Kako je najavljeno na tribini, udruženje će predočiti Vladi Srbije nekoliko predloga za "bolju starost najugroženije populacije".
Trenutno je, kako je rečeno, prosečna penzija oko 47 odsto od prosečne zarade u Srbiji.
"Očekujemo da penzija ne zaostaje odnosno da ne bude manja od polovine prosečne zarade", rekao je predsednik Uduženja sindikata penzionera Srbije Milan Grujić.
Naveo je da penzioneri razumeju da Srbija "ima velika iskušenja ekonomske i političke prirode" ali da smatraju da "njihov tretman treba da bude mnogo bolji i dostojanstveniji".
Prema njegovim rečima, penzioneri u Srbiji su "najugroženija populacija koja zaslužuje bolju starost".
"Prvi predlog je vanredno usklađivanje penzije ukoliko dođe na nivo ispod 50 posto prosečne zarade", naveo je jedan od autora monografije "Socijalna sigurnost i budućnost penzionera u Srbiji" Rajko Kosanović.
Kazao je da "treba menjati način usklađivanja penzija" a predlažu i "ukidanje kaznenih poena u slučaju prevremenog odlaska u penziju ne svojom voljom, kada penzioner napuni 65 godina".
Iz Udruženja su istakli i da je važno da se za oko 200.000 starijih od 65 godina koji nemaju nikakva primanja obezbedi "socijalna zaštita" u visini 65 posto minimalne penzije,
Smatraju i da najniža penzija treba bude 65 posto od prosečne penzije.
Predlog je i da u slučaju smrti bračnog druga, 30 posto njegove penzije ostane drugom bračnom drugu.
Traže se i izmene u Zakonu o penzijsko invaliskom osiguran (PIO) u vezi sa strukturom članstva u Upravnom odboru Fonda PIO, a ocenjeno je i da je neprihvatljivo što Fond nema nadzorni odbor.
Svi predlozi će biti formulisani i upućeni Vladi Srbije, posle javnih tribina u 15 najvećih gradova u Srbiji, najavljeno je.
Izvor: Beta

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Udruženje sindikata penzionera Srbije predlaže mere za socijalnu sigurnost penzionera

Otvarajući 17. Olimpijadu sporta, zdravlja i kulture trećeg doba u Vrnjačkoj Banji, Vučević je istakao da "kontinuitet mora biti održan, ne pro forme radi" i da će penzije do kraja godine biti povećane za oko 11 odsto. 	
"Poruka predsednika države i Vlade Srbije je da ćemo do kraja godine povećati penzije za oko 11 posto. U naredne dve godine država će trajno rešiti pitanje penzionera sa najmanjim primanjima. To je drugi zadatak Vlade. A treći zadatak je da vas pozivamo da se uključite u donošenje svih najvažnijih pitanja za državu i društvo", naglasio je Vučević. &nbsp;
Premijer je istakao da penzioneri ne mogu da budu na marginama događanja i da je molba predsednika države i Vlade Srbije da se zajednički donose najvažnije odluke. 	
"Hvala na svemu što ste radili za Srbiju sve ove godine. Da nije bilo vas ne bismo do kraja godine spojili Moravski koridor, Trstenik i Vrnjačku Banju sa auto-putem, da nije bilo vas ne bi Srbija opstala. Hajde da radimo svi zajedno da naša deca i unuci ostanu da rade u Srbiji. To će biti zlatna medalja u najtežoj disciplini, da sačuvamo Srbiju", poručio je Vučević.
Izvor: Tanjug

Vučević: Do kraja godine povećanje penzija za 11 odsto, do 2027. prosečna 650 evra

Istina je da penzioneri za svoja primanja sada mogu da kupe više namirnica, ali se računica menja kada se u sve uključe mesečni računi i druge obaveze iz korpe.
Nije mnogo bolje ni u regionu: značajno više penzije od srpskih imaju u Hrvatskoj i Crnoj Gori, dok su svi ostali susedi prilično ispod proseka Srbije
Penzioneri u poslednjih 15 godina i jesu i nisu dobili na kvalitetu života. Vlast tvrdi da im primanja nikad nisu bila veća, udruženja traže reformu sistema jer kažu da povišice kasne i ne sustižu inflaciju. Kakva ocena može da se da, osim subjektivnog osećaja, zavisi i od grupe podataka koji se sagledavaju, navodi Demostat.
Ako se pođe od prosečne penzije, ona je od 2010. više nego udvostručena – od početnih 19.847 na 45.732 dinara koliko je iznosila u maju ove godine. Ali, pre deceniju i po pokrivala je 59,3 odsto prosečne zarade zaposlenih, a onda je počeo pad, po procentni poen-dva godišnje.
U 2023. imala je najniži nivo – dosezala je do samo 43,9 procenta plate zaposlenih. Nakon poslednjih povišica s kraja prošle i početka ove godine, skor se neznatno popravio pa primanja najstarijih sugrađana od ove godine iznose 45,6 odsto prosečne plate što je još uvek prilično daleko od željenih 60 odsto.
Slično je i sa troškovima života, jer prosečna penzija nikako da savlada čak ni minimalnu potrošačku korpu, dok je tek ove godine uspela da se malo značajnije odlepi od trećine prosečne korpe.
Tako je 2010. prosečan penzioner od svojih primanja mogao da podmiri 71,3 odsto minimalnih troškova a tek 37,6 procenta prosečne potrošnje. Usledile su godine pada kupovne moći, finansijske konsolidacije koja je tokom četiri godine, počev od 2014. smanjila penzije tako da i vlast potvrđuje kako su taj teret penzioneri izneli na svojim plećima. Ali, pare koje su im skinute sa čeka, ne vraća.
Najteže je bilo oko 2017. kada su najstariji od svojih prinadležnosti mogli da pokrije tek 66,1 odsto minimalne ili 34,3 odsto prosečne korpe. U ovoj godini, minimalni paket namirnica i drugih mesečnih obaveza pokriven je do 85,5 a prosečan do 44,2 odsto.
Kupovna moć, ako se sagledava ceo petnaestogodišnji period, na kraju tog razdoblja neznatno se popravila bar kada je reč o osnovnim namirnicama, ne računajući u to komunalne obaveze koje su takođe deo “korpe” a u međuvremenu su značajno poskupele, pa izgleda da je sve opet došlo na isto.
Za prosečnu penziju 2010. godine mogalo je da se kupi 370 kilograma hleba, 371 litar mleka, 60 kilograma svinjskog mesa, 105 kilograma piletine… Te količine su potom značajnije smanjene, pa su u 2017. svedene na 287 kilograma hleba, 272 litra mleka, 49 kilograma svinjetine, 90 kilograma pilećeg mesa.
U ovoj godini, ako se ne računaju druga poskupljenja poput struje i komunalija, situacija je malo bolja, pa se za prosečna primanja dobija 397 kilograma hleba, 309 litara mleka, 62 kilograma svinjskog ili 145 kilograma pilećeg mesa.
Ali, statistika je jedno, a stvarni život obično ima i druge strane medalje. Od ukupno 1,65 miliona penzionera više od 60 odsto, ili preko 990.000 prima penziju koja je ispod republičkog proseka, često i na granici rizika od siromaštva.
Od tog broja, ispod crte 440.000 ima minimalnu ili još manju od nje. Preciznije, minimalac koji iznosi nešto manje od 25.000 dinara i ispod je praga siromaštva, ima 140.000 najstarijih sugrađana, još oko 300.000 prima i od tog iznosa manje. Među njima su uglavnom porodične i invalidske penzije, kao i poljoprivredne koje prima nešto manje od 110.000 ljudi ali je preko 94.000 na minimalcu koji iznosi za tu kategoriju 19.600 dinara.
Ovu tamnu stranu upotpunjuje činjenica da sa svakom novom povišicom, koja za određeni procenat uvećava penzioni ček, raste i raspon između najviših i najnižih primanja. Uz to, iako su penzije tokom decenije i po manje-više rasle, nisu uspevale da sustignu inflaciju.
Udruženja i sindikati penzionera zbog toga traže reformu tog sistema kojom bi se primanja najugroženijih podigla bar iznad granice rizika od siromaštva, ali i obezbedilo da se uvećanje penzija vrši svakog meseca a veže po automatizmu za rast zarada i inflacije. Za sada nema naznaka da će do toga i doći, piše Demostat.
Da većina penzija ne pokriva osnovne ili željene troškove, svedoči i podatak o sve većem broju najstarijih koji i posle odlaska u mirovinu nastavljaju da rade i to uglavnom “na crno”. Prema nekim procenama sindikata, reč je o oko 100.000 ljudi koji na taj način upotpunjuju svoje kućne budžete.
Ako je za utehu, ni zemlje u okruženju nemaju mnogo bolji odnos prema starijim generacijama. Veće penzije od srpskih (390 evra) isplaćuje Hrvatska, 515 evra, sledi je Crna Gora gde nakon poslednjeg povećanja prosek iznosi 511 evra dok su sve ostale zemlje regiona ispod tih iznosa.
U Severnoj Makedoniji je, na primer, 346 evra, u BiH je prosek 320, u Republici Srpskoj 303, Bugarskoj 226 evra. Najpovoljniji odnos penzije prema prosečnoj zaradi zaposlenih je u Crnoj Gori, 64,1 odsto a najniži udeo penzije prema zaradama je u Bugarskoj, 29,0 odsto.
Izvor: Beta

Demostat: Prosečna penzija u Srbiji ne pokriva ni minimalne troškove života

"Očigledno je u pitanju lažna i zlonamerna infomacija, kreirana na profilu koji nije zvaničan profil Republičkog fonda PIO, s ciljem da dovede građane u zabludu i nanese štetu reputaciji Fonda PIO", navedeno je u saopštenju.
Iz <a href="https://insajder.net/prenosimo/pio-fond-promene-u-isplati-penzija-nakon-smrti-korisnika">Fonda PIO</a> zato mole građane da prihvataju isključivo informacije koje dobiju preko zvaničnih profila i kanala komunikacije tog Fonda.
"I ovaj lažni profil, kao i ostale koji plasiraju izmišljene i zlonamerne informacije, prijavljivaćemo nadležnim organima, radi zaštite interesa korisnika i integriteta Fonda PIO2", navedeno je u saopštenju.
Izvor: Beta&nbsp;

PIO fond: Lažna informacija o isplati 6.000 dinara naknade penzionerima

Početkom ove godine, zahvaljujući januarskoj povišici <a href="https://insajder.net/prenosimo/nova-pravila-za-isplatu-penzije-nakon-smrti-korisnika-i-pravo-na-porodicnu-penziju">penzija </a>od 14,8 odsto, učešće je u januaru poraslo na 47,7 odsto, a u februaru na 48,6 odsto.
Gledano po kategorijama, učešće prosečnih primanja penzionera iz kategorije zaposlenih je sa lanjskih januarskih 48,5 odsto u novembru palo na 47,0 odsto, samostalaca sa 43,2 na 41,6 odsto, a najlošije su stajali poljoprivredni penzioneri čije <a href="https://insajder.net/prenosimo/jos-3-6-milijardi-dinara-iz-budzetske-rezerve-srbije-preusmereno-za-isplatu-penzija">prosečne penzije</a> su u januaru 2023. iznosile 19,7 odsto prosečne neto plate da bi u novembru pale na 19,1 odsto.
Situacija je prvih meseci ove godine bolja, ali i dalje samo prosečna primanja penzionera iz kategorije zaposlenih premašuju polovinu proseka radničkih primanja i to učešće je u januaru iznosilo 50,6 odsto a u februaru 51,5 odsto.
Izvor: Tanjug

Učešće prosečne penzije u prosečnoj neto plati u februaru 48,6 odsto

Takođe, pravo na porodičnu penziju članovi porodice više ne ostvaruju od prvog dana nakon smrti penzionera već od prvog dana narednog meseca, objavljeno je u poslednjem broju Glasa osiguranika, glasila Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO).&nbsp;
Navodi se da je <a href="https://insajder.net/prenosimo/pio-fond-promene-u-isplati-penzija-nakon-smrti-korisnika">ovakav način obračuna već postao uobičajen </a>u mnogim evropskim državama, a da se u Srbiji primenjuje od početka ove godine.&nbsp;
Shodno tome, naslednici sada mogu da računaju da se za poslednji mesec života pripadajući iznos ne računa do dana smrti, već poslednja penzija, kao i eventualne novčane naknade, pripada u celokupnom iznosu.&nbsp;
Kako bi članovi porodice preminulog penzionera mogli da naslede neisplaćen iznos, potrebno je da od Fonda PIO zatraže izdavanje potvrde o pripadajućim a neisplaćenim iznosima penzije i novčane naknade.&nbsp;
To je, dodaje se, i prilika za proveru da li je Fond PIO obavešten o smrti penzionera.
Potvrda koju izdaje Fond se zatim koristi u ostavinskom postupku, kako bi se ovi iznosi pripisali imovini umrlog koja je predmet nasleđivanja. Uz pravosnažno rešenje o nasleđivanju, lica koja su određena kao naslednici mogu od Fonda da zatraže isplatu neisplaćenih iznosa na svoj račun, u delu koji im je određen.&nbsp;
Takođe, lice koje je snosilo troškove sahrane umrlog ima mogućnost da podnese zahtev za naknadu pogrebnih troškova a uz zahtev se obavezno prilaže račun za pogrebne usluge i opremu na kome je navedeno ime i prezime osobe koja je snosila troškove, kao i podatak o bankovnom računu na koji treba isplatiti naknadu.&nbsp;
Naknada pogrebnih troškova za ovu godinu iznosi 68.863 dinara, bez obzira kojoj kategoriji penzionera je pripadao, dakle kategoriji zaposlenih, samostalnih delatnosti ili poljoprivrednika.&nbsp;
Kada je reč o novini oko prava na porodičnu penziju, do kraja 2023. godine je to pravo pripadalo od prvog dana nakon smrti penzionera a pošto se od ove godine <a href="https://insajder.net/emisije/debata/debatas03/insajder-debata-ko-je-pojeo-povecanje-penzija-i-sta-sve-podgreva-inflaciju">penzija</a> umrlom isplaćuje za ceo mesec u kom je preminuo, pravo na porodičnu penziju članovi porodice ostvaruju od prvog dana narednog meseca.&nbsp;
To znači, da ako je recimo penzioner umro sredinom aprila, njemu pripada ceo mesečni iznos za april, a članovima porodice se porodična penzija utvrđuje od 1. maja.&nbsp;
Iz Fonda PIO napominju da pravo na porodičnu penziju nema veze sa nasleđivanjem. i da to što je neko određen ili nije određen kao naslednik, ne znači da ima ili nema pravo na porodičnu penziju.&nbsp;
To istovremeno znači i da za podnošenje zahteva za porodičnu penziju nije potrebno rešenje o nasleđivanju.
Izvor: Tanjug

Nova pravila za isplatu penzije nakon smrti korisnika i pravo na porodičnu penziju

Pomenuta povišica rezultat je primene tzv. švajcarske formule plus, a prosečna januarska<a href="https://insajder.net/prenosimo/jos-3-6-milijardi-dinara-iz-budzetske-rezerve-srbije-preusmereno-za-isplatu-penzija"> penzija</a> će nakon usklađivanja iznositi oko 45.775 dinara.&nbsp;
Iz Fonda PIO su naveli da je uredbom o uslovima, visini, obuhvatu korisnika penzija i dinamici isplate novčanog iznosa kao uvećanja uz penziju, koju je Vlada Srbije donela 7. decembra, propisano da se novčani iznos kao uvećanje uz penziju isplaćuje korisnicima starosne, prevremene starosne, invalidske i porodične penzije koja od decembra 2023. do novembra 2024. godine ne prelazi iznos od 51.618,14 dinara.&nbsp;
U navedenom periodu novčani iznos će se isplaćivati, kao i do sada, mesečno uz penziju.
Izvor: Tanjug

Fond PIO: Januarske penzije uvećane za 14,8 odsto stižu u februaru

Prethodno je za <a href="https://insajder.net/prenosimo/mali-nece-biti-povecana-minimalna-cena-rada-za-ovu-godinu-visak-u-budzetu-na-povecanje-plata-i-penzija">isplatu penzija</a>, odnosno dotacije PIO fondu, Ministarstvu finansija iz tekuće budžetske rezerve preusmereno 20 milijardi dinara (oko 170,7 miliona evra).
Veći deo ovog novca je preuzet od drugih korisnika budžetskih sredstava, odnosno prvobitno je bio namenjen za druge programe i politike, ali pošto (verovatno) neće biti utrošen prebacuje se u tekuću budžetsku rezervu, a potom preusmerava Ministarstvu finansija za dotacije organizacijama za obavezno socijalno osiguranje (odnosno programsku aktivnost podrška za isplatu nedostajućih sredstava za penzije), piše Nova ekonomija.
U 2023. godini je u budžetu prvobitno za dotacije za isplatu penzija u bilo namenjeno oko 156,3 milijardi dinara a rebalansom iz septembra je taj iznos smanjen na 130,5 milijardi dinara. Sada se za dotacije za isplatu penzija dodaje novac iz budžetske rezerve.
Profesor Ekosnomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić ocenio je ranije za Novu ekonomiju da je vanredni transfer od 20 milijardi dinara gotovo sigurno izazvan vanrednim povećanjem penzija od 5,5 odsto (iz oktobra ove godine), kao i da je moguće da su rashodi penzijskog fonda u prvih devet meseci bili veći nego što je planirano, ili da su budžetski prihodi bili slabiji od prvobitnih projekcija.
On takođe smatra da to vanredno povećanje penzija nije bilo ekonomski opravdano i da je "verovatno bilo motvisano političkim, predizbornim razlozima".
Izvor: Beta

Još 3,6 milijardi dinara iz budžetske rezerve Srbije preusmereno za isplatu penzija

Za žene se granica za odlazak u <a href="https://insajder.net/teme/penzije-na-srpski-i-francuski-nacin-video">starosnu penziju</a> od januara pomera za dva meseca, na godini 63 godine i osam meseci života i najmanje 15 godina staža osiguranja. 
 
 Za muškarace i dalje važe isti uslovi – 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja. 
 
 Pomeranje starosnog uslova za žene je sve do 2032. godine kada će uslovi za oba pola biti izjednačeni, 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja. 
 
 Osiguranici oba pola mogu ostvariti pravo na <a href="https://insajder.net/najava/male-velike-price-glas-ljudi-bez-penzije-if95weu2">penziju</a> i ukoliko imaju navršenih 45 godina staža osiguranja, bez obzira na godine života. 
 
 Za ostvarivanje prava na prevremenu starosnu penziju od naredne godine završava se prelazni period, odnosno pomeranje uslova za žene pa će od 1. januara 2024. godine za oba pola za ostvarivanje ovog prava biti potrebno 40 godina staža i 60 godina života. 
 
 U tom slučaju penzija se trajno umanjuje za 0,34 odsto za svaki mesec pre navršenih godina života propisanih za sticanje prava na starosnu penziju u toj kalendarskoj godini, a maksimalno 20,4 odsto.
Izvor: Beta

U Srbiji od 2024. godine novi uslovi za penzionisanje

Granica za odlazak u starosnu penziju kod žena pomera se za dva meseca, tako da je uslov za žene u sledećoj godini 63 godine i osam meseci života i najmanje 15 godina staža osiguranja. &nbsp;
Kod muškaraca i dalje važe isti uslovi - 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja, objavio je Fond na društvenim mrežama. &nbsp;
Kako se navodi, zakon propisuje pomeranje starosnog uslova za žene sve do 2032. godine, kada će uslovi za oba pola biti izjednačeni - 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja. &nbsp;
Osiguranici oba pola mogu ostvariti pravo na penziju i ukoliko imaju navršenih 45 godina staža osiguranja, bez obzira na godine života. &nbsp;
Za ostvarivanje prava na prevremenu starosnu penziju od naredne godine završava se prelazni period, odnosno pomeranje uslova za žene, pa će od 1. januara za oba pola za ostvarivanje tog prava biti potrebno 40 godina staža i 60 godina života. &nbsp;
U tom slučaju penzija se trajno umanjuje za 0,34 odsto za svaki mesec pre navršenih godina života propisanih za sticanje prava na starosnu penziju u toj kalendarskoj godini, a maksimalno 20,4 odsto.
Izvor: FoNet

Penzioneri