U saopštenju se navodi da je 11. marta iz Pariza, S.I. državljanin Francuske i Srbije, rođen u Smederevskoj Palanci, putem mesindžera na fejsbuku, uputio poruke pretnji i uvreda, govora mržnje, novinarki Ani Lalić Hegediš: „Muža ti rokam…“ „Lično“, „Brzo ćeš napustiti Srbiju kad ti ja kažem, samo da vidim gde se krećeš“, „Brukaš Srbiju u Hrvatskoj“, „Smetaju ti crkve…“, i vrlo vulgarnu poruku, koja nije za citiranje.&nbsp;
Posle prijave, Posebno tužilaštvo za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, lociralo je ovo lice i mesto odakle je poslata poruka i raspisalo je potragu za S.I. Prilikom ulaska u zemlju, priveden je i pronađen je uređaj sa dokazom da je on izvršio krivično delo iz člana 138. KZ.
&nbsp;Prema dostupnim informacijama, optuženi je priznao krivično delo, sud je naložio zabranu napuštanja stana do glavnog pretresa i oduzeo privremeno putna dokumenta, istakao je Matić i dodao da je &nbsp;za 3. jul bio zakazan pretres u Višem sudu u Beogradu, kako bi se saslušao optuženi i kako bi se sud upoznao sa dokazima i priznanjem optuženog, kao i sa zapisnikom o ispitivanju oštećene Ane Lalić Hegediš.
&nbsp;Kako se navodi, optuženi se nije pojavio na glavnom pretresu, i prekršio je meru zabrane napuštanja stana, koja je određena na osnovu rešenja sudije za prethodni postupak, iako je Posebno tužilaštvo za VTK tražilo redovan pritvor, apodataka o tome da li je napustio zemlju nema.
&nbsp;Matić ističe da sve piše kao neko ko se dugo godina bavi zaštitom bezbednosti novinara, ko ima svakodnevno priliku da čita pretnje i gadosti koje se šalju koleginicama i kolegama, i kao neko ko svakodnevno, kroz saradnju tužilaštava, policije i novinarskih udruženja i samih novinara, nastoji da se pronađu počinioci i da se u razumnom roku primereno kazne, jer je kažnjavanje jedan od važnih elemenata preventive, zaustavljanja užasa koji se seje svakodnevno putem društvenih mreža, direktnim porukama, objavama u tabloidima.&nbsp;
&nbsp;"Pošto sam od samog početka uključen i u ovaj slučaj, znam o kome je reč i mislim da je važno da to zna i javnost u Srbiji i Francuskoj, i mislim da imamo pravo na to, jer je dotični odlučio da ne poštuje pravni sistem u Srbiji, a ne samo da prekrši zakon. On se zove Saša Ilić, sa prebivalištem u Smederevskoj Palanci i u Parizu. U pasošu Republike Francuske,njegovo ime i prezime je Ilbert Alexandre. Nadamo se da će ga institucije Srbije i Francuske locirati, zatvoriti i privesti pravdi, i osuditi ne samo za počinjeno krivično delo, već i za kršenje sudske odluke, i izbegavanje pravde“, navodi Matić.
&nbsp;Ističe da je poslao zahtev Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Srbije da obezbedi zaštitu za porodicu Ane Lalić Hegediš, jer se u bekstvu nalazi osoba koja je priznala da je napisala jezive pretnje kojim se najavljuje ugrožavanje života.
"Molim &nbsp;koleginice i kolege i sve one koji imaju informacije o kretanju ove osobe, da prijave na broj Ministarstva unutrašnjih poslova 192 ili Sigurne linije SOS telefona za prijavljivanje pretnji i nasilja nad novinarima 0800 100 115“, zaključuje predsednik Komsije za istraživanje ubistava novinara i izvršni direktor ANEM-a Veran Matić.
Izvor: ANEM

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Veran Matić: Optuženi za ugrožavanje bezbednosti novinarke Ane Lalić Hegediš pobegao iz kućnog pritvora

<a href="https://insajder.net/prenosimo/novinarka-rse-uhapsena-u-rusiji-nije-bila-registrovana-kao-strani-agent">Novinarka tog medija koji finansira Kongres SAD, uhapšena je 18. oktobra prošle godine jer se nije registrovala kao "strana agentkinja"</a> što je obaveza po ruskom zakonu za osobe ili entitete koji se finansiraju iz inostranstva. Kasnije je optužena i za "širenje lažnih informacija" o ruskoj vojsci.
Kurmaševa se žalila Vrhovnom sudu Tatarstana, ruske oblasti gde je pritvorena, zbog produženja pritvora do 5. avgtusta koji joj je izrečen u maju. Sud je danas odbacio njenu žalbu i potvrdio prethodnu odluku suda.
Pomenuta novinarka, koja je živela u Pragu sa suprugom i dve ćerke, mogla bi biti kažnjena sa najviše 10 godina zatvora, ako bude osuđena za dela koja joj se stavljaju na teret.
Kurmaševa je počela da radi za RSE/RL 1998. godine radi za njihov servis za tatarski i baškirski jezik i pokriva etničke manjine u Rusiji, koje žive posebno u Tatarstanu i Baškortostanu, oblasti Volge i Urala.
Ona je došla u Rusiju da poseti svoju bolesnu majku 20. maja 2023. ali nije mogla da se vrati nazad u Prag, pošto su joj američki i ruski pasoši zaplenjeni. Nekoliko meseci kasnije je i uhapšena.
Prema ruskim medijima optužba o širenju "lažnih informacija" vezana je za njeno učešće u objavi knjige svedočenja Rusa koji se protive invaziji na Ukrajinu.
Vašington međutim optužuje Moskvu za neopravdana hapšenja američkih državljana, čiji je navodni cilj da bi mogli da ih razmene sa Rusima koji su uhapšeni na Zapadu.
Još jedan američki novinar koji je u pritvoru u Rusiji Evan Gerškovič, priveden je u martu 2023. godine, u vreme kada je izveštavao iz Rusije i od tada je u zatvoru u Moskvi pod optužbama za špijunažu, što on odbacuje. Početak suđenja zakazan mu je za 26. jun u Jekaterinburgu, na Uralu, a mogao bi da dobije 20 godina zatvora.
Izvor: Beta

Odbačena žalba rusko-američke novinarke, ostaje u ruskom pritvoru do 5. avgusta

Izmene Kodeksa je obrazložila profesorka Snježana Milivojević, koja je istakla da je on rađen zbog promena u medijskom okruženju i signala iz Saveta za štampu da je niz odredbi bio nedovoljno fokusiran, što im je otežavalo odlučivanje.
"Kodeks je sada kraći, jednostavniji i preciznije definisan", istakla je Milivojević.
Prema njenim rečima, izmene su rađene zbog dramatičnih promena u medijima, poput tehnoloških promena i uvođenja veštačke inteligencije, i opštih društvenih promena, pa je u Kodeks ubačeno poglavlje o poštovanju dostojanstva ličnosti, u kojem se govori o odnosu prema osetljivim grupama i rodno osetljivom jeziku, kao i o nizu standarda koji odražavaju "svet sa višim nivoom ljudskih prava".
Milivojević je rekla da je na osnovu sugestija koje su stigle tokom javne rasprave da ako se već zalažu za rodno osetljiv jezik, to moraju da urade i u samom Kodeksu, promenjeno ime u "Kodeks novinara i novinarki Srbije".
Kako je istakla, najveće promene je pretrpelo poglavlje o odgovornosti - da je novinar odgovoran prema javnosti, a ne prema svojoj publici, kao i da se insistira da sve što se u medijima objavi spada pod uredničku odgovornost.
Ona je dodala da su mediji dužni da obaveste javnost da je sadržaj kreiran korišćenjem veštačke inteligencije, ali i da ima pravila za korišćenje sadržaja sa društvenih mreža, da se mora tražiti saglasnost vlasnika profila, da interes javnosti u nekim slučajem preteže nad pravom privatnosti ili da se koristi sadržaj koji je kreator na društvenim mrežama namenio za javnu upotrebu.
Novinarka Milica Šarić istakla je da postoje neke stvari u Kodeksu koje su "klizav teren", poput prava na zaborav i demantija, jer će u nekim situacijama sudovi časti i Savet za štampu moći proizvoljuno da tumače odredbe Kodeksa, za koji misli da je uopšteno dobar.
Član NUNS Nenad Novičić rekao je da NUNS nije pozvao članove direktno mejlom da učestvuju u javnoj raspravi o Kodeksu i istakao da je ljudima koji nisu detaljno upućeni u materiju bilo teško da isprate njegove promene, jer nije bilo naznačeno čime se menja koji stav, već je to uopšteno predstavljeno na konferenciji za novinare. 
 
Milivojević je navela da kada je reč o pravu na zaborav, definisane su smernice za povlačenje sadržaja o nekoj ličnosti, što se ne može činiti kada je reč o "istorijskoj istini" ili dogagađaju koji još traje.
Na početku sednice predsednik NUNS Željko Bodrožić kratko se osvrnuo na prethodnih šest meseci rada udruženja i ocenio da su pratili sve događaje koji se tiču članova NUNS i da su reagovali na sve što se tiče medijskih politika.
Reagujući na kritike da nisu reagovali na sve slučajeve, Bodrožić je kazao da su javne nastupe podredili Koaliciji za slobodu medija i da nastoje da reaguju zajedničkim saopštenjima.
On je istakao da su za budućnost planirane bitne obuke za medijske profesionalce, politike za primenu veštačke inteligencije u medijskoj sferi i dalje čišćenje baze podataka članstva NUNS, kao i omogućavanje onlajn glasanja na sednicama, da bi se izbegli problemi sa kvorumom, kakvi su se javili i danas.
Član NUNS Dragan Kremer rekao je da je to što se dešava sa kvoruom tragično, jer je teško "namaći 100 ljudi", a pozdravio je to što NUNS ima 36 novih članova mlađih od 30 godina.
Naveo je da je od 2.577 članova članarinu obnovilo manje od 20 odsto, a da su u onlajn anketi učestvovala 93 člana, što je manje od četiri odsto, pa se postavlja pitanje relevantnosti onoga što se na skupštini usvoji.
Izvor: FoNet

NUNS usvojio „Kodeks novinara i novinarki Srbije“

Srbija je zabranila ulazak u zemlju <a href="https://insajder.net/prenosimo/nikitin-zabranjen-ulaz-u-srbiju-rusko-izraelskom-novinaru">rusko – izraelskom novinaru Romanu Perli</a>, koji je u subotu vraćen sa beogradskog aerodroma. Kako tvrdi, uz obrazloženje da bi njegov boravak predstavljao bezbednosni rizik. Kada je prošli put bio u Beogradu, priveden je kada je njegov sagovornik razvio ukrajinsku zastavu nedaleko od ruske ambasade. Na pitanje Insajdera šta je razlog da mu se sada zabrani ulazak u zemlju, MUP ne odgovora.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FDLBX1hKM080&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Iako ima novinara koji rade za interesne krugove, vlast ili opoziciju neke zemlje - većina, koja se trudi da bude profesionalna i slobodna, trpi posledice. Zbog toga su, često, i nemušta obrazloženja nadležnih kada se novinarima zabranjuje ulazak u pojedine države.
"Normalno da to nije normalno i normalno da su ta priopćenja nemušta, jer kako mogu biti i ove razumne priopćenja kad zabranjuju novinarima da uđu u neku zemlju. Politiziraju rad novinara i novinarki i naravno da, evo vi ste sad sami rekli, obrazloženje je da oni ugrožavaju bezbjednost, sigurnost, rekli bi mi ovdje. Mislim koga, kako, na koji način, postoji li dokazi da su ti ljudi, ne znam, naoružani, da su uključeni u nekakvu terorističku organizaciju,“ rekla je za Insajder Maja Sever predsednica Evropske federacije novinara.&nbsp;
Nekim novinarima zabranjivan je ulazak na Kosovo i Metohiju, a zbog slučaja novinarke RTS-a Svetlane Vukmirović koja, uz nelogična objašnjenja, već tri godine ne može na Kosovo, slučaj je otvorio i ombudsman u Prištini. Iz te kancelarije nije odgovoreno na Insajderovo pitanje dokle se stiglo u rešavanju tog slučaja.
"Dakle, ta situacija se koristi i upoznata sam sa slučajem kolegice sa RTS-a također, ta situacija se koristi upravo u političke svrhe. Nekada mi se iz moje novinarske perspektive čini da samo pišemo i tako, ali onda u jednom trenutku sve se to negde sabere. Ipak se sve nekoga jednom pita. Bez obzira na to koliko je iskrena želja vaših vlasti za pristupne pregovore, za ulazak u Evropsku uniju, ali ipak jednom u životu će se sve te stvari zbrojiti,“ kaže za Insajder, Maja Sever predsednica Evropske federacije novinara.
Poznat je i slučaj zabrane ulaska u Srbiju ruskoj novinarki Nataši Tiškevič prošle godine. Iste godine zabranjen je ulazak u Hrvatsku novinaru iz Republike Srpske Danijelu Simiću.&nbsp;
Više slučajeva zabrane ulaska novinarima iz različitih zemalja u Rusiju i Ukrajinu bilo je proteklih godina. Posebna mera koju je doneo rat jeste zabrana rada pojedinim ruskim medijima u Evropskoj uniji dok je, sa druge strane, Rusija zabranila rad većini zapadnih medija u toj zemlji.&nbsp;
Ovog proleća, izraelski Parlament doneo je zakon kojim se privremeno zabranjuju strane medijske kuće - označene kao pretnja po nacionalnu bezbednost. I dok je naziv jedne od najznačajnijih međunarodnih novinarskih organizacija "Reporteri bez granica“, granice su očigledno postavljene i da ih ne bi prelazili novinari, za koje neke države procene da nemaju pravo da rade svoj posao.
Izvor: Insajder

Teme

Novinari – igre sa granicama (VIDEO)

Kako je ispričao Glasu Amerike, po sletanju u Beograd 8. juna zaustavljen je na pasoškoj kontroli i posle osam sati čekanja uručeno mu je rešenje o zabrani ulaska u zemlju, u kom se navodi da bi njegovo prisustvo na teritoriji Srbije predstavljalo bezbednosni rizik. &nbsp;
Odmah potom otputovao je sa beogradskog aerodroma. &nbsp;
Autora dokumentarca "Evropska unija ili Rusija: Kome će se Srbija prikloniti?", rađenog u okviru serijala "Opasna bliskost", Romana Perla ruske vlasti su u oktobru 2021. godine označile kao stranog agenta, na osnovu zakona koji je izazvao kritike dela međunarodne zajednice. &nbsp;
To je razlog koji je Perla naterao da promeni prebivalište i preseli se u Izrael. &nbsp;
Perl kaže da zabrana ulaska u Srbiju na neki način predstavlja demonstraciju ruske meke i diplomatske moći i da je je moguće da ruske vlasti u pojedinim slučajevima mogu da navedu srpske da učine nešto što ruska strana smatra da je potrebno. &nbsp;
Ističe, ipak, da veruje da je glavni razlog zabrane njegovo prošlogodišnje privođenje u Beogradu. &nbsp;
"U Beogradu sam pre godinu dana radio dokumentarac o Srbiji i ruskoj agresiji u Ukrajini i jedan od sagovornika je razvio ukrajinsku zastavu u blizini ambasade Rusije. Tada su nam prišli pripadnici Žandarmerije koji su nam rekli da su su ih iz ambasade pozvali da nas uklone odatle. Odveli su nas u policijsku stanicu gde smo proveli nekoliko sati i zatim su nam rekli da smo slobodni," rekao je Perl.
Izvor: FoNet

Nikitin: Zabranjen ulaz u Srbiju rusko-izraelskom novinaru

Fizički napad u podne, u centru glavnog grada. Više nadzornih kamera, prometno mesto – sve to nije dovoljno policiji i tužilaštvu da posle skoro dve nedelje saopšte šta se tačno desilo. Na pitanja Insajdera dokle je stigla istraga i da li je policija dostavila tužilaštvu snimke sa nadzornih kamera, odgovoreno nam je samo iz Prvog osnovnog tužilaštva. Kažu da im snimci još nisu dostavljeni, ali da policija za to ima rok od mesec dana.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FFYQPpI1q9x4&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
<a href="https://insajder.net/prenosimo/napadnut-novinar-vuk-cvijic-u-centru-beograda">Novinar Vuk Cvijić</a>, koji je danas dao izjavu u Tužilaštvu, odmah po incidentu je izjavio da ga je, bez razloga, Milan Lađević napao i udario ga. Da su mu nanete povrede, ima i lekarsku potvrdu. Sa druge strane Milan Lađević i tablodi odmah su objavili dijametralno suprotnu verziju priče, navodeći da je Cvijić provocirao Lađevića i iscenirao da ga je ovaj odgurnuo. Ministarka pravde Maja Popović bila je "sigurna" da će nadležni organi, kako je rekla, u "najkraćem roku u potpunosti utvrditi činjenično stanje i sve okolnosti" napada na novinara Vuka Cvijića:
“Mi imamo, nažalost, obećanje. I o nekim tim postupcima o kojima sam ja pisao; gde su mnogo ozbiljnije posledice, gde su i ljudi stradali, ali nemamo rezultate, a imamo obećanje da će biti jako brzo rešeni. Ovde ne vidim što se mene tiče u ovom postupku da se bilo šta ubrzano ili dešava po nekoj uobičajenoj proceduri i izgleda ovde, nažalost, u Srbiji su zakoni isto napisani, ali ne važe za sve“. – rekao je za Insajder Vuk Cvijić, novinar nedeljnika “Radar”.
Da se u nekim slučajima, poput ovog, postupak odugovlači, a u drugima postupa ekspresno – nije ni novost, ni normalnost. U uređenim zemljama normalno bi bilo da su svi jednaki pred zakonom koji, po istom principu, važi za sve.
Izvor: Insajder

Vuk Cvijić: U Srbiji zakon ne važi za sve (VIDEO)

U saopštenju Prvog osnovnog javnog tužilaštva navodi se da je povodom događa od 29.05.2024. godine koji se desio u Kosovskoj ulici u Beogradu, javni tužilac ispitao učesnike događaja Milana Lađevića i Vuka Cvijića te da je prikupio potrebne podatke.
Kako je saopšteno, posle prikupljanja drugih potrebnih dokaza biće doneta odluka o daljem postupanju o čemu će javnost biti obaveštena.
Podsećamo, <a href="https://insajder.net/prenosimo/napadnut-novinar-vuk-cvijic-u-centru-beograda">Cvijić je fizički napadnut u Kosovskoj ulici u centru Beograda.</a>
Izjavio je da ga je pesnicom u glavu udario urednik Srpskog telegrafa Milan Lađević.
Po saznanju iz medija da je u centru Beograda napadnut novinar Vuk Cvijić, glavni javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Nenad Stefanović dao je nalog Prvom osnovnom javnom tužilaštvu da postupi i utvrdi sve okolnosti ovog slučaja.
"Hitno je naloženo da se identifikuju i procesuiraju napadači, jer nasilje i napadi na novinare ne smeju biti tolerisani", navodi se u saopštenju.
Ministarstvo informisanja i telekomunikacija je u saoštenju izrazilo zabrinutost zbog,kako se navodi, "incidenta do koga je došlo u Beogradu, a u kome su učestvovali novinari Vuk Cvijić i Milan Lađević".
U znak podrške Cvijiću, održana je <a href="https://insajder.net/prenosimo/tribina-na-filozofskom-fakultetu-povodom-napada-na-novinara-vuka-cvijica">tribina "Napad na Vuka Cvijića – Nećemo dozvoliti da se prećuti" </a>u ogranizaciji nedeljnika Radar i inicijative "Nije filozofski ćutati" u amfiteatru Filozofskog fakulteta.
Izvor: Insajder/Prvo osnovno javno tužilaštvo

Novinar Vuk Cvijić dao iskaz u vezi sa napadom u Kosovskoj ulici

Tufegdžić je karijeru počeo na Radio Beogradu, bio je član redakcije „Studenta“ tokom osamdesetih godina prošlog veka. Takođe, radio je i na televiziji B92, kao i u Novom magazinu, a karijeru je gradio i u dnevnim i nedeljnim listovima „Politika“, „Intervju“, „Građanin“, „Blic“, „Newsweek“. Bio je i pomoćnik glavnog i odgovornog urednika nedeljnika “Eskpres”.
Istakao se kao novinar koji dobro poznaje nekadašnji kriminalni milje Srbije. Dobitnik je više nagrada i priznanja za svoj rad.
Autor je više dokumentarnih filmova, od kojih je najznačajniji „Vidimo se u čitulji“ baziran na knjizi „Kriminal koji je izmenio Srbiju“ koju je napisao zajedno sa Aleksandrom Kneževićem. Takođe, autor je knjige „Vidimo se u čitulji: 20 godina posle“ i „Oni su jači od nas“.
Izvor: Insajder/Beta

Novinar