U optužnici se navodi da je <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/pomocnik-direktora-kancelarije-kim-igor-popovic-ostaje-u-pritvoru-odbijena-zalba-branioca">Popović optužen</a> da je namerno podsticao i javno širio mržnju i netrpeljivost između etničkih grupa, 18. jula ove godine, oko 12.00 časova, u Orahovcu.
Dodaje se da je on održao javni govor u kojem je, kako se tvrdi, koristio jezik huškačkog sadržaja, odnosno, kojim je "širio mržnju".
Naveden je deo govora u kojem je Popović rekao da je OVK "teroristička organizacija", kao i da se "moramo truditi da Velika Hoča i Orahovac ostanu srpski".
Optužen za podsticanje i produbljivanje nepoverenja i netolerancije prema etničkoj raznolikosti na Kosovu i Metohiji, kao i za narušavanje suživota između Srba i Albanaca.
Tužilaštvo u saopštenju tvrdi da je Popović priznao krivicu za krivično delo koje mu se stavlja na teret, te da je na osnovu toga Osnovnom sudu podnelo sporazum o priznanju krivice.
<a href="https://www.insajder.net/teme/hapsenje-igora-popovica-politicki-obracun-ili-vladavina-prava">Popović je uhapšen 18. jula na prelazu Brnjak zbog izjave na komemoraciji srpskim žrtvama u Orahovcu, nakon čega mu je određen pritvor od 30 dana.</a>
Izvor: Tanjug

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Tužilaštvo u Prištini: Igor Popović priznao krivicu, podignuta optužnica

Kako su navele Novosti, uhapšen je A.Đ, inače zaposlen u Domu zdravlja Štrpce. Njega su uhapsili pripadnici BIA u saradnji sa policijskom upravom Prokuplje MUP-a Srbije, a u koordinaciji sa Višim javnim tužilaštvom u Prokuplju.
I to, prema navodima medija, zbog sumnje da je izvršio krivično delo špijunaža, izveštava nezvanično ovaj medij dalje. Špijunirao je, navodno za Državnu službu Albanije, a posredstvom kosovske Obaveštajne agencije.&nbsp;
Po njihovim zadacima i navodno za novac, pišu dalje Novosti, preduzimao je aktivnosti usmerene protiv interesa srpske zajednice na Kosovu i države Srbije.
Stručnjak za bezbednost Saša Janković za Insajder objašnjava da su hapšenja špijuna mnogo ređa nego sama pojava špijunaže.
Umesto toga, kaže, uobičajeni pristup bezbednosnih službi podrazumeva operativno korišćenje saznanja o nečijoj špijunskoj delatnosti – bilo plasiranjem dezinformacija, pokušajem prevođenja na svoju stranu, ili na druge načine.&nbsp;
Prema njegovim rečima, tek kada agent strane službe ne može biti iskorišćen, pribegava se takozvanom krivično-pravnom režimu: prikupljanju dokaza za sud, hapšenju, suđenju i eventualnoj kazni zatvora.
"Hapšenja se, osim toga, dešavaju i kada se drugoj strani želi poslati određena poruka, ili kada je cilj stvaranje određenog utiska u javnosti. U takvim slučajevima javnosti često “procuri” i poneki video snimak", izjavio je Janković za Insajder.
Novosti su uz saznjanja objavile i video-snimak hapšenja. Kako su naveli, na snimku se vidi kako lica u policijskim uniformama izvlače muškarca iz vozila marke Mercedes, stavljaju mu lisice, a potom ga odvode u prostorije na ovom punktu.
Za stručnjaka za bezbednost, ali i prvog zaštitnika građana, Sašu Jankovića, u ovom slučaju, "neuobičajeno" je to što identitet uhapšenog na snimku nije ni simbolično zaštićen – nisu korišćeni inicijali, niti je njegovo lice zamućeno, a s obzirom da je postupak u ranoj fazi i da osumnjičeni ima pravo na pretpostavku nevinosti, moguća greška može skupo koštati poreske obveznike u vidu naknade štete.
"Pažnju privlači i sam način hapšenja: vozač je na graničnom prelazu zaustavljen u vožnji, iako su upravo prelazi mesta gde svi vozači po pravilu staju i napuštaju vozilo. Uobičajena stručna praksa je da se koriste takvi momenti, a ne zaustavljanje vozila u pokretu, upravo zbog sigurnosti svih u postupku i drugih ljudi u okolini. Ipak, u današnjim uslovima, stručni argumenti ovog tipa sve ređe utiču na tok postupanja", ocenjuje Janković za Insajder.
Dodaje i da "jedino što se sa sigurnošću može reći je da bezbednosne službe u čiju profesionalnost i političku neutralnost građani sumnjaju, nisu do kraja efikasne čak ni kada rade ispravne stvari".
"Nažalost, brojne kadrovske odluke i postupci u poslednje vreme ozbiljno su narušili to poverenje, a time i oslabili naše nacionalne bezbednosne interese", kaže Janković.
Iako smatra da ovaj slučaj ne može da utiče na "neformalnu saradnju vladajućih struktura u Srbiji, Albaniji i na Kosovu koja je mnogo bolja nego što se to javnosti predstavlja", u isto vreme može uticati na bezbednost građana.
"Bezbednost (ili nebezbednost) građana podređena je odnosima između nosilaca vlasti i zavisi od njih, umesto da bude obrnuto. Tako je i sa ovakvim slučajevima - ako vlastima trebaju - biće ih, bilo stvarno bilo samo za slikanje. A kada ne -svaka vrsta kriminala pa i špijunaža obavljaće se do daljnjeg ispod radara javnosti", zaključio je Janković.
Ipak, potvrde ili demantija navodnog hapšenja i dalje nema. O navodno uhapšenom ne oglašavaju se prištinske vlasti.&nbsp;
A ćuti i Beograd. Iz Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije nisu odgovorili na upit Insajdera o ovom hapšenju.
I dok nadležni ćute, privođenja i sa jedne i sa druge strane su sve češća. Jedan od poslednjih primera je <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/osnovni-sud-u-pristini-odredio-pritvor-bojanu-jevticu-osumnjicenom-za-spijunazu">hapšenje Bojana Jevtića iz Berivojca, opština Kosovska Kamenica, kome je Osnovni sud u Prištini odredio meru pritvora do 30 dana.</a>
Novinarka: Bojana Stojanović

Teme

Medijski navodi o hapšenju, a zvanični Beograd i Priština ćute

Advokat Miloš Delević, koji zastupa Popovića, rekao je Kosovu onlajn da ovakva pravosnažna odluka predstavlja ozbiljno kršenje procesnih garancija okrivljenog, a naročito načela hitnosti postupka u fazi odlučivanja o pritvoru. &nbsp;
„Navodna osnovana sumnja da je Popović počinio krivično delo bazira se isključivo na govoru održanom na komemoraciji, koji ne sadrži nijedan poziv na nasilje, niti elemente krivične odgovornosti, već predstavlja istorijski osvrt i politički stav, što je zagarantovano pravo svakog pojedinca“, naveo je Delević. &nbsp;
Dodaje da je Sud na odlučivanje o žalbi utrošio više dana, iako zakon jasno propisuje da se o pritvoru mora odlučiti hitno, bez nepotrebnog odlaganja. &nbsp;
„Kašnjenje u postupanju, bez opravdanja, predstavlja povredu prava na pravično suđenje iz člana 6 Evropske konvencije o ljudskim pravima“, ističe Delević. &nbsp;
U obrazloženju Apelacionog suda, prema njegovim rečima, nisu dati jasni i konkretni razlozi koji bi opravdali zaključak o postojanju opasnosti od bekstva, niti je uzeta u obzir činjenica da se okrivljeni nalazio na Kosovu u okviru zvanične dužnosti i u potpunosti sarađivao sa organima postupka.&nbsp;
"Time je narušen princip individualizacije odluke o pritvoru“, istakao je Delević. &nbsp;
On je najavio da će odbrana podneti zahtev za zaštitu zakonitosti Vrhovnom sudu Kosova, smatrajući da su i materijalno i procesno pravo povređeni na štetu okrivljenog.&nbsp;
&nbsp;„Verujemo da će najviša sudska instanca prepoznati nepravilnosti i doneti odluku u skladu sa pravom i Ustavom“, kazao je Delević.
<a href="https://www.insajder.net/teme/hapsenje-igora-popovica-politicki-obracun-ili-vladavina-prava">Popović je uhapšen 18. jula na prelazu Brnjak zbog izjave na komemoraciji srpskim žrtvama u Orahovcu, nakon čega mu je određen pritvor od 30 dana.</a>
Izvor: FoNet/Kosovo onlajn

Pomoćnik direktora Kancelarije za KiM Igor Popović ostaje u pritvoru, odbijena žalba branioca

Kada su se dosadašnja 52 pokušaja pokazala kao neuspešna, sud je morao ponovo da reaguje – ovaj put privremenom merom kojom će poslanicima zabraniti svaku aktivnost nakon isteka roka 27. jula pa sve do 8. avgusta.&nbsp;
Dok se nagađa da li će nemogućnost poslanika da izaberu predsednika Skupštine dovesti Prištinu do jedne od najtežih političkih kriza, pravnik iz Kosovske Mitrovice Marko Jakšić kaže za Insajder da je verovatniji scenario da će Ustavni sud do 8. avgusta napraviti plan za izlazak iz ove situacije.
„Ustavni sud će vrlo verovatno doneti novu odluku sa preciznim i konkretnim smernicama koje treba preduzeti da bi se razrešila postojeća kriza. Sudije <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/ustavni-sud-kosova-skupstina-mora-da-se-konstituise-u-roku-od-30-dana">Ustavnog suda</a> verovatno imaju i plan i način da to razreše. Ono što mislim da je moguće rešenje je to da nas čekaju verovatno novi parlamentarni izbori“, kaže Jakšić za Insajder.
Nakon što je u četvrtak propao 51. pokušaj konstituisanja Skupštine pošto je predsedavajući Avni Dehari prekinuo sednicu ocenivši da nema uslova za nastavak, <a href="https://www.insajder.net/teme/jos-jedno-neuspesno-konstituisanje-kosovskog-parlamenta-kada-ce-biti-ispostovana-odluka-ustavnog-suda">Ustavnom sudu</a> se obratila <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/osmani-se-obratila-ustavnom-sudu-povodom-neuspesnog-51-pokusaja-konstituisanja-skupstine-kosova">predsednica Kosova Vjosa Osmani</a> sa zahtevom da protumači pravne posledice, ukoliko parlament ne bude konstituisan do 26. jula što je rok koji je sud dao 26. juna.
Sud je potom odlučio da uvede privremenu meru <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/ustavni-sud-kosova-uvodi-privremenu-meru-poslanicima-zabranjena-svaka-aktivnost-posle-27-jula">i zabrani poslanicima svaku aktivnost</a> nakon isteka roka od 30 dana do 8. avgusta.
<h2>Promena kandidata za predsednika Skupštine</h2>
Institucionalna kriza na Kosovu počinje parlamentarnim izborima održanim u februaru, na kojima je <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/potvrdeni-rezultati-parlamentarnih-izbora-na-kosovu-pobednik-samoopredeljenje">pobedila vladajuća stranka Pokret Samoopredeljenje</a> na čijem čelu je premijer Kosova Aljbin Kurti.
Kao stranka koja je odnela najviše glasova, Samoopredeljenje je predložilo kandidata za predsednika Skupštine Aljbuljenu Hadžiju. Međutim, predlog nije uspeo da prođe na glasanju čak 52 puta, a Samoopredeljenje sa svojih 48 mandata i bez koalicionog partnera ne može da prevagne u svoju korist.
Ostale stranke u Skupštini – Demokratska partija Kosova (PDK), Demokratski savez Kosova (LDK), Alijansa za budućnost Kosova (AAK) i Srpska lista traže od Samoopredeljenja da promeni kandidatkinju.
Pravnik iz Kosovske Mitrovice Marko Jakšić za Insajder kaže da je najveći problem u tome što premijer Aljbin Kurti na ovaj način „zloupotrebljava sve propise“.&nbsp;
„Kurti je još jedan apsolutista na Balkanu koji zloupotrebljava sve moguće propise i prava, kao i Aleksandar Vučić, da što duže ostane na vlasti. Kriza koja je postojala u parlamentu Kosova svih ovih meseci je u stvari način na koji Kurti vrši vlast, a ne snosi nikakvu odgovornost jer je u privremenom modu“, kaže Jakšić.
Predlog da Hadžiju bude predsednica Skupštine od kog vladajuća stranka ne odustaje uprkos očiglednom bojkotu opozicije, Jakšić vidi kao još jedan način da Kurti održi krizu.&nbsp;
„Očigledno je da ta kandidatkinja nije mogla da obezbedi adekvatnu većinu i da je opozicija izražavala spremnost da podrži i nekog drugog kandidata koji bi vladajuće Samoopredeljenje predložilo, uključujući i trenutnog predsednika parlamenta, odlazećeg predsednika parlamenta. Da je Kurti želeo da konstituiše Skupštinu, sigurno je to mogao da uradi. Očigledno da je insistiranje na jednom neprihvatljivom kandidatu sve ovo vreme u stvari pokušaj da se stanje drži u ovom privremenom režimu gde ne postoji mogućnost da nove vlasti budu konstituisane, a on može da nastavi da vrši kakvu-takvu izvršnu vlast bez ikakvih odgovornosti“, objašnjava Jakšić.
Smatra i da bi Kurti bio spreman na to da „zauvek održava Skupštine“.&nbsp;
„Kako stvari stoje, ja sam siguran da bi on bio spreman da zauvek održava sednice kao što su se održavale na svaka dva dana ovih nekoliko meseci, da bi u takvoj polukrizi i krizi, u stvari, on bio jedina i apsolutna vlast bez ikakvih odgovornosti, a sa svim mogućnostima zloupotrebe pozicija koje imaju. Tako da je to jedna od političkih igara odlazećeg Samoopredeljenja da što duže ostane na vlasti. I očigledno da su oni bili spremni da to traje do veka“, kaže Jakšić.
<h2>Prisustvo ambasadora Kvinte&nbsp;</h2>
Sednici koja je održana 25. jula prisustvovali su i <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/diplomate-u-skupstini-kosova-uoci-isteka-roka-za-konstituisanje-koji-je-postavio-ustavni-sud">predstavnici stranih ambasada na Kosovu</a>. Sednici su prisustvovali otpravnica poslova u ambasadi Sjedinjenih Država Anu Pratipati, britanski ambasador Džonatan Hargrivs, francuski ambasador Olivije Gero, kao i nemački ambasador Jorn Rode koji je prokomentarisao da „političari razočaravaju narod“.
"Politička klasa razočarava svoj narod i to je veoma zabrinjavajuće. Jučerašnja odluka suda je, ako govorimo fudbalskim jezikom, kao crveni karton, jer suspenduje Parlament da donosi odluke", rekao Rode posle još jedne neuspešne sednice Skupštine.
Marko Jakšić smatra da je prisustvo ambasadora Kvinte bila vrsta pritiska na kosovske političare, ali kako kaže, bez konkretnog efekta.
„Kosovo je mezimče zapadnog dela međunarodne zajednice i tih država koje su članice Kvinte. Njihovo prisustvo je, u stvari, verovatno pokušaj slanja poruke mezimčetu da je mezimče preteralo i da, ukoliko želi, njihovu podršku mora da se dovede u neke normalne civilizacijske tokove. Očigledno je da Kurti ne haje previše za njihovo prisustvo i za poruke koje oni šalju, jer misli da je dovoljan samom sebi i da je u najmanju ruku ekvivalent Sjedinjenim Američkim Državama i da može da radi ono što on želi“, objašnjava Jakšić.
Ipak, razrešenje ove situacije, po svemu sudeći sačekaće da isteknu oba roka Ustavnog suda, a da li će biti dublje političke krize, izbora ili nekog drugog iznuđenog rešenja videće se nakon 8. avgusta.&nbsp;
Novinarka Ana Đurić

1800x750

Večeras poslednji pokušaj konstituisanja Skupštine Kosova: Jesu li izbori rešenje?

Odluka je doneta na osnovu zahteva poslanika Demokratske partije Kosova i Demokratskog saveza Kosova u vezi sa tajnim glasanjem za <a href="https://www.insajder.net/teme/kriza-u-skupstini-kosova-albanske-partije-bez-dogovora-srpska-lista-iskljucena">konstituisanje skupštine Kosova.</a>
<a href="https://www.insajder.net/teme/jos-jedno-neuspesno-konstituisanje-kosovskog-parlamenta-kada-ce-biti-ispostovana-odluka-ustavnog-suda">Ustavni sud</a> je naredio da privremena mera stupi na snagu 27. jula 2025. godine i traje do 8. avgusta 2025. godine.
Odluka je saopštena zainteresovanim stranama i treba da bude objavljena u Službenom glasniku Kosova.
Predsednica Kosova Vjosa Osmani je juče od Ustavnog suda zatražila privremenu meru, ali današnja odluka suda nije odgovor na njen zahtev.
<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/ni-posle-50-pokusaja-nije-konstituisana-skupstina-kosova">U ponedeljak je propao i 50. pokušaj</a> konstituisanja kosovske skupštine.
Izvor: Beta

Ustavni sud Kosova uvodi privremenu meru: Poslanicima zabranjena svaka aktivnost posle 27. jula

"Popović je uhapšen samo zato što je jasno i nedvosmisleno rekao da su zločine u Orahovcu i drugim mestima počinili pripadnici tzv. Oslobodilačke vojske Кosova, što je činjenica, a ne uvreda", saopštio je Vujić.
Pozvao je međunarodne misije, Euleks, Кfor i predstavnike Evropske unije, da reaguju i trenutno obezbede, kako je rekao, <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/osnovni-sud-u-pristini-pritvor-od-30-dana-pomocniku-direktora-kancelarije-za-kim">prekid progona Igora Popovića</a>, kao i njegovo oslobađanje.
"Ovim činom privremene institucije u Prištini šalju jasnu poruku - svaki pokušaj Srba da govore o sopstvenom stradanju biće kažnjen hapšenjem i političkom represijom", rekao je Vujić.
Кomesarka za izbeglice i migracije Srbije Nataša Stanisavljević takođe je osudila određivanje <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/duric-zahtevamo-hitno-oslobadanje-pomocnika-direktora-kancelarije-za-kim">pritvora Popoviću</a> u Prištini, navodeći da je reč o nastavku politički motivisanih pritisaka na Srbe.
"Кomesarijat za izbeglice i migracije stoji uz sve one koji su nepravedno progonjeni i apelujemo da se poštuje pravo, pravda i ljudsko dostojanstvo", piše u saopštenju.
Pozvala je međunarodnu zajednicu da reaguje i zaštiti sve građane, bez obzira na nacionalnost.
<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/duric-zahtevamo-hitno-oslobadanje-pomocnika-direktora-kancelarije-za-kim">Ministar spoljnih poslova Marko Đurić</a> izjavio je sinoć da Srbija zahteva hitno oslobađanje pomoćnika direktora Kancelarije za KiM Igora Popovića, nakon što mu je juče Osnovni sud u Prištini odredio meru pritvora u trajanju do 30 dana. Đurić upozorava međunarodnu zajednicu da bude, kako je rekao, svesna ozbiljnosti i opasnosti ovakvih akcija Prištine.
Direktor Kancelarije za KiM Petar Petković saopštio je da je njegovom pomoćniku Igoru Popoviću sud u Prištini odredio pritvor od 30 dana samo zato što je "stao u odbranu sprskih žrtava i stradanja", ističući da je u pitanju politička odluka doneta direktno po nalogu Aljbina Kurtija.
Izvor: Beta

Srpski zvaničnici reagovali na privođenje Igora Popovića u Prištini: "Politički motivisan akt"

Njegov advokat Miloš Nikolić izjavio je nakon saslušanja da je odbrana zatražila određivanje kućnog pritvora, uz meru jemstva.
"Bojan Jevtić je član Policije Kosova, u službi je od 2002. godine. Protiv njega se vodi istraga za krivično delo špijunaže. Ono što je bitno, danas smo izneli argumente u njegovu korist, što se tiče zahteva za određivanje pritvora, to je da će on do okončanja postupka biti dostupan organima, da će se odazivati na poziv, i u tu svrhu ponudili smo meru jemstva, u iznosu od 15.000 evra“, rekao je on.
On je pre odluke suda rekao da odbrana smatra da je mera kućnog pritvora adekvatna, jer je početak postupka koji može da traje dugo i da nema potrebe za određivanjem pritvora.
Nikolić je naglasio da njegov branjenik nije imao visoke činove u policiji, kako je to ranije objavljeno.
Jevtićev brat Ljubiša ističe da je Bojan neosnovano priveden.
"Pošteno je radio svoj posao, otac je troje maloletne dece koje izdržava od te plate. Dvadeset tri godine radi u kosovskoj policiji i nema nijednu mrlju. Smatram da se neće voditi postupak protiv njega i da će biti oslobođen“, rekao je Ljubiša Jevtić.
Pripadnici kosovske policije uhapsili su juče Jevtića na administrativnom prelazu Bela zemlja, zbog navodne špijunaže.
Izvor: Tanjug

Osnovni sud u Prištini odredio pritvor Bojanu Jevtiću osumnjičenom za špijunažu

“Nisu u stanju iz razloga što je Aljbin Kurti poveo na izborima, ali nema dovoljno glasova da može da konstituiše institucije, a sa druge strane nema koalicioni potencijal da može da privuče još nekoga sa kim bi mogao da formira vladu. Kosovski ustav nije predvideo ovakvu situaciju i to čini ovu krizu i institucionalno-ustavnom, ali sa druge strane Ustavni sud je dao jednu vremensku odrednicu od mesec dana, koju ističe sledeće nedelje, da se formiraju institucije. Tako da negde sa jedne strane otkucava sat, sa druge strane nijedna od strana ne želi da se povuče sa svojim predlozima ni Aljbin Kurti, ni opozicija,” smatra Mijačić.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2F7DCHFG26s2A&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Objašnjava da je ovo već druga <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/bezuspesan-i-46-pokusaj-konstituisanja-kosovskog-parlamenta">institucionalna kriza </a>koja se otvorila sa jednom odlukom Vrhovnog suda na Kosovu gde je presuđeno da ministri u tehničkom mandatu ne mogu da potpisuju administrativne odluke.
“U pitanju je bila administrativna odluka vezana za fiskalne kase koju je potpisao jedan od ministara koji je ujedno i poslanik. Vrhovni sud je rekao da je takva odluka nezakonita jer ne može ista osoba da obavlja funkciju poslanika i funkciju ministra i to je napravilo još jednu institucionalnu krizu. S jedne strane, predstavnici u tehničkom mandatu su krenuli u jedan opšti napad na pravosuđe, pre svega na Vrhovni sud. Sa druge strane, opozicija, ali i međunarodne organizacije dosta su danas i juče aktivne po tom pitanju, pokušavajući da sačuvaju integritet Vrhovnog suda i Ustavnog suda, između ostalog. Tako da je kriza zaista na više nivoa”, smatra Mijačić.
Dodaje da posledice te krize najviše trpe kosovski Srbi, jer se vlada u tehničkom mandatu najviše fokusirala na finalizaciju njene politike prema kosovskim Srbima, a naročito onima koji žive na severu Kosova.&nbsp;
“Videli smo da je jedna od takvih odluka i izgradnja dva nova mosta u Kosovskoj Mitrovici, to jest u Severnoj Mitrovici, koja je doneta bez ikakvih tehničkih planova, bez ikakvih budžetskih alokacija, javnih rasprava, planske dokumentacije, ali prosto to je jedna politička odluka koju u ovom kontekstu niko i ne osporava, iako je doneta od strane vlade u tehničkom mandatu. Bez obzira što je vlada u tehničkom mandatu, ta neka tehnička davanja i izdaci se realizuju, tako da nema velikog zastoja, ali naravno da postoje problemi u donošenju nekih većih odluka u realizaciji kapitalnih projekata pa između ostalog i finalizacije nekih dokumenata koji predstavljaju međunarodnu obavezu iz domena evropskih integracija”, napominje Mijačić.
Mijačič se osvrće na Aleksandra Vučića i SNS koji nema koalicijski potencijal osim onih partija sa kojima već dugo godina vlada i poredi to sa situacijom na Kosovu.
“Tako i na Kosovu, Aljbin Kurti nema koalicijski potencijal da može privući neki drugi politički subjekat. On je koristio prilično sličan vokabular prema opoziciji - da su oni državni neprijatelji, antidržavni elementi itd. Možda ne u onoj meri koju se to koristi u Srbiji, ali svakako je toliko radikalizovao opoziciju, čak ih je u svom postizbornom govoru nazvao stokom ili marvom, što je zaista bilo neprimereno da u izbornoj noći koristi jedan takav termin i samim tim to je rezultiralo da niko neće sa njim da ide u vlast. Sa druge strane, ako se neko i odluči da ide sa njim u vlasti, on će znati da će biti manji koalicioni partner i da na narednim izborima, koji mogu da se dese vrlo brzo, izgubi potpuno svaku mogućnost da se ozbiljno vrati na političku scenu. Tako da negde iako je postavljena kalkulacija i od strane nekih evropskih parlamentaraca i od strane nekih evropskih diplomata da bi mogla da se napravi koalicija između različitih političkih subjekata, to se nije desilo i ja prosto ne verujem da u ovakvim okolnostima i može da se desi”, zaključuje Mijačić.
Kaže da na Kosovu ne postoji zakonska osnova za spajanje izbora i smatra da to će ići jako teško.&nbsp;
“Na Kosovu neke institucije zaista funkcionišu kada su u pitanju pravosudne institucije i to se neće dozvoliti tako jednostavno, iako bi Kurtiju to možda išlo na ruku. Ukoliko dođe do novih parlamentarnih izbora, postavlja se pitanje da li će oni ići pre lokalnih, sa lokalnim ili nakon lokalnih. Najveća bojazan je da oni idu pre lokalnih izbora, jer bi na taj način Kurti mobilisao svoje glasače koje uglavnom ima na centralnom nivou, dok na lokalnom nivou ne može. Lokalni izbor ima problema da osvoji veće gradove, a i manje opštine, tako da njemu više možda odgovara da budu izbori pre lokalnih, ali moguće je da se kalkuliše sa tim nekim datumom. Što se tiče same situacije u srpskim sredinama, vrši se ogroman i sistematski pritisak na samu Srpsku zajednicu, tako da i izbori, a i njegova vlada svakako će rezultirati velikim pritiscima na Srbe koje žive na tom prostoru”, smatra Mijačić.
Kosovski ministar policije u tehničkom mandatu Dželjaj Svečlja potvrdio je danas da je načelnik kosovske policije Bojan Jevtić uhapšen zbog sumnji za špijuniranje u korist Srbije, da je to radio u interesu bezbednosnih struktura Srbije. Mijačić nije želeo da komentariše ovaj konkretan slučaj jer nije upućen u detalje, ali kaže da postoji jedan trend hapšenja ali i proterivanja policajaca srpske nacionalnosti.
“Čak je bilo proteranih i nekih penzionera koji su bili penzionisani u MUP-u Republike Srbije, a inače potiču sa prostora Kosova i Metohije, tamo im je prijavljeno življenje. I mi smo došli u situaciju da 12 takvih slučajeva ljudi koji su po hitnom postupku deportovani, oduzeto im je pravo na državljanstvo i morali su da napuste pod sredstvima prinude svoje domove. To se desilo kao jedna radikalna mera Srbije na hapšenje jednog bivšeg pripadnika Kosovske policije, specijalnih policijskih snaga, gospodina Spahijua, on je uhapšen negde početkom juna u Subotici, putovao je kroz Srbiju, srpska policija ga je na graničnom prelazu uhapsila i odredila mu meru zadržavanja od 30 dana. Kao posledica toga, negde 12 ljudi je deportovano”, napominje Mijačić.
Zaključuje da postoji radikalizacija sa obe strane gde se vlasti i u Beogradu i u Prištini “kroz neke represivne metode obračunavaju sa običnim ljudima”.
Izvor: Insajder

Dragiša Mijačić: I u Beogradu i u Prištini vlasti se kroz represivne mere obračunavaju sa ljudima (VIDEO)

Kao i u više prethodnih slučajeva, i na današnjoj sednici je od 82 prisutnih poslanika samo njih 43 glasalo za formiranje komisije za izbor predsednika parlamenta tajnim glasanjem, nakon ćega je predsedavajući konstitutivnom sednicom Avni Dehari prekinuo sednicu. 
 
Nastavak sednice, odnosno naredni pokušaj, Dehari je najavio za utorak, 15. jul. 
 
Demokratska partija Kosova, Demokratski savez Kosova, Srpska lista i koalicija Alijansa za budućnost Kosova i NISMA su i danas odbile da predlože članove komisije, dok njihovi poslanici uopšte nisu učestvovali u glasanju. 
 
Prema odluci Ustavnog suda Kosova, krajnji rok za konstituisanje parlamenta je 26. jul, mada je pitanje da li će se do tog datuma konstituisanje parlamenta završiti. 
 
Predsednica Kosova Vjosa Osmani je najavila da će se obratiti Ustavnom sudu sa pitanjem šta treba preduzeti ako se do tok roka parlament ne konsitituiše.
Podsetimo, <a href="https://www.insajder.net/teme/jos-jedno-neuspesno-konstituisanje-kosovskog-parlamenta-kada-ce-biti-ispostovana-odluka-ustavnog-suda">direktor radio-televizije Kim Isak Vorgučić i Fatmir Šeholi, direktor Instituta za afirmaciju međuetničkih odnosa, istakli su da je ključ za prevazilaženje ove krize u dijalogu kako sa Srpskom listom i ostalim manjinskim zajednicama, tako i u dijalogu albanskih stranaka međusobno.</a>
Izvor: Beta/Insajder

Bezuspešan i 46. pokušaj konstituisanja kosovskog parlamenta

Od 93 prisutna poslanika, za formiranje komisije za tajno glasanje se izjasnilo njih 49.
Nastavak sednice zakazan je za 13. jul.
Poslanici Demokratske partije Kosova, Demokratskog saveza, Srpske liste i koalicije Alijansa za budućnost Kosova ni danas nisu predložili članove izborne komisije.
U početku je Pokret Samoopredeljenje, kao pobednička stranka izbora održanih 9. februara, predložio Aljbuljenu Hadžiu za predsednicu, ali ona nije dobila neophodnu većinu, te je traženo da se način glasanja promeni od javnog u tajno, ali dogovora nema ni o tome.
Na osnovu rezultata izbora održanih 9. februara, nijedna stranka nema dovoljno mandata da samostalno formira vladu.
Samoopredeljenje ima 48 mandata, Demokratska partija Kosova 24, Demokratski savez Kosova 20, Alijansa za budućnost Kosova i inicijativa Nisma osam, Srpska lista devet, Stranka za slobodu, pravdu i opstanak jedan, a preostalih 10 mandata pripada predstavnicima ostalih nevećinskih zajednica.
Podsetimo, <a href="https://www.insajder.net/teme/jos-jedno-neuspesno-konstituisanje-kosovskog-parlamenta-kada-ce-biti-ispostovana-odluka-ustavnog-suda">direktor radio-televizije Kim Isak Vorgučić i Fatmir Šeholi, direktor Instituta za afirmaciju međuetničkih odnosa, istakli su da je ključ za prevazilaženje ove krize u dijalogu kako sa Srpskom listom i ostalim manjinskim zajednicama, tako i u dijalogu albanskih stranaka međusobno.</a>
Izvor: Tanjug

Priština