"Verujem da je sada vreme za raspravu o tome kako doći do mira, i to bržim tempom", rekao je Šolc za televiziju ZDF, prenosi Hina. &nbsp;
Šolc je kod kuće pod velikim pritiskom, nakon što su sve tri stranke njegove koalicije prošle sedmice doživele težak poraz na izborima u dve savezne države od partija koje se zalažu za bolje odnose sa Moskvom.&nbsp;
Nacionalistička Alternativa za Nemačku (AfD) i nova protivsistemska stranka BSW, koja se protivi slanju vojne pomoći Ukrajini, dobile su rekordnu podršku glasača.&nbsp;
Zelenski je u julu rekao da nastoji da do novembra napravi plan koji bi Kijevu omogućio održavanje drugog međunarodnog mirovnog samita, na koji bi bila pozvana i Rusija. &nbsp;
U julu je u Švajcarskoj održan prvi takav samit uz prisustvo predstavnika 92 zemlje, ali bez Rusije.&nbsp;
Nacrt mirovnog sporazuma koji je tada izneo Zelenski Rusija je odbacila i poručila da on ne može biti polazište za bilo kakve mirovnih pregovora.
Izvor: FoNet

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Šolc: Vreme je za nove napore za uspostavljanje mira u Ukrajini

"Zajedno sa drugim državama članicama, Francuska će učestvovati u sprovođenju novih mera za pomoć Ukrajini" navodi se u saopštenju.
"Evropska komisija se složila sa Generalnim direktoratom za naoružanje da nastavi sa brzom nabavkom prioritetne opreme od francuske industrije, posebno municije, artiljerije i protivvazdušne odbrane" dodaje se u saopštenju.
Otprilike 200 milijardi evra ruske imovine zamrznuto je u EU nakon ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine, od čega se oko 90% nalazi u Belgiji.
EU je u maju postigla dogovor da iskoristi kamatu koju stvaraju ova zamrznuta sredstva ruske centralne banke.
Evropska unija je u julu najavila oslobađanje pomoći od 1,5 milijardi evra Ukrajini.
Ova sredstva bi trebalo da generišu između 2.5 i 3 milijarde evra godišnje, kako bi se pomoglo naoružavanje Ukrajine i finansiranju njene posleratne obnove.
Rusija je ovaj potez nazvala "ilegalnim".
U junu, na sastanku lidera G7 u Italiji postignut je „politički dogovor“ slične prirode.&nbsp;
<h2>Razgovor Makrona i Šolca&nbsp;</h2>
&nbsp;Francuski predsednik Emanuel Makron razgovarao je sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom o važnosti nastavka podrške Ukrajini i potrebi da se postigne dogovor o prekidu vatre u Pojasu Gaze, saopštila je Jelisejska palata.
U saopštenju se navodi da su Makron i Šolc istakli da će Francuska i Nemačka pružati pomoć Ukrajini onoliko dugo i intenzivno koliko to bude potrebno, preneo je Rojters.
Dvojica lidera osudila su ruski raketni napad na grad Poltavu centralnoj Ukrajini u kojem je u utorak poginulo 55 osoba, a povređeno njih 328.
Makron i Šolc su naglasili potrebu da se izbegne eskalacija sukoba na Bliskom istoku.
Izvor: Beta/Tanjug

200x200

Francuska će nastaviti da šalje pomoć Ukrajini: Makron i Šolc razgovarali o važnosti nastavka podrške Kijevu

Na regionalnim izborima održanim juče u Tiringiji desna Alternativa za Nemačku (AfD) osvojila prvo mesto sa 32,8 odsto glasova, i u Saksoniji, gde je AfD gotovo izjednačena sa Hrišćansko-demokratskom unijom (CDU). 
 
Nemački kancelar je ove rezultate nazvao "gorkim" i pozvao glavne stranke da formiraju vlade bez "desničarskih ekstremista".
"Rezultati koje je AfD ostvario u Saksoniji i Tiringiji su zabrinjavajući. Naša se zemlja ne može i ne sme naviknuti na ovo, AfD šteti Nemačkoj, slabi ekonomiju, deli društvo i uništava ugled naše zemlje", rekao je Šolc agenciji Rojters, navodeći da govori kao predstavnik svojih socijaldemokrata levog centra (SPD).
Sve tri partije koje čine vladujuću koaliciju u Nemačkoj, zvanu 'semafor' izgubile su glasove, a samo je Šolcov SPD prešao cenzus od pet odsto potreban za ostanak u parlamentima dva regina.
S obzirom da je ostalo godinu dana do nemačkih nacionalnih izbora, čini se da su građani na regionalnim izborima "kaznili" Šolcovu koaliciju, ocenila je britanska agencija.
Ipak, stranka AfD verovatno neće moći da vlada jer su druge stranke dosad odbijale da sa njom sarađuju u formiranju većine.
Međutim, rezultati glasanja u nemačkim regionima mogli bi da izvrše pritisak na vladu da bude oštrija po pitanju imigracije i da intenzivira debatu o podršci Ukrajini, pitanjima koja su dominirala kampanjom.
Izvor: Beta

Šolc zabrinut zbog uspeha krajnje desnice na regionalnim izborima

AfD je dobila između 30,5 odsto i 33,5 odsto glasova u Tiringiji, a između 30 odsto i 31,5 odsto u Saksoniji. 
 
Socijaldemokrate kancelara Olafa Šolca zabeležile su novi izborni pad sa ocenom između 6,5 i 8,5 odsto u ova dva regiona.
<h2>Nemački konzervativci CDU isključuju mogućnost formiranja koalicije sa AfD</h2>
Nemačka konzervativna Hrišćanska demokratska unija (CDU) saopštila je da se neće udružiti sa krajnjom desnicom AfD da bi formirala većinu u parlamentima Tiringije i Saksonije. 
 
Generalni sekretar CDU u ta dva regiona &nbsp;istočne Nemačke Karsten Lineman kazao je da "birači sigurno znaju da neće biti koalicije sa AfD".
On je dodao da pronalaženje parlamentarne većine "neće biti lako". 
 
Stranka AfD je prva u anketama u Tiringiji, ispred CDU, a dve stranke blizu u Saksoniji, prema prvim procenama.
Izvor: Beta

Debakl Šolcovih socijaldemokrata na regionalnim izborima u Nemačkoj, vodi krajnja desnica

''Treba da budemo spremni da ovako nešto uradimo širom Evrope. To nije tema samo kod nas, na mnogim mestima u Evropi postoje sirovine koje možemo da iskopavamo i koje su nam hitno potrebne'', rekao je Šolc i dodao da to zahteva spremnost da se sirovine iskopavaju, i to ne samo u inostranstvu, preneo je portal Vesti onlajn.&nbsp;
Šolc je danas posetio pokrajinu Saksoniju i obišao projekat iskopavanja litijuma u okviru projekta "Zinvald litijum" u blizini Altenberga, i tom prilikom istakao da Nemačka namerava da bude nezavisnija po pitanju sirovina.&nbsp;
Ministar ekonomije pokrajine Saksonije Martin Dulig izjavio je da je potrebno da Nemačka više koristi sopstvene sirovine.&nbsp;
''Ne možemo samo da gledamo na svet i verujemo da će drugi rešiti naše probleme. Sami smo odgovorni. Želimo da postanemo nezavisniji. Mi smo zemlja automobila. Imamo interes da obezbedimo da dodatna vrednost ostane u Saksoniji i da se naše sirovine i resursi koriste u skladu sa tim'', rekao je Dulig, dodajući da Nemačka želi da pokaže da je moguće iskopavati litijum uz poštovanje visokim standarda.&nbsp;
[related-content]
Generalni direktor projekta iskopavanja litijuma "Zinvald" Marko Ulig je istakao da je podrška Savezne vlade Nemačke i pokrajine Saksonije važan stub za budućnost i održivu proizvodnju litijuma u Altenbergu, i dodao da Šolcova poseta predstavlja signal da su proizvodnja litijuma i moderno rudarstvo visoki prioritet, prenosi portal Vesti onlajn.&nbsp;
Projekat "Zinvald" predviđa investicije od 500 miliona evra, i očekuje se da bude otvoreno najmanje 400 radnih mesta, a projekat je u skladu sa odlukama Evropske unije o kritičnim sirovinama.&nbsp;
U saopštenju pokrajine Saksonije navodi se da projekat "Zinvald" "treba prepoznati i relaizovati kao strateški projekat", i da bi pokrajina zbog toga mogla dati važan doprinos doprinos ispunjavanju nacionalnih i evropskih ciljeva politike sirovina.&nbsp;
U saopštenju pokrajine Saksonije navodi se da je, pod rukovodstvom Ministarstva ekonomije Nemačke, poseban fokus stavljen na ekstrakciju litijuma, koji se opisuje kao centralna sirovina za proizvodnju baterija i drugih visokotehnoloških proizvoda, poput baterija za električne automobile.&nbsp;
Navodi se da se očekuje da će potražnja za električnim automobilima porasti 35 puta do 2050. godine, i da projekat "Zinvald" planira da proizvodi 15.000 tona litijum hidroksida kompatibilnog sa baterijama, što pokriva potrebu za oko milion baterija godišnje za električne automobile prosečne veličine.
Izvor: Tanjug&nbsp;

Šolc: Iskopavanje litijuma u nemačkoj Saksoniji je projekat najvišeg prioriteta

"Ovo je bio terorizam, terorizam protiv svih nas", rekao je Šolc novinarima nakon što je položio cveće na mesto napada u znak sećanja na žrtve, prenosi Rojters. 	
Napad, za koji policija veruje da ga je izveo osumnjičeni pripadnik Islamske države iz Sirije, podstakao je političke tenzije oko pravila o azilu i deportaciji, kao i nasilnog zločina uoči tri državna izbora sledećeg meseca. 	
"Moraćemo da učinimo sve što možemo da obezbedimo da oni koji ne mogu i ne smeju da ostanu u Nemačkoj budu vraćeni (u svoju zemlju) i deportovani", rekao je Šolc. 	
Kako se navodi u izveštajima, vlasti su još prošle godine planirale da osumnjičenog za napad nožem deportuju u Bugarsku, međutim deportacija je bila neuspešna, jer nije bio u svom izbegličkom smeštaju kada su vlasti pokušale da sprovedu meru. 	
Podsetimo, nemačka policija uhapsila je muškarca osumnjičenog za napad u gradu Zolingenu, u kojem su ubijene tri osobe a ranjeno osam.
Policija je navela da je <a href="https://insajder.net/prenosimo/osumnjiceni-za-napad-u-zolingenu-priznao-zlocin">osumnjičeni priznao zločin</a>, a da je u pitanju dvadesetšestogodišnjak Isa Al H. poreklom iz Sirije.
<a href="https://insajder.net/prenosimo/islamska-drzava-preuzela-odgovornost-za-napad-na-festivalu-u-zolingenu">Grupa "Islamska država"</a> preuzela je u subotu, 24. avgusta, odgovornost za napad navodeći da je to "osveta za muslimane u Palestini i svuda drugde".
U izveštaju policije, koji je preneo list Velt, navodi se da je, prema svedočenju očevica, napadač uzvikikavo "Alahu Akbar", a pominje se i da je često posećivao lokalnu džamiju u tom gradu.
Iz kancelarije javnog tužioca nemačke pokrajine Severne Rajne Vestfalije prethodno je saopšteno da je<a href="https://insajder.net/prenosimo/najmanje-tri-osobe-ubijene-nozem-na-festivalu-u-nemackom-zolingenu"> "moguće da je napad bio akt terorizma".</a>
Izvor: Tanjug

Šolc obećao strožija pravila o azilu nakon napada u gradu Zolingenu

Napad se dogodilo večeras u 20.40 časova u parku Šprebogen u blizini mosta Gustava Hajnemana, blizu sedišta nemačkog kancelara, navodi list.&nbsp;
<a href="https://www.bild.de/regional/berlin/vier-verletzte-messerstecherei-nahe-kanzleramt-66a6a2c8dfae2b64e0a740c7">Bild </a>prenosi da su tri osobe hospitalizovane sa teškim povredama.&nbsp;
Na licu mesta su brojna vozila Hitne pomoći i spasilački helikopter.&nbsp;
Izvor: Tanjug

Bild: U blizini Šolcovog sedišta u napadu nožem povređene četiri osobe

"Kandidovaću se da ponovo budem kancelar", rekao je Šolc na tradicionalnoj letnjoj konferenciji za novinare u odgovoru na pitanje novinara da li će obzirom na aktuelnu nepopularnost slediti primer američkog predsednika Džoa Bajdena i odustati od nove kandidature. 
 
Vlada je na današnjem sastanku odredila da će sledeći parlamentarni izbori biti održani 28. septembar 2025. 
 
Socijaldemokratska stranka (SPD) je partija koja je jedinostveno stala iza mene i krenuće u izbornu kampanju da pobedi, dodao je kancelar. 
 
Međutim, nedavno sprovedena anketa među članovima SPD pokazala je da samo trećina njih smatra da je on pogodan kandidat, u istoj ravni kao ministar odbrane Boris Pistorijus, koji je trenutno omiljeni političar Nemaca. 
 
Godinu dana pred poslednje izbore 2021. godine Šolcov SPD &nbsp;je imao oko 15 odsto podrške glasača, pre nego što je postepeno nadoknadio zaostatak iskoristivši rat među vođama konzervativaca i greške Zelenih tokom njiove kampanje. Na kraju njegova stranka je sa malom razlikom pobedila na izborima sa 25,7 procenata ispred konzervativaca. 
 
Očekuje se da će ponavljanje tako nečeg biti komplikovano pošto je tropartijska Šolcova vlada sa Zelenim i Liberalima nepopularnija nego ikad. 
 
Nezadovoljstvo birača se oseća na nizu pitanja - imigraciji, ekonomskoj i ekološkoj politici, a stalne razmirice među saviznicima samo podstiču opšte negativno raspoloženje prema toj stranci. 
 
Vlada je suočena sa krizom zbog rata u Ukrajini još od februara 2022. godine, što je dovelo do energetske krize i visoke inflacije. 
 
Tri partije (SPD, Zeleni, liberali) pretrpeli su debakl na evropskim izborima 9. juna, koji su obeleženi pobedama konzervativaca i novim jačanjem ekstremne desnice. SPD je sa 13,9 procenata imao najlošiji nacionalni rezultat još od 1949. godine. 
 
Prema anketama, rezultati regionalnih izbora u tri oblasti bivše Istočne Nemačke, gde ekstremna desnica stalno jača, a koji će biti održani u septembru, biće veoma loši za tri stranke u Šolcovoj koaliciji.
Izvor: Beta

Šolc najavio da će biti kandidat za kancelara i na narednim izborima

"To je u stvari jedan politički gest koji pokazuje postojanje volje da se o tom poslu razgovara sa naklonošću. Ne tvrdim da tih garancija neće biti, ali ovo što je sada rečeno je samo jedna vrsta izjave, političke saglasnosti da se o tom poslu razgovara. Ne čak ni da se pregovara. Ulazak u pregovore nosi jednu veću težinu jer kada ste ušli u pregovore, onda postoji pretpostavka da ste u pregovore ušli da bi se posao zaključio", objašnjava Cvetković. U Beogradu je 19. jula održan <a href="https://insajder.net/prenosimo/u-beogradu-se-odrzava-samit-o-kriticnim-sirovinama-srbije">Samit o kritičnim sirovinama Srbije,</a> na kojem su učestvovali predsednik Srbije Aleksandar Vučić, kancelar Savezne Republike Nemačke Olaf Šolc i potpredsednik Evropske komisije i evropski komesar za međuinstitucionalne odnose i strateško predviđanje Maroš Šefčovič. Potpisan je i Memorandum Evropske unije i Srbije o strateškim sirovinama.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/2024071913074_90b2267204227fb1bd1c14f39bdfea30805fad58b3e4ee4cc24b0840cd549fd6.jpg" data-media-id="editor_1" data-image-id="2024071913074_90b2267204227fb1bd1c14f39bdfea30805fad58b3e4ee4cc24b0840cd549fd6" data-rendition-name="original" width="2847" height="1960" loading="lazy" alt="Olaf Šolc, Maroš Šefčovič, Aleksandar Vučić"> <figcaption>Olaf Šolc, Maroš Šefčovič i Aleksandar Vučić, foto: Tanjug/Rade Prelić </figcaption> </figure>  I dok se nižu optužbe ekoloških aktivista i opozicije po pitanju rudarske kompanije Rio Tinto, vlast i iz skupštinske sale uverava da je litijum odlična šansa za Srbiju.&nbsp; Vučić ocenjuje da će zbog litijuma Srbija doživeti kvantni skok u ekonomiji, ali i da će najbolji stručnjaci EU biti garancija da će taj projekat biti bezbedan po životnu sredinu. "Uveren sam da tu šansu nećemo propustiti“, rekao je Vučić, iako smatra da neće imati podršku javnosti, ali se nada da će se to promeniti. Gost iz Nemačke je, između ostalog rekao da je njihova želja više prosperiteta, mobilnosti i bez posledica na životnu sredinu.&nbsp; "Litijum je nezamenjiva sirovina, potreban nam je, to je prva poruka za ovu tranziciju mobilnosti i ubeđen sam da je to jako važno za buduću mobilnost. U tome Srbija igra ključnu ulogu kao naš partner. Mi smatramo našom obavezom da unapredimo projekat i uspemo u tome“, istakao je Šolc. A Maroš Šefčovič Srbiju vidi kao zemlju koja pravi korake napred da zauzme centralnu ulogu u ekonomiji.&nbsp; "Zauzeće centralno mesto u lancu strateških vrednosti. Ubeđen sam da će Srbija napredovati, da će se ojačati srpska privreda sa visoko-kvalitetnim radnim mestima, drugi cilj je da se poštuju ekološki standardi i da se odgovori na zabrinutost stanovništva u transparentnost“, rekao je potpredsednik Evropske komisije. Sagovornik Insajdera izjave zvaničnika vidi kao političke gestove koji pokazuju volju da se razgovara, ali pravne obaveze u svemu onome što je dostupno javnosti - ne vidi. Zato se i postavlja pitanje ko bi trebalo da da garancije građanima Srbije i šta bi one tačno podrazumevele. "Prvo je pitanje ko treba da da garancije. Da li treba da da garancije Rio Tinto ili Nemačka?! Svaka garancija bi morala da ima neku vrstu ugovorne forme, po mom mišljenju. Da li bi to bio ugovor između države i Rio Tinta, da li bi to bio neki mogući ugovor stranih investitora... Pre svega to mora biti ugovor između države i investitora. Mislim da on mora da postoji. To je pravna garancija. Sve ostalo je ništa manje legitimno, ali ne toliko pravno važna politička priča", jasan je profesor Pravnog fakulteta.&nbsp; Da će sve biti u redu uveravaju predstavnici kompanije Rio Tinto. Nacrt studije o rudniku litijuma pokazuje da je moguće poštovanje svih standarda, srpskih i evropskih, tvrdi Čad Blevit, direktor projekta Jadar u Rio Tintu. Tvrdi da rudnik donosi geopolitičke prednosti Srbiji, kao i da se širi mnogo laži o iskopavanju litijuma. Šta znači za građane Srbije kada kompanija Rio Tinto kaže da će raditi sve u skladu sa ekološkim propisima i standardima EU?&nbsp; "Za građane Srbije je lepo da to čuju i važno je da to čuju, ali to nije pravno obavezujuća izjava. A svakako je dobro, te izjave mogu da prave jednu dobru atmosferu za projekat "Jadar" i dobro je da ih ima. Takve izjave su dobrodošle, ali samo ukoliko su predvorje pravne obaveze", jasan je Cvetković.&nbsp; Podvlači da, kako ističe, ne treba oduzimati snagu izjava Rio Tinta i mišljenja je da te izjave nisu bez značaja, ali nisu ni svakako ključne. Izvor: Insajder

Teme

Profesor Cvetković: Garancije Rio Tinta u pravnom smislu ne znače ništa

"Goran Tomić i Dimitrije Tomić su vlasnici dva domaćinstva koja su na Brezjaku i niti žele, niti će prodati bilo kome, a pogotovo ne Rio Tintu ili bilo kome drugome", kaže za Insajder Tomić koji je devedesetih godina otišao na rad u Nemačku. Na navode<a href="https://insajder.net/teme/rio-tinto-nije-otkupljeno-samo-jedno-domacintvo-u-zoni-interesa-aktivistkinja-to-nije-argument"> Rio Tinta koji su Insajderu rekli da su od 52 domaćinstva otkupili 51,</a> Tomić kaže da od njih trojice braće jedan jeste prodao i odselio se u Tršić, ali da njih dvojica nisu. Nejasno mu je kako kompanija navodi 51 domaćinstvo, kako kaže, reč je o cifri od 50 domaćinstava. "Nisu upućeni kao što nisu upućeni gde su došli, u koju zemlju, a po najmanje ko se nalazi na Brezjaku ili ko je u domaćinstvu u jednom dvorištu uopšte. Imaju loše tutore i one koji ih obaveštavaju", navodi sagovornik Insajdera. Za Tomića je <a href="https://insajder.net/teme/vlada-srbije-donela-novu-uredbu-nastavlja-se-projekat-rio-tinta">nova Uredba Vlade Srbije </a>, koja može da se tumači kao nastavak projekta iskopavanja litijuma u dolini Jadra, nesvakidašnja. Vlada se u nedavno donetoj Uredbi poziva na odluku Ustavnog suda iako u toj odluci jasno piše da se njome "ne oživljava“ prva Uredba kojom je utvrđen prostorni plan za projekat Rio Tinta.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20240723150732_6c3f26131303c3ac986d5ae11457d1814b42f38786181d4b9780652ca6b1879e.jpg" data-media-id="editor_2" data-image-id="20240723150732_6c3f26131303c3ac986d5ae11457d1814b42f38786181d4b9780652ca6b1879e" data-rendition-name="original" width="478" height="1024" loading="lazy" alt="Protest protiv iskopavanja litijuma, Loznica"> <figcaption>Goran i Dimitrije Tomić, Foto: Ustupljeno Insajderu</figcaption> </figure>  "Po mom mišljenju u pitanju je nesvakidašnja odluka pre svega Ustavnog suda koja je doneta verovatno po instrukcijama Vlade. Mislim da će sve ovo dovesti do erupcije nezadovoljstva u narodu. 2016. kada smo počeli ovu borbu, neretko su nas ismevali, a danas sa razumom slušaju i sada je već svima jasno i poznato da ne smemo dozvoliti bilo kakva iskopavanja ili istraživanja minerala ili neminerala, litijuma, bora, nikla u našem regionu, a ni u zemlji. Šta će biti sa nama zavisi od nas samih. Jednu zemlju čini narod, a trenutni politički vrh mora da zna, što se mene tiče, da mi čak ni silom ne mogu oduzeti domaćinstvo, a pogotovo ne milom. To je moj lični stav", poručuje Tomić. Ističe da je takav stav veoma objektivan i pita da li je došlo vreme da se ponovo dokazuje da je sloboda najvažnija stavka u životu. Za naš sajt kaže da je tema srpskog kriptonita izuzetno primetna i u medijima u Nemačkoj. "Ovde su i novinari i narod objektivniji nego kod nas i pitaju šta je to sa Srbijom koja eksplicitno poziva EU i daje na sto svoju zemlju. Niko ovde u Nemačkoj nije svestan kako može Olaf Šolc da garantuje sigurnost naroda Srbije po pitanju rudnika", prenosi deo atmosfere i podvlači da je dao intervju za drugu vodeću medijsku kuću u Ofenbahu. <pre><code>Nemački kancelar Olaf Šolc izjavio je 19. jula ove godine da je projekat "Jadar" dobar za Srbiju i za ekonomsku perspektivu razvoja, ne samo za Srbiju već i za ceo region, ističući da će se poštovati najviši standardi kada je reč o zaštiti životne sredine. Šolc je izrazio zadovoljstvo što je u Beogradu potpisan važan sporazum između Evropske komisije i Srbije koji će, kako je rekao, jačati saradnju u snabdevanju sirovinama. "Evropska komisija i Srbija su upravo potpisali važan sporazum koji će jačati našu saradnju u snabdevanju sirovinama. Drugi su takođe sklopili sporazum koji se bavi ovim razvojem - kompanije koje će biti uključene u to, kao i finansijske institucije", rekao je Šolc na zajedničkoj konferenciji za novinare u Palati Srbija sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. On je naveo da je reč o važnom evropskom projektu, navodeći da je neophodno da Evropa ostane suverena u svetu koji se menja i ne bude zavisna od drugih, zbog čega treba da se otkriju novi izvori sirovina.</code></pre> "Juče sam otišao u novinsku kuću Offenbach Post i imao sam jedan eksplicitan razgovor, intervju po pitanju rudnika litijuma, po pitanju toga šta traži gospodin Šolc u zemlji koja je rekla ne. Verujte mi, novinska kuća iz Nemačke mene zove da pita šta se to dešava. Ponovio sam da je veliko "ne rudniku" i za Kinu, i za Rio Tinto, pa tako i za EU i pogotovo Nemačku koja ne želi da kopa litijum kod sebe, a htela bi kod nekog drugoga. Malo je to bilo neprijatno za te ljude koji su vodili sa mnom razgovor, jer sam pomenuo malo i istorijski deo koji obavezuje Srbiju da čuva kosti ljudi koje je upravo ta Nemačka i ti agresori su satanizovali u poslednjih 70-80 godina", navodi Tomić. Za njega je, kako kaže, &nbsp;čudna i bolna situacija da se mediji u Nemačkoj više zanimaju za tu temu posmatrajući širi kontekst nego u Srbiji.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20240723150736_b4935ad27f3e0abb0f1100409db6f28bc793258c66c36ca87d4b577bfe2db18e.jpg" data-media-id="editor_3" data-image-id="20240723150736_b4935ad27f3e0abb0f1100409db6f28bc793258c66c36ca87d4b577bfe2db18e" data-rendition-name="original" width="738" height="1600" loading="lazy" alt="Protest protiv iskopavanja litijuma u Loznici"> <figcaption>Goran Tomić(Photo: Foto: Ustupljeno Insajderu)</figcaption> </figure>  "U celoj Evropi je ova tema veoma aktuelna. Oni sad znaju, ako Srbija padne, oni su spaseni. Ako Srbija odlučno govori "ne rudniku", oni će ekonomski biti i dalje, da kažemo, vezani za druge izvore litijuma, kao što je Bolivija, Čile, pa i Kina. Ali oni traže izlaz iz toga, pa je lakše kopati po Srbiji nego po Nemačkoj i po Francuskoj i Austriji. I sad više nikom nije jasno da li je to jedan dil", ističe Tomić. ITomić je godinama aktivan na protestima protiv otvaranja rudnika u dolini Jadra iako odavno ne živi na Brezjaku. "Mene vuku koreni, detinjstvo, život sa svojom familijom, kosti mojih ujaka koji su me gajili koji su gore u mom selu. Ipak, ono što čini moj brat Dimitrije koji je rođen u inostranstvu i koji je samo gajen po pričama, on je pokazao veću veličinu nego ja. Njemu je nuđeno mnogo više para nego našem bratu koji je prodao, ali on ne želi rudnik i neće da proda domaćinstvo. Što se tiče onih koji su prodali, &nbsp;svi su, kao što je Rio Tinto naveo, to dobrovoljno uradili. Počev od mog brata i prvih komšija", jasan jeTomić. No, mišljenja je da je pokrenuta vulkanska erupcija nezadovoljstva što se, kako kaže, videlo i na <a href="https://insajder.net/prenosimo/u-valjevu-odrzan-protest-protiv-rio-tinta-i-iskopavanja-litijuma">protestu održanom u Valjevu.</a> Izvor: Insajder

Olaf Šolc