"Tokom protesta saosećanja sa žrtvama nesreće i zahteva za odgovornošću nemarnih počinilaca u Novom Sadu, mirne učesnike protesta hapsila su neuniformisana lica koja se nisu ni legitimisala. Svedoci smo narastujeće represije koju organi reda i pravosuđa sprovode u ime vladajuće stranke protiv političkih neistomišljenika", stoji u saopštenju Proglasa.
Dodaje se i da je u toku zlokobna igra nadležnih da maltretiraju i zastrašuju uhapšene tako što naizmenično menjaju odluke o puštanju iz pritvora i ponovnom pritvaranju.
Proglas navodi da je na delu svojevrsna relativizacija krivice i odgovornosti, gde će počinioci biti izuzeti iz istraga i postupaka, a miroljubivi demonstranti biti tretirani kao najgori kriminalci.
"Proglas, stoga, zahteva da prestane zloupotreba organa reda i pravosuđa za potrebe vladajuće oligarhije i podržava sve proteste protiv takvog ponašanja vlasti koje nas vodi u ambis diktature i građanskih sukoba", piše u saopštenju.
Izvor: Beta

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

"Proglas" podržava građane i sve političke aktere da koriste pravo na okupljanje

"Osnovni temelj napretka svakog društva bazira se na obrazovanju njegovih građana i stvaranju uslova za razvoj potencijala dece i mladih, kritičkog i kreativnog mišljenja, kao i usvajanja pozitivnih, demokratskih vrednosti. Zato smatramo da danas u Srbiji ne može doći ni do kakvog napretka dok ne promenimo odnos društva prema obrazovanju i prosvetnim delatnicima", navodi se u saopštenju.
Ocenili su da Vlada Srbije ima obavezu i odgovornost da osigura elementarne uslove za obrazovni proces u kojem će se učenici i nastavnici osećati poštovano, a škola predstavljati podsticajno okruženje u kojem se svi osećaju bezbedno.
"Borba za bolje uslove u prosveti nas posredno ili neposredno sve dotiče. Prosvetni radnici su se opredelili za različite vidove borbe za svoja prava, počevši od institucionalne borbe, koja nije dala željene ishode, preko različitih formi protesta, poput belog štrajka, pa sve do pune obustave rada. To je borba za vraćanje mesta obrazovanju u društvu koje mu pripada. To je borba za budućnost naše dece", dodaje se u saopštenju.
Prosvetni radnici najavili su za petak, 1. novembar, protest u Beogradu, nakon kojeg bi trebalo da krenu u seriju štrajkova širom Srbije, nezadovoljni ponudom Vlade za povećanje plata.
Poslednja ponuda Vlade Srbije, za koju navode da je konačna, jeste povećanje plate od 11 odsto za sve zaposlene od 1. januara 2025. godine, dok prosvetni sindikati traže da plate budu izjednačene sa republičkim prosekom, što je Vlada obećala na pregovorima prošle godine.
Izvor: Beta

ProGlas podržao borbu prosvetnih radnika, pridružiće se protestu u petak u Beogradu

"Veliki broj građana Srbije je za inicijativu ProGlas mogao da sazna jedino slušajući uvrede i omalovažavanja koje su na njegov račun izneli Ana Brnabić i njen 'šef' Aleksandar Vučić u medijima s nacionalnom pokrivenošću, a da nam čak ni na Javnom servisu nikada nije ukazana prilika da na njih odgovorimo. Zato bilo kakav poziv na 'razgovor' ProGlas vidi kao iznuđeni taktički manevar vlasti koja nema odgovor na masovno iskazan zahtev građana Srbije da se obustavi projekat iskopavanja litijuma", navodi se u saopštenju.
Kako navode, poziv je došao u trenutku kada se "nad brojnim ekološkim aktivistima i građanima vrši ogoljena represija i zastrašivanje, tako što se privode i hapse zbog tobožnjeg podrivanja ustavnog poretka".&nbsp;
"Istovremeno se vodi selektivna, tabloidna hajka na udruženja građana koja aktivnosti finansiraju iz zakonom dopuštenih izvora – stranih donacija – istih onih koje obezbeđuju nesmetano funkcionisanje najviših državnih organa i javnih ustanova i službi ove zemlje", navedeno je u saopštenju.
ProGlas će, kako navode, "i u predstojećem periodu nastaviti s aktivnostima zbog kojih je nastao – aktivnostima povezivanja, ukrupnjavanja i koordinacije najšireg kruga aktera u društveni i politički front za demontažu ličnog režima vlasti i uspostavljanje legitimnih i odgovornih institucija koje će postupati u skladu sa Ustavom Republike Srbije“.
Izvor: ProGlas

Odgovor ProGlasa Brnabić: Nećemo se odazivati na pozive za "razgovore" iza zatvorenih vrata

U razgovorima te organizacije i građanskih i ekoloških pokreta i organizacija mladih izdvojeno je i pitanje decentralizacije kao modela kojim bi se osnažile lokalne sredine i postigla njihova veća zastupljenost u odlučivanju na nacionalnom nivou.
Građanski pokreti iz Gornjeg Milanovca i okoline govorili su i o važnim lokalnim problemima, od infrastrukturnih do demografskih, od problema sela do problema uključivanja mladih u društvene procese, naglašavajući da je za rešavanje i lokalnih i nacionalnih pitanja neophodna veća informisanost građana i programska i akciona saradnja i udruživanje građanskih pokreta.
Učesnici razgovora su naglasili da se već dugo vremena u društvu sistematično razara poverenje, a da je za rešavanje problema neophodna obnova poverenja kroz saradnju na konkretnim važnim temama.
ProGlas su na radnim sastancima u Gornjem Milanovcu predstavljali Ivanka Popović i Gojko Božović, a serija satanaka sa građanskim pokretima u Srbiji nastavlja se u Nišu.
Izvor: Beta

ProGlas: Neophodna saradnja građanskih pokreta naročito oko rudarenja litijuma

Ona je u autorskom tekstu na sajtu "ProGlasa" navela da predstavnici "Rio Tinta" tvrde da je sve što je vezano za projekat Jadar" transparentno, govore o korisnosti projekta za državu, o bezbednosti po okolinu, o "svemu onome u šta je lako laicima da poveruju ako im se predstavlja samo jedna istina".
"Zašto je potrebno da zagovornici projekta svoje 'stručne' argumente pojačavaju kvalifikacijama koje upućuju svojim protivnicima kada tvrde da su 'zatucani kreteni'", upitala je Džamonja Ignjatović. 
 
 Psihološke analize pregovora, kako je dodala, ističu upravo uvažavanje sagovornika i balans moći kao osnovni preduslov konstruktivne saradnje.
"Diskvalifikacije, tretman sagovornika kao protivnika i zloupotreba moći predstavljaju ključne kontraindikacije za ravnopravan dijalog čije se poređenje sa dijalogom o 'fer i poštenim izborima' samo po sebi nameće", ocenila je Džamonja Ignjatović.
Navela da laici možda ne razumeju stručne argumente "Rio Tinta", ali imaju snažne argumente "zašto im je teško poverovati".
"Kada je materijalni interes jedina vrednost, a manipulacija i sila način kako se on obezbeđuje, kada se stručnost i etičnost obezvređuju, a empatija potpuno gasi, da li su ostvareni uslovi za ravnopravni, nepristrasni, racionalni dijalog zasnovan na stručnoj atgumentaciji", upitala je <a href="https://insajder.net/teme/dzamonja-ignjatovic-u-marker-razgovoru-zivimo-u-drustvu-u-kome-je-model-razmisljanja-nadi-krivca-u-drugome-video">Džamonja Ignjatović</a>.
S druge strane, kako je dodala, strah je suviše snažna emocija, "i svaka iracionalnost, ako je uopšte ima, je sasvim razumljiva i opravdana".
Prema njenim rečima, uslovi da suprotstavljene strane razgovaraju racionalnim i stručnim argumentima možda će se jednog dana stvoriti.
"Ne znamo da li će za to biti kasno, ko će u tome istrajati ili pobediti, ali nekada je i gubitnička strana ona prava strana iza koje treba stati", navela je Džamonja Ignjatović.
Izvor: Beta&nbsp;

Džamonja Ignjatović o projektu “Jadar”: Kako se uspostavlja dijalog, ako se druga strana unapred obezvređuje

Vlast može da bude zadovoljna jer su i posle izbora održanih 2. juna uspeli da potvrde svoju dominaciju u glavnom gradu zemlje. Više puta smo čuli da izbora neće biti naredne četiri godine, a da <a href="https://insajder.net/teme/sednica-novog-saziva-skupstine-beograda-odbornici-biraju-gradonacelnika">gradonačelnik ostaje Aleksandar Šapić.</a> I dok opozicija koja je izašla na izbore u gradskom parlamentu nastupa u nekoliko odborničkih grupa, oni koji su izbore u Beogradu bojkotovali kao što je Stranka slobode i pravde (SSP) za Insajder kažu da borbu nastavljaju kako bi građanima Srbije omogućili da "glasaju slobodno, bez pritiska, ucena i kupovine glasova i premeštanja birača". "I u tom smislu smo spremni i razvijemo saradnju sa svim zainteresovanim političkim partijama. I ne samo partijama, već i pojedincima, nevladinim sektorom i svim drugim ljudima kao do sada. Mi smo već pokrenuli inicijativu da se OEBS uključi kao posrednik, zato što smatramo da Ana Brnabić i njeno radno telo u suštini ne rade apsolutno svoj posao i u stvari samo odugovlače i gledaju da ništa ne promene što se tiče izbornih uslova", kaže za Insajder Borko Stefanović zamenik predsednika SSP. Nedavno je<a href="https://insajder.net/prenosimo/brnabic-sa-ambasadorom-francuske-o-formiranju-radne-grupe-za-primenu-preporuka-odihr"> predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić</a> izjavila da su na skupštinskom kolegijumu nastavili razgovore o primeni preporuka Kancelarije OEBS za demokratske institucije i ljudska prava i da radna grupa koja se bavi primenom preporuka nastavlja da radi. "Radna grupa nastavlja da radi, vodi je Nemanja Nenadić. Promenićemo način rada da bi bila efikasnija i da bi mogla da primeni sve preporuke ODIHR u narednih šest do osam meseci. Ulazimo mirno u kampanju 2027. godine“, rekla je Brnabić. Upravo ta radna grupa danas se ponovo sastaje kako bi razmotrili buduće aktivnosti.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20240422110456_0792060bdc56024488f0b8fa5cccfab3df70e73db68daa887762a8048c6f4ebd.jpg" data-media-id="editor_2" data-image-id="20240422110456_0792060bdc56024488f0b8fa5cccfab3df70e73db68daa887762a8048c6f4ebd" data-rendition-name="original" width="3000" height="2000" loading="lazy" alt="Ana Brnabić"> <figcaption>Ana Brnabić, foto: Srđan Ilić </figcaption> </figure>  Na pitanje o promeni formata radne grupe, Brnabić je istakla da je ona suštinska i da treba da definiše sve zakone koji bi trebalo da se menjaju, da bi se kasnije stvorile različite podgrupe za različite zakone i teme – medijske zakone, pitanja finansiranja kampanje. S druge strane, Stefanović kaže da bez izbornih uslova Srbija ne može imati bilo kakve normalne izbore, a da su oni kao stranka u poslednjih mesec dana razvili i vrlo značajnu međunarodnu aktivnost. "I to radi delegitimizacije ovog režima i pokazivanja šta se zaista desilo, kao i potrebe da se pre svega OEBS ali i Evropski parlament u narednom periodu uključe i omoguće dogovor oko minimuma izbornih uslova za Srbiju", objašnjava zamenik predsednika SSP za Insajder.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20240624130624_e49b63dc4cd6660271d75baf37b477716add095de8f19c61a7cc8c1e1ebe3810.jpg" data-media-id="editor_3" data-image-id="20240624130624_e49b63dc4cd6660271d75baf37b477716add095de8f19c61a7cc8c1e1ebe3810" data-rendition-name="original" width="2507" height="1800" loading="lazy" alt="Aleksandar Šapić Foto: Tanjug/Sava Radovanović"> <figcaption>Aleksandar Šapić Foto: Tanjug/Sava Radovanović </figcaption> </figure>  Na pitanje Insajdera da li veruje da će tek formirana gradska vlast opstati u naredne četiri godine s obzirom na učestale vanredne izbore poslednjih godina, Stefanović je uveren da će građani na birališta pre nego što dođe vreme za redovne izbore. "Zato što je preduboka politička bezbednosna i ekonomska kriza u Srbiji i to je izazvala ova vlast, samim tim sam siguran da građani neće dozvoliti i trpeti nelegitimnu vlast da nastavi sa svojom vladavinom koja vuče Srbiju direktno u propast. Vlast koja se pre svega odlikuje ogromnom korupcijom, krađom izbora i otimanjem medija. Mislim da u tom smislu je potpuno jasno da ćemo imati izbore. Siguran sam pre nego što napadnjaci to planiraju", poručuje Stefanović. Upitan kakav je stav SSP - a po pitanju saradnje sa kolegama iz opozicije i pravljenja koalicije u širem formatu poput "Srbije protiv nasilja", stava je da je rano govoriti o tome.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20221110171112_a32a6125c39c625751c0a386f1100382604ca6c12e3f480828100fac56fc770c.jpg" data-media-id="editor_4" data-image-id="20221110171112_a32a6125c39c625751c0a386f1100382604ca6c12e3f480828100fac56fc770c" data-rendition-name="original" width="2150" height="1300" loading="lazy" alt="Borko Stefanović"> <figcaption>Predsednik skupštinskog Odbora za spoljne poslove Borko Stefanović. Foto: Srđan Ilić</figcaption> </figure>  "Mislim da je sada trenutak za jednu opštu borbu za to da Srbija dobije i ove normalne izborne slobodne uslove koji bi omogućili da ljudi izađu na izbore na kojima ih niko neće terati da glasaju za Srpsku naprednu stranku i na kojima neće biti ovoga što je bilo do sada masovno narušeno. A to je pre svega neviđena kontrola medija, kupovina glasova, ucene birača... I ono što je bilo najveći problem i što se pokazalo i 2. juna to je ilegalno premeštanje birača da glasaju na lokalnim izborima. Dakle ne možemo govoriti o koalicijama kada imamo situaciju u kojoj pred kamerama Milorad Dodik kao predsednik Republike Srpske glasa na lokalnim izborima u Beogradu, a živi u Laktašima. Bilo je mnogo takvih primera kao što znate, tako da u toj situaciji mi ćemo sigurno sarađivati sa svima na borbi za slobodne i izborne uslove u Srbiji, a siguran sam i to da saradnja koja je postojala u okviru koalicije Srbija protiv nasilja u istom obliku i formatu u ovom trenutku apsolutno nije moguća", navodi Stefanović. Komentarišući izborne rezultate i činjenicu da opozicija u Beogradu nije uspela da formira vlast ni na nivou jedne opštine dok je kopredsednik <a href="https://insajder.net/teme/lazovic-zlf-za-marker-razgovor-da-nije-bilo-bojkota-osvojili-bismo-barem-sest-opstina-video">Zeleno - levog fronta Radomir Lazović gostujući u Marker razgovoru </a>rekao da smatra da je izlazak na izbore bio dobra odluka i "da nije bilo bojkota da bi opozicija osvojila barem šest opština", Stefanović ocenjuje da sve što bi rekao doprinelo bi tome da se, kako kaže, prenebegne činjenica da su građani ljuti i na one koji su izašli i na one koji su bojkotovali junske izbore. "Zato što je narušeno jedinstvo, a ono je narušeno zato što je manji deo koalicije "Srbija protiv nasilja" odlučio da izađe na izbore bez obzira na to što nije ispunjen nijedan od zahteva vezanih za slobodne izborne uslove. Mislim da je potpuno jasno da opozicija, da smo mi pogazili sopstvenu reč i sopstveni potpis i izašli, sad je potpuno jasno da rezultat ne bi bio mnogo drugačiji, zato što prosto Vučić uvek ima dovoljan broj ljudi koje kroz prekrajanje izbornog biračkog spiska može da dovede i to se pokazalo u svim gradovima. Mislim da je to sada već svima jasno i da je to tema - zašto je neko i pored saznanja da će to tako biti odlučio da izađe na izbore, a ne da li bi nešto bilo drugačije da smo svi pristali na skok u provaliju", zaključuje Stefanović za Insajder. <h2>Gde je ProGlas?</h2>  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20231226161220_b7a6aebd39b868590c88bb3b85696220590074a7096b4160bcbbd7fbf02f5836.jpg" data-media-id="editor_6" data-image-id="20231226161220_b7a6aebd39b868590c88bb3b85696220590074a7096b4160bcbbd7fbf02f5836" data-rendition-name="original" width="3000" height="2000" loading="lazy" alt="Proglas tribina GREMLIN"> <figcaption>Tribina ProGlasa, foto: Srđan Ilić</figcaption> </figure>  Grupa intelektualaca okupljena oko inicijative ProGlas građane je pozivala da izađu na decembarske izbore. Putovali su po zemlji, održavali tribine i javne skupove da bi potom, posle 17. decembra građane pozvali i na protest pod sloganom "Ne pristajemo". Protest je organizovan usled postizborne krize u kojoj se našla Srbija posle decembarskih izbora i sa njega je poručeno da su &nbsp;okupio veliki broj građana &nbsp;izbori očigledno pokradeni i da moraju biti poništeni i ponovljeni u bolji uslovima.&nbsp; Međutim, kada je došlo do novih izbora, a usled podele opozicije oko pitanja da li na izbore izaći ili ne, ProGlas je saopštio da se neće pojavljivati u javnosti do 3. juna, odnosno do dana posle izbora, te da će nakon toga nastaviti borbu za sistemske promene u društvu. Ipak, i pre 2. juna kada su održani lokalni i izbori u nekoliko gradova, čuli su se disonantni tonovi inicijatora - osnivača ProGlasa o tome da li izaći ili ne na birališta.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20220525120512_8f2682d5f70cf31746b2c60d2615cb0e2591fcb2d2812014e9b9ec188a91076a.jpg" data-media-id="editor_7" data-image-id="20220525120512_8f2682d5f70cf31746b2c60d2615cb0e2591fcb2d2812014e9b9ec188a91076a" data-rendition-name="original" width="2150" height="1300" loading="lazy" alt="Vladimir Kostić, predsednik SANU Gremlin"> <figcaption>Vladimir Kostić, predsednik SANU. Foto: Srđan Ilić</figcaption> </figure>  Tako je <a href="https://insajder.net/prenosimo/akademik-vladimir-kostic-u-nedelju-cu-biti-na-svom-birackom-mestu">akademik Vladimir Kostić</a> rekao da je začuđen izjavama sudije Miodraga Majića koje ne predstavljaju stav inicijative "ProGlas" o izborima, te najavio da će u nedelju, 2. juna "biti na svom biračkom mestu". Kostićev stav delio je i profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu, Filip Ejdus koji je takođe član ProGlasa. On je napisao &nbsp;na društvenoj mreži Iks (X) da će i "on biti na svom biračkom mestu." Dan posle izbora, ProGlas se oglasio saopštenjem ocenjujući nisu bili ni fer ni slobodni, a da su u eskalaciji nepravilnosti i nasilja prevazišli i najcrnja predviđanja.&nbsp; "Svima je postalo jasno da je ovakvim 'izborima' de facto ukinuto Ustavom zagarantovano biračko pravo i obesmišljena ideja demokratske smenjivosti vlasti. Pritom je neodgovornim postupcima režima društvo dovedeno na ivicu građanskih sukoba", navodi se u saopštenju ProGlasa. Ipak, nema pojedinačnih izjava ljudi koji su pokrenuli ovu inicijativu, a kako je rečeno za Insajder najverovatnije će se oglasiti saopštenjem. Da li zbog ličnih obaveza, činjenice da je leto i da se uveliko kreće na odmore ili nečeg trećeg, tek nema jasnih stavova kako i na koji način planiraju da nastave svoju borbu za pravednije izborne uslove. Posle još jednih izbora i dalje ostaje otvoreno pitanje izbornih uslova. Postoje mišljenja da opozicija samo ujedinjena može da ostvari pobedu a ima i najava da se ubuduće neće praviti koalicije sa onima koji nemaju sličnu političku ideologiju. Izvor: Insajder &nbsp;

Teme

Postizborna borba za izborne uslove: Od radne grupe do zagledanih u OEBS

"Povodom ozbiljnih javnih kontroverzi o projektu rudnika 'Jadar', ProGlas izjavljuje da je jedan od važnih preduslova za uspešno sprovođenje velikih rudarskih projekata postojanje poverenja u državne institucije zadužene za normiranje standarda ekološke bezbednosti, kontrolu njihove ispunjenosti i procenu ekonomske koristi", ističe se u saopštenju. 
<a href="https://insajder.net/prenosimo/proglas-izborni-nisu-bili-ni-fer-ni-slobodni-de-facto-ukinuto-ustavom-zagarantovano-biracko-pravo">ProGlas</a> navodi i da je aktuelna vlast na mnogo primera pokazala da joj se ne može verovati, jer je sklona korupciji, davanju prednosti ličnom i partijskom a ne opštem interesu. 
"Dalji nastavak realizacije projekta rudnika 'Jadar' pod sadašnjim okolnostima vodio bi produbljivanju podela u društvu i ozbiljnoj političkoj i društvenoj krizi", istakao je ProGlas. 
Kako se navodi, taj projekat podstiče strahove i nepoverenje jer je netransparentan, praćen otvorenim lobiranjem i apsolutnim protivljenjem stanovništva iz oblasti Jadra. 
"Pošto eksploatacija i prerada litijuma s trenutnim stanjem tehnologije može da ima ozbiljne ekološke posledice, ProGlas smatra da je neophodna detaljna stručna rasprava koja bi bila predstavljena javnosti na potpun i nepristrasan način u okolnostima demokratskog društva i slobodnih medija", ističe se u saopštenju.
Izvor FoNet

ProGlas protiv realizacije projekta "Jadar": Preduslov za uspešno sprovođenje rudarskih projekata - poverenje u institucije

"Svima je postalo jasno da je ovakvim 'izborima' de facto ukinuto Ustavom zagarantovano biračko pravo i obesmišljena ideja demokratske smenjivosti vlasti. Pritom je neodgovornim postupcima režima društvo dovedeno na ivicu građanskih sukoba", navodi se u saopštenju.
ProGlas je ocenio da je "Srbija potonula u režim lične vlasti Aleksandra Vučića".
"Demontaža tog režima nije stranačko, već opštenarodno pitanje. Ostajući veran svom nastojanju da pokrene sistemske promene u našem društvu, ProGlas će nastaviti da širom Srbije stvara društveni front za ostvarenje tog cilja. Ako smo na početku bili zabrinuti, sada smo odlučni. Ako smo nakon decembarske krađe rekli da ne pristajemo, sad poručujemo da ne odustajemo", zaključuje se u saopštenju.
Sve o tome kako je<a href="https://insajder.net/teme/uzivo-lokalni-izbori-u-srbiji"> protekao izborni dan</a> i <a href="https://insajder.net/teme/uzivo-glasanje-u-srbiji-zvanicno-zavrseno">saopštavanje reultata</a> na lokalnim izborima mogli ste da čitate u našem blogu.
I danas pratite <a href="https://insajder.net/teme/lokalni-izbori-u-srbiji-u-iscekivanju-konacnih-rezultata-racunice-oko-formiranja-vlasti-u-pojedinim-gradovima-i-opstinama-foto-video">uživo</a> na našem sajtu najnovije vesti u vezi sa izborima održanim u nedelju, 2. juna.
Izvor: Beta

ProGlas: Izbori nisu bili ni fer ni slobodni, de facto ukinuto Ustavom zagarantovano biračko pravo

Majić koji je inicijator ProGlasa, danas je, kako su preneli mediji, rekao da izbori nemaju smisla jer nisu ispunjeni uslovi da budu fer i demokratski. 
 
Kostić, takođe <a href="https://insajder.net/teme/koliki-je-uticaj-javnih-licnosti-na-birace">jedan od inicijatora ProGlasa</a>, u izjavi dostavljenoj ageniciji Beta je napisao da je "začuđen izjavama sudije Miodraga Majića koje ne predstavljaju stav ProGlasa, a i u izvesnoj meri su suprotne dogovoru unutar ProGlasa". 
 
"Izborni uslovi nisu pošteni i utoliko više oni koji se pod tim uslovima bore, imaju moje poštovanje. Što se mene tiče, ja ću u nedelju biti na svom biračkom mestu" - kazao &nbsp;je Kostić, bivši predsednik Srspke akademije nauke i umetnosti. 
 
Incijativa ProGlas najavila je 13. maja da se do održavanja lokalnih izbora, 2. juna, neće oglašavati da njeno delovanje ne bi bilo različito tumačeno u opoziciji podeljenih stavova prema izlasku na izbore. 
 
U saopštenju su naveli da arbitraža ili puko učestvovanje u dnevnopolitičkoj borbi "nikada nije bio, niti će biti" cilj ProGlasa.
Profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu, Filip Ejdus koji je takođe član ProGlasa napisao je na društvenoj mreži Iks (X) da će i "on biti na svom biračkom mestu."
Izvor: FoNet

Akademik Vladimir Kostić: U nedelju ću biti na svom biračkom mestu

U neizvesnost <a href="https://insajder.net/prenosimo/sapic-raspisao-izbore-u-17-beogradskih-opstina-za-2-jun">najnovijih izbora</a>, opoziciji koja je podeljena na one koji su za bojkot izbora (ali samo u određenim mestima) i one kojima su tek proglašene liste na "klizavom zakonskom terenu", ovoga puta ni vlast ne izbacuje poznate ličnosti kao glavni adut u kratkoj kampanji za izbore zakazane za 2. jun. Da li zbog činjenice da angažovanje javnih ličnosti u kampanjama nije presudno za birače ili su "ispucani" svi oni koji bi javno podržali neku političku opciju, ili su stranke ovoga puta spremne da preko svojih politika afirmišu građane da baš za njih glasaju?! Neodlučnim biračima odluku za koga će glasati sigurno mogu "pojačati" upravo javne ličnosti sa kojima se identifikuju. U zavisnosti od toga koje su sve ličnosti uključene u kampanju zavisi i koliki će biti njihov doprinos. Generalno, njihov uticaj je bitan i važan, ocenjuje za Insajder programski direktor CeSID-a, Ivo Čolović. "Važan je zbog toga što na taj način političke partije često prikrivaju neke svoje nedostatke angažujući javne ličnosti koje bi mogle donekle da im poprave rejting u javnosti. Poznato je da je naša javnost dosta kritična prema političarima i političkim partijama, pa zbog toga i angažovanje nekih popularnih javnih ličnosti često može da sakrije te nedostatke i da te ličnosti istakne u prvi plan, a da se zanemari ponekad i politika određenih političkih opcija koje to rade", ocenjuje Čolović. Tako je nekim glasačima, a to političari veoma dobro znaju, važnija određena javna ličnost nego politika koju zastupa neka stranka. No, to često i dovodi u zabludu jer u prvom planu nisu politička rešenja nego uspesi koje u svom profesionalnom radu ima javna ličnost. Viđali smo i da se poznati nalaze i na izbornim listama, a ne samo u kampanjama. "Samim tim uvodimo amatere u politiku, dajemo im previše na značaju, a oni se često i ne bave poslom za koji su izabrani od samih građana, pa prosto pokriju listu ili stranku na nekim izborima, kasnije se povuku i opet neke druge ličnosti upravljaju politikom i državom. Na ovaj način, oni su obavili svoj cilj tako što su izvukli nekog neodlučnog ili privukli pažnju i glas nekog ko možda nikada ne bi podržao tu političku opciju", objašnjava sagovornik Insajdera. Na decembarskim izborima prošle godine više od 2.000 poznatih ličnosti, među kojima profesori, lekari, sportisti, glumci, estradni umetnici, podržali su listu Srpske napredne stranke "Aleksandar Vučić - Srbija ne sme da stane". Na listi se našao i NBA košarkaš Nikola Jokić sa braćom, ali i golman Milan Borjan, fudbaler Duško Tošić, akademici Svetomir Arsić Basara i Dragan Simeunović.  <figure><img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20240509070532_613d0545725e5ec30315610331cdcea259ac4ee45792736a7ecc026bf23c4d25.jpg" data-media-id="editor_1" data-image-id="20240509070532_613d0545725e5ec30315610331cdcea259ac4ee45792736a7ecc026bf23c4d25" data-rendition-name="original" width="6000" height="4000" loading="lazy" alt="Nikola Jokić"><figcaption>Nikola Jokić, foto: Tanjug/AP Photo/David Zalubowski</figcaption></figure>  Na istim izborima ni opozicija nije ostala usamljena. Tako je grupa javnih ličnosti predstavljena <a href="https://insajder.net/prenosimo/inicijativu-proglas-do-21-00-potpisalo-112-604-osoba">inicijativom "ProGlas"</a> pozvala građane da izađu na izbore i "vrate suverenitet". Kako su tada navodili, namera im je da podstaknu proces u kom će se svi u punom kapacitetu angažovati na promeni koja je u Srbiji nužna i obnovu demokratskog poretka, pravnih i političkih institucija, kao i duha slobodne i kritičke rasprave u kojoj će ljudi učestvovati bez straha od posledica. Na predstavljanju inicijative, glumac Dragan Bjelogrlić, između ostalog, rekao je da potpisnici ProGlasa nemaju političkih ambicija.  <figure><img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/2023122612128_25657ba2b86a73bb6da477167b6ac92653bd763065ec71491e3aebe354c78b34.jpg" data-media-id="editor_3" data-image-id="2023122612128_25657ba2b86a73bb6da477167b6ac92653bd763065ec71491e3aebe354c78b34" data-rendition-name="original" width="5120" height="3416" loading="lazy" alt="Proglas"><figcaption>Konferencija za novinare ProGlasa Foto: Srđan Ilić</figcaption></figure>  "I to na neki način predstavlja skrivanje od bavljenja ozbiljnom politikom. Radi se o ljudima koji imaju ideju šta im se ne dopada i šta su problemi sa kojima se društvo susreće, ali nemaju rešenja za iste i najčešće se svode na kritičare društva, što je na neki način, najlagodnija moguća pozicija. Vi se istovremeno, ne bavite politikom, veliki ste kritičar, prevashodno vlasti, a sa druge strane niste spremni da učestvujete u političkoj borbi. Ova vrsta aktivizma nije baš, da je tako nazovem, nije korektna ni prema ljudima koji se možda slažu sa vašim idejama, a kojih očigledno ima", mišljenje je programskog direktora CeSID-a. Čolović podvlači da vlast jeste najodgovornija pa je samim tim i svaka kritika prema vlastima nešto što je i očekivano i normalno, ali takvim svojim javnim nastupima, hteli to ili ne, javne ličnosti daju podršku opoziciji. "Ovakvi nastupi, u kojima oni često manje govore o svojoj profesiji, a više govore o politici, zbunjujuće deluju na građane koji više ne prave razliku između njih i političara, što dodatno degradira političke partije i njihov rezutat, jer o politici govore oni ljudi koji se tim poslom ne bave, nemaju rešenje za probleme i koji se verovatno neće ni pojaviti na izborima", analizira Čolović.  <figure><img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20231230131252_9c2ace4d86e09308ac9c6caab05dcd13b37a791e4c80d4be0382906c336e5f4f.jpg" data-media-id="editor_4" data-image-id="20231230131252_9c2ace4d86e09308ac9c6caab05dcd13b37a791e4c80d4be0382906c336e5f4f" data-rendition-name="original" width="1600" height="1200" loading="lazy" alt="proglas protest"><figcaption>Foto: Insajder</figcaption></figure>  <a href="https://insajder.net/prenosimo/proglas-do-3-juna-se-necemo-pojavljivati-u-javnosti-nastavak-borbe-za-sistemske-promene-nakon-toga">Inicijativa "ProGlas"</a>, koja je građane pozivala na masovan izlazak na decembarske izbore, saopštila je da se do 3. juna neće pojavljivati u javnosti, te da će posle toga nastaviti borbu za sistemske promene u društvu. Kako to sada možemo da razumemo? "Možemo da razumemo kao eventualno neki uvod za ulazak ProGlasa u politiku kroz formalnu transformaciju ovog pokreta u politički pokret, eventulano političku partiju ili makar deo neke postojeće partije. Njihova trenutna uzdržanost po pitanju odnosa prema izlasku na izbore ili bojkota istih ukazuje na oprez u komunikaciji i eventualne pripreme za neki naredni period, za neke narodne izbore na kojima bi mogli predstavljati neku novu opciju koja bi mogla da bude alternativa trenutnim političkim partijama koje su kod nas na sceni", navodi Čolović za naš portal. <a href="https://insajder.net/prenosimo/proglas-do-3-juna-se-necemo-pojavljivati-u-javnosti-nastavak-borbe-za-sistemske-promene-nakon-toga">Ćutnja "ProGlasa</a>" po pitanju izlaska na junske izbore, prema Čolovićevom mišljenju, može biti opravdana time da izborni uslovi nisu poboljšani onako kako su oni očekivali ili zagovarali, ali se ne može reći da su oni baš ti koji direktno podržavaju<a href="https://insajder.net/prenosimo/dilas-necemo-pozivati-gradane-na-bojkot-predstojecih-izbora"> ideju bojkota</a>. "Ne treba isključiti mogućnost da i unutar ProGlasa, koji nije neki koherentni politički pokret, postoje različite ideje viđenja onoga što nas očekuje 2. juna i da će po okončanju tog izbornog procesa imati ideju šta i kako da se postave u narednom periodu. To pokret koji nema infrastrukturu i kog nose upravo javne ličnosti, koji se bave određenim profesijama, ali nisu profesionalni političari. Nije isto kada imate Dragana Bjelogrlića koji je glumac i Dragana Bjelogrlića koji je političar. U momentu kad postane političar, to je potpuno druga priča i potpuno drugačiji odnos će biti prema njemu i od strane političkih protivnika, ali i od strane građana", siguran je Čolović.  <figure><img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/2023122617120_c35cc929fc2162fa136cc22822f8c348bd30caf232d7139de0a8c0d92c8741b8.jpg" data-media-id="editor_8" data-image-id="2023122617120_c35cc929fc2162fa136cc22822f8c348bd30caf232d7139de0a8c0d92c8741b8" data-rendition-name="original" width="3000" height="2000" loading="lazy" alt="Dragan Bjelogrlić GREMLIN"><figcaption>Dragan Bjelogrlić, foto: Srđan Ilić </figcaption></figure>  <h2>Kako kad i kako za koga</h2> Ne treba zaboraviti na činjenicu da je bilo i onih koji su se jedno vreme zalagali za jednu da bi potom podršku davali nekoj drugoj političkoj opciji. "Nisu to samo javne ličnosti, mi se susrećemo sa identičnim ponašanjem i među političarima. Ne jedan političar koji se nekada zalagao za jednu ideju, danas podržava nešto potpuno drugo bez toga da trpi neke naročito velike posledice u javnosti. Ključna stvar je to kako će javnost percipirati njihov rejting posle takvih preletanja, da li će ih uzimati za ozbiljno ili ne, i koliko će kasnije ta njihova podrška nekom drugom ili trećem vredeti. To je veliko pitanje, ali opet kažem to je na javnosti da ona mora da bude ta koja će da shvati da ta određena ličnost često menja strane i da se zapita da li njeni stavovi po političkim pitanjima vrede ili ne", zaključuje sagovornik Insajdera. Na najavu <a href="https://insajder.net/prenosimo/pokret-kreni-promeni-izlazi-samostalno-na-beogradske-izbore">Save Manojlovića da će učestvovati na izborima 2. juna</a> nije izostala podrška poznatih. Njegovu kandidaturu za gradonačelnika Beograda podržali su glumci Vesna Čipčić, Milan Caci Mihailović i Hadži Nenad Maričić.  <figure><img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/2024042415040_dd0830a269c88e3262d753799c5019198e41d297ab0e8f496c5311591ebffc69.jpg" data-media-id="editor_10" data-image-id="2024042415040_dd0830a269c88e3262d753799c5019198e41d297ab0e8f496c5311591ebffc69" data-rendition-name="original" width="3000" height="2000" loading="lazy" alt="Kreni promeni Savo Manojlović Vesna Čipčić GREMLIN"><figcaption>Vesna Čipčić. Foto: Srđan Ilić</figcaption></figure>  Svako javno istupanje sa sobom bi trebalo da nosi i odgovornost. Sasvim je jasno da se popularnost javnih ličnosti koristi kako bi se pridobila politička korist onim strankama koje ulaze u izbornu trku. Dosta toga zavisi i od samog izbora poznatih jer teško da konzervativni kandidat podrškom npr. gej osobe može lako privući glasove iz te populacije. S druge strane, ima i onih koji posle podrške opciji koja je na vlasti na neki način budu i nagrađeni te i zvanično uđu u politiku. Jedan od poslednjih primera je <a href="https://insajder.net/prenosimo/dejan-ristic-preuzeo-duznost-ministra-informisanja-i-telekomunikacija-od-mihaila-jovanovica">novi ministar u srpskoj vladi, Dejan Ristić</a> koji je sa pozicije direktora Muzeja žrtava genocida dobio resor za informisanje i komunikacije.  <figure><img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20240430130416_de42601522892284cbcacf620e60aaeca764a2dd589c26eee466e70e74ba0ced.jpg" data-media-id="editor_12" data-image-id="20240430130416_de42601522892284cbcacf620e60aaeca764a2dd589c26eee466e70e74ba0ced" data-rendition-name="original" width="3225" height="1950" loading="lazy" alt="Dejan Ristić GREMLIN"><figcaption>Dejan Ristić. Foto: Srđan Ilić</figcaption></figure>  <h2>Šta to beše Apel 100, seća li se ko?</h2> Sada već davne 2016. godine pojavio se i "Apel 100" kojim su javne ličnosti, među kojima su književnici, novinari, glumci i profesori, apelovali na tadašnjeg zaštitnika građana <a href="https://insajder.net/arhiva/price/predsednicki2017/jankovic-u-novom-pazaru-pravila-moraju-da-vaze-za-sve">Sašu Jankovića da se kandiduje za predsednika Srbije </a>kao nestranačka ličnost i pozvali demokratski orijentisane građane i stranke da podrže tu inicijativu.  <figure><img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20230411130448_420c6b7dfb119ebb5dc75715692af56fe2810a5902d7ffaa338695e21aa47d7e.jpg" data-media-id="editor_14" data-image-id="20230411130448_420c6b7dfb119ebb5dc75715692af56fe2810a5902d7ffaa338695e21aa47d7e" data-rendition-name="original" width="1500" height="1052" loading="lazy" alt="Saša Janković"><figcaption>Saša Janković. Foto: Srđan Ilić</figcaption></figure>  Janković je prihvatio kandidaturu, pobedu je odneo i sadašnji predsednik Srbije, Aleksandar Vučić. Ostalo je istorija, osim imena potpisnika "Apela 100". Među njima ima onih koji su i dalje aktivni po pitanju javnih nastupa od inicijative do inicijative. Dok su drugi, možda oročeno, prestali da se javno zalažu u političkom smislu. Izvor: Insajder

ProGlas