"Neka se pripremaju. Kad će da budu, onda kad nenadležna predmetna institucija to bude potpisala", rekao je <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/vucic-o-studentskom-zahtevu-necete-dugo-cekati-izbori-ce-biti-kad-nenadlezna-institucija-to-potpise?amp=1">Vučić za Radio-televiziju Srbije (RTS).</a>&nbsp; <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/vucic-ce-mozda-ispuniti-zahtev-studenata-ako-mu-se-direktno-obrate-predstavnici-vlasti-i-dalje-neodredeni-oko-raspisivanja-vanrednih-izbora">Predsednica Skupštine Ana Brnabić</a> takođe se oglasila povodom mogućnosti da Vučić raspiše izbore, ističući da je ključno da mu se studenti direktno obrate. Gostujući na televiziji Pink, ocenila je da postoji šansa da Vučić “izađe u susret“ studentima, ali da nije u redu, kako navodi, &nbsp;što su ga nazivali "nenadležnom predmetnom institucijom". "Pokazali su potpuni nedostatak političke pameti, sprdali su se sa jedinim čovekom koji je nadležan da ispuni njihov ultimativni zahtev, a to su izbori", kazala je Brnabić. Studenti Prirodno-matematičkog fakulteta (PMF) u Novom Sadu za Insajder kažu da su do odluke o izlasku na izbore došli jer veruju da je politička artikulacija studentskog pokreta jedini put ka ispunjenju zahteva. “Studenti su odlučni da učestvuju na izborima, iako smatraju da se uslovi za njih nisu promenili. Svesni su da su izborne krađe, kako pre samog procesa, tako i tokom glasanja, gotovo izvesne. Ipak, s optimizmom i odlučnošću ulažu napore da na sve moguće načine spreče nepravilnosti. Iako znaju da se te nepravilnosti mogu suzbiti samo u ograničenoj meri, optimizam ne jenjava. Dosadašnja borba pokazala je da ono što je nekada delovalo kao nemoguće može postati istorijska prekretnica”, navode studenti PMF-a. Dodaju i da rade na mehanizmima koji bi obezbedili bolje izborne uslove, kako bi se građanima omogućilo da na fer način odlučuju o budućnosti. “Radimo intenzivno na edukaciji kontrolora i posmatrača, kako bismo obezbedili što poštenije uslove za glasanje. Nema odustajanja, borimo se do kraja. Strategije i dokumenti svakodnevno se razvijaju, a međuuniverzitetski sastanci postali su redovna i značajna praksa. Takođe, ističemo da se ne obaziremo na izjave i postupke onih koji nisu nadležni, &nbsp;takve poruke ne skreću naš fokus i ne menjaju naš pravac. Kao i prvog dana blokada, studenti poručuju - nema predaje dok se zahtevi ne ispune”, istakli su studenti PMF-a.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20250418220448_022bfd98540d8825fbc5f30aca8ab75c1f10b1cf40aa1d8988ca74e8b23c7bc8.jpg" data-media-id="editor_2" data-image-id="20250418220448_022bfd98540d8825fbc5f30aca8ab75c1f10b1cf40aa1d8988ca74e8b23c7bc8" data-rendition-name="original" width="4032" height="3024" loading="lazy" alt="Studenti, doček, Novi Sad, Tura do Strazbura"> <figcaption>Doček studenata biciklista ispred Rektorata u Novom Sadu Foto: Teodora Ćulibrk</figcaption> </figure>  Studentkinja Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, Tatjana Rašić, istakla je da su ona i njene kolege u jednom trenutku postali svesni da, uprkos masovnim protestima, njihovi zahtevi neće biti ispunjeni. Zato je, kako kaže, logičan naredni korak bio postavljanje zahteva za vanredne parlamentarne izbore. “Shvatili smo da nekim normalnim putem, putem samih zahteva do ispunjenja neće doći. Prirodno je došlo do te ideje parlamentarnih izbora i dalje glasamo kojim tačno ćemo putem ići. To će biti jedna izborna lista koju će studenti, kao najveći pokret trenutno u Srbiji podržati i to će prosto biti poziv svim građanima koji su udruženi u ovoj borbi, kojima je dosta laži, kriminala, manipulacija, krađa i svega što se dešava trenutno u državi. Mi zaista želimo da se vratimo na fakultete, ali i dalje ne u ovim uslovima. Mislimo da je trenutno u državi situacija takva da i dalje doprinosimo da to može da se popravi, a sve dok imamo utisak da možemo nešto da uradimo, prosto istrajaćemo u ovoj borbi”, rekla je Rašić.&nbsp; Studenti sa kojima smo razgovarali, uvereni su da će vanredni izbori biti raspisani. Za sada, međutim, ostaje nepoznato kada bi potencijalni izbori mogli da budu raspisani, a rešenje za izlazak iz političke krize se ne nazire. Dok predstavnici vlasti naglašavaju potrebu za dijalogom i održavaju sastanke sa rektorom Univerziteta u Beogradu Vladanom Đokićem, čini se da ni na tom planu nema vidljivih pomaka. Naime, nakon t<a href="https://www.insajder.net/teme/dokic-posle-sastanka-uredbe-i-dalje-ostaju-na-snazi-zakljucaka-nema">rećeg sastanka predsednika Vlade Srbije Đura Macuta i rektora Đokića,</a> rektor je saopštio da sa tog sastanka nije donet nijedan zaključak.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20250509190512_f30f30b19dab6c531345f262181ee028829059235d4aa19244711faa8a7994d2.jpg" data-media-id="editor_4" data-image-id="20250509190512_f30f30b19dab6c531345f262181ee028829059235d4aa19244711faa8a7994d2" data-rendition-name="original" width="4000" height="3000" loading="lazy" alt="Loznica protest Marš na Drinu"> <figcaption>Protest Marš na Drinu u Loznici, foto: Insajder/Maja Repić</figcaption> </figure>  Dok se sastanci odvijaju, a pitanje parlamentarnih izbora i dalje ostaje otvoreno između vlasti i opozicije, studenti nastavljaju sa protestima. U petak su organizovali još jedan skup — ovog puta u <a href="https://www.insajder.net/teme/protest-mars-na-drinu-u-loznici-studenti-za-sutra-najavljuju-odlazak-u-gornje-nedeljice-video">Loznici</a>, na Dan pobede nad fašizmom. Na dan kada je obeležena kapitulacija nacističke Nemačke 1945. godine i završetak Drugog svetskog rata u Evropi, studenti su poručili da i danas vode borbu za slobodu i pravdu. Na protestu u Loznici <a href="https://www.insajder.net/teme/protest-mars-na-drinu-u-loznici-studenti-za-sutra-najavljuju-odlazak-u-gornje-nedeljice-video">student Ognjen Perić poručio je za Insajder</a> da je društvo shvatilo kako studenti nisu pasivni posmatrači, već da itekako umeju da deluju.&nbsp; “Ja mislim da je ključna stvar podizanje svesti ljudima da se nešto dešava, da postoji kontra od onoga što vidimo u masovnim medijima, onoga što nam se plasira, postoji neka suprotnost, postoji nešto svetlo i ljudi su postali svesni da ipak nismo neka pasivna grupa. Ne samo mi studenti, nego kao celokupno društvo nismo neka pasivna masa, već umemo da delujemo”, rekao je Perić za Insajder. Kao i na svaki prethodni i na ovaj protest studenti i maturanti srednjih škola dolazili su peške, ali i biciklima. Međutim, studenti nisu ostali samo unutar granica Srbije, svoju borbu preneli su i van države. Prošlog meseca biciklistička <a href="https://www.insajder.net/teme/insajder-dokument-tura-do-strazbura-video">tura do Strazbura</a> okupila je studente koji su na put dug 1.400 kilometara krenuli iz Novog Sada, nazvavši ga "putem pravde" - 80 studenata je za 12 dana prešlo šest evropskih država i 15 velikih gradova. Njihova poruka Evropi i svetu bila je jasna - “Ne vozimo ka Evropi da bismo pobegli iz Srbije. Vozimo da bismo je vratili.“ Nekoliko dana kasnije, Novi Sad je ispratio još jednu grupu — pet studentkinja i 16 studenata iz više gradova Srbije, koji su krenuli na <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/studenti-trkaci-iz-beograda-krenuli-stafetni-maraton-do-brisela">štafetni ultramaraton od Novog Sada do Brisela</a>. Na tom putu dugom 1.933 kilometra, koji traje 18 dana, cilj im je da stignu na sednicu Evropskog parlamenta, gde će se raspravljati o situaciji u Srbiji. Uz jasne zahteve i podršku građana, studenti u blokadi poručuju da ostaju istrajni sve dok njihovi ciljevi ne budu ispunjeni. Iako izostaju konkretni odgovori vlasti, studenti naglašavaju da su spremni da nastave borbu i preduzmu nove korake, kako bi, zajedno sa građanima, dobili priliku da odlučuju o svojoj budućnosti. Novinarka Teodora Ćulibrk

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Izbori ili ništa: Studenti ne odustaju

Socijalistička partija pokrenula je svoju izbornu kampanju 12. aprila u podne, u simboličnom trenutku.
Početni događaj na Trgu Skenderbeg imao je binu osmišljenu tako da podseća na zastavu EU sa 12 zvezdica, ističući glavnu poruku partije - da je evropska integracija njen osnovni politički cilj.&nbsp;
Slogan kampanje partije "Albanija 2030. u EU", dodatno je potvrdio tu poruku, navodi DW.
"Samo mi držimo evropsku budućnost Albanije u svojim rukama", izjavio je albanski premijer, pozivajući glasače da podrže SP, koju opisuje kao jedinu političku snagu sposobnu da ostvari članstvo u EU.
U međuvremenu, opozicija je podeljena, sa Demokratskom partijom (DP) kao drugom najjačom političkom snagom, uz niz manjih partija i pokreta.
"Predstojeće glasanje se smatra odlučujućim trenutkom za demokratski put Albanije, njenu posvećenost borbi protiv korupcije i dugogodišnju težnju ka članstvu u EU", prenosi Dojče vele (DW).
Međutim, politički analitičari tvrde da je <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/albanija-otvorila-jos-jedan-klaster-u-pregovorima-s-eu">članstvo u EU</a> prvenstveno tehnički proces zasnovan na ispunjavanju konkretnih kriterijuma koje postavlja Brisel, a koji prevazilaze političke slogane i zahtevaju održive institucionalne reforme.
"Ovo je najjača koalicija koju je Albanija videla u poslednje 32 godine", izjavio je u martu Salji Beriša, bivši premijer i lider Demokratske partije, predstavljajući Alijansu za veličanstvenu Albaniju - savez opozicionih partija.
Iako je<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/bivsi-predsednik-i-premijer-albanije-sali-berisa-optuzen-za-korupciju"> Berišino puštanje iz kućnog pritvora</a>, nakon što je albansko pravosuđe protiv njega podiglo optužnicu za korupciju, kratkoročno revitalizovalo bazu DP, bivši premijer ostaje pod istragom u zemlji i pod sankcijama SAD i Velike Britanije zbog korupcije i podrivanja demokratije, što ograničava njegov kredibilitet na međunarodnoj sceni.
Berišin saveznik Iljir Meta, bivši predsednik i lider Partije slobode, ostaje u pritvoru nakon što je uhapšen 2024. godine pod optužbama za korupciju i pranje novca.
Beriša je više puta tokom kampanje govorio je da će, ukoliko dođe na vlast, Albanija izaći iz Otvorenog Balkana, inicijative čiji su protagonisti albanski premijer Edi Rama i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, jer je kako tvrdi, ta inicijativa nanela štetu lokalnim preduzetnicima, posebno poljoprivrednicima, u neravnopravnoj konkurenciji sa trgovcima iz drugih zemalja, prenosi Balkan veb.
U političkom pejzažu u kom već dugo dominiraju SP i DP, nekoliko novih stranaka ušlo je u trku, nadajući se da će ponuditi reformsku alternativu.
Među osam partija i tri koalicije, koliko ih učestvuje na izborima, nalaze se i Pokret Zajedno, levičarski pokret sa korenima u građanskom aktivizmu, stranka Prilika, koju predvodi preduzetnik i bivši poslanik Agron Šehaj, stranka Albanija može, stranka Otadžbina, Evroatlantska koalicija, koalicija Prava za razvoj, Socijaldemokratska partija, Albanska nacionalna alijansa i Alijansa nova Albanija.&nbsp;
Nedavne izmene izbornog zakona uvele su oblik preferencijalnog glasanja, koji omogućava biračima da iskažu preferenciju za kandidate unutar liste neke partije.
Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, glasanje će se odvijati na 5.050 biračkih mesta.
Ukupno 3,7 miliona albanskih građana ima pravo glasa, a u glasanju će prvi put učestvovati i dijaspora.
Albanian post navodi da će iz inostranstva glasati oko 245 hiljada birača, da će se prema glasačkim kutijama po prvi put uputiti oko 114 hiljada birača i da će 1.081 biraču biti zabranjeno glasanje.
Ukupno 2.046 kandidata, odnosno 186 kandidata iz svake izborne jedinice, takmiči se za 140 mesta u parlamentu.
<h2>CIK Albanije: Izlaznost na parlamentarnim zborima do 14 časova 29,53 odsto</h2>
Centralna izborna komisija (CIK) Albanije objavila je podatak da izlaznost na parlamentarnim izborima do 14 časova iznosi 29,53 odsto, javlja albanski Top čenel.&nbsp;
Od trenutka kada su otvorena biračka mesta širom zemlje, prijavljeno je da je glasalo 29,53 odsto birača, na osnovu izveštaja sa 2.276 biračkih mesta koja su dostavila informacije CIK-u.
U poređenju sa izlaznošću na lokalnim izborima pre dve godine, zabeležen je porast od oko 2,2 odsto, dok je na parlamentarnim izborima pre četiri godine izlaznost do 14 časova iznosila 35,62 procenata.
Do 11 časova bila je zabeležena relativno niska izlaznost birača, a prema podacima Centralne izborne komisije prosečna izlasnost do tog vremena je 17,34 odsto.
Na poslednjim izborima 2021. godine, izlaznost je u ovom periodu bila 20,81 odsto, preneo je Albanian post.
Do sada, Tirana ima najveću izlaznost birača sa 19,26 odsto, dok region Valone ostaje sa najnižom izlaznošću birača od 12,61 odsto.
U Tirani je do 11.00 sati glasalo 107.598 birača.
Jutros u 7.00 časova u Albaniji su otvorena biračka mesta za parlamentarne izbore u toj zemlji, na kojima pravo glasa ima ukupno 3,7 miliona građana, a u glasanju prvi put učestvuje i dijaspora.
Albanian post navodi da će iz inostranstva glasati oko 245.000 birača a da će se prema glasačkim kutijama po prvi put uputiti oko 114.000 birača.
Ukupno 2.046 kandidata, odnosno 186 kandidata iz svake izborne jedinice, takmiči se za 140 mesta u parlamentu.
Izvor: Tanjug

Prenosimo

Albanija danas bira novi parlament, Edi Rama želi četvrti uzastopni mandat

Blizu pola godine studenti u blokadi ovo poručuju vlastima. Oni odgovaraju- zahtevi su ispunjeni. U tom nerazumevanju i međuprostoru, javljale su se ideje i potrebe za političkom artikulacijom. I - desila se. Studenti poručuju da veruju da je demokratija jedini ispravan način za rešavanje političke krize, stoga pozivaju, kako kažu, narod <a href="https://www.insajder.net/teme/student-ftn-a-lista-koju-podrzimo-ima-sansu-probudili-smo-apstinente">da podrži listu kojoj će dati svoje poverenje</a>. Na toj listi, pojašnjavaju za Insajder, neće biti studenata.
“Formiranje liste je i dalje u toku, ali pravila za to ko može da se nađe na listi, a ko ne može - postoje. To ne bi smeli da budu funkcioneri vlasti, ne bi smeli da budu ljudi koji su na visokim funkcijama u političkim strankama. To moraju da budu stručnjaci i najbitnije: to moraju da budu ljudi koji podržavaju studente”, kaže za Insajder student Pravnog fakulteta u Novom Sadu Stevan Vujačić.
Nakon zahteva za izborima, iz vlasti bez preciziranja da li će ih i biti. Poslanik Srpske napredne stranke <a href="https://www.insajder.net/teme/dukanovic-o-raspisivanju-izbora-ne-znam-sto-bi-drzava-izlazila-u-susret-studentima">Vladimir Đukanović stava je da ne zna zašto bi država izlazila u susret zahtevima studenata</a>. Za Insajder kaže da on na takve zahteve ne bi obraćao pažnju. U svojstvenom tonu obratila se studentima i predsednica Narodne skupštine, dok lider Socijalista ima jasan stav.
"Sve je od početka bila politika. Sramota je da i danas, kada je sve to očigledno, obmanjuju ljude pričom o ispunjavanju zahteva koje menjaju i dopunjuju svaki dan i koji su sada počeli jedni druge da potiru (npr. izaberite Savet REM, ali istovremeno odmah raspustite Skupštinu?!?). Konačno, dragi blokaderi - što se izbora tiče, batalite saopštenja za javnost, već se javite predmetnoj (ne)nadležnoj instituciji", napisala je na mreži X predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić.
“Srbiji je potrebna politička stabilnost, Srbiji je potreban nastavak ekonomskog razvoja. U svakom slučaju, po mom mišljenju, nema razloga za bilo kakve vanredne parlamentarne izbore. Vlada ima stabilnu parlamentarnu većinu”, rekao je gostujući na TV Pink ministar unutrašnjih poslova i lider SPS-a Ivica Dačić.
Parlamentarna opozicija uglavnom pojedinačno jednoglasna. Zeleno-levi front podržava najavljeno političko organizovanje studenata u blokadi i njihov zahtev za vanrednim izborima. Podrška i od Ekološkog ustanka i Demokratske stranke koja uz podršku nudi i pomoć univerzitetsko-studentskoj listi bez kandidovanja svoje. Narodni pokret Srbije navodi da podržava i snažno stoji iza zahteva, a POKS pozdravlja zahtev studenata, ali poziva na formiranje prelazne Vlade. Nestorovićeva Mi-snaga naroda stoji uz odluku da se ide na izbore, ali uz listu samo ukoliko im se dopadne politička platforma.
“Što se tiče opozicije - nama je drago što je ona stala iza nas, što mi nismo zapravo morali da stanemo iza njih, što svakako ne bismo ni uradili. Sa druge strane, način na koji opozicija dalje može da pomogne jeste da nam ustupi kontrolore na biračkim mestima, kao i predsednika biračkih odbora. To su neki načini na koje bi opozicija mogla da nam pomogne i takođe na neki način da ne stoji nama na putu, nego da stoji iza nas”, kaže student Vujačić za Insajder
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FE7p0iYvb2wM&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Prema članu 109 Ustava, predsednik Republike može, na obrazloženi predlog Vlade, raspustiti Narodnu skupštinu. Istovremeno sa raspuštanjem Narodne skupštine predsednik Republike raspisuje izbore za narodne poslanike, tako da se izbori okončaju najkasnije za 60 dana od dana raspisivanja. Tako stoji u najvišem pravnom aktu. U praksi - ostaje pitanje političke volje i nerešenih izbornih uslova.
Novinarka Teodora Vasiljević

parlamentarni izbori

Izbori ili ništa: Studenti ne odustaju

Albanija danas bira novi parlament, Edi Rama želi četvrti uzastopni mandat

Novi izbori između političke volje i nerešenih izbornih uslova (VIDEO)