„Da će se krenuti u tom smeru je najavljeno praktično i pre nego što je popis počeo. Svima nam je jasno da je, ako bi se poštovalo ono što je propisano Ustavom, to vrlo komplikovano - ako ne i nemoguće - uraditi bez nekog širokog nacionalnog konsenzusa. Jer, konačna odluka se posle dvotrećinske većine u parlamentu donosi na referendumu, gde opet treba da bude dvotrećinska većina, i to ne izašlih nego upisanih birača. Tako da je to prilično komplikovana stvar, ali ne znači da se u tom pravcu neće krenuti po cenu da se Ustav malo zaobiđe, prekrši, interpretira malo slobodnije i nešto slično. U svakom slučaju, to će biti političarima dominantna tema, a ne ovo što društvo stari, što prostor ostaje napušten... Videli ste i da su Rusi u Crnoj Gori postali peti narod po brojnosti... I tom vrstom statističkih podataka će se mnogo ređe baviti, nego ovim o jeziku koji je u prvom planu“, rekao je on.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FEJL4yMAa-qY&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
Nakon što je Uprava za statistiku Monstat juče objavila rezultate popise, u prvi plan su odmah isplivali podaci o nacionalnosti, religiji, maternjem jeziku, dok su neki ostali u pozadini.
„Trećina opština u Crnoj Gori je, kako to statističari kažu, u dubokoj demografskoj starosti, odnosno prosečni stanovnik tih opština je stariji od 43 godina. Zanimljiv podatak je da je između dva popisa, znači za 13 godina, samo trećina crnogorskih opština povećala broj stanovnika. To su najupečatljiviji podaci, uz još jedan koji je važan pomenuti - mlađi od 18 godina čine tek nešto više od petine stanovnika Crne Gore, što znači da društvo stari. Drugo, u četiri najveće opštine u Crnoj Gori živi više od 50 odsto stanovnika države. Znači, stanovništvo se seli na jug, pravi se ta koncentracija u gradovima, mala mesta i sela ostaju napuštena, mladi nastavljaju život u inostranstvu“, naveo je Radulović.
Upitan da li se u Crnoj Gori sada, na osnovu ovih rezultata, mogu očekivati neke ozbiljne strategije, gost „Markera“ je rekao da se o tome uvek priča, ali da u praksi od toga gotovo da ne bude ničega.
„Mnogo je jednostavnije pričati, slaviti pobede nacionalne i jezičke, uzimati to kao dokaz ispravnosti svoje politike, pozivati građane da se okupe oko vas, jer ste vi čuvar njihovih identitetskih interesa, a ovamo gde treba zavrnuti rukave, gde treba promisliti, pa raditi - to već ide dosta sporije. Sačekaćemo sa tim strategijama. Ja se ne sećam nijedne stvarne strategije, koja je zaživela i makar počela da se sprovodi, a koja je građena na rezultatima prošlog popisa. Nisam nešto puno veći optimista ni kada je ovaj popis u pitanju“, zaključuo je Zoran Radulović.
Izvor: Insajder

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Zoran Radulović o rezultatima popisa u Crnoj Gori: Uvođenje srpskog kao službenog jezika komplikovana stvar, ali će se krenuti u tom smeru (VIDEO)

Od ukupnog broja ukupno je popisano 306.807 muškaraca, što je 49,2 odsto, i 316.826 žena, odnosno 50, 8 odsto, navodi Monstat.  
Rezultati pokazuju da 90,73 odsto popisanih građana ima državljanstvo Crne Gore, do je stranih državljana sa mestom boravka u Crnoj Gori 7, 82 odsto.  
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2F1LRF71xXNhA&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
Prema istim podacima Monstata, prosečna starost stanovništva u Crnoj Gori je 39,7 godina .
Kako se navodi, prema konačnim rezultatima popisa stanovništva u Crnoj Gori, srpskim jezikom govori 43,18 odsto građana, a crnogorskim jezikom 34,52 odsto popisanog stanovništva.
U Crnoj Gori se 256.463 odsto građana izjašnjava kao Crnogorci (41,12 odsto), dok je 205.305 Srba (32,93 odsto), potvrdili su zvanični rezultati popisa stanovništva.&nbsp;
Kako se navodi iz Uprave za statistiku Crne Gore, od ukupno popisanog broja stanovništva 71,10 odsto građana se izjasnilo da su pravoslavne veroispovesti, 19,99 odsto islamske, 3,24 katoličke, dok se 2,29 odsto građana izjasnilo da su ateisti.&nbsp;
Podsećamo da je popis stanovništva u Crnoj Gori počeo 3. decembra prošle godine, nakon što su vlast i opozicija postigli dogovor o pooštrenim uslovima pod kojima će biti održan.
Popis u Crnoj Gori trebalo je da bude održan 2021. godine, ali je odložen zbog pandemije koronavirusa.
Taj proces realizovan je <a href="https://insajder.net/prenosimo/pocinje-popis-stanovnistva-u-crnoj-gori">od 3. do 28. decembra 2023</a>, nakon što je njegov početak više puta prolongiran zbog zahteva opozicije i veća manje brojnih naroda da se prethodno ispune određeni uslovi za njegovo sprovođenje.
Prema preliminarnim rezultatima Popisa, u Crnoj Gori živi 633.158 stanovnika, što je za dva odsto više nego 2011. godine.
Izvor: Tanjug, CDM
&nbsp;
&nbsp;

Prenosimo

Objavljeni rezultati popisa u Crnoj Gori: Kao Crnogorci se izjašnjava više od 41 odsto, a kao Srbi skoro 33 odsto stanovništva (VIDEO)

<a href="https://insajder.net/prenosimo/objavljeni-rezultati-popisa-stanovnistva-na-kosovu">Popis</a>, čiju su organizaciju kritikovali i srpski i albanski analitičari zbog loše pripreme i nedovoljne obučenosti popisivača, došao je u jeku krize na severu Kosova i Metohije.&nbsp; Kordinator Nacionalnog konventa za Poglavlje 35 (koje se tiče KiM ) Dragiša Mijačić, kaže za Insajder da postoji više objektivnih primedbi na organizaciju popisa stanovništva. "Prvo, popis je došao u trenutku istorijskog minimuma u nepoverenju između Vlade Kosova i srpske zajednice, što je u startu ukazivalo da on neće uspeti u srpskim sredinama. Sa tehničke strane popis je loše je organizovan: prevod upitnika na srpski jezik je toliko loše urađen, a broj popisivača iz srpske zajednice je nedovoljan. Informativna kampanja o početku popisa skoro da nije postojala, naročito ne u srpskim zajednicama. Na kraju ne trebaju da iznenađuju<a href="https://insajder.net/prenosimo/prve-procene-posle-popisa-na-kosovu-1-6-miliona-stanovnika-u-dijaspori-600-hiljada"> loši rezultati</a>, naročito u srpskim sredinama", navodi Mijačić.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20231207221228_ca8cbbcbbb91d709688927808c31467eda58a82ad635cb66ecff31c8c49ec7ab.jpg" data-media-id="editor_2" data-image-id="20231207221228_ca8cbbcbbb91d709688927808c31467eda58a82ad635cb66ecff31c8c49ec7ab" data-rendition-name="original" width="1920" height="1080" loading="lazy" alt="Dragiša Mijačić"> <figcaption>Dragiša Mijačić, koordinator radne grupe Nacionalnog konventa Evropske unije za poglavlje 35. Foto: Insajder</figcaption> </figure>  Preliminarni rezultati popisa su pokazali da u četiri većinske opštine na severu KiM živi oko 6.700 stanovnika. Po opštinama: u severnom delu Kosovske Mitrovice &nbsp;2.346 stanovnika, u Leposaviću 3.207, u Zubinom Potoku 758 i u Zvečanu 435 stanovnika.&nbsp; Ove cifre su rezultat bojkota Srba. "Bojkot je bio izgovor da se u srpskim sredinama uopšte ne pojave popisivači, naročito ih nije bilo u sredinama na severu Kosova. Postojao je i problem da su popisivači iz redova srpske zajednice napustili proces, ali to nije bio izgovor da se niko ne pojavi u srpskim sredinama i ne pita stanovnike da li žele ili ne žele da se popišu. Slična situacija je i u srpskim sredinama u ostalim delovima Kosova, niko od popisivača se nije pojavio. Deluje da se jedino opština Štrpce adekvatno organizovala da popiše svoje stanovništvo”, kaže za Insajder Dragiša Mijačić.&nbsp; On navodi i da posledice po Srbe mogu biti mnogobrojne, posebno u smislu raspoređivanja budžetskih sredstava opštinama, što će kasnije uticati na društveno - ekonomski razvoj. Agencija za statistiku je bojkot u srpskim sredinama, posebno na severu označila kao problem, ali bez rešenja za njega. Osim toga, za kosovsku vlast je veliki problem odlazak stanovništva.&nbsp; Direktor Agencije za statistiku Avni Kastrati je na konferenciji za medije naveo da je po preliminarnim rezultatima popisa, na Kosovu 1.586.659 stanovnika, 200.000 više nego 2011. Ali, po popisu pre 13 godina Kosovo je imalo 1.739.825 građana, što znači da je nešto više od 150.000 stanovnika manje, uprkos pozitivnom priraštaju. Inače, opština sa najvećim brojem stanovnika je Priština - gde je popisano 227.154 ljudi. Sledi Prizren (147.428), a potom i Uroševac (109.345). Što se srpskih sredina južno od Ibra tiče, najveći odziv na popisu bio je u opštini Gračanica gde se popisalo 19.371 stanovnika, a &nbsp;u Štrpcu – 10.819 ljudi. Izvor: Insajder&nbsp;

Šta je pokazao popis na Kosovu: Bojkot kao izgovor da se popisivači ne pojave u srpskim sredinama

Popis stanovništva na Kosovu sproveden je u periodu od 5. aprila do 17. maja, osim u jedanaest opština južno od Ibra, u kojima je na zahtev lokalnih vlasti produžen za još nedelju dana, te se on konačno završio 24. maja.
Evidencija se obavljala novom digitalnom metodom. Popisivači su domaćinstva obilazili svakog dana, osim ponedeljkom, a elektronski se popisivala i dijaspora (za njih popis traje do kraja avgusta). Upitnik je sadržao više desetina pitanja, na sedam formulara, od kojih se jedan bavi i evidencijom posledicama rata 1998/1999 godine.
Predviđena kazna za one koji su odbili da se popišu ili su dali pogrešne informacije, kreće se i do 2,000 evra.
Agencija za statistiku, objavila je da na Kosovu živi 1.586.659, a od toga 795.046 muškaraca i 791.614 žena. U dijaspori do sada je popisano 600.000 ljudi
Pokazalo se popisom, prenose dalje prištinski mediji, da je u devet od 38 opština došlo do povećanja broja stanovnika u odnosu na popis iz 2011. godine. U ostalim opštinama došlo je do smanjenja.
Popis je pokazao i prosečnu starost, prenosi Koha – 34,82 godine, kao i prosek broja članova jednog domaćinstva – 4,5 ljudi.
Opština sa najvećim brojem stanovnika je Priština. Tamo se popisu odazvalo 227.154 ljudi.Posle Prištine sledi Prizren (147.428), a potom i Uroševac (109.345).
Što se srpskih sredina južno od Ibra tiče, najveći odziv na popisu bio je u opštini Gračanica gde se popisalo 19.371 stanovnik, a potom u Štrpcu – 10.819 ljudi.
Predstavljajući statistiku za sever, rukovodstvo Agencije za statistiku ocenilo je da je u tom delu Kosova popis bio, kako oni kažu, bojkotovan.
Obrađeni podaci su pokazali da na Severu živi nešto više od 6.750 stanovnika (koji su se popisali). U Severnoj Mitrovici je popisano 2.349 stanovnika, u Leposaviću 3.207, Zubinom Potoku 758 i Zvečan 455 stanovnika.
Vršilac dužnosti Agencije za statistiku Kosova Avni Kastrati je rekao da su Srbi na Kosovu u prvih pet dana bojkotovali popis, ali da su nakon toga počeli su da učestvuju u popisivanju. ; 
 
"Na jugu Kosova celokupno srpsko stanovništvo je bilo deo popisa, dok su na severu Srbi uglavnom bojkotovali popis", kazao je Kastrati. ; 
 
On je naveo da se u odnosu na 2011. godinu zbog prirodnog priraštaja stanovništvo Kosova uvećalo za 200.000 ljudi i da je prosečna starost oko 30 godina.
Izvor: KoSSev

Objavljeni rezultati popisa stanovništva na Kosovu

Prema podacima <a href="https://insajder.net/prenosimo/rzs-dunja-i-luka-najcesca-imena-data-bebama-od-2011-2022-godine">RZS</a> iz juna prošle godine, broj živorođenih u Srbiji bio je 61.052, dok je broj umrlih 97.081, a prirodni priraštaj je negativan (5,4 odsto), razlika iznosi 36.029 stanovnika.
Prosečna starost stanovništa u Srbiji bila je 43,9 godina.
Prema starosti, najviše je stanovnika uzrasta od 15 do 64 godine, odnosno 63,4 odsto, dok je najmanje onih do 14 godina starosti (14,4 odsto), a stanovnika starijih od 65 godina ima 22,3 odsto.
Kako navodi RZS, prosečna starost umrlih muškaraca je oko 72,6 godina, dok je kod žena prosek 77,8 godina.
Izvor: Beta&nbsp;
&nbsp;

RZS: U Srbiji oko 6,6 miliona stanovnika, prosečna starost 43,9 godina, žene žive duže od muškaraca

Na konferenciji za novinare direktor ASK Avni Kastrati rekao je da je "ovo veliki dan za Kosovo" i za sve jer se radi o projektu kojima značaja za mnoge oblasti.
"ASK zahvaljuje svima na saradnji u ovom <a href="https://insajder.net/prenosimo/posle-dve-godine-odlaganja-popis-stanovnistva-na-kosovu-pocinje-5-aprila">procesu popisa stanovništva</a>. Očekuje se da će Kosovo imati 1,6 miliona stanovnika", rekao je on.
Dodao je da je u procesu popisa registrovano 600.000 građana koji žive u dijaspori, i dodao da očekuje da će se taj broj povećati pošto je rok za registraciju dijaspore pomeren za avgust.
Kastrati je takođe najavio da će deo podataka biti objavljen tokom jula, dok će konačni podaci biti objavljeni nakon šest meseci.
On je takođe rekao da su sve zajednice učestvovale u popisu stanovništva i da je samo <a href="https://insajder.net/prenosimo/popis-stanovnistva-na-kosovu-poceo-uz-probeme-popisivaci-srbi-podnose-ostavke">deo Srba na severu odbio popis</a>.
Izvor: Beta&nbsp;
&nbsp;

Prve procene posle popisa: Na Kosovu 1,6 miliona stanovnika, u dijaspori 600.000

Upitnik koji će se naći pred građanima Crne Gore sadrži 38 pitanja, a na ona o nacionalnoj i verskoj pripadnosti, jeziku i invaliditetu, neće biti dužni da odgovore.&nbsp;
Prema ranijim odlukama Vlade, <a href="https://insajder.net/prenosimo/crna-gora-odlozen-popis-stanovnistva-za-mesec-dana">popis je, posle dvogodišnjeg odlaganja, trebalo da bude održan u prvoj polovini novembra</a>, a onda je shodno dogovoru nove parlamentarne većine, odložen za <a href="https://insajder.net/prenosimo/pocinje-popis-stanovnistva-u-crnoj-gori">3. decembar</a> nakon što su vlast i opozicija postigli dogovor o pooštrenim uslovima pod kojima će biti održan.
&nbsp;“Popis je počeo i sada se treba pridržavati definisane metodologije i sprovesti ga adekvatno, pa ćemo, nakon što se završi moći da analiziramo i dobijene podatke, i metodologiju i kvalitet podataka”, kaže za Insajder Ivana Vojvodić, izvršna direktorica Juventasa, nevladine organizacije koja doprinosi unapređenju ljudskih prava i demokratizaciji društva sa posebnom akcentom na rad sa najosetljivijim grupama
&nbsp;Ona dodaje da je narednih dana najvažnije da sve prođe mirno, da se što pre prikupe podaci i da se ne produžava proces prikupljanja podataka, ako je moguće.&nbsp;
&nbsp;“Sve političke partije su preuzele odgovornost i preuzele deo posla oko organizacije i sprovođenja popisa, pa, iako mislim da je popis morao biti politički neutralan, ne očekujem da ce biti tenzičan i nadam se da će sve biti mirno”, ističe Vojvodić za Insajder.&nbsp;
Ona kaže da su se <a href="https://insajder.net/teme/popis-stanovnistva-u-crnoj-gori-statisticko-pitanje-postalo-politicko-video">partije obavezale da će se suzdržati od kampanje</a>, a neke otvorile i linije za prijavu nepravilnosti i pritiska na građane.&nbsp;
“Dakle, sada popis treba da ide svojim tokom, a kada se završi, i objave podaci, na različite načine, upoređivanjem sa drugim bazama podataka i istraživanjiima, možemo ceniti kvalitet podataka”, naglašava Vojvodić i dodaje da je odgovornost za kvalitet podataka na Upravi za statistiku, ali da su političku odgovornost preuzeli i gotovo svi politički akteri u zemlji
&nbsp;Podsećamo da je popis stanovništva u Crnoj Gori trebalo da bude održan 2021. godine, kada je odložen zbog korona virusa, dok ga 2022. nije bilo, kako je obrazloženo, iz tehničkih razloga.
Izvor: Insajder
&nbsp;
&nbsp;
&nbsp;