Ovim pravilnikom uređuje se bliža sadržina podataka, uključujući i podatke o ličnosti, koji se vode u elektronskom medicinskom dosijeu, odnosno e-kartonu, kao i način i postupak preuzimanja podataka i određivanje i korišćenje ličnog zdravstvenog broja.
Pravilnik uređuje i bliže uslove i način dostavljanja podataka na lični zahtev pacijenta, kao i druga pitanja od značaja za uspostavljanje i korišćenje podataka.
E-karton, kao jedinstveni i centralizovani registar, kako se navodi u Pravilniku, čini skup podataka i dokumenata iz obavezne medicinske dokumentacije koja se o pacijentu vodi u elektronskom obliku, a koji se koriste u pružanju zdravstvene zaštite, u postupku ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, za analitiku, izveštavanje i planiranje zdravstvene zaštite i u svrhe naučnog istraživanja.
Precizira se da se ovaj dokument uspostavlja preuzimanjem podataka iz softverskih rešenja zdravstvene ustanove, privatne prakse i drugog pravnog lica, odnosno registara kojima upravlja ministarstvo nadležno za poslove zdravlja, u skladu sa stručno-metodološkim uputstvima zavoda za javno zdravlje osnovanog za teritoriju Srbije.
Pri uspostavljanju e-kartona, radi obezbeđivanja tačnih i ažurnih podataka u registru, preuzimaju se i podaci iz evidencija, odnosno registara kojima upravljaju drugi organi, u čijim registrima se izvorno nalaze podaci od značaja za e-karton, u skladu sa zakonom.
Pravilnikom je predviđeno da zdravstvena ustanova, privatna praksa i drugo pravno lice prenose podatke elektronskim putem u e-karton, u skladu sa propisima kojima se uređuje elektronska uprava.
U e-karton se najpre prenose identifikacioni podaci o pacijentu iz softverskih rešenja zdravstvene ustanove, privatne prakse i drugog pravnog lica, i to: jedinstveni matični broj građana (JMBG) / evidencijski broj stranca (EBS), lični broj osiguranika, državljanstvo, broj telefona, kao i adresa elektronske pošte.
Zatim se unose podaci o kartonima, odnosno broj zdravstvenog i stomatološkog, kao i broj kartona imunizacije, podaci o izabranom lekaru i zdravstvenoj ustanovi i podatak o donorskoj kartici.
Nakon prenosa ovih podataka, u e-kartonu se pacijentu automatizovano dodeljuje lični zdravstveni broj (LZB).
Pravilnik precizira i da se, pored ovih podataka, na osnovu JMBG-a, odnosno EBS-a, u e-karton prenose i ažuriraju podaci o pacijentu iz Centralnog registra stanovništva i drugih centralizovanih softverskih rešenja Republičkog integrisanog zdravstvenog informacionog sistema.
Ti podaci su: prezime, ime, pol, dan, mesec i godina rođenja, mesto rođenja, odnosno država rođenja ako je pacijent rođen izvan Srbije, JMBG, odnosno EBS majke i oca i njihova imena i prezimena, zatim bračno stanje, podaci o adresi prebivališta, odnosno boravišta, i to: mesto, opština, ulica, kućni broj, podbroj, zanimanje, kao i podaci o zdravstvenom osiguranju (status osiguranja, osnov osiguranja i datum osiguranja).
Pravilnikom je propisan i rok od 24 sata od pružanja zdravstvene usluge/promene zdravstvenog stanja za ažuriranje podataka o pacijentu u e-kartonu.
Pravilnikom su predviđene i mere zaštite podataka i pristupa e-kartonu, a definiše se i krug lica koja imaju ovlašćenja pristupa podacima pacijenata.
Lica čiji se podaci nalaze u e-kartonu, koja imaju pravo pristupa ličnim podacima, mogu pristupiti svojim podacima iz e-kartona putem portala Ministarstva zdravlja korišćenjem portala za elektronsku identifikaciju eID.
Pristup podacima pacijenata u e-kartonu obezbeđuje se i zdravstvenim radnicima i saradnicima, kao i drugim ovlašćenim licima, autorizovanim od strane zdravstvene ustanove, privatne prakse i drugog pravnog lica, u skladu sa zakonom.
O saznanjima u vezi sa pokušajima neovlašćenog pristupa e-kartonu, administrator za e-karton obaveštava resorno ministarstvo.
Izvor: Tanjug

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

1250x600

1800x750

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Pravilnik o elektronskom kartonu u primeni od 1. januara 2026. godine

Konferencija, u organizaciji Klinike za onkologiju UKC Niš, okupila je vodeće stručnjake iz oblasti onkologije kako bi razmenili najnovija saznanja i iskustva u lečenju malignih oboljenja, a glavne teme bile su karcinom dojke, digestivna onkologija, karcinom pluća, melanom i urološki maligniteti.
„Cilj je bio da podelimo iskustva o lekovima koji su postali dostupni prošle godine uvođenjem na listu lekova, ali i da govorimo o svim novinama koje su se desile u proteklih godinu dana i publikovane na velikim svetskim kongresima, kao i da napravimo neke dalje korake i vidimo šta su to naši prioriteti u narednim godinama. Pored prevencije bolesti, važno je da znamo koje su nam inovativne terapije u fokusu i za koje se moramo boriti“, rekla je Ana Cvetanović iz Kliničkog centra Niš.
Na skupu je istaknuto da od karcinoma pluća u Srbiji, prema poslednjim podacima Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ za 2023. godinu, godišnje oboli gotovo 7.000, a umre više od 5.000 ljudi.
Marina Cekić iz Klinike za pulmologiju UKC Niš navela je da oko 20 odsto karcinoma pluća čini agresivni, mikrocelularni karcinom pluća i da otprilike svaka peta osoba koja oboli od karcinoma pluća ima mikrocelularni karcinom pluća, a 20 odsto pacijenata je već u metastatskom stadijumu u momentu dijagnoze.
„Nažalost, u Srbiji ovaj tip tumora nije pokriven imunoterapijom, i dalje ovaj karcinom pluća lečimo samo hemioterapijom“, rekla je Cekić.
U lečenju karcinoma pluća primenjuje se sve više novih lekova, a prošle godine je na pozitivnu listu Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje uveden veći broj inovativnih lekova.
„Ti lekovi su uglavnom namenjeni pacijentima sa nesitnoćelijskim karcinomom pluća. Uvek, naravno, može i bolje. Najveći problem je što jedna grupa pacijenata još uvek nije dobila inovativnu terapiju. To su pre svega pacijenti sa mikrocelularnim karcinomom pluća i skvamocelularnim karcinomom pluća. Te dve grupe pacijenata i dalje nemaju mogućnosti da se leče prema svetskim protokolima“, izjavila je Milica Kontić Jovanović iz Klinike za pulmologiju UKCS Beograd.
Izvor: Beta

200x200

220x391

U Srbiji dnevno umre 13 ljudi obolelih od karcinoma pluća

Iz Turske se vraća pet povređenih, dvoje iz Bugarske i jedan iz Slovenije i svi će potom biti pod nadzorom u bolnicama u Skoplju, navelo je Ministarstvo. 
 
Dodaje se da je deo od povređenih, koji su se ranije vratili u Severnu Makedoniju, već počeo rehabilitaciju u Opštoj bolnici u Kočanima, gde su, u zavisnosti od povreda, u odeljenjima neurologije, hirurgije i fizikalne terapije. 
 
U požaru u diskoteci "Puls" u Kočanima, 100 kilometara istočno od Skoplja, poginule su 62 osobe, a skoro 200 je povređeno. 
 
U istrazi tog <a href="https://www.insajder.net/teme/novinarka-insajdera-natasa-mijuskovic-kocani-danas-izgledaju-kao-novi-sad-1-novembra-video">požara, koji se desio u nedelju 16. marta </a>u 2.30, zbog upotrebe pirotehnike na koncertu grupe DNK, do sada je osumnjičeno 68 fizičkih i tri pravna lica.
Diskoteka "Puls" je, po navodima iz istrage, radila bez važeće dozvole i kršila bezbednosne standarde, uključujući nedostatak sistema zaštite od požara i dovoljnih izlaza za evakuaciju.
Planirano je da <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/tuzilastvo-pocetkom-maja-saslusanja-ostecenih-u-slucaju-pozara-u-diskoteci-puls">saslušanje oštećenih u istrazi požara u diskoteci "Puls"</a> u Kočanima počne početkom maja, saopštilo je tužilaštvo 25. aprila.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FILutnfstm8A%3Ffeature%3Dshared&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Izvor: Beta/Insajder

Danas se iz inostranstva u Skoplje vraća osam povređenih u Kočanima, na lečenju još 18