Kako prenosi Srna, u izveštaju se ''potvrđuje nepokolebljiva opredeljenost Srpske za principe utvrđene Dejtonskim sporazumom iz 1995. godine i ukazuje na neovlašćene postupke nemačkog državljanina Kristijana Šmita, koji samozvano polaže pravo na funkciju visokog predstavnika''.
''Šmitovi postupci krše ljudska prava građana BiH i podrivaju vladavinu prava u BiH, destabilizujući napredak zemlje unutar dejtonskog okvira", navodi se u izveštaju.
U izveštaju se ističe posvećenost RS poštovanju Dejonskog sporazuma, ''posebno poštovanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta BiH i održavanju mira miroljubivim sredstvima'', i naglašava važnost poštovanja ustavnog okvira BiH i prava njena tri konstitutivna naroda kao temeljnog principa Dejtonskog sporazuma.
Osuđuje se ''strano uplitanje'', posebno ''ekonomska kampanja protiv Republike Srpske koju vode određeni elementi u SAD''.
SB UN je tokom sednice produžio mandat misiji Eufora u BiH ''Altea'' za još godinu dana, za šta je glasalo svih 15 zemalja članica, navodi Srna.
''Operacija Euforove Misije 'Altea' pokazala je da igra važnu ulogu u garantovanju mirnog okruženja, pružanju sigurnosti stanovništvu i odvraćanju od potencijalnih destabilišućih koraka'', izjavio je zamenik francuskog ambasadora u UN Žej Darmadikari.
On je dodao da Francuska pozdravlja lokalne izbora u BiH, koji su, kako je ocenio, održani na propisan način i bili konkurtentni.
Darmadikari je ponovio da Francuska podržava suverenitet i teritorijalni integritet BiH, uz napomenu da "ostaju zabrinuti", optužujući vlasti Republike Srpske za navodne postupke koji predstavljaju pretnju suverenosti i teritorijalnom integritetu BiH i istakao da je odluka o početku pregovora sa BiH o pristupanju EU jasan signal da je BiH mesto u Uniji i da ima mogućnost napretka na tom putu.
Slovenački ambasador pri UN Samuel Žbogar istakao je da je Ljubljana privržena perspektivi BiH na putu ka učlanjenju u EU i pozvao političke lidere u BiH da povećaju napore u sprovođenju reformske agende, dodajući da će jačanje šireg dijaloga povećati poverenje javnosti u demokratske institucije.
Žbogar ja naglasio da se Dejtonski sporazum mora poštovati i sprovoditi i pozvao sve strane da se uključe u dijalog o pomirenju.
Stalni predstavnik Rusije pri UN Vasilij Nebenzja rekao je da izveštaj vlade Republike Srpske realno odražava stanje na terenu.
''Kancelarija visokog predstavnika (OHR) je davno iscrpila svoju funkciju i sada je relikt kolonijalne politike i treba ga što pre zatvoriti, kritike protiv OHR-a rastu čak i u onim delovima zemlje gde je OHR radio u njihovim interesima. Budućnost BiH treba biti u rukama naroda BiH'', rekao je Nebenzja.
On je ocenio da je cilj Zapada centralizacija BiH, a kao odgovor za sve probleme navode se evroatlantske integracije.
''Smešno je to čuti od NATO-a nakon onoga što su radili na Balkanu kada su bacali bombe sa osiromašenim uranijom na civile'', istakao je ruski predstavnik.
Nebenzja je istakao da podržava produžetak mandata Euforove Misije "Altea" i naglasio da Moskva polazi od stanovišta da se Misija ne meša u unutrašnje procese u BiH.
Zamenik ambasadora Kine u SB UN Geng Šunag je rekao da međunarodna zajednica treba da se uzdrži od zauzimanja strana u BiH i nametanja rešenja i uvođenja jednostranih sankcija, čime se meša u unutrašnja pitanja u BiH.
Naveo je da se Kina nada da će se u BiH održati mir i stabilnost i da će se ubrzati integracija u EU.
Kad je reč o nedavno održanim lokalnim izborima u BiH, Geng je istakao da su oni pokazali poštovanje i suzdržanost među svim narodima u BiH, kreirajući pozitivnu atmosferu za naredne opšte izbore.
On je pozvao sve narode u BiH da se aktivno uključe u dijalog, grade međusobno poverenje i zajedno brane političku i društvenu stabilnost.
Geng je pozdravio, kako je rekao, konstruktivnu ulogu Srbije i Hrvatske u BiH i produžetak Euforove Misije "Altea" i naveo da je Kina zabrinuta zbog kontroverzi oko OHR-a i korištenja bonskih ovlašćenja u posednjim godinama, ocenivši da je Kristijan Šmit njihovim korišćenjem konstantno izazivao podele u BiH.
Izvor: Tanjug

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija održao polugodišnju debatu o Bosni i Hercegovini: Produžena misija Altea

''Konstantno predstavljamo ovo sa našim partnerima. Postoji hitna potreba, koja postoji već dugo vremena, za još pomoći da stigne u Gazu'', rekao je on za Rojters.
Britanski ministar spoljnih poslova Dejvid Lemi rekao je u izjavi da Izrael mora da obezbedi zaštitu civila i otvorene rute kako bi se omogućila pomoć za spasavanje života, kao i da će se na sastanku Ujedinjenih nacija pozabaviti ovim pitanjima.&nbsp;
On je dodao da se Alžir takođe pridružio pozivu za hitan sastanak.
Starmer je naglasio da Britanija razmatra uvođenje sankcija izraelskom ministru finansija Bezalelu Smotriču i ministru nacionalne bezbednosti Itamaru Ben-Gviru zbog komentara koje su dali o sukobu.
Prethodni ministar spoljnih poslova Dejvid Kameron takođe je navodno razmišljao o sankcionisanju izraelskih ministara pre nego što je tada vladajuća Konzervativna partija izgubila izbore u junu.
Na pitanje da li bi njegova vlada sankcionisala Smotriča zbog komentara da je glad civila u Gazi opravdana i Ben-Gvira zbog toga što je rekao da su počinioci nasilja među naseljenicima na Zapadnoj obali bili heroji, Starmer je naglasio da se radi o ''odvratnim'' primedbama.
''Izrael mora da preduzme sve moguće korake da izbegne civilne žrtve, da omogući pomoć u Gazi u mnogo većim količinama i pruži humanitarnim partnerima UN mogućnost da efikasno deluju'', rekao je britanski lider.
Izvor: Tanjug

Britanija i Francuska sazvale hitan sastanak SB UN zbog humanitarne situacije u Gazi

Sednicu Saveta bezbednosti UN koja će se održati u poslepodnevnim satima po srednjeevropskom vremenu, sazvala je Švajcarska, koja ovog meseca predsedava tim telom, objavljeno je na sajtu SBUN. 	
Prethodno, zemlje članice SBUN trebalo bi da dobiju izveštaj, koji će na sednici predstaviti specijalna predstavnica generalnog sekretara i šefica Misije privremene uprave Ujedinjenih nacija na AP KiM (UNMIK) Karolin Zijade.	 	
Od usvajanja Rezolucije 1244 SB UN, 10. juna 1999. godine, SBUN je do 2018. o AP KiM raspravljalo četiri puta godišnje, od 2019. tri puta, a od 2020. te sednice se održavaju dva puta godišnje - u aprilu i oktobru. 	
Poslednja sednica na kojoj se raspravljalo o šestomesečnom izveštaju održana je 22. aprila i na njoj je Srbiju predstavljao predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Izvor: Tanjug

Savet bezbednosti UN o izveštaju UNMIK-a 30. oktobra

Ipak, to telo UN ostalo je podeljeno kada se radi o procenama uzroka eskalacije nasilja i malo je verovatno da će osuditi Iran, a da ujedno ne osude i akcije Izraela, prenosi Glas Amerike. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš upozorio je na sednici da vreme ističe i da smrtonosni ciklus nasilja mora da prestane, kao i da se za samo sedam dana alarmantna situacija u Libanu pretvorila od "loše u mnogo, mnogo goru". Prema njegovim rečima krajnje je vreme za trenutni prekid vatre u Pojasu Gaze, uz momentalno i bezuslovno oslobađanje svih talaca, efektivnu isporuku humanitarne pomoći Palestincima koji žive na toj okupiranoj teritoriji i nepovratan napredak ka rešenju o dve države, navodi se u saopštenju objavljenom na zvaničnom sajtu UN. "Krajnje je vreme za prekid neprijateljstava u Libanu, stvarnu akciju ka punoj primeni rezolucija Saveta bezbednosti 1559 i 1701 i otvaranju puta diplomatskim naporima za održiv mir. Krajnje je vreme da se zaustavi odvratni ciklus eskalacije za eskalacijom koji ljude na Bliskom istoku vodi u ponor", rekao je Gutereš i upozorio da je svaka eskalacija poslužila kao izgovor za narednu i da se nikada ne sme izgubiti iz vida ogroman danak koji ovaj eskalirajući sukob nanosi civilima. Ambasadorka Sjedinjenih Američkih Država (SAD) pri Ujedinjenim nacijama (UN), Linda Tomas-Grinfild, pozvala je predstavnike zemalja članica da osude i sankcionišu Iran zbog napada na Izrael. Ona je izjavila da su jučerašnji iranski raketni napadi na Izrael imali za cilj da izazovu smrti, razaranja i označili su eskalaciju sukoba. Pozivajući na hitnu akciju Saveta bezbednosti Tomas-Grinfild je naglasila da SB UN mora "da progovori jednim glasom i osudi Iran zbog neisprovociranog napada na drugu državu članicu UN". Prema njenim rečima, Iran je u širem smislu, kroz finansiranje, obuku i podršku koju je pružao vojnom krilu Hamasa, saučesnik i u napadima (Hamasa) na Izrael 7. oktobra. Naglasila je da Iranska revolucionarna garda (IRG) daje "podsticaje" oružanim grupama širom regiona, uključujući Hute u Jemenu, militantne grupe u Siriji i Iraku i Hezbolahu u Libanu i poručila da će "iranski režim" snositi odgovornost za svoje akcije. Stalni ambasador Rusije pri UN Vasilij Nebenzja rekao je da Izrael snosi svu krivicu za eskalaciju tenzija na Bliskom istoku. "Političko ubistvo lidera Hezbolaha Hasana Nasralaha ima potencijal za katastrofalne posledice u Libanu i širom Bliskog istoka. Zapadni Jerusalim to nije mogao da ne shvati, ali je namerno išao na eskalaciju. Dakle, izraelska strana snosi svu odgovornost za narednu eskalaciju i njene posledice, uključujući i narod Izraela", rekao je on na sastanku Saveta bezbednosti UN posvećenom Bliskom istoku. Nebenzja je rekao da u okviru svog mandata, Savet bezbednosti UN mora da primora Izrael da odmah prekine neprijateljstva. "Svi treba da uložimo napor da stvorimo uslove za političko i diplomatsko rešenje. U ovom kontekstu, uzimamo u obzir signal Teherana da nije voljan da dalje podstiče konfrontaciju", rekao je Nebenzja.&nbsp; Izraelski predstavnik u UN Deni Danon zatražio je da se hitno uvedu sankcije Iranu zbog, kako je naveo, hladnokrvnog raketnog napada na Izrael. On je rekao da su milioni ljudi bili u skloništima i istakao da je napad Irana bio pokušaj napada na samo srce izraelskog društva jer su gađana nasvetija mesta - džamije, crkve i sinagoge.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20241003071036_05c9a3fec14d25933c3311e5088aa77646bc8c3736b9dae9684c5837d764907e.jpg" data-media-id="editor_0" data-image-id="20241003071036_05c9a3fec14d25933c3311e5088aa77646bc8c3736b9dae9684c5837d764907e" data-rendition-name="original" width="3294" height="2196" loading="lazy" alt="Deni Danon"> <figcaption>Izraelski predstavnik u UN Deni Danon, foto: Tanjug/UNTV/AP</figcaption> </figure>  "Za Iran ne postoji sveta zemlja", rekao je Danon i podsetio da su "palestinski teroristi pre početka iranskog napada ubili sedam civila u Tel Avivu", među kojima su bile žene i turisti. Libanski ambasador u UN Hadi Hakem izjavio je da vlast i narod Libana odbijaju rat i žele sprovođenje Rezolucije 1701 SB UN. On je rekao da "Libanu nije dobro niti je Gazi dobro" i da su svuda na južnoj granici izraelski tenkovi i oklopna vozila, navodi se u saopštenju na sajtu UN. Hakem je istakao da je Izrael gađao stambene zgrade i optužio je izraelsku vojsku za "masakr koji podseća na ranije masakre koje su Izraelci izvršili protiv Libana". On je podsetio da se Liban saglasio sa američko-francuskom inicijativom za mir, kao i Izrael, koji je zatim to prekršio. Ambasador Irana u UN Saeid Iravani ukazao je da Izrael nema nameru da krene putem mira ili primirja i da je SB UN paralizovan zbog toga što SAD sprečavaju donošenje bilo kakve efikasne odluke. On je optužio Izrael da već dugo i bez posledica sprovodi brutalnosti nad Palestincima i da se sada to proširilo i na Liban gde se danonoćno i svuda gađa nevin libanski narod, navodi se u saopštenju objavljenom na sajtu SB UN. "Izraelu je uz podršku SAD i Velike Britanije data dozvola da se ponaša kako želi. Taj režim postao je pretnja bezbednosti međunarodne zajednice. Izrael mora smesta da prekine operaciju u Gazi i Libanu", naglasio je Iravani. Prema rečima Iravanija vojska Irana je izvršila niz napada u kojima je gađala vojne i bezbednosne položaje u skladu sa svojim pravom na samoodbranu optuživši Izrael za ubistvo šefa političkog biroa Hamasa Ismaila Hanijea u Teheranu, čime je narušen suverenitet Irana, za ranjavanje iranskog ambasadora i ubistvo lidera Hezbolaha Hasana Nasralaha i za neopravdane napade na Siriju. "Iran u potpunosti koristi pravo da se brani. Izrael je napao i diplomasko predstavništvo Irana u Damasku. Savet bezbednosti nije reagovao već je samo pozvao Iran na suzdržanost", naglasio je Iravani i istakao da je zbog potupaka Izraela ubijen veliki broj nevinih civila. Kineski ambasador pri UN Fu Cong izjavio je na sednici SB UN da se "Kina protivi svim aktima kojima se krše osnovne norme međunarodnih odnosa", navodi se u saopštenju objavljenom na sajtu UN. Ambasador Kine u UN je naglasio važnost suvereniteta, sigurnosti i teritorijalne integriteta svih država, dodajući da Kina deli stanovište UN da svaki izraelski upad u Liban krši suverenitet i teritorijalnu integritet Libana i suprotstavlja se odredbama Rezolucije Saveta bezbednosti 1701. Fu je upozorio da je "sveobuhvatan rat na ivici izbijanja", pozvao je sve strane, posebno Izrael, da pokažu uzdržanost od bilo kakvih akcija koje bi mogle dovesti do dalje eskalacije krize i osudio svako nasilje i napade na civile. Obraćajući se SB UN, ruski izaslanik pri UN Vasilj Nebenzja izrazio je "odlučnu osudu" napada Izraela na Liban, pozivajući Izrael da "odmah prestane s upotrebom sile i povuče trupe sa libanske teritorije". Nebenzja je optužio je Izrael i njegove "američke saučesnike" da se oslanjaju isključivo na upotrebu sile u rešavanju svojih briga. "Nema opravdanja za još veće civilne žrtve, koje se već broje u hiljadama," rekao je ruski izaslanik u UN izražavajući solidarnost s Libanom. On je ocenio da je nakon niza političkih likvidacija, uključujući ubistvo predsednika Izvršnog saveta Hamasa Ismaila Hanijea, generalnog sekretara Hezbolaha Hasana Nasralaha i nekoliko drugih lidera pokreta koji se protive Izraelu, Iran takođe postao uključen u sukob. Hitnu sednicu SB UN zatražila je Francuska nakon što je Iran odlučio da u utorak ispali skoro 200 balističkih raketa na Izrael u trenutku kada su izraelske snage pokrenule "ograničene" kopnene operacije u južnom Libanu uporedo sa širokom kampanjom smrtonosnih vazdušnih udara protiv Hezbolaha u Libanu i rata u Pojasu Gaze, navodi se u saopštenju objavljenom na sajtu UN. Izvor: Tanjug

Savet bezbednosti UN podeljen povodom eskalacije sukoba na Bliskom istoku

Ambasador Samuel Žbogar, specijalni predstavnik Slovenije u Savetu bezbednosti, ima iskustvo u predsedavanju <a href="https://insajder.net/prenosimo/guteres-svet-ulazi-u-eru-haosa-podele-paralisu-savet-bezbednosti-un">Savetom bezbednosti,</a> pošto je bio zamenik ambasadora Danila Tirka tokom prvog mandata Slovenije u Savetu bezbednosti 1998-1999, prenosi STA.&nbsp;
Žbogar će u utorak, 3.septembra predstaviti program rada. Ć
Glavni događaj tokom slovenačkog jednomesečnog predsedavanja biće debata na visokom nivou 25. septembra na početku Generalne skupštine.&nbsp;
Pod nazivom Liderstvo za mir, debata će se fokusirati na važnost Saveta bezbednosti u vreme kada je svet sve više podeljen.&nbsp;
Ministarka spoljnih poslova Slovenije Tanja Fajon rekla je da Slovenija želi da se fokusira na budućnost, ocenivši da Savet bezbednosti UN danas nije efikasan na mnogim mestima.&nbsp;
"Postoji paraliza u donošenju odluka, rezolucije se ne sprovode, kao što smo svedoci u Gazi", rekla je ona.&nbsp;
<a href="https://insajder.net/prenosimo/fajon-bez-rata-u-ukrajini-ne-bi-se-trenutno-pricalo-o-prosirenju-eu">Fajon</a> će sredinom septembra predsedavati debatom o Avganistanu, sa fokusom na prava žena, a dan kasnije redovnom sednicom o izraelskim naseljima na Zapadnoj obali.&nbsp;
Ona će krajem meseca predsedavati i zatvorenim sastankom Saveta bezbednosti sa liderima zemalja Arapske lige.&nbsp;
"Slovenija će kao predsedavajuća uložiti napore da neke od debata unesu nove perspektive. Naš vodeći princip biće da slušamo, razumemo i razgovaramo jedni sa drugima. Slovenija želi da redovnu debatu o situaciji u Avganistanu usmeri na prava žena, a razgovore o Bliskom istoku na budućnost, odnosno na vreme nakon okončanja aktuelnih sukoba, ka rešenju dve države", istakla je Fajon.
Izvor: Tanjug&nbsp;

Slovenija od 1. septembra preuzima jednomesečno predsedavanje SB UN

"Pozivamo Savet bezbednosti da pošalje poruku Hezbolahu tako što će stati uz Izrael dok se brani od napada Hezbolaha", rekao je Vud na vanrednoj sednici SB UN povodom ubistva političkog lidera Hamasa Ismaila Hanijea u Iranu, prenosi Al Džazira.&nbsp;
Sednica SB UN sazvana je na zahtev Irana, uz podršku Kine, Alžira i Rusije.&nbsp;
SAD su ponovo okrivile Hezbolah za raketni napad na fudbalski teren u gradu Majdal Šamsu u nedelju, uprkos tome što je ta libanska grupa negirala odgovornost.&nbsp;
Vud je dodao da druge grupe koje podržavaju Iran sprovode "drske napade" koji ugrožavaju regionalni mir.&nbsp;
Takođe je naglasio da SAD "nisu znale niti su umešane u ubistvo (političkog lidera Hamasa) Ismaila Hanijea".&nbsp;
Kazao je da je najbolje da se ne spekuliše o uticaju koji će ti događaji imati.&nbsp;
Vud je pozvao SB UN da izvrši pritisak na Iran da prekine eskalaciju svojih napada na Izrael preko svojih zastupnika, uključujući i naoružavanje i finansiranje "terorističkih grupa".
Izvor: Tanjug

Ambasador SAD u UN pozvao Savet bezbednosti da stane uz Izrael

"Delegacija Ukrajine je potvrdila svoj principijelni stav u vezi sa nelegitimnošću Ruske Federacije koja zauzima stalno mesto Sovjetskog Saveza u Savetu bezbednosti. Dakle, Rusija nema pravo, ni sa pravne ni sa moralne tačke gledišta, da obavlja funkcije predsedavajućeg Saveta bezbednosti", saopštila je ukrajinska diplomatska misija, prenosi Ukrinform. &nbsp;	
Kako se navodi, ukrajinska delegacija neće učestvovati na sastancima Saveta bezbednosti pod predsedavanjem Rusije. 	
U saopštenju se tvrdi da je Rusija sazvala Savet bezbednosti "u cilju propagande i manipulacije". 	
Delegacija Ukrajine podseća da je ovo već šesnaesti sastanak SB od septembra 2022. godine, koji Moskva saziva "da bi razmotrila nategnuti problem – snabdevanje Ukrajinom oružjem". 	
"Najapsurdniji deo ruske propagande, koji su Ruska Federacija i njeni marionetski govornici širili na ovakvim skupovima, jeste redovna optužba žrtve za agresiju u upotrebi oružja, uključujući i ono koje su joj dali saveznici Ukrajine, za zaštitu u skladu sa Poveljom UN", napominje se u saopštenju. 	
Ukrajinske diplomate podsećaju da ovakvi sastanci podrivaju poverenje u Savet bezbednosti, s obzirom na, kako tvrde, "lažne narative koje širi Rusija". &nbsp;	
U saopštenju se ističe da vojnu pomoć Ukrajini "treba smatrati efikasnim doprinosom odvraćanju agresivnog ruskog režima i sprečavanju širenja njegove agresije na nove zemlje i regione". &nbsp;	
"Ovo će spasiti živote Ukrajinaca, otrezniti agresora i potaknuti Kremlj da prihvati logiku sveobuhvatnog, pravičnog i trajnog mira zasnovanog na principima Povelje UN", zaključuje ukrajinska delegacija. 	
Posle početka sastanka, ambasador Rusije u UN Vasilij Nebenzja rekao je da je tražio od drugih zemalja Saveta bezbednosti da pozovu predstavnika Ukrajine na sastanak. &nbsp;	
Britanski diplomata je objasnio da članice Saveta bezbednosti ne mogu da primoravaju zemlje koje to nisu da prisustvuju sastancima, jer same moraju da utvrde u kojoj meri je učešće u njihovom interesu. 	
Rusija u julu predsedava Savetom bezbednosti UN.
Izvor: Tanjug

Ukrajina odbila da učestvuje na sastanku SB UN kojim predsedava Rusija

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski ranije je najavio da će Ukrajina zatražiti sednicu SB UN, dodajući da Kijev očekuje konkretne korake zapadnih partnera da ojača svoju protivvazdušnu odbranu i zaštiti energetski sektor tokom samita NATO ove nedelje.
Izvor: Tanjug

Sednica Saveta bezbednosti UN zbog ruskog napada na dečju bolnicu Kijev

Ambasador Rusije pri UN Vasilij Nebenzja rekao je da je "predstavljanje dokumenta o tragičnim događajima u Srebrenici bez saglasnosti svih entiteta direktno u suprotnosti sa Ustavom BiH i predstavlja ozbiljno kršenje Dejtona i <a href="https://insajder.net/teme/rezolucija-o-srebrenici-politicki-pritisak-na-srbiju-ili-nacin-da-se-spreci-negiranje-zlocina-video">rezolucija</a> Saveta bezbednosti UN".
"Smatramo da je ovaj provokativni tekst pretnja po mir u bezbednost u zemlji i čitavom regionu", rekao je ruski izaslanik i ukazao da iza inicijative stoji Nemačka - zemlja koja je u 20. veku započela dva svetska rata i počinila genocid, prenosi Srna.
On je, govoreći o situaciji u BiH istakao da nemački državljanin Kristijan Šmit nema pravo da govori u Savetu bezbednosti UN, da on obmanjuje celu međunarodnu zajednicu i ukazao da se "ignorisanjem interesa Srba, koji žive u ovoj zemlji i čija autonomija otežava sprovođenje interesa Zapada, zaobilazi autoritet Predsedništva BiH".
"Republika Srpska i Srbi u BiH su izopšteni u sopstvenoj zemlji, optuženi za separatističke težnje, pripisuju im se svakakve etikete, uključujući da su genocidan narod. Principi demokratije i inkluzivnog demokratskog procesa bačeni su kroz prozor kada je reč o BiH", rekao je ruski ambasador.
On je rekao da Šmitovi nezakoniti potezi izazivaju štetu bez premca po međuetničke odnose u BiH i da njegovo učešće diskredituje SB UN, a da su njegovi takozvani izveštaji izrazito subjektivni i ne odražavaju realnost.
"On obmanjuje čitavu međunarodnu zajednicu. Uvereni smo da bi cilj stabilizaicije situacije u BiH bio ispunjen brzim i bezuslovnim zatvaranjem Kancelarije takozvanog visokog predstavnika", rekao je Nebenzja.
Zamenik ambasadora Kine u UN Geng Šuang izjavio je da trenutno postoje brojna neslaganja u vezi sa predloženom rezolucijom o Srebrenici, što nije u skladu sa procesom pomirenja u BiH i regionu, kao i da se Peking nada da će sve uključene strane ojačati komunikaciju i promovisati prikladno rešenje za to pitanje.
Geng je podsetio da je Kina već pozivala ključne sponzore rezolucije da se angažuju sa ključnim stranama i da održe pune konsultacije sa članicama Saveta bezbednosti UN kako bi se taj proces odvijao na principu konsenzusa.
"Trenutno postoje brojne nesuglasice u vezi sa rezolucijom, što nije u skladu sa procesom pomirenja u BiH i među zemljama regiona, niti sa željom da se ostvare mir i stabilnost na Balkanu i u Evropi. Nadamo se da će uključene strane ojačati komunikaciju i promovisati prikladno rešenje za ovo pitanje", rekao je Geng.
Geng smatra da multietnička BiH za ostvarenje društvene stabilnosti i ekonomskog rasta mora da se osloni na "sve etničke grupe" kako bi ojačala jedinstvo radi jačanja međusobnog povjerenja u ostvarivanju zajedničkog cilja.
On je napomenuo da stav Kine o takozvanom visokom predstavniku ostaje nepromijenjen.
"Kristijan Šmit iskoristio je bonska ovlašćenja za nametanje zakona i time samo pojačao tenzije. Ugrožen je i aranžman u kojem Predsedništvo BiH zajednički donosi odluke", rekao je on.
Zamenik ambasadora SAD u UN Robert Vud rekao je da je stabilnost BiH ključna za sprečavanje sukoba i za održavanje stabilnosti i mira u regionu i u Evropi i podsetio da je potpisivanjem Dejtonskog mirovnog sporazuma završen rat u BiH "pre gotovo 30 godina".
Vud smatra da je OHR "i dalje ključan u osiguravanju sprovođenja civilnog aspekta Dejtonskog sporazuma i osiguravanju nastavka funkcionisanja institucija u BiH".
Istakao je i da je Vašington saglasan sa tim da je otvaranje pregovora o pristupanju BiH Evropskoj uniji "faktor koji menja situaciju u vezi sa mogućnostima BiH".
Zamenik britanskog ambasadora u UN Džejms Karijuki rekao je da narodi u BiH treba sami da biraju svoju budućnost, a da Velika Britanija podržava ambiciju za većom evroatlantskom integracijom BiH.
Karijuki je istakao da političari treba da rade zajedno na reformama i optužio pojedine političare u Republici Srpskoj da, kako je on to naveo, "ulažu napore da podrivaju institucije BiH", te naveo da smatra da su oni "glavna pretnja budućnosti BiH".
Britanski predstavnik podržao je rad OHR-a i pozvao sve strane u BiH da "sarađuju sa kancelarijom Kristijana Šmita".
Ambasador EU pri UN Stavros Lembrinidis izrazio je u ime evropskog bloka zabrinutost zbog inicijativa koje dolaze iz Republike Srpske i optužio vlasti Srpske da se "bore protiv evropskog puta BiH".
On je izrazio zabrinutost zbog inicijativa iz Republike Srpske među kojima su, kako je on to naveo, "secesionistička retorika", te pitanje referenduma i izbora, borba protiv rada Ustavnog suda i proglašavanje pojedinih grupa stranim agentima.
Rekao je i da su sloboda izražavanja, pluralizam, sloboda medija i delovanje građanskih organizacija ključ za približavanje Uniji i poručio da se moraju poštovati ustavni poredak, odluke Ustavnog suda BiH, teritorijalni integritet i suverenitet BiH, te da svaki korak protiv navedenog vodi do teških posljedica.
Predstavnik Slovenije Marko Štucin rekao je da je BiH tokom prethodnih meseci ostvarila mnogo veći napredak na putu ka EU nego tokom protekle decenije, ali da je potrebno da se ovaj pozitivni zamah nastavi, pošto je preostalo još mnogo posla na putu ka članstvu.
"U narednim mesecima, pred BiH su dva ključna izazova - kako podići standarde za sprovođenje lokalnih izbora ove jeseni i kako podržati njene javne institucije da bi se osigurala njihova nekompromitovana funkcionalnost", ocenio je Štucin.
Predsedavajući Predsedništva BiH Denis Bećirović rekao je da je BiH postigla važan korak kada je Brisel doneo odluku da otvori pregovore za pristupanje EU, kao i da je važno da Savet bezbednosti UN u novembru produži mandat misiji "Altea".
Bećirović je izneo tvrdnju da vlasti Republike Srpske tumače, kako kaže, selektivno Dejtonski sporazum i smatra da se odluke Kristijana Šmita moraju sprovoditi u delo na celoj teritoriji BiH
Izvor: Tanjug

Rusija i Kina na Savetu bezbednosti o BiH: Rezolucija o Srebrenici pretnja po bezbednost

<a href="https://insajder.net/prenosimo/zeljka-cvijanovic-zatrazila-da-se-obrati-savetu-bezbednosti-ujedinjenih-nacija">Cvijanovićeva</a>, koja se obratila putem video linka, istakla je da Ustav BiH obezbeđuje princip jednakosti dva entiteta i tri konstitutivna naroda i da je to glavni čuvar mira, a ne "tutorstvo ili strani intervencioniozam". 
 
 Prema njenim rečima, RS se protivi izbegavanju procedura, kako je to učinjeno i u slučaju Rezolucije o Srebrenici, navodeći da o predlogu rezolucije nije odlučivalo Predsedništvo BiH, koje je jedino nadležno za vođenje spoljne politike zemlje. 
 
 "Na pripremi ove rezolucije za glasanje na Generalnoj skupštini UN radi se bez ikakvih prethodnih konsultacija i odobrenja od strane relevantnih i nadležnih institucija BiH", rekla je Cvijanović. 
 
Prema njenim rečima, donošenje te rezolucije "nije benigno, već je njen cilj ukidanje RS". 
 
 Cvijanovićeva je dalje kazala da RS ne podriva demokratiju, već samo insistira na stavu da demokratski izabrane institucije imaju pravo da donose zakone i da zakone ne mogu i ne smeju nametati neizabrani strani državljani. 
 
 Prema njenim rečima, BiH se poslednjih godina suočava sa delovanjem stranog intervencionizma, koje preti da ugrozi, ne samo Ustav BiH, već bezbednost i stabilnost zemlje, pa čak i celog regiona Zapadnog Balkana. 
 
 "Ovim pretnjama direktno doprinose oni koji BiH uporno drže u statusu kvazi-protektorata, gde se zaobilaze vladavina prava i demokratsko upravljanje, a autokratske, kolonijalističke strane intervencije sprečavaju pomirenje među našim narodima", ocenila je ona. 
 
 Cvijanović je iznela niz optužbi na račun visokog predstavnika <a href="https://insajder.net/prenosimo/smit-nametnuo-izmene-izbornog-zakona-bih">Kristijana Šmita</a> čiji je legitimitet osporila, navodeći da se on upliće u demokratske procese, pribegava sili, progoni političare u RS sudskim procesima, da se meša u izbore, kao i da krši međunarodno pravo. 
 
 Šmita i strani faktor u BiH je optužila i za rušenje unutrašnjih dogovora u BiH, koji su, kako je istakla, od suštinskog značaja za mir i stabilnost BiH. 
 
 Dodala je da je izvorna dejtonska ustavna struktura BiH značajno izmenjena delovanjem visokih predstavnika, navodeći da strani akteri u BiH uglavnom podržavaju Bošnjake, koji se zalažu za centralizovanu i unitarnu BiH. 
 
 Srpski član Predsedništva BiH je navela da pojedini bošnjački političari prete ratom, ističući da u BiH postoje radikalne terorističke ćelije, koje predstavljaju opasnost po mir u Evropi i svetu.
<h2>Visoki predstavnik Šmit: Ozbiljne pretnje po teritorijalni integritet BiH dolaze od lidera RS</h2>
Visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini (BiH) Kristijan Šmit izjavio je večeras da postoje pretnje po teritorijalni integritet BiH i da one dolaze od lidera iz Republike Srpske (RS).
"Pretnje po BiH postoje, jer predstavnici RS kontinuirano govore o otcepljenju, odvajanju entiteta od države. Dodik je nedavno izjavio da Bošnjaci mogu imati 25 posto teritorije. Neki su to shvatili kao prostor za etničke incidente", kazao je Šmit u svom obraćanju Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija. 
 
 On je istakao da je njegov mandat da nadgleda sprovođenje Dejtonskog sporazuma i da za to ima podršku Saveta bezbednosti.
"Savet bezbednosti je više puta iskazao podršku mom radu. Već se radujem svom izveštaju narednog meseca", dodao je Šmit.
Osvrnuo se na izlaganje srpskog člana Predsedništva BiH Željke Cvijanović, koja je iznela teške optužbe na Šmitov račun, navodeći da se u njemu "ne poštuju činjenice ni pravni okvir BiH".
"Nadam se da shvatate da ovo nije mesto da govorimo o uvredama, ovo je mesto da razgovaramo jedni s drugima. Pozivam na više tačnosti, jedino što vidim je zlonamernost", kazao je Šmit.
On je istakao da kao visoki predstavnik mora da bude garant postojanja entiteta, koji su delovi BiH, koja ima međunarodni subjektivitet, dodavši da je RS integralni deo BiH.
Šmit je rekao da je i Cvijanovićka, prisustvujući skupovima "Granica postoji", prihvatila pozive da se blokira administrativna linija između dva entiteta, što je, kako je naveo, kršenje Dejtonskog mirovnog sporazuma.
"Kao visoki predstavnik smatram da BiH može doći u stanje politički nestabilnosti, ali to se može sprečiti vraćanjem na Dejtonski sporazum, pogotovo kad EU nudi put integracija", ocenio je visoki predstavnik. 
 
 On je za trenutnu političku krizu u BiH optužio lidere RS.
U Savetu bezbednosti večeras se održava sednica na kojoj se, na zahtev Rusije, raspravlja o stanju u BiH.
Na početku sednice, pomoćnik generalnog sekretara za Evropu, Centralnu Aziju i Ameriku Ujedinjenih nacija Miroslav Jenča rekao je da su se od jula prošle godine, kada se o stanju u BiH govorilo u Savetu bezbednosti, desile pozitivne, ali i zabrinjavajuće stvari.
Pozitivnim je naveo to što je BiH u martu dato zeleno svetlo za otvaranje pregovaračkog statusa za članstvo u EU.
Potom je naveo da su u skorije vreme iz BiH dolazile zabrinjavajuće izjave, koje se odnose na secesiju, negiranje genocida i veličanje ratnih zločinaca, što može da ima uticaja na mir i pomirenje u BiH.
"Protiv Muslimana u BiH je počinjen genocid u i oko Srebrenice u julu 1995. godine i to je potvrdio i Međunarodni sud pravde", rekao je on, dodavši da sve političke vođe, kao i mediji, treba da pokažu poštovanje prema svim žrtvama, te da se posvete pomirenju i stabilnosti zemlje.
<h2>Nebenzja: Rusija je kategorički protiv rezolucije o Srebrenici</h2>
&nbsp;Ruski ambasador pri Ujedinjenim nacijama Vasilij Nebenzja izjavio je večeras da je Rusija kategorički protiv rezolucije o Srebrenici u Generalnoj skupštini UN i dodao da svaka strana ima svoj dug prema drugom i da Srebrenica nije jedini mračna stranica tog rata.&nbsp;
Istakao je da promovisanje nacrta rezolucije Generalne skupštine UN o genocidu u Srebrenici krši Dejtonski sporazum.&nbsp;
"Taj nacrt je jednostran i politički motivisan", ocenio je on.&nbsp;
Dodao je i da Rusija, kao garant Dejtonskog sporazuma kojim je u BiH okončano krvoproliće, ne može da zatvara oči na to što se sada dešava u zemlji.&nbsp;
Prema njegovim rečima situacija u Bosni i Hercegovini se naglo pogoršava i da Savet bezbednosti UN mora da odreaguje i pomogne u sprečavanju sukoba.&nbsp;
"Ne možemo da ostanemo po strani i ne reagujemo na krik za pomoć”, rekao je on i pojasnio da pismo srpskog člana predstavništva BiH Željke Cvijanović upućenog članicama SB UN govori o zabrinutosti srpskog stanovništva.&nbsp;
Kako je rekao 30 godina Dejtonski sporazum je garant mira ali sada se već neko vreme krše njegovi principi navodeći da je poseban problem delovanje visokog predstavnika Kristijana Šmita koji se ponaša kao "apsolutni vladar", ali i da ga Zapad samo podstiče na takvo ponašanje.
<h2>Predstavnik Kine:Usvajanje rezolucije nije u skladu sa promocijom mira u BiH</h2>
Predstavnik Kine pri misiji Ujedinjenih nacija izjavio je večeras da bi predlagači rezolucije o Srebrenici trebalo da se konsultuju sa svim entitetima u Bosni i Hercegovini.&nbsp;
On je na vanrednoj sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija o Bosi i Hercegovini rekao da usvajanje rezolucije bez saglasnosti sva tri entiteta nije u skladu sa promovisanjem mira u Bosni i Hercegovini.&nbsp;
"Spremni smo da konstruktivno učestvujemo u diskusijama i dođemo do rešenja. Poštujemo suverenite i teritorijalni integritet BiH", rekao je on.&nbsp;
Dodao je da bi trebalo promovisatri dijalog i nacionalno pomirenje, ali i da bi nametanje određenih rešenja dovelo do pogoršanja etničkih tenzija", rekao je on.
U Savetu bezbednosti večeras je počela sednica na kojoj se, na zahtev Rusije, raspravlja o stanju u BiH. 
 
Izvor: Beta, Tanjug
 
 
&nbsp;
&nbsp;
&nbsp;
&nbsp;

Savet bezbednosti