U rezoluciji se ponavljaju zahtevi Generalne skupštine da Rusija odmah "prekine svoju agresiju protiv Ukrajine" i povuče sve svoje trupe, i ponovo se potvrđuje posvećenost tog tela svetske organizacije od 193 člana ukrajinskom "suverenitetu, nezavisnosti i teritorijalnom integritetu".
Rezolucija je usvojena sa 99 glasova "za" devet "protiv", 60 zemalja je bilo uzdržano a 25 nije glasalo. Srbija je bila među zemljama koje su podržale rezoluciju.
Protiv rezolucije bili su pored Rusije, Belorusija, Kuba, Eritreja, Mali, Nikaragva, Sirija, Burundi i Severna Koreja. Među uzdržanim zemljama bili su Kina, Indija, Južna Afrika i mnoge bliskoistočne zemlje&nbsp;
U rezoluciji se izražava "ozbiljna zabrinutost zbog nesigurne nuklearne bezbednosti i bezbednosne situacije u nuklearnoj elektrani Zaporožje".
Kako se kaže vraćanje Ukrajini punu kontrolu nad centralom će osigurati bezbednost i sigurnost i omogućiti Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju (IAEA) da "sprovodi bezbedne, efikasne i delotvorne bzebednosne mere".
Strahovanje oko nuklearne katastrofe vlada od kada su ruske trupe zauzele tu nuklearnu elektranu ubrzo posle početka invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine.&nbsp;
Zaporožje koje ima šest nuklearnih reaktora nalazi se na teritoriji pod ruskom kontrolom u jugoistočnoj Ukrajini i blizu je liniji fronta i stalno je zahvaćeno u razmeni vatre.&nbsp;
IAEA je više puta izrazila zabrinutost zbog prekida dotoka struje centrali Zaporožje što je presudno za rad postrojenja.
Generalni direktor IAEA rekaoje u Savetu bezbednosti UN 15. aprila da je njegova agencija potvrdila tri napada na Zaporožje od 7. aprila.
Ukrajina i Rusija se uzajamno optužuju za napade nuklearne centrale.
Izvor: Beta

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Srbija podržala rezoluciji UN u kojoj se traži od Rusije da povuče vojsku iz ukrajinske nuklearke Zaporožje

"Smer delovanja, vreme i način će odrediti vlada i premijer (Andrej Plenković). Nećemo to najavljivati preko medija, ali oni koji treba da se brinu nisu hrvatski građani ni Republika Hrvatska. Dakle, kako? Znaćete", odgovorila je Babić-Galić u danas objavljenom intervjuu Večenjem listu, upitana hoće li Hrvatska blokirati put Crne Gore u EU i kako. 
 
 Ona je podstila da je Hrvatska uputila "<a href="https://insajder.net/prenosimo/hrvatska-rezolucija-o-jasenovcu-neprihvaljiva-neprimerena-i-nepotrebna">snažnu i jasnu notu</a>" Crnoj Gori pošto je nedavno u crnogorskom parlamentu usvojena Rezolucija o genocidu u logorima Jasenovac, Dahau i Mathauzen. 
 
 "Žalosti nas što je Crna Gora našu otvorenu i prijateljsku ruku i sve što smo za njen evropski put činili prepoznala kao slabost, a ne kao kao kvalitet i snagu", dodala je savetnica hrvatskog ministra spoljnih i evropskih poslova Gordana Grlića Radmana. 
 
 Upitana kako ta rezolucija šteti Hrvatskoj, kad ta država nije naslednica NDH niti ima veze sa logorima smrti, Babić Galić je odgovorila da ona ne šteti Hrvatskoj, iako je to njena intencija. 
 
 "Ona šteti samo Crnoj Gori i njenim građanim, jer ih vraća i postaje teg koji im ne dopušta dalje. Vladajuća struktura stavila je crnogorskom narodu okove i zaključala ih u nekoj davnoj prošlosti s kojom oni nemaju nikakve veze. One veze koje se mogu iščitati vezane su uz neke druge interese i neke druge projekte i programe", ocenila je ona. 
 
 Prema njenim rečima, nije prvi put da Crna Gora na svoju i štetu svojih građana podanički ostvaruje tuđe zamisli i projekte. 
 
 Ona je rekla da se<a href="https://insajder.net/prenosimo/plenkovic-rezolucija-o-jasenovcu-hrvatskoj-salje-signal-a-to-je-pitanje-poverenja-i-namere"> rezolucijom</a> želi "probuditi gnev i mržnja naroda da bi se dodatno narušili hrvatsko-crnogorski odnosi, ili potpuno blokirala integracija Crne Gore u punopravno članstvu u EU". 
 
 Takođe je dodala da je ona "samo nastavak ugradnje Crne Gore u 'srpski svet'" ocenivši da ta rezolucija izaziva zabrinutost i nespokoj hrvatske manjine u Crnoj Gori, ali i slobodoumnog crnogorskog naroda i svih poštenih građana te države. 
 
 Posebna savetnica šefa diplomatije ponovila je da je donošenje rezolucije osveta Hrvatskoj i Nemačkoj koje su podstakle rezoluciju o Srebrenici, čemu se pridružila i Crna Gora.
Izvor: Beta&nbsp;

Savetnica ministra: Hrvatska će uzvratiti Crnoj Gori zbog rezolucije o Jasenovcu

Spajić je to saopštio na poziv predsednika Srbije Aleksandra Vučića koji je pozvao Spajića i predsednika Crne Gore Jakova Milatovića da se javno odrede da li je on, tj Vučić, "bio idejni tvorac" Rezolucije o genocidu u Jasenovcu i da li je vršio pritisak na njih da se taj dokument usvoji u crnogorskom parlamentu.
"Molim ih da izađu u javnost i da <a href="https://insajder.net/prenosimo/hrvatska-rezolucija-o-jasenovcu-neprihvaljiva-neprimerena-i-nepotrebna">objasne svojim hrvatskim i zapadnim prijateljima</a>, kojima se izvinjavaju danonoćno, objašnjavajući da je to velika greška, da mi kažu zašto su tu grešku počinili i da objasne ljudima da su se šalili kad su govorili da sa tim ima veze Beograd i ja lično", kazao je Vučić ranije danas na konferenciji za medije.
Spajić je tim povodom preko društvene mreže Iks (X) kazao da Crna Gora "sve odluke, pa i one za Srebrenicu, Jasenovac, Mauthauzen i Dahau" donosi kao nezavisna zemlja koja je "principijelno odlučivala i odlučivaće na ovakve teme iz prošlosti".
<div class="embed-block"><blockquote class="twitter-tweet">O rezolucijama: Odluke donosimo samostalno i principijelno, poštujući prošlost okrenuti budućnosti Sve odluke, pa i one za Srebrenicu, Jasenovac, Mathauzen i Dahau - donosimo kao nezavisna zemlja koja je principijelno odlučivala i odlučivaće na ovakve teme iz prošlosti. U…&mdash; Milojko Spajić (@MickeySpajic) <a href="https://twitter.com/MickeySpajic/status/1808517268231315719?ref_src=twsrc%5Etfw">July 3, 2024</a></blockquote> <script async src="https://platform.twitter.com/widgets.js" charset="utf-8"></script></div>
 
Spajić je rekao da je još na majskom samitu lidera Zapadnog Balkana u Kotoru Vučiću preneo da će Crna Gora biti "principijelna i u osudi svakog zločina, i da će sve rezolucije, koje su fokusirane na odavanje pijeteta žrtvama, a ne na osude, istorijske okolnosti, geopolitiku itd. biti podržane”.
"Ove druge teme treba da se ostave istoričarima da objektivno istraže okolnosti", dodao je.
Poručio je i da su vladi u Podgorici "jako bitni bilateralni odnosi sa svim susedima", te da je "važno da se sva potencijalno otvorena pitanja reše do kraja".
"Partneri će vas dugoročno više poštovati ako ste predvidivi i ako znaju da ćete se do kraja držati istog aršina za sve. Crna Gora je jedna od rijetkih zemalja sa principijelnim stavom i od njega neće odstupiti. Ipak, rezolucije i prošlost nisu naš fokus i treba ih ostaviti u senci napretka naše zemlje na planu ekonomije, vladavine prava i evropske integracije - umesto uljepšavanja prošlosti - bavimo se ljepšom budućnosti", napisao je Spajić na društvenoj mreži Iks.
Skupština Crne Gore je prošlog petka glasovima parlamentarne većine usvojila <a href="https://insajder.net/prenosimo/milan-knezevic-o-usvajanju-rezolucije-o-genocidu-u-jasenovcu-crna-gora-se-ne-miri-sa-revizijom-istorije">Rezoluciju o Jasenovcu</a>. Za taj dokument koji su predložile prosrpske partije Andrije Mandića i Milana Kneževića, glasao je i Spajićev Pokret Evropa sad (PES).
Zvanični Zagreb je uoči rasprave o rezoluciji uputio vladi u Podgorici protestnu notu, dok je nakon usvajanja <a href="https://insajder.net/prenosimo/plenkovic-rezolucija-o-jasenovcu-hrvatskoj-salje-signal-a-to-je-pitanje-poverenja-i-namere">hrvatski premijer Andrej Plenković</a> saopštio da je Rezolucija donesena kao odgovor na rezoluciju UN-a o Srebrenici i "pod instrumentalizacijom jedne druge države u regiji".
On je poručio vlastima u Podgorici da "oni koji žele ići prema članstvu u Evropskoj uniji, moraju voditi računa o dobrosusedskim odnosima i međusobnom poštovanju".
Izvor: Beta&nbsp;
&nbsp;

Spajić odgovorio Vučiću: Crna Gora samostalno odlučuje, rezolucije i prošlost nisu u fokusu

Ministarstvo izražava žaljenje što Hrvatska nameru Crne Gore, da se i ovom Rezolucijom, između ostalog, osude zločini na tlu bivše Jugoslavije, izrazi pijetet prema žrtvama svih zločina i poštovanje prema njihovim porodicama, doživljava kao atak na dobrosusedske odnose dve države.
Iz crnogorskog resora ponovo su ukazali da je neupitna činjenica da su se zločini u logoru Jasenovac dešavali pod komandom profašističkog režima NDH.
"I da se oni nikada nisu i ne mogu dovoditi u vezu sa današnjom Hrvatskom koja i sama osuđuje ove zločine, neguje kulturu sećanja za sve žrtve logora Jasenovac i promoviše politiku pomirenja", stoji u saopštenju crnogorskog MVP-a.
Ističe se da su na spoljnopolitičkom planu prioriteti Crne Gore dobrosusedski odnosi i punopravno članstvo u EU, kao i da su, kažu, iskreno zahvalni Hrvatskoj na nespornoj i dragocenoj podršci u svim integracionim procesima Crne Gore.
"Crna Gora je posvećena daljem razvijanju prijateljskih, otvorenih i savezničkih odnosa sa Republikom Hrvatskom, te želi da u dobroj veri nastavi da rešava sva bilateralna pitanja od posebnog interesa. Ministarstvo i ovim putem ponavlja više puta izrečen poziv na formiranje komisije koja bi se time bavila", navodi se u saopštenju.
Hrvatska Ministarstvo spoljnih poslova ranije je saopštilo da žali zbog, kako su naveli, "što je Crna Gora odlučila zanemariti pozive Republike Hrvatske da ne politizuje žrtve Jasenovca i ne povlači poteze koji bi se na negativan način mogli odraziti na naše bilateralne odnose i evropski put Crne Gore".
Hrvatska, dodali su, smatra neprihvatljivim, neprimerenim i nepotrebnim donošenje rezolucije čija namera "nije izgradnja kulture sećanja i pomirenja, već instrumentalizacija sećanja na žrtve Jasenovca radi kratkoročnih političkih ciljeva inicijatora ove rezolucije".
Jasno je, istakli su, da je Rezolucija o Jasenovcu doneta da bi se "obezvredila i relativizovala UN-ova rezolucija o genocidu u Srebrenici..."navedeno je iz hrvatskog MVEP-a.
Izvor: Tanjug

MSP Crne Gore: Hrvatska i sama osuđuje zločine u Jasenovcu

"Želimo da pošaljemo jasnu prouku Crna Gora nikad neće biti antisrpska država", rekao je Knežević u video uključenju za TV Prva i potom iskoristio gostovanje predsednika Srbije Aleksandra Vučića na toj televiziji ga pozove da tokom jula dođe u Crnu Goru i Berane. &nbsp;
Vučić je rekao da mu je jul pun, ali da prihvata poziv da poseti Berane. &nbsp;
Knežević je dodao i da ne razume zašto zvanična Hrvatska reaguje agresivno na usvajanje te rezolucije u crnogorskom parlamentu. &nbsp;
"Sutra kad Italijani budu uzimali Istru i Dalmaciju, ja sam spreman da branim teritorijalni integritet Hrvatske, ko što je moj đed branio integritet Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca", rekao je Knežević za TV Prva. &nbsp;
On je dodao da je rezolucija direktno uperena protiv "ljudskog zla u NDH", gde su "sistematski ubijali Srbe, Jevreje i Rome".&nbsp;
"I ako to u Hrvatskoj ne mogu da podnesu, to pokazuje da delovi institucija u Hrvatskoj i dalje favorizuju NDH prošlost", rekao je Knežević.&nbsp;
Knežević je rekao da Hrvatska u vladi ima političku stranku koja "baštini vrednosti Pavelićeve NDH".
Podsetimo,<a href="https://insajder.net/prenosimo/crnogorska-skupstina-usvojila-rezoluciju-o-genocidu-u-jasenovcu"> Skupština Crne Gore</a> usvojila je u petak 28. juna glasovima parlamentarne većine <a href="https://insajder.net/prenosimo/skupstina-crne-gore-sutra-razmatra-predlog-rezolucije-o-genocidu-u-jasenovcu">Rezoluciju o genocidu u Jasenovcu</a> kojom se 22. april proglašava danom sećanja na žrtve tog logora iz Drugog svetskog rata.
Za rezoluciju su glasali <a href="https://insajder.net/prenosimo/poslanicima-parlamenta-crne-gore-dostavljeno-obrazlozenje-predloga-rezolucije-o-jasenovcu">poslanici </a>Nove srpske demokratije (NOVA) Andrije Mandića, DNP-a Milana Kneževića, Pokreta Evropa sad (PES) premijera Milojka Spajića i Demokrata potpredsednika vlade Alekse Bečića. 
 
Na predlog Mandića i Kneževića <a href="https://insajder.net/prenosimo/zestoka-debata-u-crnogorskom-parlamentu-vladajuce-stranke-ce-podrzati-rezoluciju-o-jasenovcu-dps-i-ura-protiv">rezolucijom </a>se osuđuju i zločini počinjeni u Dahauu i Mithauzenu. 
 
Od 42 poslanika, koja su glasala, 41 je podržao, a jedan poslanik je bio protiv. Opozicija je u znak protesta napustila salu uoči glasanja.
S druge strane,<a href="https://insajder.net/prenosimo/hrvatska-rezolucija-o-jasenovcu-neprihvaljiva-neprimerena-i-nepotrebna"> hrvatsko Ministarstvo spoljnih i evropskih poslova (MVEP)</a> saopštilo je da smatra neprihvatljivim, neprimerenim i nepotrebnim donošenje rezolucije čija "namera nije izgradnja kulture sećanja i pomirenja, već instrumentalizacija sećanja na žrtve Jasenovca radi kratkoročnih političkih ciljeva inicijatora ove rezolucije".
Izvor: FoNet

Milan Knežević o usvajanju rezolucije o genocidu u Jasenovcu: Crna Gora se ne miri sa revizijom istorije

Ministarstvo spoljnih i evropskih poslova u saopštenju izražava žaljenje što je Crna Gora, kako navodi, odlučila da zanemari pozive Hrvatske da ne politizuje žrtve Jasenovca i ne povlači poteze koji bi se na negativan način mogli odraziti na bilateralne odnose i evropski put Crne Gore.&nbsp;
Za <a href="https://insajder.net/prenosimo/crnogorska-skupstina-usvojila-rezoluciju-o-genocidu-u-jasenovcu">usvajanje rezolucije</a> glasao je 41 poslanik, jedan je bio protiv, a uzdržanih nije bilo.&nbsp;
"Pošto se Crna Gora stavila u položaj koji Hrvatska ne može da tumači dobrosusedskim i suprotan je namerama razvoja prijateljskih odnosa, Republika Hrvatska zadržava pravo da reaguje na odgovarajući način", navodi se u saopštenju, u kome nije navedeno koje će poteze službeni Zagreb povući, prenela je Hina. &nbsp;
Hrvatsko Ministarstvo ocenjuje da je nesumnjivo da je motiv za njeno donošenje sadržan u činjenici da je u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija inicirana rezolucija o Međunarodnom danu sećanja na genocid u Srebrenici, koja je usvojena 23. maja 2024.&nbsp;
Ovaj čin ne možemo smatrati dobronamernim, navelo je hrvatsko Ministarstvo.
&nbsp;"Iz navedenog jasno proizlazi da je rezolucija o Jasenovcu doneta da bi se obezvredila i relativizovala rezolucija UN o genocidu u Srebrenici, koji je utvrđen nizom presuda Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju i u presudi Međunarodnog suda od 26. februara 2007.", navodi MVEP.&nbsp;
Hrvatska očekuje da će Crna Gora prioritetno pristupiti rešavanju pitanja utvrđivanja odgovornosti za "zločine koje su državljani Crne Gore izvršili tokom agresije na Hrvatsku 90-ih godina, što naročito uključuje i one počinjene prilikom napada na Dubrovnik koji je započeo 1. oktobra 1991. i opsade grada koja je trajala do maja 1992, kao i zločine počinjene nad hrvatskim državljanima u Crnoj Gori, uključujući u logoru Morinj u kojem je bilo zatočeno više od 350 hrvatskih državljana od septembra 1991. do avgusta 1992. i pitanje pravednih naknada za sve bivše logoraše", naglasio je MVEP.&nbsp;
&nbsp;Službeni Zagreb je i uoči <a href="https://insajder.net/prenosimo/zestoka-debata-u-crnogorskom-parlamentu-vladajuce-stranke-ce-podrzati-rezoluciju-o-jasenovcu-dps-i-ura-protiv">stavljanja rezolucije u proceduru</a> upozorio da ona može značajno usporiti put Crne Gore u EU, navela je Hina.&nbsp;
Izvor: Tanjug

Hrvatska: Rezolucija o Jasenovcu neprihvaljiva, neprimerena i nepotrebna

Za rezoluciju su glasali poslanici Nove srpske demokratije (NOVA) Andrije Mandića, DNP-a Milana Kneževića, Pokreta Evropa sad (PES) premijera Milojka Spajića i Demokrata potpredsednika vlade Alekse Bečića. 
 
Na predlog Mandića i Kneževića rezolucijom se osuđuju i zločini počinjeni u Dahauu i Mithauzenu. 
 
Od 42 poslanika, koja su glasala, 41 je podržao, a jedan poslanik je bio protiv. Opozicija je u znak protesta napustila salu uoči glasanja. 
 
Obrazlažući predlog rezolucije o Jasenovcu, predsednik Skupštine Crne Gore i lider Nove srpske demokratije Andrija Mandić je naveo predlagači pozivaju na "sećanje i na ljudsko u svim ljudima", da predlog "nije upućen ni protiv koga, već da mu je cilj da ukaže da je zlo zlo, bez obzira na to ko ga je učinio". 
 
"Rezolucija nije ni na čiju štetu, a može da bude na korist svih građana. Crna Gora će postati prva država na planeti koja će osuditi genocid u Jasenovcu i to će služiti na čast onih koji možda neće glasati za rezoluciju, a ja ih pozivam da budu dio velike istoirje Crne Gore", kazao je Mandić. 
 
On je mišljenja da rezolucija "ne vređa državu, ni Hrvatsku, ni Austriju, ni Nemačku". 
 
Mandić je saopštio da je rezolucija rezultat dogovora unutar Crne Gore i da u donošenju tog dokumenta "nije bilo mešanja sa strane", odgovarajući tako na ocene dela opozicije da je predlog potekao od predsednika Srbije Aleksandra Vučiča i onih snaga koji žele da uspore evropske perspektivu Crne Gore. 
 
Rezolucijom se 22. april proglašava "Danom sećanja na genocid u Jasenovcu" i "osuđuje svako poricanje genocida" u tom logoru iz Drugog svetskog rata. 
 
Dokumentom se deklariše "jedinstvena osuda svih zločina na tlu Crne Gore i bivše Jugoslavije" i "potvrđuje principijalan stav da zločin da odgovornost može biti isključivo individualna". 
 
Podrška rezoluciji došla je i od Pokreta Evropa sad crnogorskog premijera Milojka Spajića, čiji poslanici su ocenili da usvojeni dokument "ne može biti usmjeren protiv današnje Hrvatske, niti hrvatskog naroda". 
 
Protiv rezolucije je bila opozicija, koja je u znak protesta napustila salu uoči glasanja smatrajući da je ona rezultat "političke trgovine" unutar vladajuće većine, da će narušiti odnose sa Hrvatskom koja bi mogla da uspori evropsku perspektivu Crne Gore. 
 
Poslanici opozicije ocenili su da je rezolucija "predstava za domaću javnost i birače" vladajuće većine, da "nije u državnom interesu" Crne Gore, da se njome "manipuliše nacionalnim osećanjima" i izrazili bojazan da će lose uticati na odnose s Hrvatskom i njenom podrškom evropskom putu Crne Gore. 
 
Poslanik Demokratske partije socijalista (DPS) Ivan Vuković je kazao da rezolucija o genocidu u Jasenovcu nije u državnom interesu Crne Gore, da ne doprinosi kulturi sećanja, jer je osuda i karakter zločina u tom logoru iz Drugog svetskog rata "nesporna". 
 
"Koji je državni interes da usvojimo rezoluciju o Jasenovcu, kada u Crnoj Gori niko ne negira ono što se desilo u Jasenovcu", kazao je Vuković. 
 
Vuković smatra da je rezolucija "manipulacija" i rezultat "trulih kompromisa unutar vladajuće većine" i u tom kontekstu naveo da je taj potez politički odgovor na podršku Crne Gore Rezoluciji o Srebrenici u Ujedinjenim nacijama. 
 
Deo vlasti u Crnoj Gori oličen u Pokretu Evropa sad (PES) premijera Milojka Spajića podržao je Rezoluciju o Srebrenici, dok su prosrpske partije Mandića i Kneževića kao odgovor na to inicirale raspravu o Jasenovcu. Podršku toj rezoluciji najavio je i Spajićev PES. 
 
Najava mogućnosti usvajanja rezolucije u Jasenovcu izazvala je oštru reakciju zvaničnog Zagreba koji je ranije tim povodom uputio protestnu notu Podgorici i upozorio da bi njeno usvajanje moglo da uspori ambiciju Crne Gore da bude primljena u EU. 
 
Poslanik Hrvatske građanske inicijative (HGI) Adrian Vuksanović je kazao da je Jasenovac "tamna strana istorije" i da Hrvatska "na pravi način komemorira ono što se desilo u Jasenovcu". 
 
"Biće dobro da tim putem krene i Srbija, pa da neko iz crkvenog i državnog vrha ode i do Srebrenice, Vukovara i drugih stratišta", poručio je Vuksanović. 
 
Po njegovim rečima, rezoluciju ne predlaže Crna Gora, već oni koji su servilni Aleksandru Vučiću.
Podsećamo da je danas <a href="https://insajder.net/prenosimo/zestoka-debata-u-crnogorskom-parlamentu-vladajuce-stranke-ce-podrzati-rezoluciju-o-jasenovcu-dps-i-ura-protiv">Skupština Crne Gore raspravljala o Predlogu rezolucije o genocidu u Jasenovcu</a>, koju je amandmanima ZBCG preimenovana u "Rezoluciju o genocidu u sistemu logora Jasenovac, Dahau i Mauthauzen".&nbsp;
Izvor: Beta&nbsp;

Skupština Crne Gore usvojila Rezoluciju o Jasenovcu, Dahau i Mathauzenu

Oni smatraju da je ovaj dokument Crnoj Gori nepotreban, jer genocid u <a href="https://insajder.net/prenosimo/poslanicima-parlamenta-crne-gore-dostavljeno-obrazlozenje-predloga-rezolucije-o-jasenovcu">Jasenovcu</a> niko ne spori i tvrde da se o njemu raspravlja u parlamentu pod pritiskom zvaničnog Beograda.  
Rasprava je na momente prelazila u polemiku poslanika parlamentarne većine i opozicije, ponovo se pričalo o četnicima i partizanima, pominjali su se Draža Mihailović i njegova žena, ali i stradanje Pavla Đurišića.&nbsp;
Najglasniji protivnici iz DPS tvrde da će Hrvatska zaustaviti crnogorski evropski put, ako rezolucija bude usvojena.  
Lider Hrvatske građanske inicijative (HGI) Adrijan Vuksanović je zahvalio Hrvatskoj i njenom državnom vrhu na tome što je Crna Gora dobila pozitivan IBAR, ali je ustvrdio da, kako je naveo, "ono što rukovodstvo Srbije nije uspelo da sprovede podmeće preko Crne Gore".  
Poslanik UCG Vladimir Dobričanin je zamerio poslanicima opozicije da, kada govore o rezoluciji, ne govore o zločinu nad Srbima, jer, kako je kazao, ne smeju.  
Poslanik DPS Ivan Vuković smatra da predložena rezolucija isključivo ima veze sa trulim kompromisima kako bi se svojim glasačima opravdalo podržavanje Vlade koja je glasala za Rezoluciju o Srebrenici u Skupštini UN.  &nbsp;
Slađana Kaluđerović iz SNP-a je istakla da je njena partija priložila amandmane prema kojima se osuđuju svi zločini koji su sprovedeni na teritoriji NDH.  
"Prvi logor je bio Jadovno, koji je otvoren u junu 1941, a nakon njegovog zatvaranja, otvoren je Jasenovac. Postojala je teza da trećinu Srba treba pokatoličiti, trećinu pobiti, a trećinu raseliti", kazala je Kaluđerović i dodala da su i Hitlerovi saradnici bili zgroženi zločinima u NDH.  
Ona je dodala da je neophodno da se navedu svi logori, a da Jasenovac bude simbolično prvi.&nbsp;
"Došlo je doba da osudimo zločine nad srpskim narodom", istakla je poslanica SNP.  
Šef poslaničkog kluba Demorkata Boris Bogdanović konstatovao je da je "<a href="https://insajder.net/prenosimo/pes-podrzali-smo-rezoluciju-o-jasenovcu-nece-biti-povlacenja-iz-skupstinske-procedure">Jasenovac</a> večna opomena gde mržnja može odvesti".  
"Priča o Jasenovcu nadilazi granice vremena. To je bila životinjska mapina smrti. To je bila tačka na kojoj su se sve noćne more materijalizovale. Svaka priča i govor o Jasenovcu moraju početi ćutanjem. Ova rezolucija nije tačka na priču o toj temi, već opomena svetu i budućim generacijama na šta je spreman ljudski um kad nije ograničen moralom i insititucijama. Jasenovački genocid nije tema upućena protiv bilo koga, niti protiv jedne države, nacije, naroda... To je tema pomračenja uma čitave jedne političke generacije. Nek je proklet svaki dželat koji je ubijao u Jasenovcu", kazao je on i dodao da će njegov poslanički klub glasati za Rezoluciju.  
Raspravu je obeležila i polemika lidera GP Ura Dritana Abazovića i DNP-a Milana Kneževića, koja se uglavnom ticala mandata tokom kojeg je Abazović bio premijer.  
Govoreći o rezoluciji, Abazović je rekao da je ona ništa više, već odgovor na usvojenu nedavno usvojenu rezoluciju o Srebrenici.&nbsp;
"U narednom periodu možete očekivati stotine rezolucija o stradanju albanskog naroda, crnogorskog naroda, ali i internacionalizaciju - stradanja sa afričkog i azijskog kontinenta. Ja smatram da je u Jasenovcu počinjen genocid", kazao je Abazović i dodao da u predlogu Rezolucije nisu dodati crnogorski građani.  
Prema njegovim rečima, najvažnija stvar koja ostaje za sutrašnji premijerski sat, jeste da je premijer Milojko Spajić prevario ljude iz Hrvatske.
Izvor: Tanjug

Žestoka debata u crnogorskom parlamentu: Vladajuće stranke će podržati rezoluciju o Jasenovcu, DPS I URA protiv

Predlog su potpisala 43 poslanika <a href="https://insajder.net/prenosimo/pes-podrzali-smo-rezoluciju-o-jasenovcu-nece-biti-povlacenja-iz-skupstinske-procedure">parlamentarne većine</a>, a u tekstu se, između ostalog, navodi da se Skupštini predlaže usvajanje Rezolucije o genocidu u Jasenovcu:
"S dubokim saosećanjem prema žrtvama genocida u Jasenovcu tokom 1941-1945. godine, uvažavajući da će 2025. godine biti 80. godišnjica od ovog užasnog zločina, a prepoznajući da je 22. aprila 1945. godine logor smrti Jasenovac bio rasformiran i na taj dan poslednji preostali zatvorenici ubijeni, Skupština Crne Gore je vođena poveljom Ujedinjenih nacija, Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima i Konvencijom o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida, odlučuje da posveti posebnu pažnju komemoraciji i osudi zločine počinjene u tom logoru smrti;
Svesni istorijske važnosti Jasenovca kao mesta gde su živote izgubili nevini ljudi, Skupština Crne Gore odlučuje da 22. april bude zvanično priznat kao Dan sećanja na genocid u Jasenovcu, koji će se obeležiti svake godine.
Skupština Crne Gore osuđuje svako poricanje genocida u Jasenovcu i poziva na očuvanje sećanja na te tragične događaje kroz obrazovne programe i aktivnosti koje će sprečiti bilo kakav oblik revizionizma.
Kroz usvajanje ove rezolucije Skupština Crne Gore obavezuje se da aktivno doprinosi očuvanju sećanja na žrtve genocida u Jasenovcu, promoviše toleranciju, razumevanje i borbu protiv svih oblika mržnje i diskriminacije.
Podstiče se obeležavanje 22. aprila kao dana sećanja na žrtve genocida u Jasenovcu, koji je počinjen tokom 1941 – 1945. godine, i Skupština će svake godine slati delegaciju koja će učestvovati u programima komemoracije.
Skupština Crne Gore ohrabruje državne organizacije na svim nivoima, predsednika Crne Gore, civilno društvo, uključujući i nevladine organizacije, akademske institucije i druge relevantne strane, da obeležavaju 22. april, uključujući organizaciju posebnih događaja i aktivnosti u sećanju na žrtve genocida u Jasenovcu, koji je počinjen u periodu tokom 1941- 1945. godine".
Izvor: Tanjug

Rezolucija