karitas u saradnji sa Fondacijom "Danilo Turk", prenosi agencija STA.
Predsednica Upravnog odbora ove fondacije Mojsa Seliškar Toš, naglašava da je situacija veoma osetljiva, jer su deca i njihovi pratioci pretrpeli teške traume i neizmerne patnje nakon što su im amputirani udovi ili povređena kičma.
"Većina dece izgubila je članove porodice, a iskustva su im neopisiva. Naša misija je da im pružimo podršku i olakšamo proces oporavka", rekla je ona.
Menadžerka za međunarodnu pomoć u Karitasu Jana Lampe ističe da je konzervirana hrana trenutno najtraženija u Gazi, s obzirom na to da je većina stanovništva raseljena i u stalnom pokretu.&nbsp;
Slovenači Karitas u saradnji sa Fondacijom "Danilo Turk", kako je saopšteno, dodeljuje finansijsku pomoć za 1.000 raseljenih porodica u Pojasu Gaze.
Izvor: Tanjug

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Povređena deca iz Gaze od oktobra na lečenju u Sloveniji

"To je nešto što nismo menjali i što ne želimo da menjamo", rekao je Vučević na panelu lidera Vlada na 19. Strateškom forum (BSF), koji se održava pod sloganom "Svet paralelnih stvarnosti".&nbsp;
Premijer Vučević istakao je na početku izlaganja da Srbija neće menjati svoj evropski put na kojem je više od 20 godina i naveo da je želeo da je bilo moguće da se na panelu čuju i neki podaci o Srbiji i konkretni rezultati na evropskom putu naše zemlje, na koje je, kako kaže, Srbija ponosna.&nbsp;
"Imali smo ogromnu i ozbiljnu, duboku reformu u oblasti pravde i naravno reformu izbornih pitanja, medijskih pitanja, mnogih pitanja koja su veoma važna u celokupnom reformskom procesu. Ali Srbija ostaje na evropskom putu. Ako mogu da dodam nešto, a to je vezano za ovaj naslov, 'Paralelne realnosti'. Veliko pitanje ispred nas sa Zapadnog Balkana su naša očekivanja u vezi sa proširenjem. Nešto paralelno, realno, u smislu očekivanja od Brisela. Voleo bih da nije, da imamo isti cilj i da se to uspešno realizuje u narednom periodu" , rekao je premijer.&nbsp;
On je ocenio da ne može govoriti o tome da li će veće proširenje biti 2030. ili neke druge godine, jer smo u prethodnom vremenu, kako je naveo, bili bombardovani sa mnogo datuma i godina, a, kako je primetio, nažalost, proširenje se nije desilo.&nbsp;
"Nisam srećan ako treba da vidimo neki rat na evropskoj teritoriji i da shvatimo važnost zaokruživanja ili obuhvatanja kompletne evropske teritorije, uključujući i zapadni Balkan. Mislim da države i ljudi Zapadnog Balkana ovo mnogo ranije zaslužuju", zaključio je Vučević.&nbsp;
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen istakla je da želi jaku Evropu, uključujući Ukrajinu i zemlje Zapadnog Balkana u njoj.&nbsp;
"Lideri zemalja Zapadnog Balkana, treba da budete ponosni. Želimo da naši partneri iz Zapadnog Balkana budu deo Evropske unije. Želim da se naš rad ubrza. Ispišimo istoriju zajedno", navela je von der Lajen u svom obraćanju.&nbsp;
<h2>EU nije završen projekat bez zemalja Zapadnog Balkana</h2>
Vučević je istakao da projekat Evropske unije neće biti završen bez zemalja Zapadnog Balkana i da nijedno pitanje - bilo ekonomsko, bezbednosno ili vezano za kulturu, neće moći da bude u potpunosti rešeno.&nbsp;
"Ostaje prazna rupa tako da se bez te teritorije ne može govoriti o završenoj Evropi", rekao je Vučević govoreći na "Panelu lidera" na 19. Strateškom forumu na Bledu koji se održava pod sloganom “Svet paralelnih stvarnosti”.&nbsp;
On je dodao da Srbija nema ništa protiv toga što neke bivše sovjetske republike, Ukrajina, Moldavija ili Gruzija, imaju svoj proces pristupanja.&nbsp;
"To je u redu za njih, ali nije fer. Nije fer za države Zapadnog Balkana da smo negde u ćošku zbog geopolitičkog zamaha rata u Ukrajini. Ali dobro, razumemo to, ali morate računati i naše napore sa Zapadnog Balkana, da smo i mi deo Evrope. I mislim da treba da budemo i deo Evrope", poručio je Vučević i dodao da Srbija uvek ističe da želi da uđe u EU, ne samo zato što je to dobro za nju, već zato što zaista želi da bude član EU”, rekao je Vućević.&nbsp;
[related-content]
"Niko nije pomenuo da je Srbija potpisala jedan od najvažnijih sporazuma sa EU u pogledu kritičnih materijala. I to nije laka odluka za nas. Ne za politički establišment, već za društveno okruženje. I odlučili smo da isporučimo i da razvijamo ovaj projekat sa EU, a ne sa drugim stranim partnerima", istakao je Vučević na pitanje o balansiranju Srbije između istoka i zapada i prijateljskim vezama naše zemlje sa Kinom i Rusijom, kao i to što nije uvela sankcije Rusiji.&nbsp;
Vučević je rekao da ne postoji plan B u planovima Srbije u odnosu na Evropu, ali da, u isto vreme, nije voljna da raskine svoje bliske veze i sa Rusijom i sa Kinom.&nbsp;
"Srbija ne krije ništa, mi smo suverena, nezavisna država sa glavnim ciljem da postanemo punopravna članica EU, to su naši nacionalni i državni interesi na način koji smatramo najboljim. Dakle, mi ne radimo ništa iza kulisa, mi imamo drugačije mišljenje o sankcijama i ne vidimo kako to pomaže da se vidi kraj u Ukrajini. Srbiji su uvedene sankcije tokom 90-ih, mnogo smo propatili i ne verujemo u tu politiku. Ne vidim kakve rezultate mogu da donesu sankcije", rekao je Vučević.&nbsp;
Dodao je da veruje da svi moraju da teže da se nađe mirno rešenje i konačno se okonča rat u Ukrajini.&nbsp;
"Želim da naglasim da Srbija u potpunosti priznaje teritorijalni integritet i suverenitet Ukrajine. Oni su nam slovenska braća kao i Rusi. Ukrajina ne priznaje takozvanu nezavisnost Kosova, tako da imamo puno poštovanje za Ukrajinu, kao i za Rusiju", poručio je premijer Srbije.&nbsp;
Što se tiče posete predsednika Kine Si Đinpinga, Vučević je podsetio da je on u Beograd stigao iz Pariza, a da je zatim otputovao u Budimpeštu.&nbsp;
"Želimo da vidimo šta možemo da uradimo najbolje za našu privredu i za naše ljude, ali još jednom bih naglasio, da je naš glavni međunarodni cilj da postanemo punopravna članica Evropske unije. To je nešto što ne menjamo", istakao je Vučević.
Moderator panela bio je nemački novinar Ali Aslan.
Izvor: Tanjug

Vučević: Srbija ostaje na evropskom putu - to je naš glavni politički cilj, EU nije završen projekat bez zemalja Zapadnog Balkana

Ambasador Samuel Žbogar, specijalni predstavnik Slovenije u Savetu bezbednosti, ima iskustvo u predsedavanju <a href="https://insajder.net/prenosimo/guteres-svet-ulazi-u-eru-haosa-podele-paralisu-savet-bezbednosti-un">Savetom bezbednosti,</a> pošto je bio zamenik ambasadora Danila Tirka tokom prvog mandata Slovenije u Savetu bezbednosti 1998-1999, prenosi STA.&nbsp;
Žbogar će u utorak, 3.septembra predstaviti program rada. Ć
Glavni događaj tokom slovenačkog jednomesečnog predsedavanja biće debata na visokom nivou 25. septembra na početku Generalne skupštine.&nbsp;
Pod nazivom Liderstvo za mir, debata će se fokusirati na važnost Saveta bezbednosti u vreme kada je svet sve više podeljen.&nbsp;
Ministarka spoljnih poslova Slovenije Tanja Fajon rekla je da Slovenija želi da se fokusira na budućnost, ocenivši da Savet bezbednosti UN danas nije efikasan na mnogim mestima.&nbsp;
"Postoji paraliza u donošenju odluka, rezolucije se ne sprovode, kao što smo svedoci u Gazi", rekla je ona.&nbsp;
<a href="https://insajder.net/prenosimo/fajon-bez-rata-u-ukrajini-ne-bi-se-trenutno-pricalo-o-prosirenju-eu">Fajon</a> će sredinom septembra predsedavati debatom o Avganistanu, sa fokusom na prava žena, a dan kasnije redovnom sednicom o izraelskim naseljima na Zapadnoj obali.&nbsp;
Ona će krajem meseca predsedavati i zatvorenim sastankom Saveta bezbednosti sa liderima zemalja Arapske lige.&nbsp;
"Slovenija će kao predsedavajuća uložiti napore da neke od debata unesu nove perspektive. Naš vodeći princip biće da slušamo, razumemo i razgovaramo jedni sa drugima. Slovenija želi da redovnu debatu o situaciji u Avganistanu usmeri na prava žena, a razgovore o Bliskom istoku na budućnost, odnosno na vreme nakon okončanja aktuelnih sukoba, ka rešenju dve države", istakla je Fajon.
Izvor: Tanjug&nbsp;

Slovenija od 1. septembra preuzima jednomesečno predsedavanje SB UN

Šljive su povučene zbog većeg prisustva insekticida Acetamiprid, preneo je N1. &nbsp;
Maksimalna dozvoljena količina tog insekticida je 0,03 miligrama po kilogramu, a u šljivama iz Srbije izmereno je 0,10 miligrama po kilogramu.&nbsp;
Kontingent šljiva iz Srbije povučen je u petak 23. avgusta.
Izvor: FoNet&nbsp;

Šljive iz Srbije povučene sa slovenačkog tržišta

Črna u Koruškoj ponovo je pod vodom, a u Spodnjem Javoru lavina je zatrpala meštanina koga su spasili vatrogasci, prenela je RTV Slovenija.&nbsp;
Lavina je muškarca zatrpala do pojasa, spasioci su ga povređenog odvezli u bolnicu u Slovenj Gradcu, prenose lokalni mediji.&nbsp;
Agencija za životnu sredinu izdala je narandžasto upozorenje za popodne i veče zbog mogućnosti jačeg lokalnog nevremena.
&nbsp;Duvaće jak severni i severoistočni vetar, očekuju se udari groma, pljuskovi, a lokalno i grad, upozorili su meteorolozi.&nbsp;
Istovremeno Civilna zaštita Hrvatske upozorila je na moguće nevreme sa grmljavinom koje sa područja Slovenije ide prema severozapadnoj Hrvatskoj, preneo je portal Index.hr.&nbsp;
Za Istru i kontinentalnu Hrvatsku upaljen je i narandžasti meteoalarm.&nbsp;
Upozorenje na nevreme sa grmljavinom podignuto je na narandžasti nivo za Zagrebački i Karlovački region, saopštio je Državni hidrometeorološki zavod.
Izvor: Tanjug

Olujno nevreme zahvatilo delove Slovenije, moguće širenje i na Hrvatsku

Pet osoba je primilo vakcine "comirnati" kompanije Fajzer ili "vakzevria" kompanije Astra Zeneka.
U periodu od 2022. do 2024. Ministarstvo zdravlja primilo je 221 zahtev, a 20 zahteva se još obrađuje, prenela je agencija STA. 	
Imenovana je komisija koja će ispitati svaku tvrdnju i utvrditi da li postoji uzročno-posledična veza između vakcinacije i efekata. &nbsp;
Invalidska komisija javnog zdravstvenog osiguranja ZZZS zadužena je za davanje mišljenja da li se šteta po zdravlje ogleda u ozbiljnom i trajnom pogoršanju vitalnih funkcija. &nbsp;
&nbsp;U novembru je u jednom slučaju isplaćeno 20.000 evra, dok su ostala četiri isplaćena u junu 2024. godine, sve u iznosu od 60.000 evra. &nbsp;
U Sloveniji su dva slučaja smrti nakon vakcinacije dospela na naslovne strane.
U septembru 2021. mlada žena dovezena je u ljubljansku bolnicu UKC i umrla je uprkos hitnoj intervenciji.&nbsp;
Ranije te godine, u maju supruga slovenačkog diplomate, umrla je od moždanog udara u Belgiji nakon što je primila istu vakcinu.
Izvor: Tanjug

Slovenija isplatila 260.000 evra odštete za vakcinu protiv kovida

U prethodna tri olimpijska ciklusa, od 2012. godine (pre prve krize u Ukrajini), u procentima, najviše je skočila plata u Severnoj Makedoniji. Na drugom mestu je Srbija – u decembru 2012. plata je bila 401 evro, a ove godine u prvom kvartalu 828 evra, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku.&nbsp;
Što se tiče novčane mase, zahvaljujući rastu u prethodne dve godine, neto mesečna primanja najviše su skočila u Hrvatskoj – sa 725 na 1.323 evra. Hrvatski državni zavod za statistiku zabeležio je da je prosečna plata radnika u decembru 2023. godine bila 1.191 evro, a samo šest meseci kasnije, skočila je za 132 evra.&nbsp;
Od država bivše Jugoslavije, uvek su najveću platu imali radnici u Sloveniji. Prosečan Slovenac je 2012. godine mesečno je prihodovao 986 evra. Prema njihovom zavodu za statistiku, oni ovog proleća mesečno zarađuju 1.449 evra.&nbsp;
Plate su rasle i u Bosni i Hercegovini. Prosečna plata u BiH u 2012. godini bila je veća nego u Srbiji. Zarađivali su 417 evra. Sada, na kraju meseca prosečan radnik zaradi 692 evra.&nbsp;
U Crnoj Gori trenutno je prosečna plata gotovo identična kao u Srbiji – 825 evra. Međutim, pre 12 godina, radniku je na kraju meseca poslodavac na ruačun uplaćivao 487 evra.&nbsp;
Na Kosovu je trenutno prosečna plata 520 evra. Radnici u Albaniji zarađuju nešto više novca – u decembru 2023, u proseku je plata bila 578 evra.&nbsp;
Severna Makedonija je u grupi država, poput Srbije, gde je prosečna plata za 12 godina skočila više od 100 odsto. Sa 321 evra, na 657 evra, koliko je prosečna zarada ove godine. U susednoj Bugarskoj, prosečna plata je 870 evra.
<h2>Ekonomisti: Zbog inflacije ne oseća se rast zarade</h2>
Evro, ali i druge nacionalne valute su izgubile deo vrednosti za vreme korone, a kasnije zbog energetskog udara koji se dogodio 2022. kada je počela ratna kriza na Istoku Evrope. &nbsp;
„ Svi znamo da evro danas nema istu kupovnu moć kao evro pre pet godina ili koji će imati evro za dve godine. Nominalna plata je porasla 100 odsto, ali to se uskladilo i sa porastom cena. Kada vidimo kolika je bila inflacija, onda vidimo i realni rast zarade. A taj realni rast zarade zavisi od najvažnije stvari, a to je produktivnost privrede“, kaže Mihailo Gajić, ekonomista iz nevladine organizacije Libek za Insajder.
Prema njegovim rečima, u evrozoni, pa i u Srbiji, od 2017. do korone, inflacija je bila 2-3 odsto.&nbsp;
„Imali smo ogroman rast inflacije 2021. i 2022. kad je inflacija bila po 15-20 odsto godišnje. I onda je zapravo došlo do velikog rasta plata, kao posledica porasta cena. To je nominalni, a ne realni rast. Primeti se, iako primamo duplo više novca, živimo tek nešto bolje. Živi se sigurno nešto malo bolje nego 2012. godine, ali ne toliko koliko bi neko pomislio kad vidi da se prosečna plata udvostručila“, navodi Gajić.&nbsp;
Kako ističe, ono što se vidi ne samo u Hrvatskoj i Srbiji, već i u drugim državama, u prethodne dve-tri godine, postoji rast plata koji je nominalno veći od rasta produktivnosti.
"Plate rastu u određenom periodu 15 – 20 odsto, što je više nego što je kad se izračuna iznos inflacije, plus realni ekonomski rast, što onda zapravo znači da plate rastu brže od produktivnosti. Privreda ima potrebu za radnicima, a njih zapravo više nema. Prethodnih decenija oni su otišli u države Zapadne Evrope. Tu imamo i demografske promene, jer svaka generacija koja izlazi sa tržišta rada penzionisanjem, bila je mnogobrojnija od ovih novih koji ulaze na tržište rada kad završavaju školovanje“, navodi Mihailo Gajić.
Sagovornik Insajdera se osvrnuo na činjenicu da su države regiona prinuđene da uvoze radnu snagu.&nbsp;
Prema njegovim rečima, put radne snage se iscrpljuje u smislu da ljudi nalaze posao.&nbsp;
„Imamo sve manji i manji broj kandidata, naročito kandidata koji imaju ta neophodna znanja i veštine koji su potrebni privredi. Radnici imaju veću pregovaračku moć na tržištu rada. Preduzeća moraju da se više trude da privuku radnike da ponude veću zaradu“, navodi Gajić.&nbsp;
Izvor: Insajder

Teme

Kako su rasle plate na Balkanu: Nominalni skok, realni iskorak

Oluja praćena jakim pljuskovima i udarima vetra poslepodne se premestila u smeru Slovenske Bistrice i Ptuja, preneo je Index.hr.&nbsp;
U Velenju i Slovenskim Konjicama, padao je jak grad.&nbsp;
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DHLsha-1lS58&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Na Fejsbuku su objavljene fotografije i snimci grada koji je danas pao u Ptuju.&nbsp;
U Slovenskoj Bistrici, između Celja i Ptuja, padali su komadi grada prečnika i do 10 centimetara, objavio je portal Neurje.si.&nbsp;
<div class="embed-block"><iframe src="https://www.facebook.com/plugins/video.php?height=476&href=https%3A%2F%2Fwww.facebook.com%2FMedimurskeNovine%2Fvideos%2F848609280519466%2F&show_text=false&width=267&t=0" width="267" height="476" style="border:none;overflow:hidden" scrolling="no" frameborder="0" allowfullscreen="true" allow="autoplay; clipboard-write; encrypted-media; picture-in-picture; web-share" allowFullScreen="true"></iframe></div>
 
Oluja se sada kreće prema Varaždinu i Murskom Središću. 

<div class="embed-block"><iframe src="https://www.facebook.com/plugins/post.php?href=https%3A%2F%2Fwww.facebook.com%2FStormchasersSlovenija%2Fposts%2Fpfbid02fomnQpmkh3s6vqtrnN76KLP7ju5voqLAsWv5p9fcqU24XkeuHZr7ehYU9ca22MDSl&show_text=true&width=500" width="500" height="689" style="border:none;overflow:hidden" scrolling="no" frameborder="0" allowfullscreen="true" allow="autoplay; clipboard-write; encrypted-media; picture-in-picture; web-share"></iframe></div>
 
Kod Svetog Martina na Muri počeo je da pada grad, objavile su Međimurske novine. 

<div class="embed-block"><iframe src="https://www.facebook.com/plugins/video.php?height=476&href=https%3A%2F%2Fwww.facebook.com%2FRadioPtuj%2Fvideos%2F293008470506480%2F&show_text=false&width=273&t=0" width="273" height="476" style="border:none;overflow:hidden" scrolling="no" frameborder="0" allowfullscreen="true" allow="autoplay; clipboard-write; encrypted-media; picture-in-picture; web-share" allowFullScreen="true"></iframe></div>
 
Sedište nevremena trenutno se nalazi iznad Murskog Središća.
Izvor: Tanjug

U Sloveniji padao jak grad, nevreme stiglo u Hrvatsku (VIDEO)

"Mislim da neko s takvim iskustvom i blizu tih krajeva može nešto promeniti i biti game-changer", izjavio je Pahor, navodeći da ne "sve razloge" za odluku Brisela da Miroslavu Lajčaku produži mandat specijalnog izaslanika do 31. januara 2025, ali je i dalje spreman da preuzme tu funkciju i za to ima podršku glavnih aktera slovenačke politike. Prema njegovom mišljenju, ima određene prednosti u odnosu na druge kandidate za tu poziciju, iako ne može da da sve tačne odgovore kako i kada će biti moguće rešiti taj problem. "Evo me, sa mojim iskustvom, postignućima, znanjem i autoritetom nekoga ko je prihvaćen i na Kosovu i u Srbiji i na Zapadnom Balkanu, kao pošten posrednik. Neko ko je na miran način rešio problem s Hrvatskom, normalizovao odnose sa Srbijom nakon što je Slovenija priznala Kosovo i došlo je do zaoštravanja, neko ko je utemeljio i vodio proces Brdo-Brioni. Mislim da neko s takvim iskustvom i blizu tih krajeva može nešto promeniti i biti 'game-changer'. Ali ako odluče drugačije, da je političar ovakvog kalibra s iskustvom premijera i predsednika Republike možda previše ili da nije podoban jer je političar, i ako se oslone na nekoga ko je diplomata, onda ću to razumeti i poštovati i nastaviti svoj drugi posao“, rekao je Pahor. Pahor je ocenio da trenutno ni Srbiji ni Kosovu nije u interesu da se to pitanje reši. "Barem u ovom trenutku, čini se da i Beograd i Priština shvataju da su njihovi nacionalni interesi najbolje osigurani ako se ništa ne dogodi, pogotovo ne protiv njihove volje. To je zabrinjavajuće jer nigde ne ide", rekao je Pahor. Pahor je ocenio da je izlaz iz tog začaranog kruga pre svega u poštovanju dogovora u Ohridu. "Ovaj ugovor ima sva obeležja obavezujućeg međunarodnog ugovora, te su obe strane dužne ispuniti načela i dogovore koji ih obvezuju – Kosovo da uspostavi Zajednicu srpskih opština, a Srbija da nastavi s nekim procesima na koje se obavezala“, naveo je Pahor. Povodom eskalacije situacije prošle jeseni u Banjskoj, Pahor je rekao da je to bio "zabrinjavajući čin koji je u biti jasno dao do znanja da bi se pravi rat, a ne samo incidenti, mogao vratiti i na Zapadni Balkan". Prema rečima Pahora, ako su zvanične vlasti Srbije iza ovoga stajale, znale za to, na bilo koji način podržavale – a na to još niko nema konačan odgovor – onda je to krajnje zabrinjavajuće i menja njegov pogled na to kako i koliko je moguće postići dogovor sa sadašnjim vlastima kako bi se osigurali mir, sigurnost, prosperitet i uredili neki odnosi. Upitan da li je to bio teroristički napad, naveo je da je bilo sumnji, jer se "radilo o akcijama koje su jako podsećale na prve korake ruskih vojnika na Krimu". "Ali tu ne možemo povlačiti paralele, jer ne znamo o čemu se tačno radilo. Zato mi se čini da bi bilo u interesu srpskih vlasti da budu krajnje transparentne u pogledu postupaka odgovornih za poslednje incidente, ali do sada se to nije dogodilo", dodao je Pahor. Na pitanje da li bi Srbija trebalo da izruči Kosovu Milana Radoičića, koji se tereti za taj napad, Pahor je rekao da bi trebalo postupiti "u skladu sa zakonima, srpskim i međunarodnim, koji bi odgovarali sankcijama za takav čin". Prema njegovom mišljenju, bez ispunjavanja desetogodišnjeg obećanja da će Kosovo uspostaviti Zajednicu srpskih opština, Srbija se ne može uveriti da učini bilo kakav značajan korak napred. "Problem premijera Aljbina Kurtija, vlade i cele političke javnosti Kosova je što ZSO shvataju kao nastavak koncepta srpskog sveta, odnosno paralelu Republici Srpskoj u BiH. Boje se da to zapravo daje neku formalnu polugu Srbiji da se meša u unutrašnje stvari Kosova. Ali to obećanje je dato i potpisano, na Kosovu su dužni to da ispune i mislim da je to moguće postići nakon nekog procesa", rekao je Pahor. Prema njegovim rečima, da ne misli da se to može ostvariti – iako mu u ovom trenutku svi govore ne – onda se ne bi kandovao za poziciju specijalnog izaslanika EU.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20220523160552_7a09c09fc38a018f3a69a348c04a5181648bf9c5317d1e991577a0cb2ab8fa65.jpg" data-media-id="editor_0" data-image-id="20220523160552_7a09c09fc38a018f3a69a348c04a5181648bf9c5317d1e991577a0cb2ab8fa65" data-rendition-name="original" width="1500" height="1193" loading="lazy" alt="Borut Pahor, predsednik Slovenije Gremlin"> <figcaption>Borut Pahor, foto: Srđan Ilić</figcaption> </figure>  "Pod određenim uslovima to je moguće, pogotovo ako se Kosovo informiše da bi ispunjenje ove obaveze toliko rasteretilo trenutno zatvoreni dijalog da bi zapravo Kosovu otvorilo put u međunarodne institucije. Ali ovo je ono što žele. Raspetljavanje tog čvora omogućilo bi Srbiji nastavak pregovora sa EU“, ocenio je Pahor. Povodom saradnje sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, Pahor je rekao da je njegov stav oduvek da se mora sarađivati ​​sa onima koji su dobili mandat da vode svoje države, pogotovo ako se žele normalizovati kontakti s njima. "Naravno, moramo prepoznati neki deficit demokratije u Srbiji", dodao je Pahor, koji je odgovorio potvrdno na pitanje da li je to primetio na poslednjim izborima, ali je odgovorio i kontrapitanjem: "Navodi li nas to na zaključak da nećemo sarađivati ​​s predsednikom Vučićem i Srbijom"? Pahor je rekao da mnogima smeta u njegovoj kandidaturi to što smatra da je ključno pitanje perspektive Zapadnog Balkana - perspektiva Srbije. "Ako izbacimo Srbiju iz EU iz razloga koje ste sami naveli, onda ćemo imati mesto u kome će Rusija igrati glavnu ulogu, ali i drugi. A zbog Republike Srpske, severa Kosova, Crne Gore… mir i sigurnost na Zapadnom Balkanu biće stalno ugroženi. Dakle, moje gledište, koje ne dele svuda, ali koje branim, jeste da moramo učiniti sve da Srbiju pridobijemo na svoju stranu. Bez obzira šta mi mislili o predsedniku Vučiću i njegovoj vladi", naglasio je Pahor. Prema njegovom mišljenju, to je od strateške važnosti. "Kada se završi proces proširenja na Zapadni Balkan, EU mora imati Srbiju na svojoj strani. Nakon rata u Ukrajini doći će do te podele, a ako Srbija bude na ruskoj strani, mi ćemo ovde imati stalni problem s mirom i sigurnošću. Razlike među nama, naravno, postoje i svakako mi nije u korist da o njima javno govorim. Zato neki misle da bi umesto političara koji tako jasno i glasno neke stvari postavlja na svoje mesto, možda bilo pametnije pronaći anonimnijeg diplomatu koji bi to rešavao na mirniji način", rekao je Pahor. Ako se to dogodi, razmeće i poštovaće takvu odluku, ali smatra da je situacija toliko ozbiljna i složena da treba nekoga u koga obe strane imaju dovoljno poverenja - nekoga ko poznaje kontekst, ne samo detalje između dveju država, i ko je sposoban da vidji u trenucima koji se sada možda i ne primećuju, neku priliku za iskorak kojeg još nema.&nbsp; Izvor: FoNet

Pahor: Dijalog Beograda i Prištine mogu da pokrenem sa mrtve tačke

Inicijativu za upis partizanskih pesama u registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Slovenije dao je Partizanski hor koji deluje kao udruženje u Ljubljani.
Pored Partizanskog hora, kao nosioci upisa su i Ženski hor Kombinat i Muški hor Slave klavore iz Maribora, a u registar je uvršteno oko 100 pesama koje se nalaze u raznim bibliotekama i arhivama s ciljem da budu sačuvane za buduće generacije.
U saopštenju slovenačkog ministarstva kulture se navodi da slovenačke partizanske pesme potiču od narodnih bojnih pesama, a nastale su tokom Drugog svetskog rata.&nbsp;
U početku su partizanske, kao i borbene, rodoljubive, radničke i revolucionarne pesme pevale grupe partizanskih boraca koji su bili deo pozorišnih ili kulturnih grupa koje su nastupale na kulturnim manifestacijama u partizanskim jedinicama ili na oslobođenim teritorijama.
Izvor: Tanjug

Slovenija