"Pošto se radi o sudskom postupku, nemamo ingerencije nad sudskim postupkom, a kao bivši sudija i predsednik suda ne bih smeo da se mešam u rad suda i sudski postupak. Tako da se ne bih dalje izjašnjavao. Ako bude nešto iz naše nadležnosti, mi ćemo svakako reagovati", rekao je Marinović novinarima na konferenciji povodom Međunarodnog dana prava javnosti da zna.
Naveo je i da ne može da kaže da li je povređen zakon u tom slučaju, jer ne zna sve aspekte i sve detalje.
"Volim da se upoznam sa svim, pa onda da dam precizan odgovor", dodao je Marinović.
Sudija Apelacionog suda Dušanka Đorđević i njen suprug, advokat Aleksandar Đorđević, tužili su KRIK zbog objavljivanja informacija o njima u bazi podataka "Prosudi ko sudi", tvrdeći da novinari krše zakone i Ustav kada prikupljaju te podatke i javno ih objavljuju.
<a href="https://insajder.net/teme/veran-matic-za-marker-nikada-se-do-sada-nije-dogodilo-da-sudija-tuzi-novinare-i-trazi-zatvorsku-kaznu-zabrinut-sam-za-sudbinu-dojcinovica">Novinari KRIK-a </a>tvrde da su to već bili javno dostupni podaci, koji su sada objavljeni na jednom mestu.
Sudija i njen suprug tužbom traže da novinari Stevan Dojčinović i Bojana Pavlović budu osuđeni na po 10 meseci zatvora i da im se zabrani da dve godine obavljanjaju novinarski poziv.
Izvor: Beta

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Poverenik o slučaju KRIK-a: Moramo da sagledamo sve aspekte, da bi dali mišljenje

Marinović je izjavio FoNetu da bi posebno osetljiva bila upotreba biometrijskih kamera koje obrađuju delikatne lične podatke.
"Ankete ili dozvole roditelja u školama i vrtićima nisu neophodne ukoliko postoji zakonski uslov za uvođenje kamera i validno obrazloženje", objasnio je Marinović i dodao da uvođenje kamera u škole i vrtiće ne mora samo po sebi da bude problematično ako se sve poštuje.
Marinović je napomenuo da je važno ko će biti nadležan za uvođenje i nadzor kamera, napominjući da za sve treba da postoje zvanične licence.
Kancelarija Poverenika nema nikakvih dodatnih zvaničnih informacija, osim onih iz medija, dodao je on.
"Za bilo kakve nedoumice nadležni mogu da traže mišljenje Poverenika, u suprotnom to čine na svoju odgovornost", kazao je Marinović.
Poverenik, kako je dodao, može da reaguje i nakon postavljanja kamera, ako se utvrdi da nisu ispoštovane sve procedure i mere predostrožnosti.
Gradonačelnik Aleksandar Šapić je nedavno najavio postavljanje komunalno-bezbednosnih stanica, odnosno uvođenje kamera u 220 osnovnih škola i 400 vrtića.
Kamere bi bile praćene iz jednog nadzornog centra koji bi trebalo da bude otvoren sredinom oktobra. Postojaće posebna služba koja će pratiti kamere u obrazovnim ustanovama, a sve će raditi uz pomoć najmodernijeg softvera, kazao je gradonačelnik, navodeći da taj softver reaguje na oružje ili bilo koji tvrdi predmet.
"To će da olakša policiji, a spremamo još jedan projekat te vrste koji će posebno biti revolucionaran“, rekao je Šapić.
Izvor: FoNet

Marinović: Pre postavljanja kamera u beogradskim školama i vrtićima trebalo odgovoriti na neka ključna pitanja

"Ne mislim da je to sistemski način rešavanja problema, ali je u redu ako treba i mi da učestvujemo", navela je poverenica na Radio televiziji Srbije.
Ona je ocenila da ulaganja države u obrazovni sistem i sređivanje škola treba da budu mnogo veća i dodala da su uslovi u nekim školama u unutrašnjosti Srbije katastrofalni. 
 
 Kazala je da je rešavanje problema u školama i društvu donošenjem pravilnika i formiranjem radnih grupa postalo obrazac, ali da se često iz vida gubi suština. 
 
"Uvek vi imate mogućnost da neku pravnu normu učinite boljom, jasnijom, ali ja bih se opet vratila na suštinu. Hoće li nas to dovesti do poverenja, poštovanja pravila u školama, poštovanja nastavnika, međusobnog poštovanja", upitala je Janković.
Izvor: Beta&nbsp;

1800x750

Poverenica: Jedno od rešenja da roditelji kupuju klima uređaje za učionice

Iz kancelarije poverenika, međutim, skreću pažnju da je ovoliki broj žalbi posledica zloupotrebe prava na pristup informacijama.&nbsp;
„Lica tj. advokati koji zloupotrebljavaju pravo na pristup informacijama angažuju se sa svojim saradnicima, najčešće sa licima zaposlenim u svojoj kancelariji, koje vrlo često baš u tu svrhu i zapošljavaju, da masovno šalju zahteve za pristup informacijama različitim organima javne vlasti, najčešće ciljano birajući male organe javne vlasti koji nemaju dovoljno ljudskih i materijalnih kapaciteta, a potom i da šalju žalbe povereniku“, naveli su iz kancelarije poverenika Milana Marinovića.
Objašnjavaju da su tako pojedini advokati u „ime svojih klijenata“, odnosno saradnika i lica zaposlenih u sopstvenoj kancelariji, izjavili i po nekoliko stotina žalbi, a u ekstremnijim slučajevima i više od hiljadu ili više hiljada žalbi.&nbsp;
„Pri tome se ti advokati služe najrazličitijim procesnim manipulacijama radi onemogućavanja organa da postupe u roku po zahtevu, odnosno radi onemogućavanja poverenika da o žalbi, tj. naknadnom zahtevu iz člana 19. Zakona o upravnim sporovima, odluči u roku“, dodaje se.&nbsp;
Ovaj dobro razrađen sistem funkcioniše tako što se na adrese državnih organa često šalju i banalna pitanja, čime se zatrpava rad tih ustanova, a ako ne se odgovori u roku - advokati ekspresno pokreću sudski postupak i traže naplatu troškova.&nbsp;
Jedan od drastičnijih slučajeva, kako je ranije otkrio poverenik, bili su zahtevi poslati na više stotina seoskih mesnih zajednica, od kojih su tražene informacije da li imaju fudbalski klub, fudbalski teren, koje su dimenzije terena, da li ima mlađih kategorija...
Prema nekim informacijama, pojedini advokati su na ovaj način za godinu dana iz državnog budžeta naplatili skoro 25 miliona dinara na ime troškova za nedostavljanje odgovora po zahtevima za pristup informacijama od javnog značaja.
Inače, kada je reč o organima javne vlasti protiv kojih su izjavljene žalbe tokom godinu dana, u najvećem broju slučajeva to su bile ustanove osnovnog i srednjeg obrazovanja, organi lokalne samouprave i mesne zajednice, republičke agencije, direkcije, zavodi, fondovi i drugo, lokalna javna preduzeća, kao i ustanove u oblasti zdravstva.
„U postupku prinudnog izvršenja rešenja, poverenika u navedenom periodu (15. jula 2023.-15. jula 2024.) nije izricao novčane kazne. Istovremeno, u navedenom periodu je zbog kršenja odredbi Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja poverenik podneo 68 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i izdao 494 prekršajna naloga“, naveli su iz kancelarije poverenika.&nbsp;
Izvor: Insajder&nbsp;

Teme

Poverenik za Insajder: Za godinu dana 6.779 žalbi na "ćutanje uprave", niko nije novčano kažnjen