"Dogovorili smo se da prekid vatre potpuno i bezuslovno treba da počne od ponedeljka, 12. maja, u trajanju od najmanje 30 dana. Zajedno to zahtevamo od Rusije. Znamo da nas Sjedinjene Američke Države u tome podržavaju. Bezuslovni prekid vatre znači - bez ikakvih uslova. Pokušaj postavljanja bilo kakvih uslova je dokaz namere da se rat odugovlači i poremeti diplomatija. Prekid vatre mora biti sveobuhvatan u vazduhu, na moru i na kopnu", istakao je Zelenski.
Zelenski je napomenuo da će praćenje primirja biti obezbeđeno u koordinaciji sa Sjedinjenim Američkim Državama i ocenio da prekid vatre treba da traje tačno 30 dana kako bi se "diplomatiji dala prava šansa".&nbsp;
Prema njegovim rečima, tokom ovog perioda, rad će se fokusirati na definisanje bezbednosnih, političkih i humanitarnih temelja mira.&nbsp;
"Pozdravljamo činjenicu da zahtev za prekid vatre i prelazak na smislenu diplomatiju podržavaju svi, ne samo evropske zemlje, već i Sjedinjene Američke Države, koje su to prve predložile još 11. marta tokom sastanka u Saudijskoj Arabiji. Složili smo se da je jasan prioritet jačanje ukrajinskih odbrambenih i bezbednosnih snaga, kao glavne garancije suvereniteta i bezbednosti Ukrajine", naglasio je ukrajinski lider.&nbsp;
Prema njegovim rečima, ključni element garancije bezbednosti trebalo bi da bude i kontingent podrške. On je upozorio da ako Rusija odbije potpuni i bezuslovni prekid vatre, sankcije protiv energetskog sektora i bankarskog sistema Rusije treba pooštriti.&nbsp;
"Priprema snažnog 17. paketa sankcija Evropske unije je u toku. Biće koordinisan sa sankcijama Velike Britanije, Norveške i SAD. Pozdravljamo današnji signal iz Kanade u vezi sa jačanjem sankcija sa njihove strane", precizirao je predsednik Ukrajine.&nbsp;
Zelenski je dodao da su se tokom sastanka Ukrajina i partneri složili da nastave rad na efikasnom korišćenju zamrznute imovine Rusije. Prema njegovim rečima, o tome će se razgovarati na sledećem samitu G7.&nbsp;
On je napomenuo da Ukrajina sarađuje sa Sjedinjenim Američkim Državama na različitim nivoima i "ima veoma produktivan dijalog sa predsednikom Donaldom Trampom i komunikaciju sa timom".
Nakon sastanka "Koalicije voljnih" u Kijevu, predsednici Ukrajine, Francuske Volodimir Zelenski i Emanuel Makron, nemački kancelar Fridrih Merc, poljski premijer Donald Tusk i predsednik Vlade Velike Britanije Kir Starmer razgovarali su telefonom sa predsednikom SAD Donaldom Trampom o mirovnim naporima.	
"Ukrajina i svi saveznici su spremni za potpuni bezuslovni prekid vatre na kopnu, u vazduhu i na moru u trajanju od najmanje 30 dana, počev od ponedeljka. Ako se Rusija složi i obezbedi se efikasan nadzor, trajni prekid vatre i mere izgradnje poverenja mogle bi da otvore put mirovnim pregovorima", naveo je ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha na platformi X.
Podsetimo, <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/eu-zvanicno-podrzala-poziv-na-30-dnevni-prekid-vatre-u-ukrajini">Evropska unija zvanično se pridružila</a> pozivu Sjedinjenih Američkih Država, Ukrajine i drugih međunarodnih partnera na potpuni i bezuslovni prekid vatre u Ukrajini u trajanju od najmanje 30 dana, navedeno je u saopštenju visoke predstavnice EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Kaje Kalas.
Francuski predsednik Emanuel Makron pozvao je danas na "direktne razgovore" između Ukrajine i Rusije u okviru 30-dnevnog prekida vatre. 
 
 "U slučaju 30-dnevnog primirja, započinjemo direktne razgovore Ukrajine i Rusije", rekao je francuski predsednik u francuskim medijima, u vozu za Kijev.
On je upozorio da će biti dodatnih, "mnogo oštrijih" sankcija ako Moskva ne prihvati prekid vatre.
Pretnjama pooštravanjem sankcija pridružio se i nemački kancelar Fridrih Merc, ističući da je sada "lopta u Putinovom dvorištu". 
 
 "Ako Kremlj odbije, onda će doći do masovnog pooštravanja sankcija i masovna pomoć Ukrajini će se nastaviti, na političkom planu, naravno, ali i na finansijskom i vojnom", rekao je Merc u intervjuu za nemački dnevnik Bild tokom boravka u Kijevu sa liderima Francuske, Velike Britanije i Poljske.
"Lopta je sada u Putinovom dvorištu. Putin mora da odgovori na ovu ponudu", rekao je Merc.
Izvor: Tanjug

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Zelenski: "Koalicija voljnih" podržala 30-dnevni prekid vatre

"Evropska unija ostaje čvrsta u svojoj posvećenosti sveobuhvatnom, pravednom i trajnom miru u Ukrajini, zasnovanom na principima Povelje UN i međunarodnog prava, i pozdravlja sve napore da se takav mir postigne", navedeno je u saopštenju.
Kalas je istakla da bi pauza u sukobima mogla da bude ključan korak ka smanjenju "patnje civila i omogućavanju prostorа za smislene pregovore o okončanju agresivnog rata".&nbsp;
Prema njenim rečima, Rusija sada mora da pokaže svoju želju da se postigne mir. Podršku su pružile i partnerske zemlje koje nisu članice EU, ali su učestvovale na neformalnom sastanku ministara spoljnih poslova u Lavovu 9. maja - Moldavija, Severna Makedonija, Norveška, Ukrajina i Velika Britanija.&nbsp;
Učesnici sastanka izrazili su solidarnost sa Ukrajinom i usvojili Lavovsku deklaraciju, kojom se podržava osnivanje Specijalnog suda za procesuiranje ratnih zločina u Ukrajini.
I predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen &nbsp;je podržala predlog o "bezuslovnom 30-dnevnom prekidu vatre" u Ukrajini. 
 
Prekid vatre "mora da se primeni bez preduslova da bi se otvorio put za mirovne pregovore", napisala je Ursula fon der Lajen na društvenoj mreži X. 
 
Ona je takođe zapretila Rusiji novim sankcijama ukoliko odbije predlog.
Pretnjama pooštravanjem sankcija pridružio se i nemački kancelar Fridrih Merc, ističući da je sada "lopta u Putinovom dvorištu". 
 
"Ako Kremlj odbije, onda će doći do masovnog pooštravanja sankcija i masovna pomoć Ukrajini će se nastaviti, na političkom planu, naravno, ali i na finansijskom i vojnom", rekao je Merc u intervjuu za nemački dnevnik Bild tokom boravka u Kijevu sa liderima Francuske, Velike Britanije i Poljske. 
 
On je rekao da se zahteva prekid vatre od 30 dana kako bi se tokom ovog perioda pripremili mirovni pregovori, kao i da je Evropa po tom pitanju u saglasnosti sa američkom vladom. 
 
"Lopta je sada u Putinovom dvorištu. Putin mora da odgovori na ovu ponudu", rekao je Merc.
<h2>Makron: Spremni smo da pomognemo</h2>
Francuski predsednik Emanuel Makron pozvao je danas na "direktne razgovore" između Ukrajine i Rusije u okviru 30-dnevnog prekida vatre. 
 
"U slučaju 30-dnevnog primirja, započinjemo direktne razgovore Ukrajine i Rusije", rekao je francuski predsednik u francuskim medijima, u vozu za Kijev. 
 
"Mi smo spremni da pomognemo", dodao je Makron. 
 
On je upozorio da će biti dodatnih, "mnogo oštrijih" sankcija ako Moskva ne prihvati prekid vatre.
"Naša reakcija mora da bude kolektivna", poručio je Makron i na mreži Iks, naglašavajući da Francuska deluje zajedno sa Nemačkom, Poljskom i Velikom Britanijom.&nbsp;
Makron je rekao da pravedan i trajan mir mora da počne potpunim i bezuslovnim prekidom vatre, što je, kako je naveo, predlog koji Francuska sprovodi zajedno sa Sjedinjenim Državama.&nbsp;
Prema njegovim rečima, Ukrajina je taj predlog prihvatila još 11. marta, dok Rusija "odugovlači, postavlja uslove i nastavlja invaziju".&nbsp;
"Ako Moskva u tome nastavi, povećaćemo pritisak - kao Evropljani i u bliskoj koordinaciji sa Sjedinjenim Državama. Pozdravljamo poziv predsednika (SAD Donalda) Trampa da se napravi ovaj korak", rekao je francuski predsednik.&nbsp;
Makron je rekao da mirovni sporazum koji se gradi mora da garantuje bezbednost Ukrajine, i da se na tome radilo tokom sastanaka u Parizu, Londonu i Kijevu.&nbsp;
Na kraju je istakao i viziju budućnosti Ukrajine kao slobodne, jake, prosperitetne i evropske zemlje.&nbsp;
"Ukrajina se bori za svoj narod, ali i za evropski ideal u koji verujemo. Istorija nas posmatra", zaključio je Makron.
Francuski predsednik Emanuel Makron, nemački kancelar Fridrih Merc i britanski premijer Kir Starmer stigli su jutros u Kijev kako bi sa poljskim premijerom Donaldom Tuskom izrazili podršku Ukrajini, javili su novinari AFP-a.&nbsp;
Trojica lidera su zajedno izašla iz voza kojim su krenuli iz Poljske za Ukrajinu i trebalo bi da se kasnije pridruže predsedniku Volodimiru Zelenskom i Tusku.
Ta poseta je simboličan odgovor na komemoraciju 80. godišnjice pobede nad nacističkom Nemačkom, održane u petak na Crvenom trgu, uz učešće ruskog predsednika Vladimira Putina i dvadesetak stranih lidera, uključujući kineskog predsednika Si Đinpinga.
Podsetimo, zapadni saveznici Ukrajine, uključujući SAD, <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/sad-i-saveznici-zapretili-novim-sankcijama-moskvi-ako-odbije-tridesetodnevni-prekid-vatre">prete da će Rusiji uvesti nove sankcije</a> ako Moskva ne potpiše 30-dnevno primirje u Ukrajini koje su predložile Sjedinjene Države.
Uprkos tome što je <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/tramp-sad-ce-idealno-uraditi-mirovni-sporazum-ako-budu-otezavali-povuci-cemo-se">Rusiji ponudila neke ranije nezamislive ustupke</a>, Trampova administracija nije uspela da natera Rusiju da pristane na predlog ograničenog prekida vatre, koji je zamišljen kao otvaranje puta ka trajnom primirju, ističe CNN, dodajući kako se sada čini da Tramp brzo gubi strpljenje sa Putinom zbog tog odugovlačenja.
Izvor: Tanjug, FoNet
&nbsp;

EU zvanično podržala poziv na 30-dnevni prekid vatre u Ukrajini; Merc: Putin mora da odgovori na ovu ponudu

Kapitulacija Nemačke stupila je na snagu 8. maja 1945. u 23.01 po srednjeevropskom vremenu, što je po moskovskom vremenu već bio 9. maj pa Rusija, ali i druge zemlje među kojima je i Srbija, Dan pobede zvanično obeležavaju 9. maja.
Tog dana, 9. maja, u Evropi se slavi Dan Evrope, u znak sećanja na deklaraciju francuskog ministra spoljnih poslova Roberta Šumana iz 1950. godine, koja se smatra prvim zvaničnim korakom u nastanku EU.
Ove godine obeležava se 80. godišnjica završetka Drugog svetskog rata i 75 godina od pokretanja inicijative za stvaranje današnje Evropske unije.
U zemljama EU poseban značaj ima Dan Evrope, kao dan koji je označio prekretnicu u odnosima evropskih zemalja i otvorio put stvaranju zajednice država na tom kontinentu.
U Rusiji je težište na proslavi Dana pobede u Drugom svetskom ratu, a centralni događaj i ove godine je vojna parada na moskovskom Crvenom trgu.
Među 20-ak najavljenih lidera paradi će prisustvovati kineski predsednik Si Đinping i brazilski predsednik Luiz Inasio Lula da Silva, kao i predsednici zemalja tradicionalno savezničkih Rusiji, poput Kazahstana, Belorusije, Jermenije, Azerbejdžana, Kube i Venecuele.&nbsp;
Zbog ruske agresije na Ukrajinu lideri EU bojkotuju proslavu, s izuzetkom slovačkog premijera Roberta Fica. Iz regiona na proslavu Dana pobede u Moskvu je, uprkos kritikama iz Brisela, došao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, a prisustvo je najavio i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik.
<h2>Stupio na snagu trodnevni prekid vatre po nalogu Putina povodom Dana pobede&nbsp;</h2>
Prekid vatre koji je proglasio ruski predsednik Vladimir Putin povodom 80. godišnjice Dana pobede u Drugom svetskom ratu, stupio je na snagu u ponoć po moskovskom vremenu, saopšteno je iz Kremlja.
''Rusija, iz humanitarnih razloga, proglašava prekid vatre u dane 80. godišnjice Pobede od ponoći između 7. i 8. maja do ponoći između 10. i 11. maja'', navodi se u saopštenju, prenose RIA Novosti.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov prethodno je izjavio da je svrha ovog prekida vatre, kao i onog u vreme uskršnjih praznika, testiranje spremnosti Kijeva da da pronađe načine za dugoročni održivi mir između Rusije i Ukrajine.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski ranije danas je poručio da Ukrajina ostaje pri svojom predlogu o 30-dnevnom prekidu vatre sa Rusijom, iako zvanična Moskva na tu ponudu nije odgovorila.
Izvor: Beta, Tanjug

Obeležavanje Dana pobede i Dana Evrope: 80 godina od završetka Drugog svetskog rata