U diskusiji o situaciji na AP KiM nakon oštećenja kanala Ibar-Lepenac, poslanik Mihael Galer iz Evropske narodne partije postavio je pitanje kakvi dokazi su sada dostupni koji podržavaju Gervaline optužbe.&nbsp;
"Čvrsto verujem da naša izvršna ruka, a to su Služba za spoljne poslove, Komisija i države članice, to moraju da shvate veoma ozbiljno i da reaguju na to ako se pokaže da je dokazano ono što govorite. Moramo prvo pogledati te dokaze", istakao je u ponedeljak uveče Galer.&nbsp;
Gervala je tokom diskusije ponovila niz optužbi na račun Srbije i predsednika Aleksandra Vučića, tvrdeći da je organizator napada na kanal Ibar-Lepenac blizak srpskom rukovodstvu, kao i da Srbija "kopira ruske strategije", ali su poslanici tražili dokaze za te tvrdnje.
Izvestilac EP za tzv. Kosovo Riho Teras osudio je incident protiv kritične infrastrukture na KiM, navodeći da je potrebno pronaći jasne dokaze i sprovesti temeljnu i potpunu istragu.
On je dodao da ovaj incident neće uticati na izbore na KiM u februaru i najavio da će naredne nedelje posetiti Prištinu kako bi dobio informacije iz prve ruke.
Poslanik socijalista i demokrata u EP Naćo Sančez Amor istakao je da način na koji Gervala opisuje incidente nije dovoljan za preduzimanje političkih mera i ocenio da je teško reagovati ako Gervala ne može da ponudi više ubedljivih dokaza.&nbsp;
Napad je osudio i poslanik Evropskih konzervativaca i reformista Jeadis Jeadi, ali je naglasio da ima sumnje kada je reč o tome ko su počinioci i kao razlog naveo to da je Priština odmah osudila Beograd, iako je Beograd od samog početka govorio da je spreman da sarađuje u istragama na otkrivanju počinilaca.
"Mislim da nam je potrebna objektivna istraga da bismo utvrdili ko je odgovoran", rekao je on i istakao da Srbija nema interes da skrene sa svog evropskog puta.
Nezavisni poslanik u EP Gžegož Braun iz Poljske ocenio je da je, kada je reč o, kako je naveo, "nedavnim terorističkim napadima na infrastrukturu", smešno što je prošlo samo tri dana, a Gervala je došla u EP i upire prstom u predsednika Vučića i ruskog predsednika Vladimira Putina.
On je rekao da je Kosovo Srbija i dodao da, kada pogleda dešavanja u regionu, "sistematski se pokušava promeniti demografija, tako da se Srbi proteruju ili ubijaju, a umesto deeskalacije, čini se da dolazi do eskalacije".
Poslanik Obnovimo Evropu Bernar Geta istakao je da pretpostavka nije dokaz i dodao da EU ne može da odlučuje o ovom napadu i osudi Beograd bez dokaza.
Uoči diskusije, predsedavajući Odbora EP za spoljne poslove Dejvid Mekalister naveo je da je EP veoma zabrinut zbog "opasnog destabilizujućeg napada" i da osuđuje sve krivične radnje koje moraju da se istraže, a počinioci da se privedu pravdi.
Izvor: Tanjug

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Poslanici EP traže objektivnu istragu o napadu kod Zubinog Potoka i dokaze za optužbe Prištine

U kasnim popodnevnim časovima pripadnici kosovske policije,<a href="https://insajder.net/teme/na-kosovu-i-metohiji-nema-izbora-ali-ima-privremenih-organa-video"> zatvorili su privremene organe </a>opština Kosovska Mitrovica, Zvečan, Leposavić i Zubin Potok, koje su funkcionisale u okviru srpskog sistema. Kosovski ministar administracije lokalne samouprave Eljbert Krasnići kazao je da su danas zatvorene ilegalne pararelne institucije lokalne samouprave na severu koje su, po "direktivama Srbije kršile ustav i zakone Kosova". On je rekao i da Srbi mogu i treba da sarađuju i za sve se obraćaju opštinama koje funkcionišu po kosovskom sistemu. "Ova akcija nije neočekivana, među srpskom zajednicom, posle svih zatvaranja srpskih institucija, koja smo imali u prethodnom periodu. Očekivanja su takva da će Priština nastaviti sa ovakvim akcijama, a posebno se plaše zatvaranja vitalnih institucija, koje funkcionišu u srpskom sistemu, a to su zdravstvo i obrazovanje." kaže za Insajder Jovana Radosavljević direktorka NVO "Nova socijalna inicijativa".  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20221028001020_ff64c9a4f5f533c6b9ba41ecc8228110ba6b6602a5c4b7fdf39f1734ce8dd38a.jpg" data-media-id="editor_1" data-image-id="20221028001020_ff64c9a4f5f533c6b9ba41ecc8228110ba6b6602a5c4b7fdf39f1734ce8dd38a" data-rendition-name="original" width="1920" height="1080" loading="lazy" alt="Direktorka Nove društvene inicijative Jovana Radosavljević"> <figcaption>Direktorka Nove socijalne inicijative Jovana Radosavljević. Foto: Insajder</figcaption> </figure>  U međuvremenu se se oglasili premijer Miloš Vučević, ministartsvo spoljnih poslova Srbije i direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković koji su poručili da Srbi žive pod terorom kosovskog premijera Aljbina Kurtija, a da je Srbija posvećena miru, što ne znači da će dozvoliti nasilje nad svojim narodom. Oglasili su se i predstavnici Srpske liste, koji su u sličnom tonu, govorili o najnovijim dešavanjima na severu, uz očekivanje kako su rekli "pomoći od Beograda i predsednika Aleksandra Vučića". Inače, zatvaranje privremenih organa je proteklo mirno. "Veće reakcije lokalnog stanovništva nije bilo, jer ključni problem ove zajednice ovde je nedostatak liderstva. Odnosno, jasnih poruka koje bi ovi ljudi mogli da dobiju i koje bi mogle da ih usmere na određeni demokratski otpor ili protest." naglašava Jovana Radosavljević za Insajder. Podsetimo da su <a href="https://insajder.net/teme/godinu-dana-od-napustanja-kosovskih-institucija-video">posle napuštanja kosovskih institucija na sevru Kosova i Metohije</a> 5.novembra 2022. sve lokalne samouprave bez Srba, a sada više nema ni privremenih organa. Inače, prethodnih meseci kosovska policija je zatvorila i sedam privremenih organa opština, koje su funkcionisale u srpskom sistemu južno od reke Ibar. Izvor: Insajder

Teme

Od srpskih institucija na KiM ostaju samo zdravstvo i školstvo

"Mnogi od vas su u medijima videli izveštaj o razlikama između SAD i drugih članica međunarodne zajednice sa Vladom Kosova, izazvane akcijama koje vodi vlada premijera (Aljbina) Kurtija. Suočavamo se sa nekim izazovima sa aktuelnom vladom Kosova koji su uticali na kvalitet našeg partnerstva", rekao je Hovenijer, a prenosi Kosovo onlajn.&nbsp;
<a href="https://insajder.net/prenosimo/hovenijer-otvaranje-mosta-preko-ibra-moglo-bi-da-poveca-bezbednosne-rizike">Hovenijer</a> je rekao da se američka Vlada nada da će se kosovska Vlada vratiti bliskom i konstruktivnom angažmanu sa SAD, Evropskom unijom, NATO i drugim međunarodnim partnerima Kosova.
Izvor: FoNet

Hovenijer: Kosovo da se vrati dijalogu

"Po zahtevu Specijalnog tužilaštva za produženje mere pritvora u krivičnom predmetu protiv okrivljenih V. T., B. S. i D. M., Osnovni sud u Prištini – Posebno odeljenje je 20. avgusta godine donelo rešenje i usvojilo zahtev Specijalnog tužilaštva, tako da je trojici okrivljenih mera pritvora produžena u trajanju od dva meseca", navodi se u saopštenju stručnog saradnika iz kabineta predsednice Suda Medine Gaši.
Toliću, Spasojeviću i Maksimoviću pritvor je određen od 26. septembra prošle godine.
Priština ih sumnjiči za "teško delo protiv ustavnog poretka i bezbednosti", "napad na ustavni poredak“, "pripremanje terorističkih dela ili krivičnih dela protiv ustavnog poretka i bezbednosti" i "neovlašćeno vlasništvo, kontrolu ili posedovanje oružja".
Tolić, Spasojević i Maksimović su ranjeni, a potom uhapšeni, u sukobu naoružane grupe Srba predvođene Milanom Radoičićem sa pripadnicima Kosovske policije 24. septembra 2023. godine u selu Banjska kod Zvečana.
Milan Radoičić, tada potpredsednik Srpske liste, preuzeo je odgovornost za napad, kasnije je priveden u Beogradu i određeno mu je zadržavanje do 48 sati, a potom je pušten.
Izvor: FoNet

Priština produžila pritvor osumnjičenima za „slučaj Banjska“

"Što se tiče EU, izjave portparola ove institucije su pre svega rasističke, tako da ne verujem ni da zaslužuju veću pažnju sa moje strane. Nema razloga za njihove rasističke izjave i protivim se diskusiji o otvaranju mosta na Ibru u Briselu. Dijalog sa Srbijom o ovoj temi niko ne bi smeo da prihvati, bilo bi protiv Ustava i protiv suvereniteta Kosova, ali dijalog sa našim spasiocima, to ne samo što je neophodno, već je to pre svega u našem interesu“, izjavila je Vjosa Osmani. &nbsp;
Osmani je dodala da <a href="https://insajder.net/teme/namera-pristine-da-otvori-most-na-ibru-test-za-medunarodnu-zajednicu">se Srbija ne pita o otvaranju glavnog mosta na Ibru</a>, "kao što Peter Stano, kada prelazi mostove u svojoj zemlji, ne pita susede za dozvolu.” &nbsp;
Portparol EU je nedavno ocenio da zatvaranje filijala Pošte Srbije na severu Kosova predstavlja kršenje dogovora o dijalogu, a otvaranje mosta na Ibru okarakterisao je kao eksplozivno pitanje i ocenio da je dijalog Beograda i Prištine u "stalnom kriznom modalitetu“ koji prati sve više jednostranih poteza i nekontrolisanih akcija koje najčešće dolaze iz Prištine. &nbsp;
"Prošle nedelje EU, cela Kvinta, dakle, svi prijatelji Kosova, SAD, ključne evropske zemlje i EU otišli su do premijera Kurtija i rekli mu: ‘Nemoj to da radiš, nemoj da povlačiš jednostrane poteze, nemoj da otvaraš most'. Ali, on je izgleda odlučan da to uradi. Zato smo rekli: ‘Ne, to će imati veoma negativne efekte’", izjavio je Stano. &nbsp;
Podsetimo, <a href="https://insajder.net/prenosimo/lajcak-nametanje-odluke-ne-vodi-normalizaciji-o-otvaranju-mosta-na-sledecem-sastanku">&nbsp;specijalni izaslanik Evropske unije (EU)za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak </a>izjavio je u sredu 14. avgusta da nametanje odluke o otvaranju mosta na Ibru u Kosovskoj Mitrovici protiv volje građana ne doprinosi normalizaciji odnosa, i da će se o otvaranju mosta razgovarati na sledećem sastanku u Briselu.
Izvor: FoNet

Osmani: Izjave portparola EU rasističke prema Kosovu

Kako je za Tanjug rekla Jovana Filipović, advokat uhapšenog Dragana Cvetkovića, oni se terete da su 5. aprila 1999. godine navodno počinili krivično delo ratni zločin protiv civilnog stanovništva, ali se ne navodi ko je šta počinio i prema kome.&nbsp;
"Odbrana je saglasna da apsolutno ne postoji individualizacija dela ni na strani osumnjičenih, ni na strani oštećenih", navela je Filipović.
Ona je istakla da će odbrana uložiti žalbu na odluku o pritvoru.
Odbrana je danas sudu, zbog lošeg zdravstvenog stanja uhapšenih, predložila ublažavanje mere pritvora uz jemstvo, ali je sud ovaj predlog odbio.
Kosovska policija jutros je u Kosovskom Pomoravlju uhapsila pet Srba zbog navodnih ratnih zločina.
U selu Pasjane uhapšeni su Dragan Ničić, Slobodan Jevtić, Dragan Cvetković i Miloš Šošić, dok je u selu Bosce kod Kosovske Kamenice uhapšen Nenad Stojanović.
Kancelarija za KiM istakla je da su oni uhapšeni po direktnom nalogu premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija pod lažnim optužbama za navodne ratne zločine, iako je reč o ljudima koji godinama mirno, bez ikakvih problema žive na svom kućnom pragu.
Izvor: Tanjug

Sud u Prištini odredio uhapšenim Srbima pritvor do mesec dana

Tužilaštvo iz Prištine je u objavi na svom Fejsbuk nalogu navelo da su, "posle višemesečne istrage", u današnjoj akciji privedeni D.C, D.N, N.S, S.J. i M.Š. 	
Oni se, prema tvrdnjama tužilaštva, sumnjiče da su, "u saizvršilaštvu sa drugim neidentifikovanim pripadnicima grupe, naoružani i obučeni u maskirne uniforme i neredovne uniforme srpske policije ili vojske, 4. maja 1999. ujutru preduzeli akciju u selima Kokaj, Lovce, Pograđe i Ugljare". 	
Pored ostalog to tužilaštvo tvrdi da su ubijali, ranjavali, fizički i psihički maltretirali albanske civile i uzimali taoce,. 	
<div class="embed-block"><iframe src="https://www.facebook.com/plugins/post.php?href=https%3A%2F%2Fwww.facebook.com%2Fsistemiprokurorial%2Fposts%2Fpfbid024ggshoyMUk47vbj6GHFLxzRg6E6PLnxTNxeDJ3TZoE8Bnz1AYbpUvSG9DKzoHtXyl&show_text=true&width=500" width="500" height="552" style="border:none;overflow:hidden" scrolling="no" frameborder="0" allowfullscreen="true" allow="autoplay; clipboard-write; encrypted-media; picture-in-picture; web-share"></iframe></div>
 
Članovi porodica uhapšenog Dragana Ničića, prosvetnog radnika u penziji prethodno su RTS-u preneli da je četvoro Srba uhapšeno je jutros u Pasjanu.
Osim Dragana Ničića, uhapšeni su i Dragan Cvetković, Slobodan Jevtić i Milča Šošić.
Uhapšeni su akciji specijalnih jedinica policije iz Prištine, potvrdili su <a href="https://www.rts.rs/lat/vesti/politika/5503181/uhapseno-cetvoro-srba-kod-gnjilana-zbog-navodnih-ratnih-zlocina.html">RTS-u</a> u komandi policije regiona Gnjilane, ne navodeći druge detalje, jer slučaj nije u njihovoj nadležnosti.
Akcija je sprovedena po nalogu specijalnog tužioca iz Prištine, naveli su u porodici uhapšenog Ničića, dodajući da je policija tokom akcije pretresla njihovu kuću, ali nije pronašla nikakvo oružje ili bilo šta drugo sumnjivo.
Hapšenje četvoro Srba u Pasjanu uznemirilo je žitelje tog najvećeg srpskog sela u Kosovskom Pomoravlju.
<h2>Kancelarija za KiM: Hapšenje Srba u Pasjanu pod lažnim optužbama po nalogu Kurtija</h2>
Kancelarija Vlade Srbije za KiM saopštila je da je, po direktnom nalogu Aljbina Kurtija, jutros u Kosovskom Pomoravlju, u selu Pasjane uhapšeno četvoro Srba pod lažnim optužbama za navodne ratne zločine, "iako je reč o ljudima koji godinama mirno, bez ikakvih problema žive na svom kućnom pragu".&nbsp;
"Prema rečima očevidaca i njihovih porodica, ROSU policija je prilikom hapšenja kod sebe imala spiskove Srba, a nije pokazala nikakve naloge za pretres, što jasno govori da su privedeni arbitrarno, po političkom ključu na osnovu tajnih spiskova", saopštila je Kancelarija za KiM.
Kako navodi Kancelarija, jutrošnjim upadima u kuće srpskih domaćina, albanski policajci vršili su premetačinu, razbijali vrata, udarali i &nbsp;maltretirali starije ljude u prisustvu njihove dece i unučadi.&nbsp;
U saopštenju se navodi da su uhapšeni Dragan Ničić, Slobodan Jevtić, Dragan Cvetković i Miloš Šošić.&nbsp;
Za sve uhapšene odmah je obezbeđena besplatna pravna pomoć.
"Slobodan Jevtić bio je oslobođen služenja vojnog roka zbog &nbsp;slabog vida, a prilikom njegovog hapšenja maljem su razbijena ulazna vrata. 	Dragan Cvetković je 90 odsto invalid kog su svojevremeno ranili Albanci i otac je lokalnog sveštenika, Dragan Ničić nastavnik je u penziji, a Miloš Šošić, prvi pripadnik KPS u Kosovskom Pomoravlju, što znači da je još pre 20 godina morao da prođe sve bezbednosne provere", precizira se u saopštenju.&nbsp;
Kancelarija za KiM ističe da "dežurni srbomrzac Kurti nastavlja da sprovodi teror nad srpskim narodom i severno i južno od Ibra i to je jedino što zna da čini".
"Jasno je da novim hapšenjima u Pasjanu antisrpski režim iz Prištine želi da dovede do eskalacije situacije na terenu i da život Srba na Kosovu i Metohiji učini nepodnošljivim, a ponovo se na udaru našlo i Kosovsko Pomoravlje, sredina u kojoj živi najveći broj Srba", navodi Kancelarija.
Kancelarija je saopštila da je "očigledno da prištinski režim neosnovanim hapšenjima i napadima na sve srpsko ulazi u predizbornu kampanju, jer ništa osim patološke srbomržnje nema da ponudi, osim pritisaka i progona u svim srpskim sredinama sa jednim jedinim ciljem koji podrazumeva iseljavanje Srba sa Kosova i Metohije".&nbsp;
"Postavlja se pitanje kako međunarodnom faktoru i misijama nije jasno da na prostoru KiM ne postoji nikakva vladavina prava, da se Srbi hapse prema Kurtijevim tajnim spiskovima, prema kojima je kriv svako ko je Srbin i da se shodno tome vrše montirani procesi pod lažnim optužbama s ciljem konačnog etničkog čišćenja Srba!", navodi Kancelarija za KiM.
<h2>MSP Srbije: Međunarodne misije da okončaju proizvoljna hapšenja Srba na KiM</h2>
Ministarstvo spoljnih poslova Srbije danas je, povodom hapšenja četvorice Srba kod Gnjilana zbog navodno počinjenih ratnih zločina, pozvalo međunarodne misije da okončaju ovakva proizvoljna hapšenja čiji je jedini rezultat uništenje multietničkog karaktera KiM.
"Ovo je još jedan flagrantan primer napada na Srbe u cilju zastrašivanja i proterivanja srpskog naroda sa teritorije na kojima vekovima i generacijama žive", ističe se u saopštenju Ministarstva.&nbsp;
Ukazuje se da međunarodna zajednica treba da podigne svoj glas pred sve učestalijim etnički motivisanim napadima na Srbe i hapšenjima Srba, bez bilo kakvih pravnih dokaza i sprovođenja procedura u skladu sa zakonima.&nbsp;
"Cilj takvih postupaka jeste isključivo stvaranje etnički čistog Kosova i Metohije'', naglašava Ministarstvo.
Dodaje se da privremene prištinske institucije nastavljaju da sprovode politiku kolektivnog kažnjavanja nad srpskim narodom.
''Poslednji primer hapšenja četvorice Srba sa KiM mora da upali crveni alarm kod međunarodnih institucija, jer je opstanak Srba na KiM ugroženiji nego ikada do sada. Restriktivne mere prema Prištini treba da budu na snazi i, po potrebi, pojačane, kako bi se sprečila svakodnevna tortura nad srpskim narodom i očuvali mir i stabilnost'', ističe MSP Srbije.
 
Izvor: RTS, Tanjug

KiM: Priveden i peti Srbin iz Kosovskog Pomoravlja zbog navodnih ratnih zločina

Savet EU usvojio je niz odluka kojima se produžavaju postojeći mandati troje specijalnih izaslanika EU, uključujući Lajčaka, kao i o imenovanju četiri nova specijalna izaslanika EU, među kojima su predstavnici EU u Prištini i u BiH.&nbsp;
Tako će novi specijalni predstavnik EU u Prištini biti estonski diplomata Aivo Orav, koji će preuzeti dužnost 1. septembra 2024. godine na početni period od dve godine.
Orav, koji se u saopštenju Saveta EU opisuje kao estionski diplomata sa velikim nacionalnim iskustvom i iskustvom u EU na širokom spektru pozicija, naslediće na toj poziciji Tomaša Sunioga, koji je na funkciji šefa Kancelarije EU u Prištini od 2020. godine.&nbsp;
Kako se navodi u saopštenju Saveta EU, Orav će "igrati vodeću ulogu u promovisanju stabilnog, mirnog, demokratskog i multietničkog Kosova koje sarađuje sa regionom".
&nbsp;"On će takođe podržati evropsku perspektivu Kosova i približavanje EU, i pratiti, pomagati i olakšati napredak u pogledu političkih, ekonomskih i evropskih prioriteta", poručuje se u saopštenju.
Orav je trenutno stalni predstavnik Estonije pri EU, a ranije je bio šef delegacija EU u Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji.
Savet EU je, takođe, doneo odluku o imenovanju Luiđija Soreke za specijalnog predstavnika EU za BiH, koji će na toj funkciji naslediti aktuelnog ambasadora EU u Sarajevu Johana Satlera, čiji petogodišnji mandat ističe 31. avgusta 2024. godine.&nbsp;
Soreka će preuzeti dužnost 1. septembra 2024. godine na početni period od dve godine.&nbsp;
Kako se navodi u saopštenju, mandat Soreke biće da osigura kontinuirani napredak u procesu stabilizacije i pridruživanja, "s ciljem stabilne, održive, mirne i multietničke i ujedinjene BiH, koja će mirno sarađivati sa svojim susedima na putu ka članstvu u EU".&nbsp;
Soreka, koji je od 2018. do 2022. godine bio šef Delegacije EU u Albaniji, podržava &nbsp;primenu Opšteg okvirnog sporazuma za mir u BiH, dodaje se u saopštenju.&nbsp;
Lajčak je prvi put imenovan za specijalnog izaslanika EU za dijalog Beograda i Prištine i druga regionalna pitanja Zapadnog Balkana 2. aprila 2020. godine
Savet je imenovao i specijalne predstavnike EU za region Velikih jezera, kao i za i Južni Kavkaz i krizu u Gruziji, a pored Lajčaka, produžio je mandat specijalnim izaslanicima za Sahel i Rog Afrike.&nbsp;
Specijalne izaslanike EU predlaže visoki predstavnik EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku, a imenuje ih Savet EU kako bi promovisali politike i interese EU u određenim regionima i zemljama i obezbedili aktivno političko prisustvo EU u tim oblastima.
Izvor: Tanjug

Savet EU produžio mandat Lajčaku do 31. januara, Orav menja Sunioga u Prištini

Broj izdatih putnih isprava od početka godine raste u srpskim sredinama a sagovornik našeg sajta navodi da oko 105.000 Srba sa Kosova poseduje lične karte koje izdaje Priština dok oko 7.500 onih koji žive na Severu ima pasoše.
"Pogrešno je preneto da je 75.000 Srba uzelo kosovske pasoše, reč je o 7.500. Kada je reč o ličnim kartama, oko 46.000 poseduje kosovske lične karte na Severu Kosova, a ukupno na celoj teritoriji Kosova Srbi poseduju negde oko 43.000 pasoša", kaže Radaković.
Dodaje da je kampanja kosovskih vlasti u srpskim sredinama po pitanju vizne liberalizacije, bila slaba, a mogućnost putovanja bez viza uticala je na kosovske Srbe da se sve više opredeljuju za kosovske pasoše, budući da i vlasnici srpskih pasoša izdatih u kosovskim opštinama moraju imati vize za putovanja u EU. Tako broj izdatih putnih isprava od početka godine raste u srpskim sredinama.&nbsp;
Prema Radakovićevim rečima, svakodnevne su presije u srpskim sredinama i zato, kaže, ne čudi što se ne mali broj njih odlučuje i da napusti Kosovo.
"Svakodnevne su presije ovde da imamo i vozačke dozvole, bilo je i oko tablica. Ako žele da žive i ostanu na Kosovu ljudi moraju da poseduju njihova dokumenta. Nema tu ljubavi, nema tu neke želje, ali jednostavno, kada biste pitali u ovom trenutku, 99 odsto Srba na Kosovu ne bi priznali Kosovo, ali da bi ostali ovde, da bi živeli, moraju da poseduju njihova dokumenta. I dalje smo diskriminisani i mislim da smo jedina nacija, jedina zemlja u Evropi koja je diskriminisana na ovaj način", ocenjuje Radaković.
Kaže da su Srbi primorani prvenstveno da uzmu ličnu kartu, a sada i pasoš. Na pitanje kako razumeju <a href="https://insajder.net/teme/tablice-koje-zivot-znace-ali-ne-i-drzavnost-video">poruke iz Beograda uključujući i onu da ostaju tablice sa KM registracijama</a>, a vidimo da ih praksa demantuje, Radaković kaže da je politika jedno, a realni život sasvim druga stvar.
"Politika i političari guraju svako na svoju stranu i svakog dana imamo i govor mržnje na televiziji i svašta sa obe strane, ali praktičan život je praktičan život i čovek gleda na koji način je najlakše da funkcioniše, da ga niko ne hapsi, da ga niko ne pritvara, da ga niko ne uznemirava, da ga niko ne zlostavlja. Tako da, nakon odluke da više ne važe KM tablice, nijedan čovek se nije usudio više da vozi sa KM tablicama", podvlači naš sagovornik.
Ne čudi ga što je kampanja za uzimanje kosovskih pasoša bila loša i, kako je ocenjuje, neefikasna.
"Više je to bila politička kampanja, a generalno građani nisu bili informisani kroz kampanje koje je radilo ministarstvo i koje je radila vlada. Jednostavno, građani nisu imali informacije čemu služi vizna liberalizacija, na koji način može da se koristi. Potrebno je što više da se razgovara sa građanima kako iz manjinskih, tako i iz većinske zajednice”, kaže Radaković.
<h2>Raspisan konkurs za policajce na severu Kosova</h2>
Kontrolu nad severom Kosova poslednje dve i po godine preuzele su specijalne policijske snage iz Prištine i to nakon odluke oko 600 srpskih policajaca da napuste kosovsku policiju.
Da li će se sa ove vremenske distance Srbi ponovo odlučiti da obuku uniforme posle konkursa kosovske policije koji je upravo raspisan, znaćemo u narednom periodu.
Konkurs za prijem policijskih službenika za rad u Regionalnoj Direkciji policije na Severu Kosova važi za manjinske zajednice na Kosovu, Srbe, Bošnjake, Turke, Gorance, Rome, Aškalije, Egipćane, Hrvate, Crnogorce i Makedonce, odnosno za sve zajednice osim za Albance, objavio je KosSev. 
 
Među kriterijumima koje kandidati moraju da ispunjavaju kandidati traži se i da poseduju kosovsko državljanstvo. Evidentno je da <a href="https://insajder.net/teme/sever-kosova-i-metohije-14-meseci-nakon-sto-su-srbi-napustili-kosovske-institucije-pocelo-je-s-tablicama-zavrseno-jacanjem-uticaja-pristine-video">Beograd više nije dominantan na severu Kosova</a> a da Priština nastavlja da širi svoj uticaj.
Izvor: Insajder

Priština širi uticaj i na sever Kosova, Srbi sve više uzimaju kosovske pasoše

Kako javljaju prištinski mediji, za njim, od dana izricanja presude Osnovnog suda u Prištini, traga kosovska policija.
U <a href="https://insajder.net/prenosimo/izrecena-presuda-u-slucaju-ubistva-olivera-ivanovica-marko-rosic-osuden-na-deset-godine-zatvora">Osnovnom sudu u Prištini, u petak 28. juna, pročitana je presuda </a>u slučaju ubistva Olivera Ivanovića. Optuženi Marko Rošić osuđen je na 10 godina zatvora i novčanu kaznu od 10.000 evra. Dragiša Marković, Žarko Jovanović i Nedeljko Spasojević osuđeni su na po četiri godine zatvora. Silvana Arsović i Rade Basara oslobođeni su optužnice.
Sudija Valon Kurtaj je u saopštenju presude naveo da će Rošiću posebnim rešenjem biti određena mera pritvora.
Izricanju presude nisu prisustvovali optuženi, već samo njihovi branioci.
Prema optužnici Silvana Arsović, Marko Rošić i Nedeljko Spasojević delovali su kao deo organizovane kriminalne grupe. Policajci Dragiša Marković i Žarko Jovanović su optuženi za zloupotrebu službenog položaja, odnosno uklanjanja dokaza sa lica mesta.
Inače, Marko Rošić bio je optužen &nbsp;da je kao član kriminalne grupe pomagao u ubistvu Olivera Ivanovića i da ga je &nbsp;pre ubistva pratio automobilom, dok je nakon ubistva pronađena cedulja u odeći pokojnika, na kojoj su zabeleženi podaci automobila "Santa FE“, crne boje, registarskih oznaka "KM-014-FZ“. Navodno, taj automobil je vozio Rošić.
Rošić je bio u pritvoru od novembra 2018. godine, a i istrazi je negirao da je deo organizovane kriminalne grupe, kao i da ima ikakve veze sa paljenjem Ivanovićevog automobila. U junu 2022. pritvor mu je zamenjen kućnim pritvorom, da bi mu u novembru i ta mera bila ukinuta, ali je morao redovno da se javlja policiji
Ivanović je 16. januara 2018. godine u Severnoj Mitrovici ubijen iz vatrenog oružja sa šest metaka ispred kancelarija svoje stranke.
Inače, optuženi nisu bili na ročištu kada je izrečena osuđujuća presuda.
Izvor: Insajder, Beta

Priština