Katedrala je otvorila svoja vrata krajem 2024. godine nakon detaljnog renoviranja posle požara u kojem je oštećena pet godina ranije, a kako je naveo rektor katedrale, monsinjor Olivije Ribado Dima, trenutno je najposećeniji spomenik u Francuskoj, prenosi list "Tribin dimanš". 	
<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/ponovo-otvorena-katedrala-notr-dam-foto-video">Notr-Dam je od 16. decembra prošle godine do 30. juna ove godine posetilo 6,02 miliona ljudi</a>, što je u proseku 35.000 posetilaca dnevno. 	Kako navodi list, ako se ovakva posećenost nastavi i u drugoj polovini godine, broj posetilaca katedrale u 2025. godini mogao bi da se približi brojci od 12 miliona, čime bi u tom smislu prestigla baziliku Sakr ker na Monmartru, pariski Luvr, kao i dvorac Versaj i Ajfelov toranj. 	
Pre nego što je požar opustošio katedralu 15. aprila 2019. godine, godišnje ju je posećivalo oko 11 miliona ljudi, kazao je biskup Ribado Dima. 	
Kako je saopšteno iz Nacionalnog centra za spomenike (CMN), ture obilaska katedrale ponovo će početi od 20. septembra, prenela je BFM TV.
izvor: Tanjug

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Notr-Dam od ponovnog otvaranja posetilo više od šest miliona ljudi

Ove mere administracije su strože nego one koje su danas na snazi, prvog dana protesta, kada će biti otkazano četvrtina letova na pariskim aerodromima, javlja francuska televizija BFM.
U Nici, trećem po veličini francuskom aerodromu, u petak će, kao i danas, biti otkazana polovina planiranih letova.
Aerodrom "Bove", koji je poznat po "low cost" letovima, takođe će morati da smanji broj letova za 40 odsto, precizirala je DGAC u saopštenju.
Osim Nice, jug Francuske će biti posebno pogođen, jer će kompanije morati da otkažu 30 odsto svojih letova u Lionu, Marseju, Monpeljeu, kao i na korzičkim aerodromima.
Saobraćaj je danas ozbiljno poremećen na pariskim aerodromima i u južnoj Francuskoj, nakon što su dva sindikata kontrolora letenja pozvala na štrajk zbog uslova rada.
Ministar saobraćaja Filip Tabaro je u sredu odbio da prihvati zahteve sindikata, koje je označio kao "manjinske" i "neprihvatljive", kao i odluku da se štrajk održi baš u trenutku kada počinju veliki letnji odlasci.
Sindikati su ukazali na "nedostatak radne snage, koji je odgovoran za kašnjenja tokom leta", kao i na "zastarelu opremu" i "toksični menadžment" koji je nespojiv sa potrebom za sigurnošću i smirenosti u ovom sektoru, ali najveći sindikat, SNCTA, ipak nije podržao štrajk.
Izvor: Tanjug

Štrajk kontrolora letenja u Parizu, avio-saobraćaj smanjen za 40 odsto

"Nalazimo se u pretećem, politički užasnom kontekstu. Po prvi put posle puno godina, naša prava su zaista ugrožena", rekla je Žilija Torle, predsednica SOS Homofobije, u blizini muzeja Luvr.
"Moramo da se ujedinimo, svi mi, lezbijke, kvir osobe, transrodne osobe, gejevi...", &nbsp;dodala je ona.
Na čelu povorke je veliki transparent sa natpisom "Protiv reakcionarne internacionale", dok su okupljeni rekli da zabrinuto posmatraju šta se dešava u SAD, Mađarskoj, Italiji i Rusiji.
Učesnici su dodali da je kontekst težak, jer je u porastu transfobija na međunarodnom nivou, navodeći kao primer pokušaj zabrane Marša ponosa u Budimpešti koji je ipak u toku.
Pariski prajd, u organizaciji Inter-LGBT-a, organizacije koji obuhvata oko 50 udruženja, završiće se tokom dana koncertnim nastupima raznih umetnika.
Izvor: Beta

U Parizu počela Parada ponosa, obeležena osudom rastuće homofobije

“Ulice su potpuno pod kontrolom i nema više tragova nereda koji su se dogodili za vikend. Ti neredi jesu bili jako veliki, jer je desetine hiljada ljudi izašlo na ulice da proslavi prvu titulu šampiona Evrope. Scene proslave su se, na žalost, preplitale i sa scenama nasilja. Bilo je paljenja automobila, pljački, vrlo ozbiljnih sukoba sa policijom. Policija je rasporedila negde oko pet i po hiljada svojih pripadnika, što znači da su oni prepoznali rizik od nereda i pokušali da obezbede javni red i mir”, kaže Letić.
Dodaje da sva materijalna šteta koja je nastala usled nereda, kao i sukobi, ukazuju na relativno ograničene rezultate nastojanja policije da održi javni red i mir. To, šire gledano, ukazuje na krhkost društvenog sklada u Francuskoj, a Letić podseća da to nije prvi put da na ulicama Pariza i ostalih francuskih gradova bude <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/francuska-policija-dve-osobe-poginule-tokom-slavlja-psz-a-vise-od-400-uhapsenih">sukoba i nasilja.</a>
“Vrlo često dolazi do sukoba na ulicama Pariza, raznim povodom. Ti povodi mogu biti i političke prirode, mogu biti i sportske, kao što je to sada bio slučaj. To je, da kažemo, deo jedne dobro poznate društveno-političke dinamike u Francuskoj. U ovom konkretnom slučaju uz pristalice kluba izašao je veliki broj delikvenata, ali i brojni marginalizovani pojedinci i grupacije koji su iskoristili ovu situaciju da izraze svoje nezadovoljstvo svojim sopstvenim položajem i, šire gledano, stanjem u francuskom društvu. Uzroci se mogu tražiti u socijalnom nezadovoljstvu. U Francuskoj je dosta dugo na delu jedna vrsta stagnacije kupovne moći i životnog standarda, a takođe postoje brojne tenzije između onih delova društva koji dolaze iz imigrantskih porodica i onih, da kažemo, autohtonih Francuza. U ovim sukobima najviše su učestvovali mladi ljudi koji su došli iz predgrađa Pariza, što nije ništa novo”, navodi Letić. 
 

&nbsp;
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FIWvBeEi0plI&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
 
Društveno raslojavanje i velike rasne razlike su, napominje sagovornik "Sveta i mi", vidljive u Francuskoj, uprkos tome što je ta država poznata po svojoj darežljivoj socijalnoj politici. Naglašava i da je u Francuskoj na delu vrlo inkluzivni društveni model, gde sve rasne, etničke i socijalne razlike pokušavaju da se izbriṣ̌u nekim univerzalnim i republikanskim principima.
“Međutim, realnost je malo drugačija, ovde postoji čitav pluralizam društvenih grupa na socijalnom, etničkom i verskom planu i tenzije između tih društvenih grupa i njihovo nepoverenje prema francuskoj državi i institucijama traju već godinama. Ja mislim da postoji jedno odsustvo ozbiljne strategije francuske države da se uhvati u koštac sa ovim problemima, jer su mere uglavnom dosta fragmentirane i one osciliraju između policijske represije i delovanja kako bi se ublažile neke posledice ovih uzroka. Kada su bili veliki sukobi 2005. i 2006. godine u predgrađima Pariza i drugih velikih gradova, reakcija države jeste bila dosta robusna, ali i finansijski vrlo izdašna. Tada su uloženi veliki novci, velika sredstva u predgrađa velikih gradova, ali ostavlja se jedno vrlo otvoreno pitanje da li ulepšavanje predgrađa zapravo otklanja uzroke ovih problema”, rekao je u emisiji "Svet i mi" politikolog Nikola Letić.
Izvor: Insajder

Teme

Politikolog Letić o neredima u Parizu: Francuska nema strategiju za rešavanje društvenih tenzija (VIDEO)

Za sada niko nije preuzeo odgovornost.
Na snimku nadzorne kamere kod Spomenika Holokaustu vidi se osoba u crnom kako pred zoru ispisuje grafite.
Ministar unutrašnjih poslova Bruno Retajo je na društvenoj mreži Iks (X) napisao da je "duboko zgrožen tim gnusnim postupcima usmerenim na jevrejsku zajednicu".
Ministar je u petak tražio pojačanje obezbeđenja jevrejske zajednice tokom praznika Šavuot koji traje od sutra do utorka uveče. On je to objasnio posebno tenzijama na Bliskom istoku i pozvao na "kontinuiranu izuzetnu budnost, naročito na javnim skupovima i verskim mestima".
Naveo je da je "jevrejska zajednica izložena antisemitskim aktima koji predstavljaju više od 60 odsto antireligijskih akata".
Gradonačelnica Pariza An Idalog je takođe osudila te napade i ukazala da "za antisemitizam nema mesta u Parizu ni u Francuskoj".
Francuska je dom najveće jevrejske zajednice u Evropi, a po podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, u Francuskoj je 2024. godine zabeleženo 1.570 antisemitskih akata.
Izvor: Beta / AFP

Zelena farba bačena u Parizu na Spomenik Holokaustu, sinagoge i restoran

Ova četiri toma poticala su iz biblioteke Pjera Broseta, industrijalca i bibliofila, koja je bila na prodaji u aukcijskoj kući Kristis, prenosi BFM TV.&nbsp;
Izdanje datira iz 1750-ih godina, sa gravurama koje je radio Žan-Batist Udri, a ručno su uvezani i kolorisani 1782. godine kako bi bili poklonjeni Mariji Fjodorovnoj, budućoj carici Rusije.&nbsp;
Te godine, carević Pavle Petrovič, budući car Pavle I i njegova supruga Marija Fjodorovna (rođena kao Sofija Doroteja od Virtemberga) boravili su u Parizu tokom evropske turneje. &nbsp;
Basne je tom prilikom dobila na poklon ili ih je možda kupila.&nbsp;
Knjiga koju je Kristis označio kao najlepši primerak romana "Nađa" autora Andrea Bretona, uvezana za pesnika Renea Šara sa umetnutim rukopisnim pismom same Nađe (pravim imenom Leona Delkur), prodata je za 352.800 evra.&nbsp;
Primerak "Madam Bovari" sa posvetom Gistava Flobera upućenom Aleksandru Dimi prodat je za 214.200 evra.
Izvor: Tanjug

Primerak "Basni" Lafontena prodat na aukciji u Parizu za 378.000 evra

Gvozdena dama, kako Parižani nazivaju Ajfelovu kulu, izgrađena je za potrebe Svetske izložbe u Parizu za samo dve godine, dva meseca i pet dana, između 1887. i 1889. godine, a postala je simbol inženjerskog i arhitektonskog dostignuća tog vremena.
Iako je danas jedan od najpoznatijih spomenika kulture u svetu, kula inženjera Gustava Ajfela trebalo je da u najstrožem centru Pariza stoji samo 20 godina, ali je opstala tako što je postala centar naučnih eksperimenata, pre svega mesto za testiranje radija i telekomunikacija.
Ajfelova kula je posebno veliko inženjersko dostignuće zbog visine od 330 metara; sastoji se od 18.000 metalnih delova i teška je 10.100 tona.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3D9zguEdBpr2A&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Kula je preživela i Prvi i Drugi svetski rat i okupacije.
Parisku Gvozdenu damu godišnje poseti sedam miliona ljudi, od kojih su 75 odsto stranci, a procenjuje se da ju je, od izgradnje do danas, posetilo 300 miliona ljudi.
Izvor: Insajder

Pre 136 godina izgrađena Ajfelova kula

Na skupu u nedelju, održano je uobičajenih 15 minuta tišine i protestna šetnja do rezidencije ambasade Srbije na Trgu Trokadero, kao i mini koncert pod nazivom "Snažno i nežno".
"Bio je to izraz revolta zbog korišćenja zabranjenog oružja sa zvučnim efektima protiv mirnih demonstranata Beogradu 15. marta, u trenutku odavanja pošte poginulim u padu nadstrešnice u Novom Sadu", naveo je organizator skupa.
Koncert su izvele pijanistkinje sestre Lidija i Sanja Bizjak, koje su interpretirale odlomke kompozitora Igora Stravinskog i Miloša Raičkovića.
Okupljeni su pozdravili umetnice i skandirali prema rezidenciji ambasadora "ruke su vam krvave" i "pumpaj".
Skup je protekao bez incidenata.
Izvor: Beta

Dijaspora u Parizu podržala studente i njihove zahteve

"Zovu policiju samo zbog toga što im smeta sada već svenarodni usklik: 'Ruke su vam krvave'. Mi se svake subote okupljamo tamo u 11.52 i najpre petanestominutnom tišinom odamo poštu stradalima, a nakon toga propratnim sadržajem pošaljemo podršku studentima i svima u Srbiji. Što je najbitnije, mnogo puta smo napomenuli da nemaju razloga za brigu. Mi nismo kao oni, mi ne tučemo svoje protivnike ali oni su besni i revoltirani jer znaju kako su tu došli i da nema dalje i to znaju vrlo jasno", kazao je Karapandža.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DLd_fNwCyGy4&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
U subotu je u Nišu veliki skup koji predvode studenti, a i mladi u Parizu takođe planiraju da se okupe.
"Planiramo okupljanje u Parizu i ponovo planiramo okupljanje ispred rezidencije ambasadorke Republike Srbije u Parizu Ane Hrustanović i moram da kažem da je sada i kod nas proradio inat, i da nećemo odustati, i nećemo se skloniti sa tog mesta i bićemo uporniji, glasniji i jači", poručuje Lazar Karapandža iz Pariza.
Izvor: Insajder
 
&nbsp;

Lazar Karapandža iz Pariza: Sramotno što Ambasada Srbije zove policiju zbog protesta svojih građana (VIDEO)

Britanski premijer Kir Starmer, nemački kancelar Olaf Šolc, generalni sekretar NATO-a Mark Rute i predsednica Evropske komisije (EK) Ursula fon der Lajen učestvovaće, između ostalih, na sastanku, saopštilo je francusko predsedništvo.
U saopštenju se navodi da će na sastanku učestvovati i zvaničnici iz Italije, Poljske, Španije, Holandije i Danske. 
Najava sastanka usledila je dan nakon što je specijalni izaslanik američkog predsednika Donalda Trampa za Ukrajinu Kit Kelog rekao da Evropa neće imati mesto za pregovaračkim stolom.
Tramp je u sredu odvojeno razgovarao o ratu sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim i poručio američkim zvaničnicima da počnu pregovore o okončanju skoro trogodišnjeg sukoba. 
Telefonski pozivi su usledili ubrzo nakon što je ministar odbrane SAD Pit Hegset vojnim saveznicima Ukrajine u Briselu rekao da je povratak na granice Ukrajine pre 2014. nerealan i da SAD ne vide da bi deo rešenja bilo članstvo Kijeva u NATO, piše Rojters.
Građani Ukrajine su, prema pisanjima medija, zabrinuti da se Tramp, nakon telefonskog razgovora s Putinom, sprema da rasproda njihovu zemlju.
Makron je za Fajnenšel tajms rekao da je Tramp otvorio "prozor mogućnosti" za rešenje sukoba pregovaranjem, gde "svako mora da igra svoju ulogu", dodajući da je uloga Zelenskog da razgovara o pitanjima teritorije i suvereniteta.
Izvor: Tanjug

Pariz