Za zlodela nad Albancima proglašenim za kolaborante, Srbima i Romima u desetinama pritvora OVK, optuženi su tadašnji članovi Glavnog štaba OVK Hašim Tači OVK Hašim Tači, Kadri Veselji, Redžep Seljimi i Jakup Kransići.
Zirapi je u kritično vreme bio glavni operativni oficir, a zatim i načelnik GŠ OVK.
Na početku unakrsnog ispitivanja, Tačijev branilac Luka Mišetić pitao je svedoka da li je u GŠ OVK, uz Tačijevo učešće, ikada postignut dogovor da se "krše ljudska prava osumnjičenih kolaboranata ili protivnika, da se oni muče, prebijaju, ubijaju, zastraše i premeštaju da bi OVK osvojila vlast". "Ne", odgovorio je Zirapi.
Po optužnici, Tači, Veselji, Seljimi, Krasnići i drugi oficiri OVK bili su protagonisti udruženog zločinačkog poduvhata protiv kolaboranata i protivnika, čiji je cilj bilo nasilno uspostavljanje kontrole OVK nad celim Kosovom.
Branilac Mišetić sugerisao je, a svedok Zirapi prihvatio, da je pronalaženje i kažnjavanje kolaboranata, koji odaju informacije neprijatelju, redovan postupak u svim armijama.
Tačijev advokat predočio je u sudnici Zirapijevo uputstvo podređenim komandantima kako da postupaju sa kolaborantima, upućeno u novembru 1998. godine.
Svedok je potvrdio da je, posle konsultacija s tadašnjim komandantom GŠ OVK Azemom Suljom, dao instrukciju da se osumnjičeni za kolaboraciju predaju pravnom sektoru tog štaba.
Pravni sektor pri GŠ OVK je bio zadužen da, putem istrage, utvrdi ko je kolaborant i, ako je potrebno, izda nalog vojnoj policiji za njegovo hapšenje, objasnio je Zirapi.
Šef pravnog sektora, po tvrdnji svedoka, raportirao je direktno komandantu OVK Sulji, koji je tada bio u Albaniji.
Na pitanje Mišetića, Zirapi je precizirao da je Tači u GŠ OVK prvo, u leto i jesen 1998. godine, bio zadužen za medije, a da je zatim, u novembru, postavljen za političkog direktora, čiji je zadatak bio pregovara sa stranim izaslanicima.
Posle pregovora u Rambujeu, krajem februara 1999. godine, Tači je bio imenovan za premijera privremene vlade Kosova, kojoj je, zatim, bio podređen GŠ OVK, izjavio je Zirapi, koji je Tačija doveo na Kosovo u junu 1998.
Tačijev branilac nastavlja da unakrsno ispituje svedoka.
Optužnica u 10 tačaka tereti Tačija, Veseljija, Seljimija i Krasnićija za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenje dve tačke i ubistva dve tačke.
U šest tačaka optužnice, ta krivična dela kvalifikovana su kao zločin protiv čovečnosti, a četiri tačke kao ratni zločin.
Kao učesnici u zločinačkom udruženju, pored optuženih, navedeni su još Azem Sulja, Ljah Brahimaj, Fatmir Ljimaj, Sujelman Seljimi, Rustem Mustafa, Šukri Buja, Ljatif Gaši i Sabit Geci.
Četvorica optuženih su u pritvoru u Hagu od novembra 2020., kada su bili uhapšeni na Kosovu. U prvom pojavljivanju pred sudijom, negirali su krivicu.
Izvor: Beta

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Na suđenju Tačiju svedok negirao dogovor u vrhu OVK o progonu svih protivnika

Zajedno sa Tačijem, za zlodela nad Albancima, Srbima i Romima u više od 40 pritvora OVK, optuženi su Kadri Veselji, Redžep Seljimi i Jakup Krasnići.
Svi optuženi su u vreme obuhvaćeno optužnicom bili članovi GŠ OVK zbog čega je pitanje kontrole i komande tog štaba nad pritvorima i jedinicama OVK od suštinske važnosti u ovom procesu.
Zirapi je posvedočio da je "GŠ OVK odobravao operacije na strateškom nivou, dok su na taktičkom nivou o akcijama odlučivali komandanti operativnih zona".
Zapovednici operativnih zona OVK bili su podredjeni GŠ OVK, proističe iz svedokovog iskaza.
Pošto je na Kosovo došao iz Albanije u maju 1998, Zirapi je, kako je izjavio, po nalogu članova GŠ OVK Redžepa Seljimija i Sokolja Bašote, radio na reorganizaciji i ujedinjenju jedinica OVK u Drenici i području oko Prizrena i Dečana.
Svedok je precizirao da su, u okviru te reorganizacije, formirane brigade OVK, a zatim i "operativne zone" Drenica, Paštrik i Dukadjin.
U junu 1998, Zirapi je, po sopstvenim rečima, o tome i "situaciji na terenu" raportirao članovima GŠ OVK Tačiju, Veseljiju i Bašoti i izložio im svoje predloge.
Sredinom jula 1998, GŠ OVK je Zirapija postavio za svog glavnog operativca.
Na sastanku u Mališevu, po svedokovim rečima, bili su Tači, Veselji, Bašota, Seljimi, Krasnići i Ljah Brahimaj.
"Rekli su mi da je komandant GŠ OVK Azem Sulja, ali da se njegovo ime drži u tajnosti zato što je u inostranstvu", opisao je Zirapi.
OVK je, prema svedokovoj napomeni, tada kontrolisala "skoro 50 odsto teritorije Kosova".
Pošto je postavljen, Zirapi se sa pomenutim članovima GŠ OVK zatim uputio u okolinu Dečana na sastanak sa regionalnim vodjom OVK Ramušom Haradinajom.
Posle razgovora o "širenju i jačanju OVK" i logističkim pitanjima, Zirapi je ostao u toj zoni i pomogao u formiranju brigada OVK i vojne policije, kao i u organizovanju komande.
Tada je, po svedoku, formirana je i jedinica za brze intervencije, nazvana Crni orlovi, kojom je komandovao Idriz Baljaj zvani Togeri.
Zirapi nastavlja svedočenje, koje će potrajati do kraja sedmice.
Optužnica u 10 tačaka tereti Tačija (55), Veseljija (56), Seljimija (52) i Krasnićija (73) za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).
U šest tačaka optužnice, ta krivična dela kvalifikovana su kao zločin protiv čovečnosti, a četiri tačke kao ratni zločin.
Svi optuženi su u pritvoru u Hagu od novembra 2020., kada su bili uhapšeni na Kosovu. U prvom pojavljivanju pred sudijom, negirali su krivicu.
Izvor: Beta

Starešina OVK Zirapi na suđenju Tačiju: Glavni štab odlučivao o strateškim akcijama OVK

Tači i saoptuženi Kadri Veselji, Redžep Seljimi i Jakup Krasnići bili su tada vodeći članovi Glavnog štaba (GŠ) OVK.
Tužioci tokom sudjenja moraju dokazati da su optuženi i GŠ OVK imali komandu i kontrolu nad jedinicama koje su držale više od 40 pritvora u kojima su, po optužnici, počinjeni zločini nad Albancima, Romima i Srbima.
Fondaj je, dok su ga u utorak 25. juna ispitivali branioci optuženih, posvedočio i da je GŠ OVK imao "efektivnu kontrolu" u imenovanju zapovednika lokalnih jedinica.
Fondaja je Glavni štab OVK, s jeseni 1998., postavio za komandanta 123. brigade OVK na području Suve Reke, o čemu ga je obavestio lično Tači.
Krajem te godine, opet odlukom GŠ, Fondaj je, po sopstvenim rečima, bio imenovan za načelnika štaba OVK u široj "operativnoj zoni Paštrik".
U februaru 1999. svedok je i sam postao oficir GŠ OVK, zadužen za obuku i obrazovanje.
Branioci optuženih su tokom unakrsnog ispitivanja, nastojali da relativizuju Fondajevo svedočenje o ključnoj ulozi GŠ OVK.
Fondaj je, međutim, ostao pri iskazu da je, kao komandant brigade, od GŠ OVK dobijao naređenja, u oktobru i novembru 1998, kao i da je, zajedno s drugim starešinama, podnosio raporte na "redovnim nedeljnim sastancima" u tom štabu.
Svedok je prihvatio sugestiju branilaca da nikada nije raportirao trećeoptuženom Seljimiju i četvrtooptuženom Krasnićiju.
Fondaj je, takođe na sugestiju advokata odbrane, kazao da je od Tačija i Seljimija, u septembru 1998. dobio "savet" da obnovi 123. brigadu OVK, koja se tog leta pred srpskom ofanzivom bila "raspala".
Tužiocima je svedok ranije rekao da je od Tačija i Seljimija dobio "zaduženje" da to uradi.
Fondaj je, međutim, u sudnici napomenuo da je tada "poštovao komandu i ono što je ona smatrala najboljim", sugerišući da je Tačija i Seljimija video kao tu "komandu".
Na pitanje Tačijevog branioca Luke Mišetića, svedok je potvrdio da mu Tači, u oktobru 1998, nije preneo pisano, već samo usmeno naredjenje GŠ OVK o njegovom imenovanju za komandanta brigade.
Advokat Mišetić tome je suprotstavio iskaz jednog starešine OVK da su sami oficiri izabrali komadanta 123. brigade, a ne GŠ.
"Ostajem pri iskazu da mi je Tači preneo da me je postavio GŠ", odgovorio je Fondaj.
Svedok je dodao da mu je Tači tada dao i "opšte naredjenje da napada srpske položaje".
Fondaj, koji je 73. svedok tužilaštva od početka sudjenja 3. aprila prošle godine, nastavlja da odgovara na pitanja branilaca optuženih.
Optužnica u 10 tačaka tereti Tačija (55), Veseljija (56), Seljimija (52) i Krasnićija (73) za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).
U šest tačaka optužnice, ta krivična dela kvalifikovana su kao zločin protiv čovečnosti, a četiri tačke kao ratni zločin.
Svi optuženi su u pritvoru u Hagu od novembra 2020., kada su bili uhapšeni na Kosovu. U prvom pojavljivanju pred sudijom, negirali su krivicu.
Izvor: Beta

Oficir OVK na suđenju Tačiju: Glavni štab OVK mi davao naređenja, njemu sam raportirao

Zajedno sa Tačijem, za zlodela nad Albancima, Srbima i Romima u desetinama pritvora OVK, optuženi su Kadri Veselji, Redžep Seljimi i Jakup Krasnići. Svi su bili članovi GŠ OVK.
Tužioci moraju dokazati da je taj štab imao komandu i kontrolu nad jedinicama i pritvorima OVK širom Kosova i u Albaniji.
Svedok Fondaj potvrdio je u sudnici da ga je GŠ OVK u jesen 1998. postavio za komandanta 123. brigade OVK u okolini Suve Reke.
To naredjenje Fondaju je, kako je posvedočio, tokom susreta u oktobru 1998. preneo lično Tači. Brigada je, po svedoku, i pre toga imala direktne kontakte sa GŠ OVK.
Kao znak "poverenja" Tačija i GŠ OVK u njega, Fondaj je shvatio njihovo odobrenje da starešine u brigadi bira sam, iako je do tada obaveza bila da svako imenovanje komandira odobrava taj štab.
Tači je Fondaju, po njegovim rečima, dao zadatak da obnovi 123. brigadu koja se "raspala" posle ofanzive srpskih snaga u leto 1998.
Već u decembru 1998., GŠ OVK postavio je Fondaja za načelnika štaba u operativnoj zoni Paštrik, istovremeno imenujući Ekrema Redžu zvanog Drini za komandanta te zone.
Jedno Fondajevo naredjenje iz tog vremena, zasnovano na "pravilima i direktivama GŠ OVK", tužioci su uveli medju dokaze.
Svedok je potvrdio autentičnost dokumenta, rekavši da je u GŠ OVK postojao "čvrst protokol" za sastavljanje i zavodjenje naredbi.
Kako je rekao, Fondaj je u februaru 1999, na svoj zahtev, bio premešten u "odeljenje za obrazovanje i obuku" pri GŠ OVK, a potom i u "vojnu školu" OVK u kojoj je polaznicima držao predavanja, zajedno sa drugim školovanim starešinama, bivšim oficirima JNA.
Fondaj je u sudnici negirao da je u zimu 1999. pod sumnju stavio Tačijev autoritet pošto mu je tužilac citirao zapisnik sa zasedanja GŠ OVK.
U tom zapisniku - zaplenjenom u stanu četvrtooptuženog Krasnićija - navode se Fondajeve reči da "nam ne trebaju Zmije" i da "priznaje samo (tadašnjeg načelnika GŠ OVK Bislima) Zirapija".
Fondaj je pred sudijama negirao da je rekao tako nešto "nečuveno".
Svedoka u nastavku sudjenja unakrsno ispituju branioci optuženih.
Optužnica u 10 tačaka tereti Tačija (55), Veseljija (56), Seljimija (52) i Krasnićija (73) za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).
U šest tačaka optužnice, ta krivična dela kvalifikovana su kao zločin protiv čovečnosti, a četiri tačke kao ratni zločin.
Svi optuženi su u pritvoru u Hagu od novembra 2020., kada su bili uhapšeni na Kosovu. U prvom pojavljivanju pred sudijom, negirali su krivicu.
Izvor: Beta

Svedok Fondaj: Tači mi je 1998. preneo da me je GŠ OVK postavio za komandanta brigade

Stanković je svedočio na suđenju tadašnjim vođama OVK - Hašimu Tačiju, Kadriju Veseljiju, Redžepu Seljimiju i Jakupu Krasnićiju, optuženim za ratne zločine u više od 40 pritvora OVK na Kosovu i u Albaniji, 1998 i 1999. godine.
Dajući iskaz putem video veze, Stanković je rekao da je "sredinom juna", sa članovima porodice, napuštao svoju "izgorelu kuću", kada su borci OVK zaustavili vozilo u kojem je bio.
Stanković je rekao da su njemu i njegovom bratu Igoru pripadnici OVK naredili da izađu iz vozila i da su ih pretukli uz uvrede.
Dodao je da su ih zatim prebacili u srednjoškolski internat u Gnjilanu, gde su ih "ponovo prebili i ispitivali".
"Vezali su nam ruke i oči. Tukli su nas nekim drvenim palicama i lancima, po celom telu. Meni su polomili tri rebra i bio sam sav modar od premlaćivanja", kazao je Stanković.
On je precizirao da je njegov brat Igor patio od bolesti bubrega i da nije bio sposoban za vojnu službu.
Svedok je izjavio i da je njega i brata spasio porodični prijatelj, Albanac koji je radio s njihovim ocem.
"Ušao je u prostoriju u kojoj su nas maltretirali i prepoznao nas je", rekao je Stanković i dodao da su ih pripadnici OVK istog dana pustili.
Stanković je posvedočio i da je, dok su izlazili iz internata, "video jednog Roma s vidljivim povredama" i da je "čuo krike kao kad nekog prebijaju ili muče".
Porodica Stanković je odmah potom napustila Kosovo, na kojem je, prema rečima svedoka, živela od Drugog svetskog rata.
Svedok Stanković je rekao da se nikada nije vratio u rodni grad, u kojem je do 1999. radio kao domar u srednjoj školi, nedaleko od internata u kojem su ga zlostavljali borci OVK.
Stanković je 71. svedok optužbe od početka suđenja, 3. aprila prošle godine.
Prema ranije utvrđenom rasporedu, haški proces Tačiju i saoptuženima biće nastavljen 24. juna.
Optužnica u 10 tačaka tereti Tačija (55), Veseljija (56), Seljimija (52) i Krasnićija (73) za progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).
U šest tačaka optužnice, ta krivična dela kvalifikovana su kao zločin protiv čovečnosti, a u četiri tačke kao ratni zločin.
Svi optuženi su u pritvoru u Hagu od novembra 2020. godine, kada su uhapšeni na Kosovu. U prvom pojavljivanju pred sudijom, negirali su krivicu.
Izvor: Beta

Suđenje Tačiju: Zoran Stanković svedočio da ga je OVK zlostavljala 1999. u Gnjilanu

Za zločine nad Albancima proglašenim za "kolaborante", Srbima i Romima, optužnica tereti tadašnje članove Glavnog štaba (GŠ) OVK <a href="https://insajder.net/prenosimo/svedok-u-hagu-taci-je-leta-1998-bio-najvisi-staresina-u-glavnom-stabu-ovk">Hašima Tačija</a>, Kadrija Veseljija, Redžepa Seljimija i Jakupa Krasnićija. 
 
 Svedok je izjavio da je kao "nezavisni novinar" 1998. sretao optužene, snimao ih i za albansku televiziju i izveštavao o njihovom delovanju. 
 
 Dokazujući da je GŠ OVK s proleća 1998. izdavao naredjenja i saopštenja, tužioci su u spis uveli više Bitićijevih snimaka, kao i knjigu i dokumentarni film o OVK koje je objavio posle rata. 
 
 Kao dokaz da je OVK ubijala Albance "kolaborante", kako piše u optužnici, tužioci su predočili intervju u kojem je to izričito, u maju 1998, izjavio starešina OVK Sami LJuštaku, a na koji se u svojoj knjizi pozvao Bitići. 
 
 Iz Bitićijevog posleratnog filma, tužioci su u sudnici prikazali Tačijevu izjavu da je na Kosovo iz severne Albanije ušao krajem maja 1998. 
 
 Po Bitićijevom filmu, svi koji su bili u toj grupi potom su "odlukom GŠ OVK bili rasporedjeni po operativnim zonama". 
 
 Svedok je potvrdio da se sa Tačijem, kao predstavnikom OVK za informisanje, prvi put sreo početkom juna 1998. i da je kasnije saznao da je Tači zadužen i za "politiku". 
 
 Bitići je posvedočio da mu je, desetak dana kasnije, Tači telefonom javio da je "GŠ OVK imenovao Jakupa Krasnićija za portparola" i pozvao ga da Krasnićija intervjuiše. 
 
 Sam Krasnići potvrdio je, u svojoj knjizi uvedenoj u dokaze, da ga je GŠ OVK postavio 11. juna 1998, kao i da je tada utvrdjen sastav tog štaba. 
 
 Bitići je svedočio i o prvom Krasnićijevom obraćanju javnosti, koje je snimio 14. juna 1998. u selu Klečka kod Lipljana. 
 
 Krasnići je tada, po snimku prikazanom u sudnici, izjavio da će se OVK boriti do "oslobodjenja i ujedinjenja" svih "okupiranih" albanskih teritorija. 
 
 Bitići je precizirao da mu je put do Klečke organizovao Kadri Veselji, koji je, zajedno sa Fatmirom Ljimajom, bio prisutan kada se Krasnići obratio medijima. 
 
 Tačija i Veseljija, Bitići je snimio i 17. juna 1998. kada je OVK zauzela rudnik Belaćevac kod Kosovog Polja. Svedok je, medjutim, tvrdio da optuženi nisu učestvovali u toj borbi, već su sa njim došli da vide šta se dešava. 
 
 Svedok je, pritom, negirao da je znao da je OVK tada otela i kasnije ubila devetoricu srpskih radnika tog rudnika, iako je o tome pisala svetska štampa, kako mu je predočio tužilac. 
 
 Bitići je kamerom zabeležio i da su Tači, Veselji i Ljimaj prisustvovali polaganju zakletve pripadnika OVK, 26. juna 1998. u Klečki. 
 
 Istog dana, svedok je snimio i kako Veselji ispaljuje u vis rafal iz automatske puške dok, na svadbi jednog starešine OVK, sedi pored Tačija i LJimaja. 
 
 Na pitanje tužilaca, a potom i branilaca optuženih, Bitići će odgovarati sutra. 
 
 Optužnica u 10 tačaka tereti Tačija (55), Veseljija (56), Seljimija (52) i Krasnićija (73) za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke). 
 
 U šest tačaka optužnice, ta krivična dela kvalifikovana su kao zločin protiv čovečnosti, a četiri tačke kao ratni zločin. 
 
 Ti zločini, po tužiocima, počinjeni su u više od 40 pritvora OVK širom Kosova i u Albaniji. 
 
 Svi optuženi su u pritvoru u Hagu od novembra 2020, kada su bili uhapšeni na Kosovu. U prvom pojavljivanju pred sudijom, negirali su krivicu.
Izvor: Beta&nbsp;

Prištinski novinar svedočio o susretima sa Tačijem i vodjama OVK optuženim za zločine

Svedok, čiji je identitet zaštićen šifrom 3170, tada je bio šef partije Ibrahima Rugove u jednom mestu na Kosovu.
Za zlodela nad svima koje je OVK proglasila za protivnike, uključujući Rugovine pristalice, Srbe i Rome, u više od 40 pritvora, optuženi su, pored Tačija, Kadri Veselji, Redžep Seljimi i Jakup Krasnići.
Svedok 3170 danas je iskaz dao iza zatvorenih vrata, ali je u ranijim izjavama tužiocima opisao da su pripadnici OVK upali na sastanak mesnog odbora Demokratskog saveza Kosova (DSK) i uhapsili njega i njegovog saradnika, koji će, kako proizlazi iz spisa, o tome takodje svedočiti.
Vojnike OVK predvodio je Sabit Geci, koji je u optužnici naveden kao član zločinačkog udruženja.
Dvojicu uhapšenih su, potom, pripadnici OVK smestili u automobil u kojem je, po svedoku, već bio Tači.
Po sažetku svedokove izjave, koju je u sudnici pročitao tužilac Džejms Paće (James Pace), pripadnici OVK su u tom automobilu dvojicu uhapšenih "vezali, prebili i zastrašivali".
Prema dostupnim dokumentima, zaključak da je Tači bio u automobilu, svedok je doneo kada je kasnije, pošto ga je OVK pustila, Tačija prepoznao na televiziji.
Drugi uhapšeni, koji je bio prisutan, nije se, medjutim, složio sa svedokom 3170 da je to bio Tači, piše u jednom spisu odbrane, dostupnom na internet stranici suda.
Po Tačijevim braniocima, svedok je u više izjava Unmiku i tužiocima bio "protivrečan" - jednom je tvrdio da je Tači naredio njegovu otmicu, a to više nikada nije ponovio.
Odbrana je u podnescima ukazala i na izjavu svedoka da je poznavao samo jednu osobu koja ga je uhapsila. Iz dokumenta proističe da će i taj vojnik OVK svedočiti tokom procesa.
Tužioci su, kao dokaze o otmici svedoka, danas priložili napise iz tadašnje albanske štampe i dokumente same OVK o tome.
Sudjenje će biti nastavljeno sutra.
Optužnica u 10 tačaka tereti Tačija (55), Veseljija (56), Seljimija (52) i Krasnićija (73) za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).
U šest tačaka optužnice, ta krivična dela kvalifikovana su kao zločin protiv čovečnosti, a četiri tačke kao ratni zločin.
Svi optuženi su u pritvoru u Hagu od novembra 2020., kada su bili uhapšeni na Kosovu. U prvom pojavljivanju pred sudijom, negirali su krivicu.
Izvor: Beta

Proces Tačiju: Svedok izjavio da ga je OVK otela i tukla u prisustvu Tačija

Za zločine nad Albancima, označenim da su "kolaboranti", Srbima i Romima u više od 40 pritvora OVK optuženi su, zajedno s Tačijem, Kadri Veselji, Redžep Seljimi i Jakup Krasnići.
Bivši austrijski diplomata Kikert posvedočio je da se u julu 1998. susreo sa Tačijem i Veseljijem u Mališevu.
"Pokrenuo sam pitanje 'optužbi o pritvaranjima i otmicama' i skrenuo im pažnju na obavezu poštovanja Ženevskih konvencija", izjavio je Kikert.
Svedok je rekao da je "Tači insistirao da će OVK poštovati Ženevske konvencije zato što je regularna armija".
U to vreme, kako je kazao, Kikert je više puta razgovarao sa Tačijem i drugim vođama OVK u pokušaju da odredi ko je politički lider koji bi tu albansku paravojsku zastupao u pregovorima.
Svedok je, u susretima sa Tačijem, Veseljijem, Krasnićijem, Seljimijem i drugim starešinama OVK, stekao utisak da je "Tači najvažnija osoba u vezi sa političkim procesom".
Kao dokaz da netrpeljivosti vrha OVK prema dotadašnjem lideru kosovskih Albanaca Ibrahimu Rugovi, tužioci su predočili fotografiju albanske delegacije sa pregovora u Rambujeu na kojoj je Rugovino lice izgrebano.
Zastupnik optužbe tvrdio je da je Rugovino lice izgrebao četvrtooptuženi Krasnići, u čijem je stanu fotografija pronađena prilikom njegovog hapšenja u Prištini u novembru 2020.
Odgovarajući na pitanja Tačijevog branioca Luke Mišetića, Kikert je precizirao da u leto 1998. nije imao dokaza o bilo kakvom zločinu OVK i da je poštovanje Ženevskih konvencija u razgovoru s Tačijem i Veseljijem spomenuo tek "uzgredno".
Svedok je rekao i da sa Tačijem kontaktirao kao sa "političkim, a ne vojnim liderom" OVK.
Na sugestiju branioca Mišetića, Kikert je prihvatio kao tačno i da 1998. OVK nije imala jasan lanac komande.
Branioci optuženih nastavljaju unakrsno ispitivanje Kikerta.
Optužnica u 10 tačaka tereti Tačija (55), Veseljija (56), Seljimija (52) i Krasnićija (73) za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).
U šest tačaka optužnice, ta krivična dela kvalifikovana su kao zločin protiv čovečnosti, a četiri tačke kao ratni zločin.
Svi optuženi su u pritvoru u Hagu od novembra 2020, kada su bili uhapšeni na Kosovu. U prvom pojavljivanju pred sudijom, negirali su krivicu.
Izvor: Beta

Suđenje Tačiju: Austrijski diplomata svedočio da je 1998. Tačija i Veseljija upozorio na zlodela

Zajedno sa Tačijem, za zločine nad Albancima, koje je OVK proglasila za "kolaborante", Srbima i Romima optuženi su tadašnji članovi Glavnog štaba OVK Kadri Veselji, Redžep Seljimi i Jakup Krasnići.
Zbog zaštite identiteta, današnji svedok je iskaz dao na zatvorenoj sednici, pod šifrom 4230.
U sažetku njegove izjave, koje je tužilaštvo ranije objavilo na internetu, piše da je svedok bio član Rugovine partije, Demokratskog saveza Kosova, kada su ga pripadnici OVK 1999. uhapsili i pritvorili.
U spisu se dalje navodi da je on u pritvoru "prebijan i zastrašivan".
Isto se ponovilo i na drugoj lokaciji, na koju su svedoka i još dvojicu pritvorenika prebacili pripadnici OVK.
Svedok 4230 je, posle zlostavljanja, bio pušten iz pritvora OVK.
Rugovine pristalice, kako tvrdi tužilaštvo, vrh OVK je svrstao medju protivnike zato što se dotadašnji vodja Albanaca, nasuprot OVK, zalagao za postizanje nezavisnosti Kosova mirnim putem.
Članove Rugovine partije, OVK je stoga pritvarala, ispitivala i maltretirala, zajedno sa drugim Albancima koje je označila kao "kolaborante", Srbima i Romima. Krivična dela nad svima koje je OVK proglasila za protivnike, počinjena su, po optužnici, u više od 40 pritvora širom Kosova i u Albaniji.
Sudjenje Tačiju i saoptuženima biće nastavljeno u ponedeljak, 27. maja.
Od početka sudjenja, 3. aprila prošle godine, iskaz je dalo 66. svedoka optužbe.
Optužnica u 10 tačaka tereti Tačija (55), Veseljija (56), Seljimija (52) i Krasnićija (73) za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).
U šest tačaka optužnice, ta krivična dela kvalifikovana su kao zločin protiv čovečnosti, a četiri tačke kao ratni zločin.
Svi optuženi su u pritvoru u Hagu od novembra 2020., kada su bili uhapšeni na Kosovu. U prvom pojavljivanju pred sudijom, negirali su krivicu.
Izvor: Beta

Suđenje Tačiju: Član Rugovine stranke opisao kako ga je OVK 1999. uhapsila i maltretirala

Za ratne zločine na Kosovu i u Albaniji, 1998-99, zajedno sa Tačijem optužena su još trojica članova Glavnog štaba OVK - Kadri Veselji, Redžep Seljimi i Jakup Krasnići.
Identitet današnjeg svedoka zaštićen je šifrom 4710 i on je iskaz, posle svečane zakletve na albanskom, dao na zatvorenoj sednici.
Prema ranijim dokumentima tužilaštva, svedok je izjavio da mu je rođak 1998. nestao u selu Drenovac kod Orahovca.
Svedok se, zatim, raspitivao kod vojnika OVK o rođakovoj sudbini, ali ništa nije uspeo da sazna.
Porodica nestalog, po navodima svedoka, kasnije je saznala da je on ubijen.
Ime tog svedokovog rođaka je na spisku žrtava ubistva i prisilnog nestanka u optužnici protiv četvorice vođa OVK.
U Drenovcu je, kako piše u optužnici, bio jedan od pritvora OVK u kojem su počinjena zlodela nad Albancima, proglašenim za "kolaborante" sa srpskim vlastima, Srbima i Romima.
Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići optuženi su za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti u više od 40 takvih pritvora širom Kosova i u Albaniji.
Optužnica u 10 tačaka tereti Tačija (55), Veseljija (56), Seljimija (52) i Krasnićija (73) za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).
U šest tačaka optužnice, ta krivična dela kvalifikovana su kao zločin protiv čovečnosti, a četiri tačke kao ratni zločin.
Svi optuženi su u pritvoru u Hagu od novembra 2020, kada su bili uhapšeni na Kosovu. U prvom pojavljivanju pred sudijom, negirali su krivicu.
Izvor: Beta

OVK