Zajedno sa Hašimom Tačijem, oni su optuženi za ratne zločine na Kosovu i u Albaniji, 1998–1999.
Prvooptuženi Tači nije podneo zahtev da bude pušten na privremenu slobodu. U odvojenom postupku, Tači je optužen i da je ometao sud nedozvoljenim uticanjem na svedoke preko posetilaca koje je primao u haškom pritvoru.
Raspravno veće američkog sudije Čarlsa Smita utvrdilo je da postoji rizik da bi Veselji, Seljimi i Krasnići na slobodi mogli ometati rad suda, uticati na svedoke i ponoviti krivična dela za koja su optuženi.
Veće je, odbacujući zahtev trojice optuženih, ponovo naglasilo da na Kosovu vlada dugotrajna klima zastrašivanja i uznemiravanja svedoka iz procesa u kojima su optuženi pripadnici OVK, ali i svih osoba koje su viđene kao „protivnici OVK“.
Uz isto obrazloženje, sudije su pritvor Tačiju, Veseljiju, Seljimiju i Krasnićiju produžavale na svaka dva meseca od njihovog hapšenja na Kosovu s jeseni 2020, iako po sudskom veću ne postoji rizik da bi optuženi mogli pobeći.
Suđenje četvorici lidera OVK počelo je 3. aprila 2023, a tužioci su izvođenje dokaza protiv optuženih završili 15. aprila ove godine.
U haškoj sudnici je svedočilo 125 svedoka optužbe, a izjave desetina drugih svedoka tužioci su kao dokaze uveli u pisanom obliku.
Dokazni materijal tužilaštva čini i 3.000 dokumenata na albanskom, srpskom i engleskom jeziku.
U procesu učestvuje i više od 150 žrtava.
Sledeći korak u postupku je podnošenje zahteva odbrane četvorice optuženih za odbacivanje nekih ili svih 10 tačaka optužnice koja ih tereti za zločine protiv čovečnosti i ratne zločine na Kosovu i u Albaniji.
Sve četiri odbrane podneće objedinjeni zahtev za oslobađanje, a rok za to ističe danas, 12. juna.
Optuženi, po propisima suda, imaju pravo da podnesu zahtev za oslobađanje zasnovan na oceni da tužioci nisu dokazali njihovu krivicu tokom dvogodišnjeg dokaznog postupka koji je završen sredinom aprila.
Tužioci će na taj zahtev branilaca optuženih morati da odgovore do 7. jula, odlučile su sudije.
Raspravno veće je najavilo da će odluku o zahtevu odbrane za odbacivanje pojedinih ili svih tačaka optužnice saopštiti u sedmici koja počinje 14. jula.
Ukoliko raspravno veće odbije zahtev optuženih da budu oslobođeni, proces će biti nastavljen izvođenjem dokaza zastupnika više od 150 žrtava koje učestvuju na suđenju.
Zastupnik žrtava Sajmon Loz (Simon Laws) najavio je da će, sredinom jula, pred sud izvesti dva veštaka – za psihološku traumu i ekonomsku štetu koje su žrtve pretrpele – a ostavio je otvorenom i mogućnost da svedoče neke od žrtava.
Ako optuženi, na kraju suđenja, budu proglašeni krivim i osuđeni, njihove žrtve, po statutu suda, imaju pravo na odštetu.
Pošto zastupnik žrtava izvede svoje dokaze, trebalo bi da usledi dokazni postupak odbrane optuženih.
Optužnica u 10 tačaka tereti Tačija (56), Veseljija (57), Seljimija (53) i Krasnićija (74) za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).
Navedene zločine, pripadnici OVK pod komandom optuženih počinili su, po optužnici, nad Albancima proglašenim za „kolaboracioniste“, Srbima i Romima u 42 nelegalna pritvora OVK na Kosovu i u Albaniji.
Pripadnici OVK počinili su zločine nad približno 407 pritvorenika, od kojih je najmanje 102 ubijeno, od marta 1998. do septembra 1999, piše u optužnici.
U optužnici je identifikovano 75 žrtava – 51 srpska, 23 albanske i jedna romska.
Šest tačaka optužnice tereti Tačija, Veseljija, Seljimija i Krasnićija za zločine protiv čovečnosti, a četiri tačke za ratne zločine.
Prema optužnici, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići bili su učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu.
Cilj tog zločinačkog poduhvata bilo je preuzimanje kontrole nad celim Kosovom nasiljem nad svima koje je OVK smatrala „protivnicima“.
Kao saučesnici u zločinačkom udruženju, u optužnici su navedeni i oficiri OVK: Azem Sulja, Ljah Brahimaj, Fatmir Ljimaj, Sujelman Seljimi, Rustem Mustafa, Šukri Buja, Ljatif Gaši i Sabit Geci.
Svi optuženi izjavili su da nisu krivi. Oni su u pritvoru u Hagu od hapšenja na Kosovu u novembru 2020.
Specijalizovana veća Kosova, kako se sud zvanično zove, osnovala je 2015. Skupština Kosova pod međunarodnim pritiskom izazvanim izveštajem izvestioca Saveta Evrope Dika Martija o zločinima OVK na Kosovu i u Albaniji, objavljenim 2011.
Sud je formalno deo pravosudnog sistema Kosova, ali radi u Hagu. U presudama i drugim dokumentima, sud je utvrdio da na Kosovu vlada uporna klima zastrašivanja i uznemiravanja svedoka protiv optuženih pripadnika nekadašnje OVK.
Izvor: Beta

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Haški sud odbio da pusti Veseljija, Seljimija i Krasnićija na privremenu slobodu

Veterani su zatražili i<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/bivsi-staresina-ovk-na-meti-ovk-bile-rugovine-pristalice-taci-postavio-haradinaja"> zatvaranje Specijalizovanih veća</a>, navodeći da su ona "sramota za američko pravosuđe i američke vrednosti". 
 
"Američki poreski obveznici nisu slali svoj teško zarađeni novac u Evropu da bi finansirali sud koji krši vrednosti na kojima je Amerika izgrađena. Predsednik (SAD Donald) Tramp (Trump) menja zastarela pravila političke kontrole nad nezavisnim pravosuđem i prema tim novim pravilima, ovaj sud treba da bude zatvoren", navodi se u pismu. 
 
Veterani dalje navode da je<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/vojnik-ovk-na-sudenju-taciju-albanac-koga-sam-sproveo-do-pritvora-ovk-naden-mrtav"> Specijalni sud </a>izgubio svoju svrhu, ističući da se pretvorio u "političko oružje". 
 
"Pred pravdom smo stajali i ranije (na Haškom tribunalu za bivšu Jugoslaviju) i nismo bežali. Naši lideri su tada dobrovoljno dali ostavke da bi dokazali čistoću naše borbe, jer kada je pravda pravedna – istina pobeđuje. A Specijalizovana veća? To nije pravda. To je lov na veštice", stoji u pismu. 
 
Po njihovim rečima, optuženi u Hagu prisustvuju isceniranom političkom suđenju.
izvor: Beta

Veterani OVK traže od Grenela zatvaranje Specijalnog suda u Hagu

Tokom rasprave o žalbi na prvostepenu presudu, zastupnici odbrane tražili su da sud Šalju potpuno oslobodi ili mu, alternativno, smanji kaznu.
Tužioci su se tome usprotivili, zahtevajući da apelaciono veće suda odbije Šaljinu žalbu i potvrdi prvostepenu presudu.
Odbrana je u žalbi tvrdila da Šalja nije imao pravično suđenje i da je bila narušena pretpostavka da je on nevin.
Žalbu su branioci utemeljili i na osporavanju iskaza ključnih svedoka optužbe koji su bili pritvoreni u Kukešu, osporavajući njihovu identifikaciju Šalje kao vinovnika zlostavljanja i mučenja pritvorenika.
Tužioci su, sa druge strane, tvrdili da je žalba neosnovana i da je prvostepenom presudom ispravno utvrđena Šaljina uloga u počinjenju zlodela i izrečena mu primerena kazna.
Pravosnažnu presudu Šalji apelaciono veće izreći će naknadno.
U julu prošle godine, prvostepenom presudom Šalja (61) je proglašen krivim po tri tačke optužnice koje su ga teretile za proizvoljno lišavanje slobode, mučenje i ubistvo pritvorenika, kosovskih Albanaca, u improvizovanom pritvoru OVK u fabrici metala u Kukešu, između 17. maja i 5. juna 1999.
Šalja će, po prvostepenoj presudi, morati da isplati odštetu od 208.000 evra za osam žrtava koje su učestvovale u postupku.
Šalja je osuđen da je lično i kao član zločinačkog udruženja učestvovao u proizvoljnom lišavanju slobode, mučenju "najmanje 18 pritvorenika" i ubistvu jednog od njih.
Žrtve su bili Albanci koje je grupa pripadnika OVK, uključujući Šalju, pritvorila pod "nejasnom optužbom" da su "kolaboranti" sa srpskim vlastima, "izdajnici", "simpatizeri Srba" ili da ne podržavaju OVK u dovoljnoj meri.
U prvostepenoj presudi sud je utvrdio da pritvorenici nisu, protivno međunarodnom pravu, bili informisani o razlogu pritvaranja, niti izvedeni pred sudiju, a nije im data prilika ni da ospore pritvor.
OVK je pritvorene držala u "nehumanim i ponižavajućim uslovima", zbijene u malim sobama, bez dovoljno hrane, vode, sanitarnih objekata, higijene i medicinske nege.
Po presudi, Šalja je lično i učešćem u grupi, zajedno sa Sabitom Gecijem, Đemšitom Krasnićijem i drugima, mučio pritvorenike, redovno ih isleđujući i prebijajući "bejzbol palicom i štapom" po celom telu, uključujući i glavu.
Po prvostepenoj presudi dokazano je da su Šalja i drugi pritvorenike, između ostalog, "primoravali da se šamaraju, da glume seks", kao i da su ih "sekli noževima", "goreli cigaretama" i "sipali im so u rane", a neke su i "upucali" iz vatrenog oružja.
Pritvorenike su pripadnici OVK zastrašivali, pretili im smrću i primoravali ih da daju lažna priznanja.
Sam Šalja je jednom pritvoreniku, po iskazu svedoka, rekao: "Ubićemo te, streljaćemo te".
Drugog pritvorenika, grupa pripadnika OVK u kojoj su bili Šalja, Krasnići i drugi, je "upucala u nogu" 4. juna 1999. posle dugotrajnog "zlostavljanja", utvrđeno je presudom.
"Žrtva je bila modra, nesposobna da hoda i urinira i krvarila je obilno iz ranjene noge".
Prisutni doktor je, po presudi, tražio da ranjenik bude prebačen u bolnicu, ali je jedan od pripadnika OVK na to uzvratio:
"Nismo ga maltretirali da bismo ga sad poslali u bolnicu".
Od posledica ranjavanja, odnosno, po presudi, usled "uskraćivanja medicinske pomoći", pritvorenik je umro sutradan, 5. juna 1999.
Za ubistvo pritvorenika, Šalja, koji je bio prisutan pre i posle njegovog zlostavljanja, osuđen je kao učesnik u zločinačkom udruženju.
Osvrćući se na lični Šaljin doprinos zločinima, prvostepeno sudsko veće je u presudi utvrdilo da je on bio "značajan".
Šalja je lično učestvovao u ispitivanju i zlostavljanju najmanje dvojice pritvorenika, a po iskazu svedoka "bio je prvi da udari" i "naređivao je pritvorenicima da tuku jedni druge".
Presudom je utvrđeno da je Šalja s namerom učestvovao u nezakonitom pritvaranju i mučenju, svestan da to nije bilo neophodno.
Sud je utvrdio i da je Šalja "imao nameru da ubije" kada je pritvorenike udarao po glavi i kada je jednom od njih rekao: "Ubićemo te, streljaćemo te".
Na suđenje je, po presudi, imala uticaja "uporna klima zastrašivanja i uznemiravanja svedoka na Kosovu".
U izdržani deo kazne, Šalji će biti uračunato vreme od juna 2021. od kada je u pritvoru u Hagu posle hapšenja u Belgiji, čiji je državljanin.
Optužnicu protiv Šalje sud u Hagu potvrdio je 12. juna 2020. Šalju su 16. marta 2021. u Briselu uhapsile belgijske vlasti. U sudski pritvor u Hagu Šalja je bio prebačen 15. aprila te godine.&nbsp;
U prvom pojavljivanju pred sudijom, 19. aprila 2021., Šalja je izjavio da nije kriv za ratne zločine za koje je optužen.&nbsp;
Rekao je i da mu navodi optužnice "izgledaju smešno".
Izvor: Beta

Bivši starešina OVK Šalja traži oslobađanje, tužioci potvrdu kazne od 18 godina zatvora

Za zlodela nad Albancima, proglašenim za "kolaboracioniste", Srbima i Romima u više od 40 pritvora OVK, optuženi su Hašim Tači, Kadri Veselji, Redžep Seljimi i Jakup Krasnići. Svi optuženi bili su vodeći članovi Glavnog štaba OVK i samoproglašene Privremene vlade Kosova.
Sve četiri odbrane podneće objedinjeni zahtev za oslobadjanje, rekao je Tačijev branilac Luka Mišetić na današnjoj raspravi o stanju u postupku.
Optuženi, po propisima suda, imaju pravo da podnesu zahtev za oslobadjanje zasnovan na oceni da tužioci nisu dokazali njihovu krivicu tokom dvogodišnjeg dokaznog postupka koji je završen sredinom aprila.
Tužioci će na taj zahtev branilaca optuženih morati da odgovore do 1. jula, odlučile su sudije.
Ukoliko raspravno veće odbije zahtev optuženih da budu oslobodjeni, proces će biti nastavljen izvodjenjem dokaza zastupnika više od 150 žrtava koje učestvuju na sudjenju.
Zastupnik žrtava Sajmon Loz najavio je, na današnjem zasedanju, da će pred sud izvesti dva veštaka - za psihološku traumu i ekonomsku štetu koje su žrtve pretrpele - a ostavio je otvorenom i mogućnost da svedoče neke od žrtava.
Veće predsedavajućeg sudije Čarlsa Smit okvirno je odredilo da bi saslušavanje tih svedoka moglo biti održano u julu.
Ukoliko optuženi, na kraju sudjenja, budu proglašeni krivim i osudjeni, njihove žrtve, po statutu suda, imaju pravo na odštetu.
Pošto zastupnik žrtava izvede svoje dokaze, trebalo bi da usledi dokazni postupak odbrane optuženih.
Tačijev advokat Mišetić danas je u sudnici ponovio da još nije doneo odluku da li će uopšte izvoditi dokaze odbrane, ali je napomenuo da, ukoliko to bude činio, neće imati više od 10 svedoka.
Zastupnik drugooptuženog Veseljija, Rodni Dikson naznačio je samo da će izvodjenje dokaza odbrane, ako ga bude, trajati "veoma ograničeno vreme".
Kada će biti održano sledeće zasedanje, sudsko veće će saopštiti naknadno.
Sudjenje Tačiju i saoptuženima počelo je pred sudom u Hagu 3. aprila 2023., a tužioci su svoj dokazni postupak okončali 15. aprila ove godine.
U haškoj sudnici je svedočilo 125 svedoka optužbe, a izjave desetina drugih svedoka, tužioci su kao dokaze uveli u pisanom obliku.
Dokazni materijal tužilaštva čini i 3.000 dokumenata na albanskom, srpskom i engleskom jeziku.
U procesu učestvuje i više od 150 žrtava.
Optužnica u 10 tačaka tereti Tačija (56), Veseljija (57), Seljimija (53) i Krasnićija (74) za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).
Navedene zločine, pripadnici OVK pod komandom optuženih počinili su, po optužnici, nad Albancima, proglašenim za "kolaboracioniste", Srbima i Romima u 42 nelegalna pritvora OVK na Kosovu i u Albaniji.
Pripadnici OVK počinili su zločine nad približno 407 pritvorenika, od kojih je najmanje 102 ubijeno, od marta 1998. do septembra 1999, piše u optužnici.
U optužnici je identifikovano 75 žrtava - 51 srpska, 23 albanske i jedna romska.
Šest tačaka optužnice tereti Tačija, Veseljija, Seljimija i Krasnićija za zločine protiv čovečnosti, a četiri tačke za ratne zločine.
Prema optužnici, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići bili učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu.
Cilj tog zločinačkog poduhvata bilo je preuzimanje kontrole nad celim Kosovom nasiljem nad svima koje je OVK smatrala "protivnicima".
Kao saučesnici u zločinačkom udruženju, u optužnici su navedeni i oficiri OVK: Azem Sulja, Ljah Brahimaj, Fatmir Ljimaj, Sujelman Seljimi, Rustem Mustafa, Šukri Buja, Ljatif Gaši i Sabit Geci.
Svi optuženi izjavili su da nisu krivi. Oni su u pritvoru u Hagu od hapšenja na Kosovu u novembru 2020.
Specijalizovana veća Kosova, kako se sud zvanično zove, osnovala je 2015. Skupština Kosova pod medjunarodnim pritiskom izazvanim izveštajem izvestioca Saveta Evrope Dika Martija o zločinima OVK na Kosovu i u Albaniji, objavljenim 2011.
Sud je formalno deo pravosudnog sistema Kosova, ali radi u Hagu. U presudama i drugim dokumentima, sud je utvrdio da na Kosovu vlada uporna klima zastrašivanja i uznemiravanja svedoka protiv optuženih pripadnika nekadašnje OVK.
Izvor: Beta

Sud u Hagu dao Tačiju i saoptuženima rok do 2. juna da podnesu zahtev za oslobađanje

Do sada je u tom procesu saslušano 110 svedoka tužilaštva.&nbsp;
Suđenje bivšim vođama OVK počelo je 3. aprila 2023. godine, a optužnica ih tereti za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti počinjene u nelegalnim pritvorima tzv. OVK na KiM i u Albaniji.
Krajem prošle godine, Tači je optužen i za nepoštovanje suda, pokušaj ometanja službenih lica u vršenju službenih dužnosti i povredu tajnosti postupka zato što je svojim saradnicima, koji su ga posećivali u pritvoru u Hagu, odavao informacije o zaštićenim svedocima.
Prema toj optužnici, Tači je od 12. aprila 2023. do 2. novembra 2024. godine, tokom &nbsp;poseta koje je imao u pritvoru, svojim saradnicima davao poverljive informacije o svedocima tužilaštva, sa ciljem da utiče na iskaze svedoka na suđenju njemu i drugim bivšim vođama tzv. OVK za ratne zločine.
Izvor: Tanjug

U Hagu se nastavlja suđenje bivšim vođama OVK

Svi optuženi su bili vodeći članovi Glavnog štaba OVK. A, sutra će, po najavama iz Haga, iskaz na otvorenom zasedanju dati novi svedok tužilaštva.
Od početka suđenja, 3. aprila 2023., tužioci su pred sudije izveli 110 svedoka.
Po ranijoj odluci raspravnog veća kojim predsedava američki sudija Čarls Smit (Charles Smith), tužioci izvođenje dokaza protiv optuženih moraju okončati do sredine aprila ove godine.
Tužilaštvo je, po objavljenim dokumentima, planiralo da do tada sasluša još oko 40 svedoka.
Optužnica u 10 tačaka tereti Tačija (56), Veseljija (57), Seljimija (53) i Krasnićija (74) za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).
Navedene zločine, pripadnici OVK pod komandom optuženih počinili su, po optužnici nad približno 407 pritvorenika, od kojih je najmanje 102 ubijeno, od marta 1998. do septembra 1999.
U optužnici je identifikovano 75 žrtava - 51 srpska, 23 albanske i jedna romska.
Šest tačaka optužnice tereti Tačija, Veseljija, Seljimija i Kransićija za zločine protiv čovečnosti, a četiri tačke za ratne zločine.
Prema optužnici, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići bili učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu.
Cilj tog zločinačkog poduhvata bilo je preuzimanje kontrole nad celim Kosovom nasiljem nad svima koje je OVK smatrala "protivnicima".
Kao saučesnici u zločinačkom udruženju, u optužnici su navedeni i oficiri OVK: Azem Sulja, Ljah Brahimaj, Fatmir Ljimaj, Sulejman Seljimi, Rustem Mustafa, Šukri Buja, Ljatif Gaši i Sabit Geci.
Svi optuženi izjavili su da nisu krivi. Oni su u pritvoru u Hagu od hapšenja na Kosovu u novembru 2020. godine.
Krajem prošle godine, Tači je optužen i za ometanje i nepoštovanje suda zato što je svojim saradnicima, koji su ga posećivali u haškom pritvoru, odavao zaštićene svedoke.
Izvor: Beta

Sutra nastavak haškog procesa Hašimu Tačiju i saoptuženima za ratne zločine

Nakon poziva sudije za prethodni postupak tokom statusne konferencije 17. decembra, Tači se juče u pisanoj formi izjasnio da nije kriv po svakoj tački optužnice.&nbsp;
Tačija i njegov nekadašnji savetnik Baškima Smakaja sredinom decembra se nisu izjasnili o krivici po optužnici za ometanje pravde u postupku koji se protiv Tačija vodi po optužnici za ratne zločine na AP KiM i u Albaniji 1998-1999. godine, nakon čega im je sudija za prethodni postupak Maržori Maselo naložila da se u pisanoj formi izjasne do 7. januara 2025. u podne.&nbsp;
Osim Tačija i Smakaja, optužnica je podignuta i protiv Fadilja Fazlijua, Isnija Kiljaja i Hajredina Kučija. 	
Tači je optužen za pokušaj ometanja službenih lica u vršenju službenih dužnosti, povredu tajnosti postupka i nepoštovanje suda, dok su Smakaj, Fazliju i Kiljaj optuženi za pokušaj ometanja službenih lica u vršenju službenih dužnosti i nepoštovanje suda, a Kuči za nepoštovanje suda.&nbsp;
Smakaj, Fazliju i Kiljaj uhapšeni su 5. decembra i sutradan prebačeni u sudski pritvor u Hagu, a Kuči je dobio sudski poziv da se pojavi pred Specijalizovanim većima.&nbsp;
Prema optužnici, Tači je od 12. aprila 2023. do 2. novembra 2024. godine, tokom &nbsp;poseta koje je imao u pritvoru, davao poverljive informacije o svedocima Specijalizovanog tužilaštva Kiljaju, Smakaju, Fazlijuu i Kučiju, sa ciljem da utiče na iskaze svedoka na suđenju njemu i drugim bivšim vođama OVK za ratne zločine, koje je u toku u Hagu.
Izvor: Tanjug

Hašim Tači se izjasnio da nije kriv po svakoj tački optužnice za ometanje pravde

U saopštenju suda se navodi da je sudija za prethodni postupak Specijalizovanih veća Kosova 29. novembra potvrdio optužnicu protiv Tačija, Smakaja, Fazljijua, Kiljaja i Kučija nakon čega je izdao četiri odvojena naloga za hapšenje i jedan sudski poziv &nbsp;	
Ističe se da se optuženi terete za krivična dela u vezi sa protivzakonitim pokušajima uticanja na svedočenje svedoka u suđenju za ratne zločine u predmetu Tači i drugi. 	
U saopštenju se navodi da je Tačiju u četvrtak u pritvorskom objektu Specijalizovanih veća Kosova uručen nalog za hapšenje koji je sudija za prethodni postupak izdao na osnovu potvrđene optužnice. 	
Smakaj, Fazljiju i Kiljaj uhapšeni su na Kosovu i Metohiji u četvrtak i danas su dovedeni u pritvorski objekat Specijalizovanih veća Kosova na osnovu potvrđene optužnice i po odvojenim nalozima za hapšenje koje je izdao sudija za prethodni postupak Specijalizovanih veća Kosova. &nbsp;	Hapšenje je izvršilo Specijalizovano tužilaštvo u saradnji s Misijom EU za vladavinu prava na &nbsp;Kosovu i Metohiji (Euleks). &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;
Kučiju je uručena potvrđena optužnica, kao i sudski nalog za prvo stupanje pred sudiju za prethodni postupak po optužbama iz potvrđene optužnice, navodi se u saopštenju. &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;
Prema potvrđenoj optužnici, približno u periodu od 12. aprila do 2. novembra 2023, godine, tokom odvojenih, neprivilegovanih poseta u pritvorskom objektu, Tači je pružio Smakaju, Kliljaju, &nbsp;Fazljijuu i Kučiju poverljive informacije o svedocima tužilaštva, naložio im da utiču na svedočenje svedoka tužilaštva i davao im detaljna uputstva kako da to učine. 	
U optužnici se takođe navodi da je Tači koordinisao delovanje sa tri grupe lica, koje su činili Smakaj, Fazljiju i Kiljaj i druga lica koja se ne terete, kao i sa Kučijem, kako bi uticao na svedočenje svedoka tužilaštva u suđenju za ratne zločine u predmetu Tači i drugi. &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;
Prema potvrđenoj optužnici, Tači se tereti u tri tačke za pokušaj ometanja službenog lica u vršenju službene dužnosti učestvovanjem u zajedničkom delovanju grupe, u četiri tačke za povredu tajnosti postupka i u četiri tačke za nepoštovanje suda. &nbsp;	
Fazljiju, Smakaj i Kiljaj se terete u po jednoj tački za pokušaj ometanja službenog lica u vršenju službene dužnosti učestvovanjem u zajedničkom delovanju grupe i u po jednoj tački za nepoštovanje suda, navodi se u saopštenju. &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;
Kuči se tereti u dve tačke za nepoštovanje suda. &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;
U skladu sa pravilnikom o postupku i dokazima Specijalizovanih veća, za četvoricu optuženih u ovom predmetu - Tačija, Smakaja, Fazljijua i Kiljaja zasebna prva pojavljivanja pred sudom zakazana su za 8. decembar, počev od 09.30 sati. &nbsp;	
Prvo pojavljivanje Kučija pred sudom zakazano je za ponedeljak, 9. decembar u 10.00 sati. 	
Pred Specijalnim sudom u Hagu u toku je suđenje bivšim vođama tzv. OVK Hašimu Tačiju, Kadriju Veseliju, Jakupu Krasnićiju i Redžepu Seljimiju, a optuženi su za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.
Izvor: Tanjug

Tači i još četvorica bivših pripadnika tzv. OVK optuženi za uticanje na svedoke

<a href="https://www.scp-ks.org/sr/specijalizovano-tuzilastvo-sprovodi-operacije-u-vezi-sa-istragom-o-krivicnim-delima-protiv-0" target="_blank">Operacije Specijalizovanog tužilaštva</a> odvijaju se uz sudsko ovlašćenje Specijalizovanih veća Kosova i uz podršku Evropske misije za vladavinu prava na Kosovu, navodi se u saopštenju.
„U toku je sprovođenje operacija Specijalizovanog tužilaštva na Kosovu u vezi sa istragom koja se vodi o krivičnim delima protiv pravosuđa. Operacije Specijalizovanog tužilaštva odvijaju se uz sudsko ovlašćenje Specijalizovanih veća Kosova i uz podršku Evropske misije za vladavinu prava na Kosovu“, navodi se u saopštenju.
Kosovski mediji preneli su jutros da su uhapšeni bivši komandant OVK Isni Kiljaj, bivši šef Kosovske obaveštajne agencije Baškim Smakaj i bivši pripadnik OVK Fadilj Fazljiu.
Izvor: Kosovo online&nbsp;

Specijalizovano tužilaštvo u Hagu: U toku je akcija na Kosovu uz podršku Euleksa

On je u objavi na Fejsbuku naveo da je u Hag otputovao protiv svoje volje i da je u obavezi da se pojavi pred Specijlanim sudom.
Šukri Buja nije naveo u kom svojstvu je pozvan pred Specijalni sud u Hagu.
<div class="embed-block"><iframe src="https://www.facebook.com/plugins/post.php?href=https%3A%2F%2Fwww.facebook.com%2Fpermalink.php%3Fstory_fbid%3Dpfbid0gq8YkE9VQqpiJtxa7KhNkgrrPeVpnNg5cFLs8CJ3w2ARVjkU6QGB8W6uYRDuu7tul%26id%3D61553392673121&show_text=true&width=500" width="500" height="571" style="border:none;overflow:hidden" scrolling="no" frameborder="0" allowfullscreen="true" allow="autoplay; clipboard-write; encrypted-media; picture-in-picture; web-share"></iframe></div>
 
On je i 2019. godine ispitivan u Hagu, a prištinskim medijima tada je izjavio da je pozvan u svojstvu osumnjičenog.&nbsp;
U Hagu je u toku suđenje bivšim vođama OVK Hašimu Tačiju, Kadriju Veseliju, Jakupu Krasnićiju i Redžepu Seljimiju, koji su optuženi za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.
OVK je tokom 1998. i 1999. godine izvršila brojne zločine, ubistva i otmice nad pripadnicima vojske i policije tadašnje Jugoslavije, Srbima i drugim nealbancima, kao i Albancima koji nisu prihvatili da budu njeni pomagači ili pripadnici.
Izvor: Tanjug

OVK