Visokoškolskim ustanovama koje su krajem marta i početkom aprila ponovo počele izvođenje nastave i tokom aprila nadoknadile propušteno, tokom sledeće nedelje <a href="https://www.insajder.net/teme/prosvetari-pod-pritiskom-strajk-smanjene-plate-i-pritisci-zbog-podrske-studentima-video">biće uplaćen ostatak sredstva za plate</a> nastavnog osoblja za februar, najavilo je Ministarstvo.&nbsp;
U saopštenju Ministarstvo je pozdravilo odluku svih visokoškolskih ustanova koje organizuju predavanja i druge oblike nastave za sve studente i na taj način obezbeđuju kvalitet i efikasnost studiranja, osiguravaju ostvarivanje prava mladih na obrazovanje i pokazuju odgovornost prema studentima i društvu u celini.&nbsp;
Ministarstvo je još jednom pozvalo "studente u blokadi, kao i dekane i rektore da ne uskraćuju ustavom zagarantovano pravo na obrazovanje svim ostalim studentima, kao i pravo na rad <a href="https://www.insajder.net/teme/profesori-bez-redovnih-plata-kako-zive-i-sta-je-buducnost-umanjenih-zarada">nastavnom kadru </a>koji želi da nastavi sa izvođenjem nastave".&nbsp;
"S obzirom da su studenti u blokadi svojim poslednjim zahtevima ogolili prirodu svog delovanja i cilja, Ministarstvo podseća da je zakonom predviđena nepovredivost prostora visokoškolske ustanove, zabrana korišćenja istog za aktivnosti koje nisu povezane sa obrazovanjem, kao i zabrana političkog i stranačkog delovanja na visokoškolskoj ustanovi", navedeno je na sajtu Ministarstva.
Izvor: FoNet&nbsp;

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Ministarstvo prosvete: Pune plate visokoškolskim ustanovama koje su organizovale nastavu

Profesor Vladimir Mihić objašnjava da su dosadašnje isplate bile još pod uslovima pre <a href="https://www.insajder.net/teme/uredba-vlade-za-profesore-otvorena-represija-za-ministarstvo-samo-promena-u-strukturi-radnog-vremena-video">nove Uredbe</a>, jer su do sada, kako navodi, dobili martovsku platu koja je bila umanjena za polovinu zarade, ali da će za mesec april biti uplaćena samo osmina od standardnog iznosa. “Ova sadašnja isplata je još po tim uslovima pre uredbe, tako da smo dobili polovinu redovne plate koju bi inače trebalo da dobijemo. Pošto je Uredba stupila na snagu praktično od 1. aprila, onda bi u stvari aprilsku platu, koju mi dobijamo u maju, dobili po toj uredbi. Tako da smo još u aprilu sada dobili martovsku platu, koja je otprilike polovina naše redovne plate, jer računaju da smo kao samo radili projekte, istraživanje, to je taj naučni deo. A ove sada plate koje ćemo sada dobiti, prvi deo, ćemo dobiti osminu naše redovne plate, što je, reći ću za mene, otprilike nekih 20.000 mesečno, znači10.000 otprilike bih ja trebalo da dobijem od ovog meseca”, pojasnio je za Insajder profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.&nbsp; Vlada u tehničkom mandatu 23. marta usvojila je izmene <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/vlada-srbije-profesorima-fakulteta-u-blokadi-samo-deo-plata-ministarstvo-najavljuje-inspekciju">Uredbe o normativima i standardima uslova rada univerziteta i fakulteta</a>, prema kojoj je dosadašnjih 20 sati nastave i 20 sati naučnog rada nedeljno, promenjeno u 35 sati nastave i 5 naučnog rada. Ovom izmenom, profesorima će biti uplaćeno samo 12,5 odsto zarade, budući da ostalih 87,5 odsto se odnosi na nastavu koja se od početka blokade fakulteta ne odvija.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/2025042221048_3ce4f1a0865375e53f9e4646f9321c8337396d315a2ec92685bc2e383f5af0cc.jpg" data-media-id="editor_2" data-image-id="2025042221048_3ce4f1a0865375e53f9e4646f9321c8337396d315a2ec92685bc2e383f5af0cc" data-rendition-name="original" width="1920" height="1080" loading="lazy" alt="Vladimir Mihić"> <figcaption>Vladimir Mihić, profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Foto: Insajder/ screenshot</figcaption> </figure>  Profesor Mihić kaže da će, kao vanredni profesor sa 23 godine radnog staža, dobiti otprilike 20 hiljada. Prethodne tri isplate koje su takođe bile umanjene za 50 odsto, dobili su i profesori Šeste beogradske gimnazije, rekao je za Insajder Željko Matić koji je profesor u toj srednjoj školi, kako kaže, budući da su izašli iz obustave, trebalo bi i da im se posle nadoknade uplati veći iznos . “Mi smo prethodne 3 isplate u Šestoj primali 50 odsto od plate. Sutra će biti plata, mi smo se vratili 22. aprila na nastavu, ali u stvari izašli smo iz obustave kada je od tada počeo neradni dani pred Uskrs, tako da, znači prethodne tri uplate je bilo 50 odsto plate, ali u suštini za taj ostatak nam je rečeno, da kada nadoknadimo februar, ćemo dobiti za februar, kada nadoknadimo mart, dobićemo za mart, mada će teško stići sve da se odradi, tako da je takva situacija. Još uvek nismo primili po izlazku iz obustave plate. Pošto mi primamo dva puta mesečno, 6. i 21. u mesecu, tri puta je bilo 50 odsto, sada ćemo tri puta primiti više jer smo izašli iz obustave”, izjavio je za Insajder profesor Matić. Posle ranije izjave bivšeg premijera Miloša Vučevića i tadašnje ministarke prosvete Slavice Đukić Dejanović da neće biti isplaćen prvi deo februarske plate prosvetnim radnicima koji štrajkuju - <a href="https://www.insajder.net/teme/kaznjavanje-prosvetara-koji-strajkuju-smanjene-plate-uz-drugacija-objasnjenja">na žiro račune prosvetara legle su i tada različite sume novca</a>. Novonastala situacija za profesore otežava im svakodnevni život, više puta dovodila se u pitanje njihova egzistencija. Sa takvim načinom obračuna, primorani su da svakodnevne potrebe svedu na minimum. Profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Vladimir Mihić navodi da će biti sve teže, ali da za sada on i njegova porodica koriste ušteđevinu, kao i da, kako objašnjava, on, njegova supruga koja je takođe profesorka i deca vode više računa o tome šta je “zaista neophodno, a šta su neke stvari komfora kojih možemo u ovom trenutku da se odreknemo”. “To je tek drugi mesec, mi možemo, ali kažem mi uopšte nismo tipični predstavnici, jesmo, u smislu imamo neki kredit, odnosno dva, ali imamo neku ušteđevinu, pošto moja supruga pogotovo dosta radi i van fakulteta, pa onda postoji taj deo. Ali mislim da jako puno kolega ima ozbiljne probleme već sada, koji su u dugovima, vrlo je nezgodno kako će to da se nastavi. Mislim da mora postojati neki ozbiljniji pritisak da se, ako ništa drugo, makar ova uredba ukine, jer ipak je drugačije živeti od polovine plate i od osmine plate, to je jako velika razlika”, rekao je profesor Mihić.&nbsp; On je dodao da situacija u njegovoj porodici nije pravi pokazatelj, te da smatra da će pogotovo mlađe kolege imati ozbiljne probleme. “Tako da ne bih ja nešto nas izdvajao, mi ćemo izgurati naše i možemo i imamo, ali siguran sam da veliki broj, pogotovo mlađih koleginica i kolega će imati, ako već i nemaju, imaće vrlo ozbiljnih problema već praktično sada od polovine maja kad krenu računi, a legne 3, 4, 5 hiljada dinara koliko će oni realno dobiti”, komentariše profesor Filozofskog fakulteta.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20250119160116_c52b86700f9296e2fadad9038ff6efcd5095f5563558a9fcd5b39c7ee4bbaaa6.jpg" data-media-id="editor_4" data-image-id="20250119160116_c52b86700f9296e2fadad9038ff6efcd5095f5563558a9fcd5b39c7ee4bbaaa6" data-rendition-name="original" width="1600" height="1200" loading="lazy" alt="prosvetari studenti protest"> <figcaption>Foto: Insajder</figcaption> </figure>  Da je situacija teška i da se ljudi snalaze na različite načine, potvrđuje i profesor Šeste beogradske gimnazije Željko Matić. Takođe, kako kaže, neizvesnost oko svake uplate stvara dodatne poteškoće i pritiske, kada se govori o planiranju budžeta za period koji dolazi. “To je neko snalaženje, da li neko pozajmljuje, ili ima nešto ušteđeno, da li jednostavno smanjuju troškove tokom tog perioda, ali to je sve bilo neizvesno. Problem je što mi nismo ni znali koliko će nama isplaćivati, to su nagađanja, kada ćemo dobiti celu platu, kada ćemo dobiti manju platu, pa koliko umanjenju ćemo dobiti, a i kad dobijemo jedan mesec, recimo 50 odsto onda krenu priče, a sledeći mesec nećemo dobiti ništa. Mislim ne krenu nagađanja od profesora. Pa &nbsp;nam se ništa ne kaže definitivno kako će biti, nego da se mi plašimo da li ćemo dobiti i šta”, objašnjava profesor Šeste beogradske gimnazije. Matić dalje navodi da su različite situacije ljudi i da znatno utiče na njihov život, kako je rekao, neki ljudi se uplaše, pa odustanu i neizvesnost isplata je takođe jedan od faktora, te govori da kako vreme prolazi, sve je teže izdržati. “Jedna polovina meseca, pa druga polovina meseca, ali kako je to potrajalo, kako je obustava trajala tri meseca, mi smo mesec i po dana primali umanjenu platu. Neki imaju kredite, imaju već razne kredite, moraju to da plaćaju, onda oni jednostavno nisu mogli. A kako se ko snalazi, pa ljudi su izbegavali da pričaju o tome, &nbsp;u početku su i izbegavali da se prijavljuju za pomoć IT mreže solidarnosti. Mislili su da je nekome drugome možda hitno i potrebnije i tako dalje. Ljudi su nekako bili ponosni i spremni da se žrtvuju koliko god mogu da izdrže za neki viši cilj”, dodao je Matić iz Foruma beogradskih gimnazija. Posle odluke Ministarstva prosvete da prosvetnim radnicima u osnovnim i srednjim školama koje su u obustavi budu umanjene zarade, neformalna organizacija IT stručnjaka odlučila je da podrži nastavnike. Preko sajta &nbsp;<a href="https://www.insajder.net/teme/prikupljena-trenutno-dovoljna-novcana-sredstva-podrske-nastavnicima-kojima-su-umanjene-zarade-video">Mreža solidarnosti IT Srbija</a> prosvetari kojima je potrebna podrška mogli su da se prijave, nakon čega bi im direktno na račune bila preusmerena sredstva donatora. Profesor Vladimir Mihić kaže da su dobili poziv od IT mreže, kao i da na svakom fakultetu postoji kontakt, te da se prosleđuju podaci osoba kojima je potrebno i koji žele da se prijave. “Ono što je za univerzitetske profesore malo drugačije jeste da zbog velikog broja nastavnika i univerzitetskih profesora koji su u tom problemu, su uslovi malo drugačiji, prioritet je dat onima koji su samohrani roditelji, ili ako oba supružnika rade na fakultetu, koji su u nižim zvanjima i tako dalje, dakle koji realno imaju veći problem da premoste nego mi koji smo malo duže na fakultetu i imamo i neke druge stvari koje radimo pored ovih redovnih, pa nekako možemo da skrpimo od meseca do meseca. Mislim da još uvek nije krenula isplata, ali je krenulo prijavljivanje onih koji procenjuju da im je potrebna finansijska pomoć, a takvih je, nažalost, verovatno jako mnogo”, kaže Mihić. Profesor Željko Matić pored Mreže solidarnosti, navodi i drugu vrstu pomoći koju pruža Fondacija Alek Kavčić, te pojašnjava da oni sarađuju, ali da uplate stižu odvojeno. “Uplate Fondacije Alek Kavčić idu brže, ali je to samo jedna od 18.700 dinara, to je valjda maksimum da ne bude oporezovano. Što se tiče Mreže solidarnosti, njihova ideja je da pokriju ukupan iznos za koji je nama umanjena plata, ali to ide sporije. Oni povezuju pojedinačne uplate, neko uplati &nbsp;5.000 dinara, neko 3.600, neko 2.400 i oni povezuju te donatore da oni uplate na račun pojedinačnih nastavnika i da se skupi ceo iznos iz više uplata. Međutim, to je išlo mnogo sporije. Tek sada nam stižu uplate za drugi deo februara, mi smo drugi deo februara primili 21. marta. Ali nama to znači mnogo, svaka uplata znači mnogo. Nama u šestoj je bilo uplaćeno 50 odsto plate, ali bilo je i gde su dobijali 15 odsto, a bilo je i škola gde nisu dobili ništa, u Trećoj na primer”, komentariše Željko Matić.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20250129180120_5a969fbe821a935513ba77ade37d661be94ff1e612bc27c7af928b72800abf1a.jpg" data-media-id="editor_6" data-image-id="20250129180120_5a969fbe821a935513ba77ade37d661be94ff1e612bc27c7af928b72800abf1a" data-rendition-name="original" width="4000" height="2666" loading="lazy" alt="Autokomanda blokada studetni protest GREMLIN"> <figcaption>Blokada na Autokomandi. Foto: Srđan Ilić</figcaption> </figure>  Na pitanje da li neki profesori povlače podršku studentima, Mihić ocenjuje da većina zaposlenih na fakultetima koji su do sada pružali podršku, nastavljaju to da rade, ali i da ima onih koji su bili za studente, ali nakon što su osetili “finansijski udar” okrivljuju studente, a da je ovaj pritisak ogolio profesore koji su “možda do sada ćutali, ali nisu podržavali studente, pa se sada osećaju snažnije da izađu i kažu da im studenti uzimaju platu”. Na pitanje da li vidi razliku kod profesora, u njihovoj podršci blokadama, nakon uvođenja uredbe, Mihić kaže da "bes i frustracija" ne mogu biti usmereni na studente već na državu. “Većina profesora razume da nisu studenti u blokadi problem, već država koja je otvoreno krenula u rat protiv univerziteta, koliko god to zvučalo suludo u bilo kojoj državi, sa otvorenom agendom da se državni univerziteti potpuno unište i da, čini mi se, čak država nema nikakav problem i da zatvori državne univerzitete, što je naravno propast za celu državu. Mislim da država uvek greši u tome, zato što su univerziteti mnogo potrebniji državi, nego što je država potrebna univerzitetima. Mislim većina nas se može snaći i na druge načine, ali država bez univerziteta, to zaista ne postoji već vekovima unazad, pa pretpostavljam da ne može ni u Srbiji da postoji”, zaključuje profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Vladimir Mihić. Dok su univerzitetski profesori ostajali uskraćeni za redovnu platu, država je menjala Uredbu kojom će dodatno smanjiti njihova novčana sredstva, a da li je ta uredba imala smisla i da li je zaposlenima na fakultetima zaista dovoljno 5 sati posvećenog naučnom radu - ostaje da se vidi u praksi, u periodu koji sledi. Sa druge strane, prosvetni radnici bili su na meti pritisaka od samog početka pružanja podrške studentima, dilema koja se potezala bilo je da li škole uopšte treba da štrajkuju. Novinarka Nina Jović

Teme

Profesori bez redovnih plata: Kako žive i šta je budućnost umanjenih zarada

Tako je prosečna februarska neto zarada zaposlenih u javnom sektoru u Srbiji iznosila 108.210 dinara, što je više u odnosu na <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/plate-u-javnom-sektoru-vece-nego-kod-privatnika-prosecna-zarada-103-hiljade-dinara">privatni sektor gde je prosek 101.669 dinara.</a>
Prosečna zarada u javnom sektoru oduvek je veća, ali se ta razlika prethodnih godina smanjila, za neke delatnosti. Primera radi, IT sektor ima dva do tri puta veću prosečnu zaradu nego javni sektor.&nbsp;
"Visoku prosečnu zaradu u javnom sektoru vuku javna preduzeća i državna administracija, dok nižem proseku u privatnom sektoru doprinose niske prijavljene zarade preduzetnika. Svakako, nisu u javnom sektoru svi u jednakom položaju. Tako, na primer, zarada u sektoru obrazovanja je u proseku čak 12 odsto niža od zarade u javnom sektoru, dok su kultura i socijala u još lošijem položaju“, pojašnjava za Insajder profesor Fakulteta FEFA Goran Radosavljević.
Ipak, profesor Radosavljević kaže da ga ohrabruje što među mladima čuje da bi većina radila u privatnom sektoru. Smatra i da se ta promena dogodila iz najmanje dva razloga.
"Prvi je jačanje privatnog sektora, naročito uslužnih delatnosti koje doprinose rastu zarada. Tu pre svega mislim na već pomenutu delatnost informisanja i komunikacija gde je prosek od početka godine oko 235.000 dinara, tj. više od sva puta veći nego republički prosek“, izjavio je Radosavljević za Insajder.
Prema njegovim rečima, slično je i sa delatnošću koja obuhvata stručne, naučne, i tehničke delatnosti, gde su prosečne zarade u oblasti istraživanja i razvoja ili upravljanja značajno iznad proseka.
Drugi razlog je, kaže, svojevrsno derogiranje javnog sektora, negativna selekcija i zapošljavanje "preko veze“ što je "verovatno razlog zašto jedan broj kvalitetnih ljudi ne želi da radi u javnom sektoru“.
Ono što je, međutim problematično, ističe Radosavljević za Insajder, je veoma niska prosečna zarada u prerađivačkoj industriji &nbsp;- oko 93.000 dinara od početka godine. Kada se iz tog sektora isključe naftaši i duvandžije, prosečna zarada je još niža.&nbsp;
Kao razlog za ovakvo stanje, profesor Fakulteta FEFA za Insajder navodi pre svega samu strukturu prerađivačkog sektora i investicije koje su u prethodnoj deceniji dolazile u ovu delatnost.&nbsp;
"Najveći deo stranih direktnih investicije u prerađivačkoj industriji u prethodnoj deceniji došao je u radno intenzivne sektore niske faze prerade. Samim tim zarade su bile niže. To je uslovilo da sektor prerađivačke industrije gubi trku sa rastom zarada u drugim sektorima“, naveo je za Insajder.
Kako je zaključio, promena modela rasta i načina privlačenja investicija, mogla bi u određenom roku da doprinese rastu zarada i u ovoj delatnosti.
 
Novinarka: Bojana Stojanović

Državni ili privatni sektor u Srbiji: Šta ko nudi i gde je veća plata?

„Vlada je donela Uredba koja omogućava da se zakonski opravda umanjenje plata profesorima. Do sada je naš posao bio 20 sati nastave i 20 sati nauke nedeljno, a onda su juče doneli Uredbu prema kojoj je predviđeno 35 sati nastave, a samo pet sati nedeljno nauke, kako bi mogli da opravdaju da nam ne isplate punu platu“, naveo je profesor Mihić za Insajder.
Dodaje da je Vlada rad profesora „praktično svela samo na nastavu, iako univerzitetski posao podrazumeva mnogo više od toga“.
„Naša zvanja zavise pre svega od nauke, odnosno od naučnog rada. A sada praktično ispada da se mi naučnim radom uopšte ni ne bavimo. A obavezni smo da u svoje slobodno vreme pišemo članke i knjige, pretpostavljam“, kaže profesor Mihić.
Podsetimo, <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/vlada-srbije-profesorima-fakulteta-u-blokadi-samo-deo-plata-ministarstvo-najavljuje-inspekciju">Vlada Republike Srbije usvojila je juče izmene Uredbe o normativima i standardima uslova rada univerziteta i fakulteta</a> za budžetski finansirane delatnosti, čime se menja način obračuna plata nastavnika i saradnika na visokoškolskim ustanovama.
Prema novim pravilima, naučni rad nastavnika i saradnika vrednovaće se sa 12,5 odsto u ukupnoj zaradi, dok će se nastavni rad računati sa 87,5 odsto.
U praksi, to znači da će u periodima kada se nastava ne izvodi – poput trenutnih blokada koje su organizovali studenti i nastavnici na nekim univerzitetima – nastavnicima i saradnicima biti isplaćeno samo 12,5 odsto plate, s obzirom na to da će se tada uzimati u obzir isključivo naučni rad.
Vlada je ujedno donela zaključak da će biti isplaćen pun iznos za plate nenastavnog osoblja, saopštilo je Ministarstvo prosvete.
Podsetimo, Vlada Republike Srbije kojoj je prestao mandat, do izbora nove može da obavlja samo neodložne i hitne, odnosno tehničke poslove i ne može Narodnoj skupštini Republike Srbije da predlaže zakone ni druge akte.
Izvor: Insajder

Prof. Mihić: Tehnička vlada novom Uredbom zakonski opravdava umanjenje plata profesorima

Prema novim pravilima, koja stupaju na snagu već sutra, naučni rad nastavnika i saradnika vrednovaće se sa 12,5 odsto u ukupnoj zaradi, dok će se nastavni rad računati sa 87,5 odsto.
U praksi, to znači da će u periodima kada se nastava ne izvodi – poput trenutnih blokada koje su organizovali studenti i nastavnici na nekim univerzitetima – nastavnicima i saradnicima biti isplaćeno samo 12,5 odsto plate, s obzirom na to da će se tada uzimati u obzir isključivo naučni rad.
Kako za Insajder kaže profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Vladimir Mihić, to u suštini znači da se menja dosadašnji način obračuna, po kome je posao nastavnika na visokoškolskim ustanovama podrazumevao 20 sati nastave i 20 sati nauke nedeljno, na 35 sati nastave i 5 sati nauke, što, po njemu, omogućava da se zakonski opravda nedavanje plata profesorima.&nbsp;
“Univerzitetski posao podrazumeva mnogo više od same nastave, a danas je Vlada u ostavci donela Uredbu koja je, praktično, sav naš rad svela samo na nastavu”, rekao je Mihić za Insajder.&nbsp;
<h2>Pun iznos plata za nenastavno osoblje, Ministarstvo najavljuje inspekciju</h2>
Vlada Srbije je danas donela zaključak da će se visokoškolskim ustanovama u blokadi - gde nema predavanja i ispita na svim akreditovanim studijskim programima na koje su upisani studenti koji se finansiraju iz budžeta Srbije, uplaćivati samo deo sredstava za plate nastavnog osoblja, a pun iznos za plate nenastavnog osoblja, saopštilo je Ministarstvo prosvete.
Za plate nastavnog osoblja isplaćivaće se deo sredstava namenjen za poslove naučnoistraživačkog, stručnog, odnosno umetničkog rada nastavnika i saradnika.
U saopštenju se navodi da je od ukupno 114 visokoškolskih ustanova u Srbiji, 68 (59,6 odsto) odgovorilo na upit Ministarstva 18. marta da li održavaju predavanja, nastavu i organizuju ispite.
Dodaje se da je 38 ustanova (33,3 odsto) zvanično obavestilo Ministarstvo da zbog blokada neformalnih grupa studenata ne izvode predavanja.
Ministarstvo kaže da je 18. i 19. marta uputilo dva dopisa visokoškolskim ustanovama podsetivši ih na odredbe Zakona o visokom obrazovanju kojim se utvrđuju poštovanje ljudskih prava i zabrana diskriminacije, obezbeđivanje kvaliteta i efikasnosti studiranja, nepovredivost prostora visokoškolske ustanove i zabrana da se on koristi za aktivnosti koje nisu povezane s obrazovanjem, zabrana političkog i stranačkog delovanja na visokoškolskoj ustanovi.
Ministarstvo je tim dopisima podsetilo i na odredbe tog zakona kojim se uvrđuje obaveza visokoškolske ustanove da organizuje predavanja i druge oblike nastave za sve studente, odgovornost rektora da u pisanom obliku obavesti dekana ukoliko postupa protivno zakonu, prava i odgovornosti zaposlenih, prava i obaveze studenata, kao i disciplinska odgovornost studenata.
U saopštenju piše da je tim dopisima skrenuta pažnja na zakonom utvrđena obavezno postupanje organa poslovođenja visokoškolske ustanove u slučajevima kršenja odredbi na kjoje im je ukazalo.
"Kako 46 ustanova (40,4 odsto) nije odgovorilo na upit Ministarstva u vezi sa organizovanjem nastave na visokoškolskoj ustanovi, inspekcija Ministarstva prosvete je u petak, 21. marta, poslala najavu nadzora nad radom ovih ustanova. Inspekcijski nadzor će, u skladu sa Zakonom o inspekcijskom nadzoru, početi u utorak 25. marta, i utvrđivaće se zakonitost postupanja u radu visokoškolskih ustanova", navodi se u saopštenju.
Ministarstvo kaže da su ga o štrajku obavestili Elektrotehnički fakultet, Fizički fakultet i Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu, kao i Medicinski fakultet Univerziteta u Novom Sadu, i da će se u tim ustanovama inspekcijskim nadzorom utvrditi zakonitosti postupanja tokom štrajka.
"Tokom nadzora Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, utvrđene su nezakonitosti u vidu neobezbeđivanja minimuma procesa rada koji podrazumeva realizaciju ispita i konsultativnih oblika nastave", te će tom fakultetu biti naložene mere da nezakonitosti otkloni u roku od tri dana, stoji u saopštenju.
Ministarstvo prosvete navelo je da će sprovođenjem tih nadzora "težiti da obezbedi potpuno poštovanje Ustava i zakona Republike Srbije i omogućavanje ostvarivanje prava svih aktera u visokom obrazovanju, a najpre studenata".
Izvor: Beta, Insajder

Vlada Srbije: Profesorima fakulteta u blokadi samo deo plata, nova pravila obračuna već od sutra

Predsednica Foruma beogradskih gimnazija Ana Dimitrijević kaže za Insajder da su različita obrazloženja na koji način i šta je plaćeno, kao i da oni uopšte nisu dobili rešenja o zaradi. Dodaje i da se neki direktori "nisu ni udostojili da pokušaju da objasne, već da izvršavaju naređenja ili uputstva koja su dobili od Ministarstva".
"Što se tiče tužbi, ovo je svakako protivzakonito jer mi pritom nismo dobili uopšte rešenja. Pre plate morate potpisati rešenja o zaradi. Mi nismo dobili ni prošli put, ni danas, u velikom broju škola nismo dobili rešenja. Morate potpisati rešenje da biste bili obavešteni o tome kako je obračunata zarada, kad nemate rešenje, nemate pojma šta je neko uračunao u zaradu, tako da je to takođe prekršaj. U mojoj školi konkretno, a mislim i u nekim drugim, direktori su pokušali da objasne šta su oni tu &nbsp;računali, ali to je protivzakonito, to je nekih šest efektivnih sati", govori Ana Dimitrijević.
Sa druge strane, kako objašnjava učiteljica Osnovne škole "Ivo Andrić“ Ivana Cmiljanović Kosovac iz neformalne organizacije “Puls”, situacija u školi u kojoj ona radi je potpuno drugačija.
"Konkretno za moju školu nije leglo ništa, zato što je direktorka rešila da radi isključivo po zakonu, da ne prijavljuje nikakve sate koje su tražili iz Školske uprave, jer je to protivno svakom pravilniku. Ona je poslala da smo mi radili sve vreme, tako da mi konkretno iz naše škole nismo dobili ni dinara za platu. Jedino ćemo možda dobiti te dve hiljade za državni praznik što se dobijalo. Ja nemam uopšte evidenciju da mi je išla danas plata. Tako da očigledno da ćemo mi dobiti nula dinara, zato što direktor koji je rešio da radi po zakonu, onako kako je jedino ispravno - oni to ne žele da uplate", pojasnila je Cmiljanović Kosovac.
Dušan Kokot iz Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije kaže da će tužbe biti podnete, kao i da postoje dve vrste postupaka koje će voditi.&nbsp;
"Jedna je postupak zbog nezakonito umanjene zarade. Podsećam da su zaposleni bili u obustavi rada zbog ugrožene bezbednosti, odnosno na osnovu i stava Vlade Republike Srbije od 20. decembra. Prošle godine kada je nasilno završeno prvo polugodište, znači nismo bili u štrajku, već u obustavi rada, zarada nije mogla i smela biti umanjena bez provođenih postupaka. Pošto postupci nisu bili sprovedeni, potpuno je jasno da je zarada uskraćena i umanjena suprotno zakonu. Zbog umanjene zarade će biti podneta tužba protiv škola. Takođe, tamo gde su direktori saučestvovali u celoj toj priči, odnosno svojom voljom, omogućili državi da umanje zarade praveći liste od plata, onakve kakve ne bi smele biti", izjavio je za Insajder Dušan Kokot.
On je dodao da su stvari &nbsp;sada jasne, isplaćen je drugi deo februara, "jasno je da je država rešila da koristi sva sredstva, prisile, prinude, ne obazirući se previše na zakonske odredbe".
Predsednica Foruma beogradskih gimnazija kaže za Insajder da su razgovarali o tužbama, ali da još čekaju da svima legnu plate. Ipak, sudeći po onim plata koje jesu legle do sada, ona objašnjava, da su i dalje u pitanju različite sume koje su uplaćene na žiro račune prosvetara.
"Nekima je leglo manje, nekima malo više u odnosu na prethodnu uplatu. Direktori su to po svom nahođenju radili kao i prošli put. Nekima je leglo čak više nego što je po uputstvu Ministarstva. Ne znam da li je neko poštovao to uputstvo ili se to proizvoljno računalo. U svakom slučaju, mi sad čekamo da sve članice kod nas dobiju ovaj drugi deo zarade i da se onda dogovorimo šta nam je činiti. Tužbe su, naravno, ideja kako ćemo se odnositi prema ovome", navela je Ana Dimitrijević.
Dušan Kokot komentarišući tužbe, istakao je da ne može da postoji jedinstvena tužba za sve zaposlene, već da će najverovatnije biti podnete na nivou škole.
"Ne mogu biti zajedničke tužbe, zajedničke tužbe eventualno mogu da postoje na nivou škole, a ne može da postoji jedinstvena tužba za sve zaposlene, iz razloga što smo mi zaposleni u školama, a ne u Ministarstvu prosvete. Tako da vi možete kroz sudski postupak jedino da teretite vašeg poslodavca, a neki zaposleni imaju i tri, četiri, pet poslodavaca, zavisno od toga u koliko škola rade. Znači, nekom kome je umanjena plata u dve škole i radi u dve škole, podneće dve tužbe", zaključuje Kokot.
Ivana Cmiljanović Kosovac osvrnula se i na pomoć koju su dobili prosvetni radnici, te je rekla da je sve proteklo po planu.
"Ono što je sigurno jeste da je mreža IT zajednice “Solidarnost za prosvetu” već uveliko ostvarila svoj cilj da spoji donatore sa nastavnicima koji su prijavljeni na tu mrežu i da se uplate već uveliko vrše. Takođe, Fondacija “Alek Kavčić” svoj iznos koji je dogovorila sa predstavnicima srednjih škola uplačuje mnogo brže, par dana po prijavi. U tom smislu prosvetni radnici su dobili pomoć koja je bila planirana", rekla je za Insajder Cmiljanović Kosovac.
Potpredsednik NSPRS Nikola Ćurčin danas je najavio da je <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/sindikat-prosvetarima-ponovo-stizu-umanjene-zarade">prikupljanje dokumentacije za tužbu u procesu.</a>
“To je ogroman posao, a rok zastarevanja je tri godine. Verujem da će oni koji žele da podnesu tužbe, praktično ući u taj proces tužbi", rekao je Ćurčin.
Dodao je i i da će taj sindikat pružiti pravnu podršku svima koji žele da pokrenu tužbe. On je istakao da je "na snazi totalni haos" i nema nekog posebnog kriterijuma, a umanjene zarade dobijaju i oni koji su držali skraćene časove i oni u totalnoj obustavi nastave.&nbsp;
Posle izjave premijera u ostavci Miloša Vučevića i ministarke prosvete Slavice Đukić Dejanović da neće biti isplaćen prvi deo februarske plate prosvetnim radnicima koji štrajkuju - <a href="https://www.insajder.net/teme/kaznjavanje-prosvetara-koji-strajkuju-smanjene-plate-uz-drugacija-objasnjenja">na žiro račune prosvetara legle su različite sume novca. </a>Ovakav, po svemu sudeći nepreciziran model obračunavanja, preneo se i na drugu polovinu plate.
Novinarka Nina Jović

Druga polovina plate prosvetnih radnika: Još uvek nejasan obračun zarade - konkretno obrazloženje izostaje; Najavljeno podnošenje tužbi

Od 280 radnika koji učestvuju u obustavi rada, njih 130 dobilo je proizvoljno umanjene plate, pa su danas sa svojim platnim listićima došli ispred centrale beogradskog Centra za socijalni rad u Ruskoj ulici.&nbsp;
Prema rečima poverenice sindikata Nezavisnost u beogradskom Centru za socijalni rad Jelene Mirković, predstavnici sindikata pokušaće da izdejstvuju punu zaradu za sve zaposlene, kako bi u dobroj volji bili nastavljeni razgovori o zahtevima zaposlenih koji su u obustavi rada.&nbsp;
Od 17 beogradskih opštinskih odeljenja Centra za socijalni rad, samo Lazarevac nije u štrajku, pa su procene da je u štrajku od 250 do 280 zaposlenih.&nbsp;
Njihovi zahtevi usmereni su na povećanje plata, povećanje broja zaposlenih, određivanje normativa jer im se obim posla duplirao, kao i poštovanje Kolektivnog ugovora iz 2019. godine.&nbsp;
Izvor: FoNet&nbsp;

Sindikat: Smanjene plate zaposlenima u Centru za socijalni rad koji protestuju

U saopštenju Udruženje sekretara osnovnih i srednjih škola naglašava da je zarada umanjena i sekretarima, šefovima računovodstva, administrativnim radnicima i pomoćnom tehničkom osoblju.&nbsp;
Udruženje ukazuje da za njih čak nije ni propisan minimum procesa rada, pa se naročito tu ne može razlučiti kojom logikom su se škole vodile za smanjenje njihovih zarada zbog štrajka.&nbsp;
Kao pravnici koji se bave radnim pravom, možemo da anticipiramo da će ishod sporova biti u korist zaposlenih, a na štetu škole, uključujući i kamatu, stoji u saopštenju.
&nbsp;To će proizvesti velike troškove postupka, svaki od sporova iziskivaće i veštačenje, što će dodatno uvećati troškove, a na to se nadovezuju sudske takse i advokatski troškovi i nagrade, dodaje se u saopštenju.&nbsp;
Udruženje smatra da je jedini način da se spreče tužbe zaposlenih da se zaposlenima kojima je zarada umanjena u prvom delu, ovaj iznos vrati kroz drugi deo februarske zarade.&nbsp;
Ocenjuje da je veliki broj zaposlenih u školama koji mogu, izvesno uspešno, tužiti škole i poziva da se to spreči.&nbsp;
Istovremeno Udruženje naglašava da zaposleni do sada već znaju da je u Srbiji izvršeno potpuno neujednačeno postupanje škola kod umanjenja zarada, tako da postoje škole u kojima su svi zaposleni u potpunoj obustavi, a dobili su pun iznos zarade, dok postoje i škole gde su u istoj situaciji zaposleni ostali bez zarade.&nbsp;
U nekim školama zarada je umanjena zasposlenima koji su u zakonitom štrajku, dok u nekim drugim školama nije izvršeno umanjenje u istoj situaciji, ukazuje Udruženje i zaključuje da je neujednačeno postupanje posledica nedostatka propisa, kao i što Ministarstvo i školske uprave nisu izašle sa detaljnim uputstvom kako postupiti u svakoj pojedinačnoj situaciji.
Izvor: FoNet

Udruženje sekretara osnovnih i srednjih škola: Zaposleni najavljuju sudske sporove protiv škola

Kavčić je u video poruci rekao da je se nastavnicima mogu donirati sredstva preko sajta Fondacije, uz napomenu &nbsp;„Solidarnost za nastavnike“.
„Nadam se da ćemo ovim pokazati solidarnost i zahvalnost našim nastavnicima širom Srbije. Svedoci smo nesvakidašnje represije nad nastavnicima u obrazovnom sistemu Republike Srbije, samo zato što su smogli snage da konačno kažu da je sistem truo. U ovom trenutku veliki broj nastavnika u Srbiji ne prima platu“, <a href="https://x.com/FondacijaAK/status/1899077654982115771">poručio je Kavčić u X objavi</a>.
On je pojasnio da se Fondacija priključila prikupljanju pomoći za nastavnike na inicijativu profesora Beogradskog univerziteta i IT sektora.&nbsp;
Kavčić je pozvao nastavnike i njihove delegate da dostave email adrese i imena nastavnika kojima je pomoć potrebna.
Izvor: Insajder

Plate