“Ulice su potpuno pod kontrolom i nema više tragova nereda koji su se dogodili za vikend. Ti neredi jesu bili jako veliki, jer je desetine hiljada ljudi izašlo na ulice da proslavi prvu titulu šampiona Evrope. Scene proslave su se, na žalost, preplitale i sa scenama nasilja. Bilo je paljenja automobila, pljački, vrlo ozbiljnih sukoba sa policijom. Policija je rasporedila negde oko pet i po hiljada svojih pripadnika, što znači da su oni prepoznali rizik od nereda i pokušali da obezbede javni red i mir”, kaže Letić.
Dodaje da sva materijalna šteta koja je nastala usled nereda, kao i sukobi, ukazuju na relativno ograničene rezultate nastojanja policije da održi javni red i mir. To, šire gledano, ukazuje na krhkost društvenog sklada u Francuskoj, a Letić podseća da to nije prvi put da na ulicama Pariza i ostalih francuskih gradova bude <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/francuska-policija-dve-osobe-poginule-tokom-slavlja-psz-a-vise-od-400-uhapsenih">sukoba i nasilja.</a>
“Vrlo često dolazi do sukoba na ulicama Pariza, raznim povodom. Ti povodi mogu biti i političke prirode, mogu biti i sportske, kao što je to sada bio slučaj. To je, da kažemo, deo jedne dobro poznate društveno-političke dinamike u Francuskoj. U ovom konkretnom slučaju uz pristalice kluba izašao je veliki broj delikvenata, ali i brojni marginalizovani pojedinci i grupacije koji su iskoristili ovu situaciju da izraze svoje nezadovoljstvo svojim sopstvenim položajem i, šire gledano, stanjem u francuskom društvu. Uzroci se mogu tražiti u socijalnom nezadovoljstvu. U Francuskoj je dosta dugo na delu jedna vrsta stagnacije kupovne moći i životnog standarda, a takođe postoje brojne tenzije između onih delova društva koji dolaze iz imigrantskih porodica i onih, da kažemo, autohtonih Francuza. U ovim sukobima najviše su učestvovali mladi ljudi koji su došli iz predgrađa Pariza, što nije ništa novo”, navodi Letić. 
 

&nbsp;
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FIWvBeEi0plI&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
 
Društveno raslojavanje i velike rasne razlike su, napominje sagovornik "Sveta i mi", vidljive u Francuskoj, uprkos tome što je ta država poznata po svojoj darežljivoj socijalnoj politici. Naglašava i da je u Francuskoj na delu vrlo inkluzivni društveni model, gde sve rasne, etničke i socijalne razlike pokušavaju da se izbriṣ̌u nekim univerzalnim i republikanskim principima.
“Međutim, realnost je malo drugačija, ovde postoji čitav pluralizam društvenih grupa na socijalnom, etničkom i verskom planu i tenzije između tih društvenih grupa i njihovo nepoverenje prema francuskoj državi i institucijama traju već godinama. Ja mislim da postoji jedno odsustvo ozbiljne strategije francuske države da se uhvati u koštac sa ovim problemima, jer su mere uglavnom dosta fragmentirane i one osciliraju između policijske represije i delovanja kako bi se ublažile neke posledice ovih uzroka. Kada su bili veliki sukobi 2005. i 2006. godine u predgrađima Pariza i drugih velikih gradova, reakcija države jeste bila dosta robusna, ali i finansijski vrlo izdašna. Tada su uloženi veliki novci, velika sredstva u predgrađa velikih gradova, ali ostavlja se jedno vrlo otvoreno pitanje da li ulepšavanje predgrađa zapravo otklanja uzroke ovih problema”, rekao je u emisiji "Svet i mi" politikolog Nikola Letić.
Izvor: Insajder

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Politikolog Letić o neredima u Parizu: Francuska nema strategiju za rešavanje društvenih tenzija (VIDEO)

Za sada niko nije preuzeo odgovornost.
Na snimku nadzorne kamere kod Spomenika Holokaustu vidi se osoba u crnom kako pred zoru ispisuje grafite.
Ministar unutrašnjih poslova Bruno Retajo je na društvenoj mreži Iks (X) napisao da je "duboko zgrožen tim gnusnim postupcima usmerenim na jevrejsku zajednicu".
Ministar je u petak tražio pojačanje obezbeđenja jevrejske zajednice tokom praznika Šavuot koji traje od sutra do utorka uveče. On je to objasnio posebno tenzijama na Bliskom istoku i pozvao na "kontinuiranu izuzetnu budnost, naročito na javnim skupovima i verskim mestima".
Naveo je da je "jevrejska zajednica izložena antisemitskim aktima koji predstavljaju više od 60 odsto antireligijskih akata".
Gradonačelnica Pariza An Idalog je takođe osudila te napade i ukazala da "za antisemitizam nema mesta u Parizu ni u Francuskoj".
Francuska je dom najveće jevrejske zajednice u Evropi, a po podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, u Francuskoj je 2024. godine zabeleženo 1.570 antisemitskih akata.
Izvor: Beta / AFP

Prenosimo

Zelena farba bačena u Parizu na Spomenik Holokaustu, sinagoge i restoran

Ova četiri toma poticala su iz biblioteke Pjera Broseta, industrijalca i bibliofila, koja je bila na prodaji u aukcijskoj kući Kristis, prenosi BFM TV.&nbsp;
Izdanje datira iz 1750-ih godina, sa gravurama koje je radio Žan-Batist Udri, a ručno su uvezani i kolorisani 1782. godine kako bi bili poklonjeni Mariji Fjodorovnoj, budućoj carici Rusije.&nbsp;
Te godine, carević Pavle Petrovič, budući car Pavle I i njegova supruga Marija Fjodorovna (rođena kao Sofija Doroteja od Virtemberga) boravili su u Parizu tokom evropske turneje. &nbsp;
Basne je tom prilikom dobila na poklon ili ih je možda kupila.&nbsp;
Knjiga koju je Kristis označio kao najlepši primerak romana "Nađa" autora Andrea Bretona, uvezana za pesnika Renea Šara sa umetnutim rukopisnim pismom same Nađe (pravim imenom Leona Delkur), prodata je za 352.800 evra.&nbsp;
Primerak "Madam Bovari" sa posvetom Gistava Flobera upućenom Aleksandru Dimi prodat je za 214.200 evra.
Izvor: Tanjug

Primerak "Basni" Lafontena prodat na aukciji u Parizu za 378.000 evra

Gvozdena dama, kako Parižani nazivaju Ajfelovu kulu, izgrađena je za potrebe Svetske izložbe u Parizu za samo dve godine, dva meseca i pet dana, između 1887. i 1889. godine, a postala je simbol inženjerskog i arhitektonskog dostignuća tog vremena.
Iako je danas jedan od najpoznatijih spomenika kulture u svetu, kula inženjera Gustava Ajfela trebalo je da u najstrožem centru Pariza stoji samo 20 godina, ali je opstala tako što je postala centar naučnih eksperimenata, pre svega mesto za testiranje radija i telekomunikacija.
Ajfelova kula je posebno veliko inženjersko dostignuće zbog visine od 330 metara; sastoji se od 18.000 metalnih delova i teška je 10.100 tona.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3D9zguEdBpr2A&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Kula je preživela i Prvi i Drugi svetski rat i okupacije.
Parisku Gvozdenu damu godišnje poseti sedam miliona ljudi, od kojih su 75 odsto stranci, a procenjuje se da ju je, od izgradnje do danas, posetilo 300 miliona ljudi.
Izvor: Insajder

Pre 136 godina izgrađena Ajfelova kula

Na skupu u nedelju, održano je uobičajenih 15 minuta tišine i protestna šetnja do rezidencije ambasade Srbije na Trgu Trokadero, kao i mini koncert pod nazivom "Snažno i nežno".
"Bio je to izraz revolta zbog korišćenja zabranjenog oružja sa zvučnim efektima protiv mirnih demonstranata Beogradu 15. marta, u trenutku odavanja pošte poginulim u padu nadstrešnice u Novom Sadu", naveo je organizator skupa.
Koncert su izvele pijanistkinje sestre Lidija i Sanja Bizjak, koje su interpretirale odlomke kompozitora Igora Stravinskog i Miloša Raičkovića.
Okupljeni su pozdravili umetnice i skandirali prema rezidenciji ambasadora "ruke su vam krvave" i "pumpaj".
Skup je protekao bez incidenata.
Izvor: Beta

Dijaspora u Parizu podržala studente i njihove zahteve

"Zovu policiju samo zbog toga što im smeta sada već svenarodni usklik: 'Ruke su vam krvave'. Mi se svake subote okupljamo tamo u 11.52 i najpre petanestominutnom tišinom odamo poštu stradalima, a nakon toga propratnim sadržajem pošaljemo podršku studentima i svima u Srbiji. Što je najbitnije, mnogo puta smo napomenuli da nemaju razloga za brigu. Mi nismo kao oni, mi ne tučemo svoje protivnike ali oni su besni i revoltirani jer znaju kako su tu došli i da nema dalje i to znaju vrlo jasno", kazao je Karapandža.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DLd_fNwCyGy4&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
U subotu je u Nišu veliki skup koji predvode studenti, a i mladi u Parizu takođe planiraju da se okupe.
"Planiramo okupljanje u Parizu i ponovo planiramo okupljanje ispred rezidencije ambasadorke Republike Srbije u Parizu Ane Hrustanović i moram da kažem da je sada i kod nas proradio inat, i da nećemo odustati, i nećemo se skloniti sa tog mesta i bićemo uporniji, glasniji i jači", poručuje Lazar Karapandža iz Pariza.
Izvor: Insajder
 
&nbsp;

Lazar Karapandža iz Pariza: Sramotno što Ambasada Srbije zove policiju zbog protesta svojih građana (VIDEO)

Britanski premijer Kir Starmer, nemački kancelar Olaf Šolc, generalni sekretar NATO-a Mark Rute i predsednica Evropske komisije (EK) Ursula fon der Lajen učestvovaće, između ostalih, na sastanku, saopštilo je francusko predsedništvo.
U saopštenju se navodi da će na sastanku učestvovati i zvaničnici iz Italije, Poljske, Španije, Holandije i Danske. 
Najava sastanka usledila je dan nakon što je specijalni izaslanik američkog predsednika Donalda Trampa za Ukrajinu Kit Kelog rekao da Evropa neće imati mesto za pregovaračkim stolom.
Tramp je u sredu odvojeno razgovarao o ratu sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim i poručio američkim zvaničnicima da počnu pregovore o okončanju skoro trogodišnjeg sukoba. 
Telefonski pozivi su usledili ubrzo nakon što je ministar odbrane SAD Pit Hegset vojnim saveznicima Ukrajine u Briselu rekao da je povratak na granice Ukrajine pre 2014. nerealan i da SAD ne vide da bi deo rešenja bilo članstvo Kijeva u NATO, piše Rojters.
Građani Ukrajine su, prema pisanjima medija, zabrinuti da se Tramp, nakon telefonskog razgovora s Putinom, sprema da rasproda njihovu zemlju.
Makron je za Fajnenšel tajms rekao da je Tramp otvorio "prozor mogućnosti" za rešenje sukoba pregovaranjem, gde "svako mora da igra svoju ulogu", dodajući da je uloga Zelenskog da razgovara o pitanjima teritorije i suvereniteta.
Izvor: Tanjug

U Parizu danas sastanak evropskih lidera o Ukrajini

"Broj se povećava i to nam je izuzetno drago. Očigledno je da se u srpskoj dijaspori ljudi bude i da im je na neki način važno šta se dešava u Srbiji. Iako fizički bili daleko od Srbije, mi smo svi srcem tu, među studentima, među svima vama... Prvi skup je bio simbolično ispred Sorbone, drugi skup je bio ispred Kulturnog centra, a sad smo se okupili ispred rezidencije ambasadorke u Parizu Ane Hrustanović. Mi smo njoj uputili zvanično pismo da nam se pridruži, na koje mi, nažalost, nismo još dobili odgovor, ali se nadamo da će znati da izabere pravu stranu i shvatiti da je ovo jedno jedinstveno vreme, u neku ruku", rekao je Karapandža.
Francuzi su, kaže, upoznati sa razlozima njihovog okupljanja, kao i sa svime što se u ovom trenutku dešava u Srbiji.
"Njima je strašno sve ovo, oni su užasnuti. Moram da kažem da oni ne mogu potpuno da razumeju i shvate nivo korupcije u Srbiji. Oni ne mogu da razumeju da korupcija prožima sve grane društva i ne mogu da razumeju da je vlast na potpuno svim nivoima toliko upletena u kriminal. To je nešto što se ovde ne dešava i oni ne mogu da pojme sve to", dodao je.
Kako kaže, da se u Francuskoj dogodilo nešto poput pada nadstrešnice u Novom Sadu čitava zemlja bi ustala i sve bi stalo.
"Da se ovako nešto desilo u Francuskoj i da je jasno da se to desilo zbog besramne korupcije i sa direktnim učešćem predstavnika vlasti, čitava Francuska bi bila na nogama. Sve bi stalo. Francuzi su poznati po srčanim protestima. Možete samo da zamislite kako bi sve to izgledalo. Siguran sam da bi istog trenutka pala i francuska Vlada i predsednik bi istog trenutka morao da podnese ostavku i, što je još bitnije, u roku od 24 sata bi odgovorni bili sprovedeni u zatvore i tu bi ostali do okončanja sudskog postupka", kaže Karapandža.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2F-BALRuTT48I&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Navodi da i francuski mediji sve više izveštavaju o dešavanjima u Srbiji.
"Želeli bismo, naravno, da mnogo više ljudi poznaje prilike i dešavanja u Srbiji. Izašao je članak u ’Le Mond’, pre nekoliko dana i u ’Figaru’, tako da se širi svest među francuskim narodom o tome šta se dešava u Srbiji, mediji sve više i vrlo objektivno i vrlo kritički pišu o svim događajima, korupciji i kriminalu u koje je vlast u Srbiji upletena", naveo je Lazar Karapandža.
Izvor: Insajder

Karapandža za "Svet i mi" iz Pariza: Da se pad nadstrešnice dogodio u Francuskoj odmah bi pala Vlada i čitava zemlja bi bila na nogama (VIDEO)

Danas u vreme napada 7. januara 2015. u 11.30, u 11. arondismanu Pariza i ulici gde je tada bila redakcija tog lista, okupili su se rođaci žrtava i mnoge ličnosti. Pročitana su imena žrtava, položeni venci, čula su se zvona, odana je pošta minutom ćutanja i intonirana je himna Marseljeza. 
 
Taj skup je obezbeđivala policija. 
 
Na skupu je bio direktor Šarli ebdoa, Ris, teško ranjen 7. januara 2015. godine. 
 
Došli su i predsednik Francuske Emanuel Makron (Emmanuel Macron), socijalista Fransoa Oland (Francois Hollande) koji je u vreme napada bio predsednik, gradonačelnica Pariza An Idalgo (Anne Hidalog), premijer Fransoa Bajru (Francois Bayrou) i nekoliko članova sadašnje i bivše vlade. 
 
"Tuga je ista, emocije takođe", rekao je tadašnji pariski tužilac Fransoa Mulen (Moulins) novinarima i dodao da "duh Šarli ebdoa" nije iščezao. 
 
Makron je nekoliko minuta razgovarao sa porodicama, daleko od novinara. 
 
Komemoracija je &nbsp;potom nastavljen malo dalje na bulevaru gde je ubijen policajac Amed Merabe (Ahmed Merabet). 
 
Potom je odata pošta u 13.10 u delu Pariza gde je 9. januara 2015. godine bio napad na jevrejsku prodavnicu. Tada su ubijene četiri osobe. 
 
Braća Said i Šerif Kuaši su 7. januara 2015. godine napala redakciju pariskog nedeljnika i ubila 12 ljudi. Ubice su sutradan ubijene, a redakcija koja je nastavila sa satirom i kritikom društva insistirajući da nema tabua, nalazi se sada na nepoznatoj lokaciji koja je stalno pod policijskim obezbeđenjem. 
 
Među poginulima su i karikaturista Šarb, kao i dve legende karikature u Francuskoj, Kabi i Volinski. Među žrtvama su i crtač Tinju, psihoanalitičarka Elza Kaja, novinar Bernar Maris i korektor Mustafa Urad. 
 
Šarli ebdo je danas izdao specijalno izdanje. 
 
"Satira ima vrlinu koja nam je pomogla da prebrodimo ove tragične godine, a to je optimizam. Ako želimo da se smejemo, to je zato što želimo da živimo. Smeh, ironija, karikatura su izraz optimizma. Šta god da se desi, dramatično ili srećno, želja za smehom nikada neće nestati", napisao je Ris u uvodniku o poslednjih deset godina obeleženih, po njegovim rečima, "geopolitičkom situacijom koja se pogoršala". 
 
Nemački kancelar Olaf Šolc (Scholz) napisao je danas na platformi Iks (X) da njegova zemlja "deli bol francuskih prijatelja". 
 
"Taj varvarski napad je bio usmeren na naše zajedničke vrednosti slobode i demokratije - nikada to nećemo prihvatiti", ukazao je Šolc. 
 
Napad je pre 10 godina izazvao međunarodnu uznemirenost i podstakao slogan podrške "Ja sam Šarli" (Je suis Charlie). 
 
Skupovi podrške su 11. januara 2015. okupili gotovo četiri miliona ljudi širom Francuske, sa mnogim stranim šefovima država i vlada u pariskoj povorci. 
 
Nekoliko meseci posle napada na Šarli ebdo, iste te godine tri bombaša samoubice 13. novembra digla su se u vazduh simultano u Parizu - prvi u blizini fudbalskog stadiona za vreme utakmice, drugi ispred koncertne hale Bataklan za vreme koncerta i treći ispred nekoliko restorana. 
 
Tada je poginulo više od 130 ljudi i više od 400 ranjeno. Najviše žrtava - 90, bilo je u Bataklanu. 
 
Odgovornost za sve napade je tada preuzela Islamska država.
Izvor: Beta

Deset godina od napada na redakciju Šarli ebdoa u Parizu

Konzulka Srbije u Parizu Anđelka Šimšić podsetila je da je 9. oktobra 1934. u Marselju, pored našeg kralja, u atentatu stradao i ministar spoljnih poslova Francuske Luj Bartu. 	
"Kralj Aleksandar bio je veliki vizionar i neumorno se zalagao za mir i stabilnost, ne samo na Balkanu već i širom Evrope. Njegova posvećenost stvaranju ujedinjene Jugoslavije i jačanju veza sa Francuskom svedoče o njegovoj rešenost da promoviše dijalog i međunarodnu saradnju", rekla je Šimšić. 	
Dodaje da je slično njemu, ministar spoljnih poslova Francuske bio strastveni zagovornik evropske stabilnosti i mira, delujući u ime francuskog naroda i evropskog jedinstva. 	
"Danas se sa dubokim poštovanjem sećamo te dvojice velikana, ali i sa obnovljenom posvećenošću da branimo mir, bratstvo i prijateljstvo između naših naroda", poručila je Šimšić. 	
Ističe da je neophodno da učimo iz zajedničke istorije u kojoj smo, kako kaže, izgradili 185 godina čvrstih bilateralnih odnosa. 	
"Od 2011. godine Srbija i Francuska su strateški partneri, a mi smo odlučni da dalje unapređujemo tu saradnju", rekla je Šimšić. 	
Komemoracija je obavljena ispred spomenika kralja Aleksandra &nbsp;Prvog Karađorđevića i kralja Petra Prvog Karađorđevića na Porte de la Muette u Parizu. 	
Među prisutnima bila je Nevena Milić ispred Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, ambasadorka Bosne i Hercegovine Bojana Kondić Panić, prota Slavko ispred &nbsp;Srpske pravoslavne crkve Eparhije zapadnoevropske, kao i predstavnici dijaspore. 	
Komemoraciju je, uz podršku ambasade Srbije u Francuskoj, organizovalo pet udruženja "Svesrpska zajednica Francuske" "Evropska federacija mladih Srba Evrope", "Kraguji", "Savez srpskog folklora Francuske" i "Svi Srbi u Parizu". 	
Kralj Aleksandar Prvi Karađorđević Ujedinitelj, koji je predvodio Srbiju u pobedonosnim borbama od 1912. do 1918. u oba balkanska i Prvom svetskom ratu i začetnik Kraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca, odnosno Jugoslavije, ubijen je &nbsp;9. oktobra 1934. u Marselju tokom državne posete Francuskoj. 	
Pored njega, stradao je i ministar spoljnih poslova Francuske Luj Bartu. 	Pozadina atentata ostala je nejasna, a neposredni izvršilac bio je Bugarin Vlado Georgijev Černozemski. 	
Kralj Aleksandar sahranjen je na Oplencu kod Topole, u crkvi Svetog Đorđa, spomen-crkvi i mauzoleju dinastije Karađorđević.
Izvor: Tanjug

Pariz