Parlament je usvojio zakon sa 50 glasova za i 34 protiv, uz tri uzdržana.
Tekst daje lucidnim, neizlečivim pacijentima čije su patnje ili zdravstveno stanje nesnošljivi, pravo da okončaju svoj život. Izuzetak su mentalne bolesti.
Eutanazija se može dobiti i kad lekarski tretmani ne nude razumno očekivanje oporavka ili poboljšanja vrlo teškog stanja pacijenta.
Sve mogućnosti medicinskog lečenja moraju prvo biti iscrpljene, a pravo se ne može ostvariti zbog nepodnošljive patnje koja je posledica mentalnih bolesti.
Smrt koju je izazvao negovatelj na zahtev pacijenta ostaje zabranjena.
Izvor: Beta

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Slovenija na referendumu usvojila pravo na eutanaziju

Kako se navodi u saopštenju resornog ministarstva, na sastanku je dogovoreno unapređenje dosadašnjeg Sporazuma o zapošljavanju državljana Srbije u Sloveniji i da se u najskorijem roku, odnosno do kraja septembra ove godine predstavnici obe zemlje sastanu kako bi razgovarali o modalitetima za izmene ovog sporazuma, radi njegovog unapređenja i potpune primene.
"Želimo da ovaj sporazum bude funkcionalniji i zasnovan po principu reciprociteta, odnosno, da obuhvata i zapošljavanje državljana Slovenije u našoj zemlji. Zato je i neophodna njegova dorada", rekla je Đurđević Stamenkovski.
Ona je kao primer odličnog sporazuma navela Sporazum o socijalnom osiguranju između Srbije i Slovenije, koji je sveobuhvatan, jer se odnosi na penziono, invalidsko, zdravstveno osiguranje, kao i osiguranje u slučaju nezaposlenosti i dečiji dodatak.&nbsp;
Đurđević Stamenkovski je ukazala i na značaj Srpske zajednice u Sloveniji i Slovenačke zajednice u Srbiji, ističući da one predstavljaju najbolji most spajanja i povezivanja dve države i da se njihovim osnaživanjem postavljaju čvrsti temelji za unapređenje međudržavnih odnosa.
Ministar je imajući u vidu da je Slovenija važan spoljnotrgovinski partner i investitor u Srbiji, kao i da slovenačke firme zapošljavaju preko 10.000 radnika u Srbiji, uputila i inicijativu ambasadi Slovenije za zajedničku posetu slovenačkim preduzećima u Srbiji, koja zapošljavaju najviše naših radnika.&nbsp;
Izvor: Tanjug

Đurđević Stamenkovski: Dogovoreno unapređenje Sporazuma o zapošljavanju između Srbije i Slovenije

Izraelski ministri za nacionalnu bezbednost Itamar Ben Gvir i finansija Bezalel Smotrič, ključni partneri u koaliciji premijera Benjamina Netanjahua, proglašeni su nepoželjnim osobama (persona non grata) zbog "genocidnih izjava, podsticanja ekstremnog nasilja i ozbiljnog <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/slovenija-pokrenula-proceduru-za-priznanje-palestine">kršenja ljudskih prava Palestinaca</a>", navodi se u saopštenju. 
 
Ti ministri podržavaju širenje jevrejskih naselja na Zapadnoj obali i podstiču "etničko čišćenje" na toj teritoriji kao i u Pojasu Gaze, rekla je šefica slovenačke diplomatije Tanja Fajon. 
 
Prema njenim rečima, to je prva mera ove vrste u EU. 
 
"Mi smo, na neki način, pioniri", rekla je Tanja Fajon novinarima iako su druge zemlje van Evrope nedavno uvele zabrane putovanja za ova dva ministra. 
 
"Šaljemo jasnu poruku izraelskoj vladi - masakr nevinih civila mora prestati", dodala je ona. 
 
Velika Britanija, Australija, Kanada, Novi Zeland i Norveška su u junu najavile sankcije protiv ova dva ministra, koji su sada podložni zabranama putovanja u ove zemlje, što je Vašington osudio, prenela je agencija Frans pres. 
 
Kako se međunarodni pritisak na Izrael povećava zbog njegovog vođenja rata u Pojasu Gaze, Slovenija je bila veoma aktivna po tom pitanju. 
 
Slovenija je prošle godine priznala palestinsku državu, pridruživši se Irskoj, Španiji i Norveškoj, dok je predsednica Nataša Pirc Musar nedavno osudila "genocid" pred Evropskim parlamentom.
izvor: Beta&nbsp;

Slovenačka vlada proglasila dva izraelska ministra personama non grata

Kako je saopšteno na konferenciji za novinare, u Sloveniji je prošle godine izvršeno 12,4 transplantacija srca na milion stanovnika, što je tu zemlju rangiralo na drugo mesto u svetu, odmah iza Sjedinjenih Američkih Država, prenosi STA. &nbsp;	
"Transplantacija 500 srca moguća je samo u zemlji u kojoj je solidarnost jedna od glavnih vrednosti", rekao je novinarima direktor UKC Ljubljana Marko Jug. &nbsp;	
Šef <a href="https://www.insajder.net/teme/broj-transplantacija-organa-u-srbiji-drasticno-pao-poslednjih-godina-na-listama-cekanja-oko-2-000-ljudi-a-zakon-jos-nije-na-dnevnom-redu-skupstine">transplantacionog centra</a> Ivan Kneževič je rekao da samo u programu transplantacije srca učestvuje 150 medicinskih stručnjaka, dodajući da u svakom trenutku tim od šest ljudi mora biti u pripravnosti. &nbsp;	
Dodao je da je u poslednjih 16 godina Slovenija 12 puta imala najveći broj transplantacija srca na milion stanovnika.
izvor: Tanjug

Slovenija na drugom mestu u svetu po broju transplantacija srca na milion stanovnika

Grupna faza će se igrati u Madridu, Atini, Ljubljani i Talinu, dok će završnica Evropskog prvenstva biti u glavnom gradu Španije. 	
Kako navode španski mediji, prva utakmica na prvenstvu odigraće se na stadionu "Santijago Bernabeu" pred 80.000 ljudi. 	
"Uzbuđeni smo što će Evropsko prvenstvo 2029. godine održati na nekim od najboljih evropskih košarkaških destinacija, od kojih svaka ima jaku košarkašku kulturu i jasnu posvećenost pružanju izvanrednog događaja. Radujemo se saradnji sa zemljama domaćinima kako bismo obezbedili uspešan i nezaboravan turnir za timove, navijače i partnere", rekao je predsednik FIBA Evropa Horhe Garbahosa, navodi se na sajtu FIBA. 	
Ove godine će se održati <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/jokic-videcemo-za-evropsko-prvenstvo-razgovaracu-sa-selektorom-i-igracima">Evropsko prvenstvo u Letoniji, Poljskoj, Finskoj i Kipru od 27. avgusta do 14. septembra.</a>
izvor: Tanjug

Španija, Grčka, Slovenija i Estonija domaćini EP u košarci 2029. godine

Nakon obrađenih 99,97 odsto glasačkih mesta, protiv primene zakona, koji je usvojen krajem januara u Državnom zboru, glasalo je 92,52 odsto birača, dok je za primenu zakona glasalo 7,48 odsto.
Ukupna izlaznost, prema podacima Državne izborne komisije (DVK), iznosila je 25,93 odsto ili, u apsolutnim brojevima, 438.749 birača, od čega 435.750 važećih listića.
Da bi zakon bio odbačen, bilo je potrebno da protiv njega glasa većina birača, kao i da istovremeno protiv glasa najmanje petina svih glasača.
Poslednji podaci Ministarstva unutrašnjih poslova, iz kraja aprila, govore da u Sloveniji pravo glasa ima 1.692.455 glasača, pa je petina od tog broja 338.491 birač.
Prema podacima DVK-a, na referendumu je protiv primene zakona glasalo 403.153 birača, dok je zakon podržalo 32.597 glasača.
Kampanju protiv ovog zakona predvodila je najjača opoziciona partija – Slovenska demokratska stranka (SDS), na čelu sa predsednikom te stranke Janezom Janšom, dok je deo vladajuće koalicije (Pokret Sloboda i Levica) pozivao na bojkot <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/u-sloveniji-danas-referendum-o-posebnom-dodatku-na-penziju-za-umetnike">referenduma</a>.
Izvor: Beta

Građani Slovenije odbacili primenu zakona o posebnom dodatku na penzije za umetnike

Referendumsko pitanje na glasačkim listićima glasi - "Da li ste za to da se primeni zakon o dodatku na penziju za izuzetna dostignuća u oblasti umetnosti, koji je Državni zbor usvojio 30. januara 2025?".
Glasanje je počelo u 7.00 i traje do 19.00 na 2.978 biračkih mesta u Sloveniji, a otvorena su i glasčka mesta u inostranstvu, uključujući i ambasadu Slovenije u Beogradu.
Zakon će na referendumu biti odbačen ako protiv njega glasa većina glasača koji su pravilno ispunili glasački listić i ako istovremeno protiv glasa najmanje petina svih glasača.
Poslednji podaci Državne izborne komisije (DVK) govore da u Sloveniji pravo glasa ima 1.692,455 građana, što znači da je za odbacivanje zakona potrebno da protiv glasa 338.491 birač.
Građani Slovenije su priliku da glasaju imali i prevremeno, od utorka do četvrtka, a prema podacima DVK-a to pravo je iskoristilo 23.102 glasača ili 1,36 odsto od ukupnog broja birača.
Prošle godine je na prevremenom glasanaju na savetodavnim referendumima u vezi leagalizacije konoplje, uvođenja eutanazije i preferencijalnog glasanja na parlamentarnim izborima, glasao 58.981 birač, odnosno 3,7 odsto upisanih glasača.
Razlog za manji broj glasača može se tražiti i u bojkotu koji zagovara vladajući Pokret Sloboda premijera Roberta Goloba, kao i njihov koalicioni partner - stranka Levice, čija članica je i aktuelna ministarka kulture Asta Vrečko.
Glavnu reč protiv ovog zakona vodi lider SDS-a Janez Janša, uz podršku parlamentarne stranke Nova Slovenija i nekoliko manjih vanparlamentarnih stranaka.
U kampanji za izlazak na referendum i glasanje za zakon učestvovala je vladajuća Socijaldemokratska stranka, kao i vanparlamentarna Piratska stranka.
Upravo je tema bojkota bila u fokusu slovenačke politike prošle nedelje, nakon što je američka ambasada u Ljubljani na zvaničnom Iks nalogu uputila poziv glasačima da izađu na referendum.
"Verovati u demokratiju znači razumeti da ima svaki građanin mudrost i glas. Ne treba se plašiti sopstvenog naroda, čak i kada izražava stavove koji nisu u skladu sa rukovodstvom", napisano je u objavi američke ambasade u Sloveniji.
Usledile su reakcije iz vladajuće koalicije, a slovenački premijer je istakao da "od države koja stalno govori o demokratiji, očekuje da se ne meša u unutrašnja pitanja drugih država".
Očekuje se da će nezvanični rezultati referenduma biti poznati oko 21.30.
Izvor: Beta

U Sloveniji danas referendum o posebnom dodatku na penziju za umetnike

Oni koji budu kupovali zabranjene proizvode putem interneta mogu biti kažnjeni iznosima od 125 do 5.000 evra, a kazne prete i pojedincima koji budu prodavali ili besplatno nudili ove proizvode na digitalnim platformama, piše slovenački portal 24ur.&nbsp;
Najavljeno je da će zdravstveni inspektorat i Poreska uprava od sada sprovoditi pojačane kontrole.&nbsp;
Prema prošlogodišnjim izmenama Zakona o ograničavanju upotrebe duvanskih i srodnih proizvoda, u Sloveniji je zabranjena prodaja <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/szo-o-konzumaciji-alkohola-i-e-cigareta-medu-adolescentima-situacija-alarmantna">elektronskih cigareta</a> i punjenja sa slatkim, voćnim i biljnim aromama, bez obzira na to da li sadrže nikotin.&nbsp;
Dozvoljena je isključivo prodaja proizvoda sa 16 dopuštenih sastojaka koje daju duvanski ukus, navodi slovenačko Ministarstvo zdravlja.&nbsp;
"Istraživanja pokazuju da <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/eu-ce-zabraniti-pusenje-i-vejping-na-otvorenom">elektronske cigarete</a> koriste i deca od 9 do 11 godina. Treba znati da štete zdravlju i sadrže kancerogena jedinjenja. Glavna sirovina je nikotin, koji utiče na srce i krvne sudove, pluća i razvoj mozga, a uz to izaziva zavisnost", upozorila je Vesna Marinko, rukovodilac Direktorata za javno zdravlje.&nbsp;
Cigarete s aromama, posebno takozvani vejpovi sa slatkim i voćnim ukusima, dovele su do porasta konzumacije među maloletnicima od čak 200 odsto za samo tri godine.
Izvor: Tanjug

Slovenija zabranila e-cigarete s aromama, kazne i do 5.000 evra

Srbija u Sloveniji nema ambasadora od jula 2022. godine, kada je iz Ljubljane povučen Zoran Jovanović.
Prethodni pokušaj imenovanja ambasadora Srbije, prema pisanju "Dela", nije bio uspešan – Beograd je na to mesto predložio Zorana Đorđevića, sadašnjeg direktora Pošta Srbije, a ranijeg ministra za rad, ali mu Ljubljana nije izdala agreman, kako je tada navelo "Delo", zbog bezbednosnih razloga.
Podsetimo, Srbija je 8. avgusta 2023. godine zvaničnim kanalima zatražila od Slovenije saglasnost za imenovanje Zorana Đorđevića za ambasadora Srbije u Sloveniji.
Međutim, kako posle godinu i po dana Đorđević nije dobio saglasnost domaćina da postane ambasador Srbije u Sloveniji, Beograd se okrenuo drugom rešenju i, kako prenosi "Delo", u pitanju je karijerni diplomata.
Podsetimo, kako je ranije preneo ovaj list, uobičajeno u slovenačkoj diplomatiji je da agreman bude dodeljen šest do osam nedelja nakon predloga, ako nema prepreka za njegovo izdavanje, navodi list. To, dodaje se, utvrđuju nadležne institucije, od Ministarstva spoljnih poslova, policije, pravosudnih organa do slovenačke obaveštajno-bezbednosne službe.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je tada tim povodom da će država sačekati kako bi videli koji su to formalni razlozi, te da će reagovati u skladu sa tim.
Slovenija nije jedina zemlja u kojoj Srbija trenutno nema ambasadora. Ovo mesto je upražnjeno u 14 država, među kojima su, na primer, i Ujedinjeni Arapski Emirati, s kojima Srbija ima dobre i razvijene bilateralne odnose, uspostavljene 2007. godine.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DCav3Dy4PkgY&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Izvor: <a href="https://www.delo.si/novice/slovenija/vucic-po-zavrnitvi-v-slovenijo-namesto-lojalista-posilja-kariernega-diplomata">Delo</a>

Delo: Srbija za ambasadora u Sloveniju šalje karijernog diplomatu Ivu Vojvodića

Postojeći slovenački Zakon o javnom redu i miru dopunjen je članom kojim se zabranjuje korišćenje nacističkih i fašističkih simbola - zastava, oznaka, pesama ili uniformi - kao i ponašanje koje korišćenjem tih simbola uznemirava druge. &nbsp;	
Predviđene novčane kazne su od 500 do 1000 evra. 		 	
Ovim zakonom Slovenija prvi put reguliše fašističku i nacističku ideologiju i simbole, uz navođenje država koje su sarađivale sa nacističkom Nemačkom i listom njihovih kolaboracionističkih grupa. 	
"To su organizacije ili grupe koje su na području sadašnje Republike Slovenije u vreme Drugog svetskog rata delovale s okupatorskom nacističkom Nemačkom (Treći rajh), Kraljevinom Italijom, Kraljevinom Mađarskom te Nezavisnom državom Hrvatskom", navodi se u zakonu koji je prihvaćen krajem prošle sedmice, a na snagu će stupiti tri meseca nakon objave u Službenom listu, prenosi zagrebački Večernji list. 	&nbsp;
Zakon su predložili poslanički klubovi Svoboda, SD i Levica, navodeći da je zabrana veličanja nacizma i fašizma regulisana u većini demokratskih zemalja.
Izvor: Tanjug

Slovenija