Građani poučeni iskustvom uragnom Helen, koji je pustošio Floridu pre dve nedelje i tom prilikom usmrtio 230 osoba, ovog puta sakrili su se u skloništa ili evakuisali iz ugroženih područja.&nbsp; <div class="embed-block"><blockquote class="twitter-tweet"><a href="https://twitter.com/hashtag/BREAKING?src=hash&amp;ref_src=twsrc%5Etfw">#BREAKING</a> ‼️‼️ A devastating force hit Florida. Hurricane <a href="https://twitter.com/hashtag/Milton?src=hash&amp;ref_src=twsrc%5Etfw">#Milton</a> and its power !<a href="https://twitter.com/hashtag/miltonhurricane?src=hash&amp;ref_src=twsrc%5Etfw">#miltonhurricane</a> <a href="https://twitter.com/hashtag/Florida?src=hash&amp;ref_src=twsrc%5Etfw">#Florida</a> <a href="https://twitter.com/hashtag/Tampa?src=hash&amp;ref_src=twsrc%5Etfw">#Tampa</a> <a href="https://twitter.com/hashtag/Huracan?src=hash&amp;ref_src=twsrc%5Etfw">#Huracan</a> <a href="https://twitter.com/hashtag/HurricanMilton?src=hash&amp;ref_src=twsrc%5Etfw">#HurricanMilton</a> <a href="https://t.co/Vb83zxCWLY">pic.twitter.com/Vb83zxCWLY</a>&mdash; 🌐 Short Reports 🌐 (@ShortReportOnX) <a href="https://twitter.com/ShortReportOnX/status/1844234655391940646?ref_src=twsrc%5Etfw">October 10, 2024</a></blockquote> <script async src="https://platform.twitter.com/widgets.js" charset="utf-8"></script></div> Kako prenose američki mediji, uragan Milton, usled obilnih kiša, poplavio je gradove Tampu, St. Petersburg, Sarasotu i Veneciju. Vetar je duvao oko 160 kilometara na čas u većini ovih mesta.&nbsp; U oblasti Tampe i dalje je ozbiljna vanredna situacija, prenosi AP, jer je u St. Petersburg bilo velike kiše, zbog čega je Nacionalna meteorološka služba upozorila na mogućnost iznenadnih poplava.&nbsp;  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20241010111020_942ffce2cbcecab165f26e75cb6483e32e9cdbf7cf95baf9a6092b16dc480bb5.jpg" data-media-id="editor_1" data-image-id="20241010111020_942ffce2cbcecab165f26e75cb6483e32e9cdbf7cf95baf9a6092b16dc480bb5" data-rendition-name="original" width="5149" height="2930" loading="lazy" alt="Stadion, uragan, Milton, Florida"> <figcaption>Tropicana fild, stadion Tampa Bay Rejsa u St. Petersburgu, teško je oštećen, foto: Tanjug/Chris Urso/Tampa Bay Times via AP</figcaption> </figure>  Tropicana fild, stadion Tampa Bay Rejsa u St. Petersburgu, teško je oštećen. Snažan vetar pokidao je krov sportskog objekta.&nbsp; <h2>Oboren rekord po količini padavina</h2> U nekim područjima je već palo više od pola metra kiše po metru kvadratnom. Juče je u St. Petersburgu palo gotovo 50 centimetara kiše, što je nadmašilo prethodni rekord zabeležen u septembru 2001. Na više lokacija na Floridi je već sada pala količina kiše koja odgovara količini koja padne u više meseci. <div class="embed-block"><blockquote class="twitter-tweet">We the people of Florida are made with hearts steel, we&#39;ve just been hit by a <a href="https://twitter.com/hashtag/Tornado?src=hash&amp;ref_src=twsrc%5Etfw">#Tornado</a> that is triggered by <a href="https://twitter.com/hashtag/hurricanemilton2024?src=hash&amp;ref_src=twsrc%5Etfw">#hurricanemilton2024</a> from Tampa to Sarasota to fort Myers, pray for us wherever you are. <a href="https://t.co/SbEGP6JYgj">pic.twitter.com/SbEGP6JYgj</a>&mdash; Trump Gunner (@KingLagoswa) <a href="https://twitter.com/KingLagoswa/status/1844098185570189421?ref_src=twsrc%5Etfw">October 9, 2024</a></blockquote> <script async src="https://platform.twitter.com/widgets.js" charset="utf-8"></script></div> Više od 2,4 miliona domova i preduzeća bilo je bez struje u Floridi, prema podacima sa sajta poweroutage.us, koji prati izveštaje o isključenjima struje. Najveći broj nestanaka struje zabeležen je u okrugu Hardi, kao i u susednim okruzima Sarasota i Manati. Pre nego što je Milton stigao na kopno, tornada su se formirala širom države.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20241010111020_427b9626c53f46468784213a066d542b2cd8c893bc5b151cb77f57b4acb9b6eb.jpg" data-media-id="editor_3" data-image-id="20241010111020_427b9626c53f46468784213a066d542b2cd8c893bc5b151cb77f57b4acb9b6eb" data-rendition-name="original" width="2449" height="1633" loading="lazy" alt="Uragan Milton"> <figcaption>Satelitiski snimak uragana Milton, foto: Tanjug/NOAA via AP</figcaption> </figure>  Pripadnici Nacionalne garde Floride i lokalni službenici za sprovođenje zakona rade na terenu kako bi pomogli žrtvama. Kancelarije Nacionalne meteorološke službe na Floridi do sinoć su izdale više od 130 upozorenja o tornadu. Stručnjaci navode da pojava tornada pre i tokom uragana nije neuobičajena, ali da snaga tornada može da bude jaka.&nbsp; „Uragani stvaraju tornada, ali oni su obično slabi. Ono što smo videli bilo je mnogo bliže onome što vidimo na Velikim ravnicama u proleće (deo Severne Amerike gde se zbog klimatskih uslova često javlja jaki tornado posebno u proleće, sa brzinama vetra od 250 kilometara na čas)“, rekao je profesor meteorologije na Univerzitetu Severni Ilinois Viktor Gensini, objavio je AP. <h2>Smrtni slučajevi u domu penzionera</h2> &nbsp;Smrtni slučajevi prijavljeni su u domu penzionera u okrugu Sent Lusi na Floridi, objavio je Si-En-En (CNN). U tornadu su uništene mobilne kuće koje su deo doma penzionera, rekao je šerif okruga Kit Pirson za CNN. <div class="embed-block"><blockquote class="twitter-tweet">St Lucie County <a href="https://twitter.com/hashtag/Florida?src=hash&amp;ref_src=twsrc%5Etfw">#Florida</a> Sheriff’s Office struck by tornado ahead of <a href="https://twitter.com/hashtag/HurricaneMilton?src=hash&amp;ref_src=twsrc%5Etfw">#HurricaneMilton</a> <a href="https://twitter.com/hashtag/HurricaneMilton2024?src=hash&amp;ref_src=twsrc%5Etfw">#HurricaneMilton2024</a> <a href="https://t.co/SpmfgAVjow">pic.twitter.com/SpmfgAVjow</a>&mdash; William E. Lewis, Jr (@4BillLewis) <a href="https://twitter.com/4BillLewis/status/1844115456690618613?ref_src=twsrc%5Etfw">October 9, 2024</a></blockquote> <script async src="https://platform.twitter.com/widgets.js" charset="utf-8"></script></div> "Nećemo ulaziti u to koliko ih ima, ali mogu vam reći da je više od jedne osobe izgubilo život", rekao je šerif Pirson. Oko 200 ljudi iz državnih i lokalnih službi traga za ljudima zarobljenim u domu penzionera koji je tornado "uništio", dodao je on. Pripadnici hitne pomoći širom Floride počinju da izlaze iz skloništa nakon što je Milton prošao preko njihovih područja. Policija i vatrogasci Orlanda objavili su da su se "vratili na teren". Vatrogasna i spasilačka služba okruga Pasko takođe je saopštila da su u potpunosti nastavili sa radom, upozoravajući da će biti odlaganja. Izvor: Insajder

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Uragan Milton snažno pogodio obalu Floride: Vetar rušio kuće, otkinuo krov stadiona

"Za sada imamo više od 30.000 pojedinaca u skloništima, ali imamo prostora za više od 200.000 ljudi", rekao je De Santis tokom brifinga u Lejk Sitiju, prenosi CNN.
Guverner je naveo da je nakon naređenja o evakuaciji otvoreno skoro 150 državnih i lokalnih skloništa u okrugu Milton i bar po jedno sklonište u svakom okrugu na Floridi, ističući da su skloništa otvorena i za kućne ljubimce.
U međuvremenu se oglasila gradonačelnica grada Nipola Tereza Heitmani, ona je upozorila da će se priobalje naći na udaru velikih talasa.
"Kada stignu veliki talasi i visoka plima, znamo da ćemo biti na udaru ozbiljne oluje", rekla je Heitmanova i izrazila zabrinutost zbog jakih vetrova koji će, prema najavma nadležnih službi, trajati tokom noći.
Najrazorniji vetrovi uragana Milton su još satima udaljeni od obale Floride, ali jaki vetrovi i obilne kiše već su se obrušili na ovu američku saveznu državu, navodi CNN.
Izvor: Tanjug

Na Floridi se očekuje dolazak uragana Milton, u skloništima oko 30.000 ljudi

"Izgleda kao da će to biti (najveća) oluja ovoga veka. Mnoge zajednice koje žive na putanji kojom se kreće uragan Milton nemaju ni trenutak za predah između uragana Helena i Miltona, dve istorijske oluje u samo dve nedelje", poručio je američki predsednik, prenosi CNN.
Bajden je pozvao sve koji žive u područjima kojima će se kretati oluja da prate sve bezbednosne instrukcije u naredna 24 sata i dodao da je "to doslovno pitanje života i smrti".
Bajden je rekao da će njegova administracija vršiti pritisak na kompanije da održe stabilne cene tokom uragana Milton na Floridi, kako bi ljudi mogli da se snabdevaju gorivom, rezervišu avio-letove i nabave druga neophodna dobra bez prekomernog plaćanja, preneo je Rojters.
Američke vlasti su već upozorile 5,5 miliona ljudi da se evakuišu sa zapadne obale Floride, države koja se priprema za najveću operaciju evakuacije i spasavanja u svojoj istoriji.
Izvor: Tanjug

Bajden pozvao građane Floride da se evakuišu uoči uragana: Pitanje života i smrti

Broj poginulih u petak iznosio je 225, a, u međuvremenu, spasioci su pronašli još dva tela u američkoj državi Južnoj Karolini.
AP navodi da nije poznato koliko se još osoba vode kao nestale.
"Helena" je od 26. septembra kao uragan 4. kategorije napravila veliku štetu rušeći domove, uništavajući puteve i dovodeći do prekida u snabdevanju strujom za milione potrošača.
To je najsmrtonosniji uragan koji je pogodio kopno SAD od "Katrine" 2005. godine.
Izvor: Tanjug

Broj poginulih u uraganu "Helena" u SAD povećan na 227

Zbog poplava je više desetina osoba zarobljeno na krovu jedne bolnice u Tenesiju, a u toku je operacija spasavanja, prenosi ABC njuz. Guverneri američkih saveznih država Floride, Džordžije, Alabame, Karoline i Virdžinije proglasili su vanrednu situaciju u svojim državama. Američki ministar zdravlja Ksavijer Besera izjavio je da se ulažu napori kako bi se pomoglo zvaničnicima Džordžije da saniraju posledice uragana Helena i da bi se pružila neophodna medicinska pomoć. &nbsp;Guverner Džordžije Brajan Kemp izjavio je da su desetine ljudi i dalje zarobljene u zgradama oštecenim uraganom 4. kategorije, prenosi AP. Širom zemlje otkazano je više od 800 letova, navodi ABC njuz. Najveći broj letova otkazali su Međunarodni aerodrom Šarlot Daglas u Severnoj Karolini, Međunarodni aerodrom Hartsfild-Džekson Atlanta i Međunarodni aerodrom Tampa na Floridi.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20240928080940_84ed56fe42836ea4cb43d08957ae2679318a4f1980a578538add99e86a88ed24.jpg" data-media-id="editor_0" data-image-id="20240928080940_84ed56fe42836ea4cb43d08957ae2679318a4f1980a578538add99e86a88ed24" data-rendition-name="original" width="4000" height="2250" loading="lazy" alt="Nevreme, Uragan"> <figcaption>Posledice razornog uragana Helen, foto: Tanjug/AP Photo/Ron Harris</figcaption> </figure>  Uragan kategorije 4 pogodio je sinoć region Big Bend na Floridi, a danas je oslabio iznad Džordžije. Uragan je oslabio na kategoriju 1, sa maksimalnom brzinom od 120 kilometara na čas, ali zvaničnici su rekli da su vremenski uslovi i dalje opasni po život i pozvali stanovništvo da ostane u skloništima, objavio je danas Nacionalni centar za uragane. Zabeležene su poplave širom jugoistoka SAD, a nove padavine očekuju se i danas. Obavezna evakuacija naložena je za deo stanovnika u Ešvilu, u zapadnom delu Severne Karoline.&nbsp; Pored obilnih padavina, očekuju se i klizišta i odroni. U planinama Severne Karoline palo je i do 25 centimetara kiše. Izvor: Tanjug

U uraganu Helena na jugu SAD život izgubile 44 osobe

U okrugu Pinelas utopilo se pet osoba. U Džordžiji je nastradalo 11 osoba, dve u tornadu u Alamu, a devet u oluji. &nbsp;
U Šarlotu, u Severnoj Karolini, jedna osoba je poginula, a druga je povređena kada je drvo palo na kuću, dok su dve osobe poginule u okrugu Anderson u Južnoj Karolini, u severozapadnom delu države, saopštili su zvaničnici.
Širom zemlje otkazano je preko 800 letova, preneo je Ej-Bi-Si (ABC) njuz.
Najveći broj letova otkazali su Međunarodni aerodrom Šarlot Daglas u Severnoj Karolini, Međunarodni aerodrom Hartsfild-Džekson Atlanta i Međunarodni aerodrom Tampa na Floridi.
Uragan jačine oluje kategorije 4 udario je u region Big Bend na Floridi sinoć, da bi danas oslabio iznad Džordžije.
Uragan je sada spao na kategoriju 1, sa maksimalnom brzinom od 120 kilometara na čas, ali zvaničnici su rekli da su uslovi i dalje opasni po život i pozvali su ljude da ostanu u skloništima, objavio je danas Nacionalni centar za uragane, a preneo Bi-Bi-Si (BBC).
&nbsp;Oluja se pomerala na sever od Floride do Džordžije i bila je oko 160 kilometara od Auguste i 65 kilometara od Mejkona u Džordžiji i kretala se brzinom od oko 48 kilometara na sat, saopštio je centar za uragane u Majamiju jutros u četiri sata, preneo je AP.
Zabeležene su brojne poplave širom jugoistoka SAD, a nove padavine očekuju se i danas dok se Helena kreće ka Tenesiju.
Obavezna evakuacija naložena je za deo stanovnika u Ešvilu, u zapadnom delu Severne Karoline. Pored obilnih padavina, očekuju se i opasna klizišta i odroni.
Više od četiri miliona potrošača ostalo je bez struje. Na Floridi više od 1,2 miliona ljudi, a više od milion potrošača u Džordžiji takođe nema električnu energiju.&nbsp;
U Južnoj Karolini struju nema 1,3 miliona stanovnika, a u Severnoj Karolini 600.000.
Izvor: Tanjug

Broj žrtava uragana Helena porastao na 30, četiri miliona ljudi bez struje

&nbsp;O neprocesuiranju ratnih zločina u Hrvatskoj, ali i o odnosima u regionu i pomirenju, Rezoluciji UN o Srebrenici i kosovskom dijalogu, te potrebi da se popišu imena svih žrtava tokom ratova devedesetih, u razgovoru za Insajder govori osnivačica FHP Nataša Kandić. Zašto zločini nad srpskim civilima u Hrvatskoj tokom „Oluje“ još nisu procesuirani? Očekujete li da će po ovom pitanju ikada doći do pravde? Hrvatska je pokretala postupke za ratne zločine nad Srbima pre članstva u EU, u postupku pristupanja, kada je bila pod obavezma da pokaže dela kojima će uspostaviti vladavinu prava. Nakon prijema u članstvo EU, a posebno nakon pobede i izbora Kolinde Grabar Kitanović za predsednicu države, Hrvatska prestaje sa regionalnom saradnjom, opredeljuje se za nacionalni pristup prema prošlosti, krivična pravda se okreće prema hrvatskim žrtvama u suđenjima u odsustvu. Umesto jake krivične pravde formira se politika sećanja kao nacionalni mehanizam koji formira i zvaničnu kulturu sećanja i kolektivno pamćenje. Obeležavanje hrvatske vojno policijske akcije „Oluja“ 2020. godine bio je izuzetak, kada su premijer Andrej Plenković i predsednik Zoran Milanović napravili korak prema žrtvama ratnih zločina koje su počinili pripadnici hrvatske vojske i policije, sa razumevanjem za različito tumačenje „Oluje“, ali i sa pozivom na konkretna dela kojima će se pokazati briga za žrtve iz maninske zajednice. Trajalo je kratko. Danas, sećanje na žrtve Drugog svetskog rata i rata devedesetih održavaju Liga antifašista, Srpsko nacionalno veće i nevladine organizacije za ljudska prava. Jednom ste kazali da Hrvatsku i članstvo u EU obavezuje na suočavanje sa prošlošću. Vidite li taj proces kod zvaničnog Zagreba? Hrvatska je članica EU i upravo to članstvo je oslobađa svake odgovornosti za nesuočavanje s prošlošću. Štaviše, Evropska komisija, time što je podržavala aktivnosti nevladinih organizacija u zemljama kandidatima za pristupanje EU, bez mogućnosti da se IPA fondovi koriste i u Hrvatskoj, suočavanje s prošlošću i pomirenje prepustila je zemljama Zapadnog Balkana, potpuno ignorišući činjenicu da ta dva procesa nisu moguća bez učešća Hrvatske. Dok su lideri Srbije, Predsedništva BiH - hrvatski i bošnjački članovi - i Kosova deklarativno podržavali inicijative nevladinih organizacija za suočavanje s prošlošću dotle je trajala i podrška EK. Kada su 2019. bošnjački član i hrvatski član Predsedništva BiH javno izneli stav da BiH ne podržava više formiranje REKOM-a jer su žrtve navodno svima poznate i da su regionalna stabilnosti i bezbednost novi prioriteti, EK je prestala da se bavi nama u kontekstu suočavanja s prošlošću. Po tumačenju EK, pomirenje je naša unutrašnja stvar i zavisi od zrelosti domaćih političara.&nbsp; <h2>“Ove godine na obeležavanju Oluje manje nacionalističke euforije”</h2> Kako gledate na to što je sada već svake godine sredina jula, kada se obeležava godišnjica zločina u Srebrenici, kritična za odnose na relaciji Srbija-BiH, kao što je to i početak avgusta, u vreme godišnjice „Oluje“, za odnose između Srbije i Hrvatske? Je li to (zlo)upotreba žrtava u političke svrhe? Moj utisak je da je ovogodišnje obeležavanje dana sećanja na stradale i prognane Srbe u hrvatskoj akciji „Oluja“ prošlo sa manjom ekstremno etničko nacionalističkom euforijom. Prvi put „devojka iz kolone“ je govorila svojim rečima. Njena priča je iskrena i veliki broj ljudi se u njoj prepoznaje. Prvi put je neko pomenuo i prevaru – ili je mislila na Martića ili na Srbiju, nema trećeg. I Srbiji se zahvalila za besplatno školovanje, bez političkog dodvoravanja. Taj traktor, sa decom, majkom i babom, na kojem se priča i čeka otac, ponavlja se, neubedljiva je, čak i banalna. Patrijarh je porukama „Mir nema alternativu“ i „Mirom se suprotstavimo nasilju, ratu i svakoj Oluji“ delovao kao aktivista mirovne nevladine organizacije.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20240805100852_2209dce87a793c95a5955e9ce01744bbe4b67051befe1d3a657e652aa323acbc.jpg" data-media-id="editor_0" data-image-id="20240805100852_2209dce87a793c95a5955e9ce01744bbe4b67051befe1d3a657e652aa323acbc" data-rendition-name="original" width="3000" height="2000" loading="lazy" alt=" Nataša Kandić."> <figcaption> Nataša Kandić. Foto: Srđan Ilić</figcaption> </figure>  A govori predsednika Srbije i Republike Srpske? Očekivala sam da će predsednik Republike Srpske govoriti kako je sve spremno za „razdruživanje“. Osim što je kazao da je proterivanje Srba iz Hrvatske i iz mesta u BiH pod bošnjačkom kontrolom „genocid u kontinuitetu“, druge reči su bile pohvale i zahvaljivanja predsedniku Srbije. Za razliku od prethodnih godina, predsednik Srbije je bio kraći, ali kao i uvek direktne poruke je uputio i Hrvatskoj, i kosovskim vlastima i međunarodnoj zajednici. Prema njemu, Srbija se naoružava više od Hrvatske jer samo vojno snažnija može da odvrati od napada i agresije. Ponovio je optužbu da je Hrvatska, koja se raduje pobedi, „Oluju“ vodila tenkovima protiv žena i dece. Navodno se iz Hrvatske poručuje „opet ćete na traktore“. Posebno je dramatično zvučala poruka „Neće više biti ni progona, ni pogroma Srba, ni traktora“. Bilo je jasno da je upućuje kosovskom premijeru i zemljama koje ga podržavaju. Nikako dobro nije zvučala njegova poruka u vezi sa uhapšenim Srbima da je „mrak pred zoru najgušći“, ostavio je prostor za slobodno tumačenje. Jednom rečju, nije bilo zapaljujuće kao prethodnih godina, možda i zbog jakih protesta oko rudarenja litijuma. To se vidi i po tome što je 4. avgusta u vikend jutru na Pinku obeležavanju sećanja na stradale i prognane Srbe posvećeno skromno vreme. Ove godine smo u UN imali i usvajanje Rezolucije o Srebrenici, koja je izazvala burne reakcije u Srbiji i koja je ovde tumačena kao dokument koji će srpskom narodu prikačiti etiketu „genocidan“, po gradu smo imali i bilborde s porukom: "Mi nismo genocidan narod"... Predsednik Srbije je u Loznici na obeležavanju dana sećanja na stradale i prognane Srbe „zaključio“ pitanje oko Rezolucije o Srebrenici. Prema njemu, glasanje u Skupštini UN je pobeda Srbije jer nisu uspeli oni koji su „hteli da nam stave žig i pečat genocidnog naroda“. Nezavisno od toga što nema dokaza da je neko imao spremnu odluku da srpski narod proglasi genocidnim narodom, činjenica je da je to glasanje pokazalo da je Rezolucija o Srebrenici bila isforsirana iz političkih razloga, da pokretači i sponzori rezolucije nisu njenim usvajanjem povećali prostor za poštovanje žrtava. I dalje mislim da je Srbija pogrešila. Rezolucija se vrlo malo razlikuje od Deklaracije koju je Skupština Srbije donela 2010. Nažalost, ne samo vlast nego i opozicija i intelektualna javnost su u Srbiji pokazali koliko smo kao kolektiv, kao društvo... neću da upotrebim reči Mirka Kovača. <h2>“Ratovanje” politikama sećanja</h2> Zašto proces pomirenja u celom regionu ide jako sporo, tačnije - da li uopšte ima tog procesa? Da li bi države regiona jednom mogle da, na bazi utvrđenih činjenica, formiraju zajednički stav prema prošlosti? Umesto okupljanja oko zajedničkih interesa u kontekstu približavanja i budućnosti, imamo političare koji su prestali da se skrivaju iza deklarativne podrške poštovanja i priznavanja svih žrtava i krenuli su ponovo da „ratuju“, sada politikama sećanja, koje se ne temelje na sudskim činjenicama i rezultatima istraživanja nego na političkim stavovima o potrebi stvaranja jakih kolektivnih identiteta, na temelju etničke homogenizacije. I to je moćno oružje koje u svojim rukama drže i političari u Hrvatskoj, BiH, Srbiji, na Kosovu, a u Crnoj Gori građanska homogenizacija je sve dalje i dalje. Teško je iz današnje perspektive videti da je tako nešto moguće. Lično mislim da je bolje ako bismo se okupili oko prošlosti približavanjem viđenja istih događaja ili razumevanjem i poštovanjem različitih viđenja bez pretenzija na zajednički stav o prošlosti. U kojoj fazi je REKOM, odnosno osnivanje Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i drugim teškim kršenjima ljudskih prava na području SFRJ? Ima li političke volje u svim državama regiona za jednu takvu komisiju? Inicijativu za osnivanje Regionalne komisije svi su, osim bivše Vlade Crne Gore, ili direktno odbacili ili su je zaboravili, jer su je neiskreno podržavali. O dijalogu oko 7.000 učesnika, koji je trajao tri i po godine i rezultirao usvajanjem Predloga statuta REKOM, akademski istraživači su napisali dve knjige i preko 150 tekstova. Denisa Kostović je taj proces nazvala „prikrivenim pomirenjem“, a vreme je pokazalo da su ga političari prekinuli jer je probijalo etničke granice i homogenizaciju na nivou nacije.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20240805100848_fb224d2a5615ad3d4d2ea7c2f00795677950ad107f632760c5af6b900f54a91d.jpg" data-media-id="editor_1" data-image-id="20240805100848_fb224d2a5615ad3d4d2ea7c2f00795677950ad107f632760c5af6b900f54a91d" data-rendition-name="original" width="3000" height="2000" loading="lazy" alt=" Nataša Kandić"> <figcaption>Nataša Kandić. Foto: Srđan Ilić</figcaption> </figure>  Koliko bi regionalni popis žrtava - sa imenima 130.000 ljudi i utvrđenim činjenicama o njihovoj smrti – bio značajan ne samo za porodice stradalih, nego i za budućnost celog regiona? Sigurna sam da će neko, pre pojedinac nego neka institucija, u neko dogledno vreme prikupiti sve proverljive podatke i sačiniti popis svih žrtava. U okviru REKOM procesa, upravo smo objavili drugi tom Kosovske knjige pamćenja „Dostojanstvo za nestale“, o 1.636 ljudi koji su u periodu od 1. januara 1998. do kraja 2000. godine, odvedeni iz kuća, sa njive, sa autobuske stanice, iz voza, lišeni slobode bez pravnih razloga, a o kojima se i dalje ništa ne zna kao da nisu postojali. Institucije i komisija za nestale, kako Srbije tako i Kosova, za 25 godina nisu se pomerile od brojeva. Pokazalo se da su im brojke jako oružje u međusobnim optužbama i skrivanju informacija o lokacijama pokopa. „Dostojanstvo za nestale“ otkriva lice svake žrtve i traži vraćanje njihovog ljudskog dostojanstva. U Beogradu ćemo knjigu predstaviti 30. avgusta, na Međunarodni dan nestalih.&nbsp; <h2>“Ne znam rešenje, ali bez dijaloga nema ni normalizacije odnosa ni pomirenja”</h2> Pitanju nestalih je bio posvećen i nedavni Forum za tranzicionu pravdu, koji je održan u Prištini, a kojem ste prisustvovali... Šesnaesti Forum za tranzicionu pravdu pod nazivom „Dostojanstvo za nestale“ je bio poseban. Prvi put su svedočili članovi porodica nestalih koji nikada javno nisu govorili, a slušalo ih je 130 učesnika iz postjugoslovenskih zemalja, 120 članova porodica nestalih, predstavnici ICMP, MKCK, Komisije za nestala lica Vlade Kosova, Instituta za sudsku medicinu, aktivisti civilnog društva na Kosovu... Posle 25 godina bilo je moguće položiti cveće na grobove 14 žena i dece iz porodica Bogujevci i Durići, kojima su život oduzeli pripadnici „Škorpiona“, kao i na grobove 44 članova porodica Beriša, kojima su život oduzeli pripadnici lokalne policije. Cveće je položeno i u Starom Gracku, pored spomen ploče sa imenima 14 ljudi koji su ubijeni na njivama dok su žnjeli pšenicu. Ja sam polaganje cveća nazvala „pomeranje granica“. Veliki je to događaj za nas, za porodice žrtava s kojima smo razgovarali i od njih čuli „Hvala“. Nažalost, na političkom nivou nema sličnog događaja. U Starom Gracku pamte da je Hašim Tači položio cveće. Da li bi nova briselska administracija mogla da ubrza dijalog o Kosovu? I kako se, po vama, EU pokazala kao posrednik? Dijalog treba nastaviti. Deluje prazno, javnost ne zna o čemu se razgovara. Deklaracija o nestalim, koju su u maju 2023. potpisali premijer Kosova i predsednik Srbije, jeste dobra, ali nju nijedna strana ne sprovodi, što ukazuje da postojeća briselska administracija nema poliičku snagu da ih obaveže na ispune svoje obaveze. Ne znam rešenje, ali sam sigurna da bez dijaloga nema ni normalizacije odnosa ni pomirenja. Šta očekujete od suda za zločine OVK, pred kojim se sudi i nekadašnjim ključnim ljudima te organizacije, poput Hašima Tačija? S obzirom na to da su sudovi na Kosovu i u Srbiji uveli suđenja u odsustvu i da će presude biti pod stalnom sumnjom, Kosovska specijalizovana veća poštuju princip „jednakost oružja“, tako da će više pravde, i za žrtve i za optužene, doneti taj sud. Izvor: Insajder &nbsp;

Teme

Nataša Kandić za Insajder o „Oluji“, Srebrenici, Kosovu: Hrvatsku članstvo u EU oslobađa odgovornosti za nesuočavanje s prošlošću

Parastosu prisustvuju članovi porodica čiji su srodnici stradali u “Oluji”, predstavnici Vojske Srbije i gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić.&nbsp;
Akcija “Oluja” počela je 4. avgusta 1995. godine ofanzivom hrvatske vojske i policije, te jedinica HVO na području Banije, Like, Korduna i severne Dalmacije.
<h2>Šapić: Tugujmo u tišini</h2>
Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić rekao je da Srbi danas treba da tuguju u što većoj tišini i da ne treba očekivati da će zbog te suze neko zaplakati, već da će iskoristiti priliku da se time naslađuje, ali da ta suza neće proći bez posledica po one koji pokušaju da je prouzrokuju.
Šapić je novinarima nakon polaganja venaca na Spomenik srpskim žrtvama stradalima u radovima od 1991. do 2000. godine na prostoru bivše Jugoslavije u Tašmajdanskom parku rekao kako buduće generacije treba da budu učeni pravoj istoriji. &nbsp;
On je naglasio da srpski narod ne bi bio prognan da nije u svojim redovima imao “svakakve izrode”. &nbsp;
“I dan danas mi se čini da postoje ti problemi i zato je važno srpsko jedinstvo, nacionalno pomirenje i da završimo se prokletim komunizmom”, poručio je gradonačelnik Beograda povodom obeležavanja 29. godišnjice od akcije “Oluja”.
Izvor: FoNet

Parastos za Srbe ubijene u “Oluji” u crkvi Svetog Marka u Beogradu

U saopštenju Komesarijata navodi se da se posledice pogroma, koji je trajao četiri dana, osećaju i danas, kao i da je <a href="https://insajder.net/prenosimo/u-loznici-obelezavanje-dana-secanja-na-stradale-u-akciji-oluja">akcija "Oluja" </a>prouzrokovala progon više od 250.000 Srba i gubitak života oko 1.700 ljudi, dok se više od 700 njih i dalje vodi kao nestalo.
Komesarka za izbeglice i migracije Nataša Stanisavljević izjavila je da Srbija nije i neće zaboraviti taj zločin, kao i da u protekle dve decenije, Vlada Srbije i Komesarijat kontinuirano rade na rešavanju problema lica koja su morala da napuste svoje domove tokom sukoba na prostoru bivše Jugoslavije.
"Sećanje na 'Oluju' nije samo podsećanje na tragične događaje iz prošlosti. To je podsećanje na nepravdu koja još uvek traje i na obavezu koju imamo prema žrtvama, naša dužnost je da insistiramo na pravdi, da tražimo odgovornost za počinjene zločine i da nikada ne dozvolimo da se ovakvi događaji ponove", rekla je Stanisavljević.
U saopštenju stoji da je broj izbeglica iz Hrvatske koje su zbrinute do sada u Srbiji oko 28.000 porodica, a iz Bosne i Hercegovine oko 12.000, dok je stambeno zbrinuto 29.207 porodica izbeglica i interno raseljenih lica, a ekonomski osnaženo 23.286 porodica i domaćinstava obezbeđivanjem sredstava za dohodovne aktivnosti.
"Srbija je tokom ratnih dešavanja na prostorima bivše SFRJ devedesetih godina primila više od 600.000 ljudi, a još uvek su u statusu izbeglice 24.862 lica, od kojih 17.052 iz Hrvatske i 7.810 iz Bosne i Hercegovine. Broj izbeglica i bivših izbeglica u stanju potrebe je daleko veći, uključujući i 194.171 interno raseljeno lice sa Kosova i Metohije. Samo tokom 1995. godine više od 190.000 lica je izbeglo u Srbiju u<a href="https://insajder.net/prenosimo/fhp-srbija-da-omoguci-zrtvama-oluje-status-civilnih-zrtava-rata-i-prestane-s-politickim-zloupotrebama-secanja-na-stradale"> dve akcije Hrvatske vojske, Bljesak i Oluja</a>, sa područja sektora pod zaštitom UN", dodaje se.
Komesarijat navodi da je trenutno u stanju potrebe skoro 8.000 porodica izbeglica i oko 15.000 porodica interno raseljenih lica, odnosno da te porodice nisu u mogućnosti da same reše svoje stambene potrebe.
Izvor: Beta&nbsp;

Komesarijat povodom "Oluje": Naša dužnost je da insistiramo na pravdi i traženju odgovornosti

Poglavar Srpske pravoslavne crkve patrijarh Porfirije bazirao je svoj govor &nbsp;na pesmi Alekse Šantića "Mi znamo sudbu" i istakao da je Šantić u njoj poručio da mir nema alternativu i da se slobodom ne može i ne sme trgovati.
Patrijarh je na komemorativnom skupu u Loznici rekao da zato "ni po koju cenu" Srbi ne odustaju od mira i slobode. &nbsp;On je rekao da se mirom treba suprotstaviti svakom nasilju, ratu i "svakoj takozvanoj oluji". &nbsp;"Nema tog ubojnog sredstva koje je jače od Hristovog mira i opredeljenja u nama. Nema progona i tiranije koji će nas osujetiti da se borimo ne samo za opstanak, već i istinsku slobodu i pun život", rekao je poglavar SPC.
Danu sećanja na stadionu "Lagator" prisustvuju predsednik Srbije Aleksandar Vučić, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, premijer Srbije Miloš Vučević sa članovima vlade.
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da grobovi podsećaju na tugu, dok su spomenici u Federaciji Bosne i Hercegovine (BiH) i Hrvatskoj "skalamerija i pokušaj novog poniženja".
"Moramo da se naviknemo, da idemo dalje, ali ne smemo da zaboravimo, da izgubimo sećanje na jedan ponosan narod u našem kolektivnom pamćenju, Srbe sa prostora Republike Srpske Krajine", rekao je Dodik na skupu koji se održava na stadionu Lagator, u Loznici. 
 
Dodik je rekao da je ponosan na deklaraciju Svesrpskog sabora u kojoj se navodi da svi prefiksi koji su se stavljali pred ime srpskog naroda moraju biti odbačeni.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da se već deset godina 3. ili 4. avgusta obeležava ta velika tragedija i da je za to vreme Srbija uspela celom svetu da kaže šta o tome misli i oseća.&nbsp;
"Pre samo mesec i nešto dana pokušali su da nas unize, da nas ni ne obaveste, da usvoje rezoluciju o jednom malom, slobodarskom i najstradalnijem narodu, bez ikakve sumnje, istorijske činjenice o tome govore, i da baš taj narod proglase za genocidni narod. Oni kažu, ne, ne - to je zbog individualnih zločina, nigde ni jedne individue, nigde se niko ne pominje, ne, hteli su da nam stave žig i pečat genocidnog naroda", rekao je Vučić u Loznici.
On je podsetio da se već deset godina, bez izuzetka, obeležava tragedija i dodao da je zahvalan predsedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku, ali i svima koji su i sa njim radili na tome.&nbsp;
"Početak avgusta, to su dani naše tuge, našeg sećanja, naše muke, zbog izgubljenih ljudi, njihovih kuća, ognjišta, zbog izgubljene dece koju nikada da vratimo nećemo moći. Ali to su i dani ponosa, jer oni koji nas napadaju, oni koji se raduju, kako kažu, svojoj velikoj pobedi, nikada neće moći da razumeju da nije pobeda kada akciju vodite na tenku, a na njemu američki ambasador, a suočavate se sa ženama, decom i starcima na traktoru", rekao je on.
Hrvatska vojno-policijska akcija "Oluja" u Srbiji je označena kao zločinačka i obeleževa se sa pijetetom i sećanjem na žrtve ovog zločina.
Srbija i Republika Srpska zajedno obeležavaju Dan sećanja na stradale u "Oluji" od od 2015. godine, a prošle godine je obeležen u Prijedoru.
Bio je to najveći egzodus Srba u Evropi posle Drugog svetskog rata. Vojno policijska akcija "Oluja" počela je u zoru 4. avgusta i trajala je do 7. avgusta 1995. godine.
Prema podacima Dokumentaciono-informacionog centra "Veritas" tokom ove zločinačke operacije hrvatskih snaga na RSK poginulo je skoro 2.000 ljudi ili se smatra nestalim, a proterano je više od 220.000 Srba sa svojih ognjiša iz tadašnje Republike Srpske Krajine.
Među poginulima, odnosno ubijenima 65 procenata su bili civili, među kojima je gotovo tri četvrtine bilo starije od 60 godina. Gotovo trećina, 29 odsto ubijenih, bile su ženske osobe, većinom starice.
Izvor: Tanjug

Oluja