Ukupno je tretirano više od 208 miliona tona otpada.
Sektor Rudarstva proizveo je 199,5 miliona tona što je više od 95 odsto ukupnog udela.
Prerađivačka industrija ostvarila je najveći rast u količini otpada od skoro 63 odsto.
Najveći pad u količini otpada, od 10 odsto, ostvario je sektor Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo.
Izvor: FoNet

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Tokom prošle godine u Srbiji povećana količina otpada za 29,5 miliona tona

Rast bruto i neto zarada u periodu od januara do aprila 2025. godine, u odnosu na isti period prošle godine, iznosio je 11,7 odsto nominalno, odnosno sedam odsto realno. &nbsp;
U poređenju sa istim mesecom prethodne godine, prosečne bruto i neto zarade za april 2025. godine nominalno su veće za 13,1 odsto, a realno za 8,7 odsto. &nbsp;
Medijalna neto zarada za april 2025. godine iznosila je 83.974 dinara, što znači da je 50 odsto zaposlenih ostvarilo zaradu do tog iznosa. &nbsp;
Podsetimo, predstavici izvršne vlasti su nedavno<a href="https://www.insajder.net/teme/sindikati-zadovoljni-poslodavci-zabrinuti-kakve-ce-posledice-imati-rekordno-povecanje-minimalca"> najavili da će u oktobru biti vanredno uvećanje minimalne zarade </a>od skoro deset odsto, a u januaru 2026. godine sledi novo povećanje. &nbsp;
Izvor: Fonet/Insajder

Prosečna zarada u aprilu 109 hiljada dinara, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku

Prema danas objavljenim podacima Republičkog zavoda za statistiku, više od 100.000 dinara u proseku, osim na Starom gradu primili su i zaposleni u još 10 beogradskih opština i to Vračar, Voždovac, Zvezdara, Zemun, Lazarevac, Novi Beograd, Palilula, Rakovica, Savski venac i Čukarica.
Izvan Beograda, šestocifrenim martovskim prosecima mogli su da se pohvale i radnici iz Pančeva, Vršca, Novog Sada, Inđije, Lučana, Kragujevca, Bora, Majdanpeka, Kostolca, Grada Niša i niške opštine Medijana, Pirota.
Na drugoj strani liste gde su mesta sa malim primanjima iza Bojnika sledi Vranjska Banja sa prosekom od 72.253 dinara, Vlasotince sa 73.867 dinara.
Prosečne plate manje od 80.000 dinara isplaćene su i u Žitorađi, Blacama, Trgovištu, Preševu, Bujanovcu, Bosilegradu, Dimitrovgradu, Beloj Palanci, Svrljigu, Ražnju, Merošini.
Gledano po regionima, najveće plate imali su zaposleni u Beogradskom regionu sa prosekom od 137.749 dinara.
Sledi Vojvodina sa prosekom od 101.964 dinara, dok su u ostala dva regiona zabeleženi proseci manji od 100.000 - u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji 89.220 a u Južnoj i Istočnoj Srbiji 92.213 dinara.
Izvor: Tanjug

Najveća martovska plata na Starom gradu 191.397 dinara, najmanja u Bojniku 71.686

Hrana je poskupela za 12,1 odsto, a okviru te kategorije najveće poskupljenje je zabeleženo kod salata i iznosilo je 15,9 odsto.
Sledi cena hleba koja je povećana za 14,5 procenata.
Gotova jela su poskupela za 10,8 odsto, topla i hladna predjela za 11,4 odsto, a pečenja i jela po narudžbini za 12,0 odsto. Kod variva i kolača zabeležen je isti procenat poskupljenja -12,7.
Cena alkoholnih pića je povećana za 13,3 odsto, a bezalkoholnih za 14,6 odsto. Hrana je poskupela za 6,0 odsto, alkoholna pića za 8,1 procenat a bezalkoholna za 6,5 odsto.
Najmanje poskupljenje je zabeleženo kod prenoćišta - 1,6 odsto. U restoranima i hotelima u Vojvodini poskupljenje je bilo manje nego na republičkom nivou i iznosilo je 6,9 odsto.
Za razliku od republičkog nivoa, kod cena prenoćišta u Vojvodini je zabeleženo najveće poskupljenje i to za 10,3 procenta.
<h2>Ručak za dvoje najskuplji u Švajacarskoj i na Islandu, najjeftiniji u Bangladešu</h2>
Najskuplji obrok za dvoje u restoranu je u evropskim zemljama - na Islandu i u Švajcarskoj, gde je takavračun premašio 107 evra, a najjeftinije je ručati u restoranu u Pakistanu i Bangladešu, pišu danas RIA Novosti pozivajući se na javno dostupne podatke.
Među 120 zemalja sveta, prosečna cena ručka za dve osobe u restoranu bila je 42,5 evra.
Ispostavio se da je ručak u restoranu najskuplji na Islandu i u Švajcarskoj, gde njegova cena iznosi 116 i 120 evra, za njima sledi Kamerun gde ručak za dvoje košta obično 98 evra, u Danskoj takav izdatak iznosi obično 92 evra, na Barbadosu je 87 evra, u Norveškoj - 84 evra i u Belgiji 78 evra.
Među deset zemalja sa najskupljim odlascima u restorane nalaze se i Irska, Luksemburg i Holandija, gde ručak za dvoje košta takođe oko 78 evra.
Prema podacima Rosstata, Rusija se nalazi ispod sredine te liste, na 78. mestu, a u proseku, obrok za dvoje u restoranu u toj zemlji košta oko 29 evra.
Među najjeftinijim zemljama za odlazak u restoran je Bangladeš, gde ručak za dvoje košta u proseku nešto više od 10 evra, sledi Pakistan - gde ručak za dvoje košta 10,7 evra, u Indiji je to izdatak od 12,3 evra, a među onima na listi prvih deset najjeftinijih zemalja nalaze se i Nepal i Bolivija sa po 16 evra, Kirgistan 16,9 evra i Egipat u kome ručak za dvoje u restoranu košta obično nešto više od 17 evra.
Izvor: Tanjug

Porasle ugostiteljske usluge: U aprilu skuplje za 10,9 odsto nego pre godinu dana

Posmatrano prema vrsti građevina, vrednost građevinskih radova u prvom kvartalu ove godine, u odnosu na isti kvartal prošle, porasla je na zgradama za 4,8 odsto, a na ostalim građevinama je opala za 10,2 odsto u stalnim cenama.
U prvom kvartalu 2025, vrednost izvedenih građevinskih radova u stalnim cenama povećana je u Šumadiji i zapadnoj Srbiji 16,6 odsto i u Beogradu 7,4 odsto, dok vrednost opada u Vojvodini 25,5 odsto i južnoj i istočnoj Srbiji 28,4 odsto, u odnosu na isti kvartal 2024. godine.&nbsp;
Izvor: FoNet

RZS: Smanjena vrednost građevinskih radova

To znači da će u izabranim popisnim krugovima biće evidentirani svi objekti i sva domaćinstva na toj teritoriji, pri čemu će posebna pažnja biti posvećena domaćinstvima koja imaju bar jedno dete mlađe od pet godina, objavio je RZS.
Podaci će se odnositi na razvoj dece u ranom detinjstvu, imunizaciju, zdravlje, dojenje i ishranu odojčadi, obrazovanje dece, rane brakove, ali i na zdravlje i položaj žena i muškaraca. 
Ovo je najavljeno u okviru sedmog kruga Istraživanja višestrukih pokazatelja u Srbiji, koji RZS sprovodi u saradnji sa UNICEF-om, uz finansijsku pomoć UNICEF-a, Populacionog fonda Ujedinjenih nacija (UNFPA), Republike Srbije i drugih partnera.
Kako je saopšteno, istraživanje se na reprezentativnom uzorku sprovodi kao dva istraživanja, od kojih će jedno obuhvatiti 8.000 domaćinstava nacionalne populacije a drugo 2.000 domaćinstava populacije u romskim naseljima. 
Glavno istraživanje biće sprovedeno od sredine septembra do kraja decembra ove godine. 
Ovo istraživanje se ponavlja na svakih pet do šest godina i obezbeđuje praćenje napretka i identifikovanje trendova, navedeno je.
Pojedinačni podaci prikupljeni u svim fazama istraživanja koristiće se isključivo u statističke svrhe, a biće objavljeni u zbirnom obliku, kako je napomenuto. 
Dodaje se da svi podaci koji se odnose na lične, porodične, imovinske i ekonomske prilike ispitanika predstavljaju službenu tajnu, u skladu sa zakonom. 
U popisnim krugovima koje saradnici RZS-a budu posetili oni će imati ID kartice sa obeležjima UNICEF-a i RZS-a. 
Na kartici će, kako je istaknuto, biti slika saradnika, broj lične karte i ovlašćenje za rad, a saradnici će sa sobom imati i pismo za domaćinstvo.
Izvor: Tanjug

Zavod za statistiku od sutra mapira domaćinstva u Srbiji za istraživanje sa UNICEF-om

Ubedljivo najmanji prosek - 53.967 dinara, zabeležen je kod preduzetnika i zaposlenih kod njih. Među zaposlenima u javnom sektoru najveći prosek ostvarila je državna administracija -123. 637 dinara a najmanji lokalna administracija - 90.932 dinara. Kada je reč o javnim preduzećima, prosek u državnim preduzećima iznosio je 115.408 a u lokalnim 97.207 dinara.&nbsp;
Prosečna zarada (bruto) obračunata za februar 2025. godine iznosila je 142 908 dinara, dok je prosečna zarada bez poreza i doprinosa (neto) iznosila 103 519 dinara.
Rast bruto i neto zarada u periodu januar‒februar 2025. godine, u odnosu na isti period prošle godine, iznosio je 11,1 odsto nominalno, odnosno 6,2 odsto realno.
U poređenju sa istim mesecom prethodne godine, prosečne bruto i neto zarade za februar 2025. godine nominalno su veće za 10,0 odsto, a realno za 5,3 odsto.
Medijalna neto zarada za februar 2025. godine iznosila je 80 732 dinara, što znači da je 50 odsto zaposlenih ostvarilo zaradu do navedenog iznosa.
<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/vucevic-minimalna-cena-rada-za-2025-godinu-53-592-dinara">Minimalna cena rada za 2025. godinu </a>iznosi 53.592 dinara, prema prošlogodišnjem dogovoru Socijalno-ekonomskog saveta.
 
&nbsp;Izvor: Tanjug/Insajder

Plate u javnom sektoru veće nego kod privatnika, prosečna zarada 103 hiljade dinara

U saopštenju se navodi da je industrijska proizvodnja u februaru u odnosu na prosek 2024. godine manja za 2,4 odsto.&nbsp;
Posmatrano po sektorima, u februaru 2025. je, u odnosu na isti mesec prošle godine, zabeležen rast u sektoru rudarstva od 3,1 odsto, pad prerađivačke industrije za 2,5 odsto i pad od 1,1 odsto u sektoru snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija.
<h2>Manji izvoz, veći uvoz</h2>
U saopštenju se navodi i da je ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije u januaru i februaru iznosila 11,1 milijardu evra, što je rast od 4,7 odsto u odnosu na isti period prošle godine,&nbsp;
Izvoz robe imao je vrednost od 4,67 milijardi evra, što je smanjenje od 0,6 odsto u poređenju sa januarom prošle godine.&nbsp;
Vrednost uvoza je bila 6,43 milijarde evra, što predstavlja povećanje od devet odsto.&nbsp;
Deficit iznosi 1,75 milijardi evra, što je povećanje od 47 odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine.&nbsp;
Pokrivenost uvoza izvozom je 72,7 odsto i manja je od pokrivenosti u istom periodu 2024. godine, kada je iznosila 79,8 odsto.
<h2>Manje i turista i noćenja</h2>
Srbiju je ove godine u februaru posetilo 3,2 odsto turista manje, a broj noćenja je manji za 5,4 odsto u odnosu na isti mesec 2024. godine.
U februaru ove, u odnosu na februar 2024. godine, broj noćenja domaćih turista manji je za 15,5 odsto, a stranih turista veći je za 8,1 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku.&nbsp;
Izvor: FoNet&nbsp;
&nbsp;
&nbsp;
&nbsp;
&nbsp;
&nbsp;
&nbsp;
&nbsp;
&nbsp;

Republički zavod za statistiku: U Srbiji pad industrijske proizvodnje, izvoza i broja turista

Grad Niš po poslednjem popisu ima 250.648 stanovnika, a prognoze statističara su da će nakon 30 godina imati 215.764 stanovnika.
Pad broja stanovnika predviđa se i u ostalim opštinama na području Nišavskog okruga.
Opština Aleksinac je po popisu iz 2022. godine imala 43.523 stanovnika, a procenjuje se da će 2052. godine imati 26.906 stanovnika.
Opština Gadžin Han spašće sa 5.964 stanovnika, po poslednjem popisu, na samo 3.671 stanovnika, a opština Ražanj sa 7.125 stanovnika na svega 3.806.
Broj stanovnika u opštini Svrljig biće skoro prepolovljen i to sa 10.961 stanovnika po poslednjem popisu na 5.922 po popisu 2052. godine
Broj stanovnika u doljevačkoj opštini biće sa 15.937 stanovnika smanjen na 10.353 stanovnika, a u Merošini će, procenjuje, se živeti 8.285 ljudi dok ih je po poslednjem popusu 11.945.
Prema zvaničnoj statistici očekuje se da će broj stanovnika Srbije u 2052. godini biti 5,2 miliona, što predstavlja smanjenje od oko 1,5 miliona u odnosu na 2022. godinu, odnosno približno 22 odsto.
Glavni uzrok očekivanog smanjenja stanovništva u narednim decenijama biće negativan prirodni priraštaj, koji će se kretati u intervalu od minus 46.500 u 2022. godini do minus 34.500 u 2052. godine.
Predviđa se da će ovakav trend dovesti do pada broja stanovnika Srbije ispod šest miliona, prvi put,već polovinom projekcionog perioda, odnosno 2037. godine.
Prognoze statističara govore i da će 2052. godine na području pet gradova, Beograda, Novog Sada, Niša, Kragujevca i Novog Pazara, živeti skoro polovina ukupnog stanovništva Srbije.&nbsp;
Po popisu iz 1992. godine stanovništvo tih gradova predstavljalo je 30 odsto ukupnog broja stanovnika, a po popisu iz 2022. godine njihovo učešće u ukupnom broju stanovnika bilo je 40 odsto.
Izvor: Beta

Republički zavod za statistiku: Broj stanovnika u Nišu smanjiće se za tri decenije za 35.000 ljudi

Kod alkoholnih pića zabeležen je rast cena od 11,7 odsto a kod bezalkoholnih 13,8 odsto.
Najviše su i to za 25,3 odsto poskupela prenoćišta.
U Vojvodini je zabeležen manji rast nego na nivou cele države i iznosio je 10,2 odsto.
Hrana je poskupela za 9,1 odsto, alkoholna pića za 9,8 odsto, bezalkoholna pića za 9,7 odsto a prenoćišta za 17,5 odsto.
Izvor: Tanjug

Republički zavod za statistiku