Analitičari navode da je prošlonedeljno smanjenje kamatne stope Banke Engleske (BoE) izvršilo pritisak na funtu, kao i očekivanja o još jednom ili dva smanjenja pre kraja 2024, preneo je Gardijan.
Britanska centralna banka je 1. avgusta odlučila da snizi referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena na pet odsto, u skladu sa očekivanjima tržišta.
Funta je na putu ka najdužem nizu padova u skoro godinu dana, nakon što su finansijska tržišta povratila gubitke posle rasprodaje akcija u ponedeljak.
Britanska valuta je ojačala u prve dve nedelje jula, pošto su trgovci očekivali manje političke neizvesnosti nakon ubedljive pobede laburista na opštim izborima.&nbsp;
Londonska berza završila je nedelju na malo boljem nivou, a nakon što je u ponedeljak pao za dva odsto, indeks FTSE 100 je do kraja nedelje povratio skoro ceo izgubljeni iznos.
Izvor: Tanjug

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Britanska funta nastavlja da pada u odnosu na dolar i evro

"Od nemerljivog je značaja da sačuvamo ovo remek-delo srpske srednjovekovne arhitekture i umetnosti, i zato smo počeli obnovu manastira koja će biti završena do 2027. godine, kada se obeležava 600 godina od smrti despota Stefana Lazarevića i počinje Ekspo", objavio je na Instagramu Vučević, koji je prisustvovao danas u Manasiji obeležavanju dana sećanja na vladavinu despota Stefana Lazarevića.&nbsp;
Vučević je naglasio da je u protekle tri godina za obnovu manastira Manasija izdvojeno 50 miliona dinara. &nbsp;Radovi su završeni na istočnom bedemu i Kuli VII, a dalje je predviđena obnova trpezarije i despotove rezidencije.&nbsp;
"Želimo da pomognemo koliko možemo, da sačuvamo ovu veliku srpsku svetinju. Zahvaljujem se igumanu manastira Manasija protosinđelu Pavlu na srdačnoj dobrodošlici. Manastiru i verujućem narodu čestitam ktitorsku slavu", poručio je Vučević.
Izvor: FoNet

200x200

Vučević: Obnova manastira Manasija biće gotova do 2027. godine

Dragan Đorđević, koji se u predmetu javnosti poznatom kao <a href="https://insajder.net/teme/insajder-otkriva-detalje-optuznice-protiv-balkanskog-kartela-dokazi-zaplene-skaj-poruke-i-fotografije-na-600-strana-video">Balkanski kartel </a>tereti za ilegalnu trgovinu narkoticima i to više od 1.200 kilograma kokaina koji je tokom juna meseca 2020. godine zaplenjen u belgijskom gradu Hasselt.&nbsp;
Đorđević je u petak 26.jula, &nbsp;iz kućnog pritvora ponovo sproveden u Okružni zatvor u Beogradu zbog sumnje da je počinio novo krivično delo koje se odnosi na pranje novca.
Na predlog tužilaštva, pritvor je određen i prema okrivljenima Mladenu Lazareviću, Aleksandru Iliću, Milanu Mitiću, Milošu Jovanović, Ivanu Cvetkoviću i Draganu Nikoliću, takođe zbog postojanja osnovane sumnje da su, zajedno sa Draganom Đorđevićem, izvršili krivično delo pranje novca iz člana 245 Krivičnog zakonika.
Ova organizovana kriminalna grupa se tereti da je izvršila konverziju novca koji su pribavili kroz ilegalnu trgovinu narkoticima radi neposrednog i posrednog sticanja finansijske koristi kroz kupovinu nepokretnosti.&nbsp;
Da bi realizovali plana, pronašli odgovarajući stan u Nišu, a nakon toga i osobu koje će za novčanu naknadu zaključiti ugovor o kupoprodaji nepokretnosti i tako postati njegov samo formalni vlasnik.&nbsp;
Prikrivajući stvarno vlasništvo na stanu u ulici Milovana Krstić broj 8B u Nišu, koji su zajedno pribavili sa znanjem da ta imovine potiče iz kriminalne delatnosti, okrivljeni su, po zajedničkom dogovoru, u predmetnom stanu držali i veliku količinu vatrenog oružja, municije i drugih eksplozivnih sredstava velike razorne moći, koje oružje je policija pronašla prilikom pretresa stanova i drugih prostorija dana 11.05.2023. godine, a povodom čega se po optužnici Javnog tužilaštva za organizovani kriminal već vodi krivični postupak.
Okrivljeni <a href="https://insajder.net/teme/iz-zatvorskog-pritvora-pustena-dvojica-pripadnika-balkanskog-kartela-jos-dvojici-odredeno-jemstvo">Dragan Đorđević</a> se, kao jedan od osumnjičenih za ilegalnu trgovinu narkoticima i ilegalno nabavljanje i posedovanje vatrenog oružja i drugih sredstava, nalazio u pritvoru od 11.05.2023. do 15.07.2024. godine, kada je odlukom suda pušten i kada mu je pritvor zamenjen merom zabrane napuštanja stana uz primenu mere elektronskog nadzora. Ova odluka doneta je u predmetu Balkanski kartel.
Kako je u međuvremenu protiv okrivljenog Dragana Đorđevića pokrenut nov krivični postupak za krivično delo pranje novca iz člana 245 Krivičnog zakonika, kod činjenice da se protiv ovog okrivljenog već vodi krivični postupak za ilegalnu trgovinu kokainom pred Posebnim odeljenjem za organizovani kriminal, koji je u fazi glavnog pretresa, da postoji osnovana sumnja da je okrivljeni Đorđević izvršenjem tog krivičnog dela stekao znatnu finansijsku korist koja još uvek u celosti nije pronađena, a koju bi mogao iskoristiti radi skrivanja i bekstva, to je sud ocenio da je predlog tužilaštva za određivanje pritvora zbog opasnosti od bekstva, u ovoj fazi postupka, nužna i neophodna mera kojom će se obezbediti prisustvo okrivljenog u ovom postupku.&nbsp;
Prema okrivljenom Draganu Đorđeviću pritvor je određen i zbog opasnosti da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo, imajući u vidu količinu njegove kriminalne aktivnosti, vrstu i težinu izvršenih krivični dela povodom kojih je već podignuta optužnica u predmetu Kto broj 89/23, kao i pokrenuti postupak za pranje novca koji je pribavio kroz ilegalnu trgovinu narkoticima.
&nbsp;Iz istih zakonskih razloga, pritvor je određen i prema okrivljenima Mladenu Lazareviću, Aleksandru Iliću, Milanu Mitiću, Milošu Jovanović, Ivanu Cvetkoviću i Draganu Nikoliću, takođe zbog postojanja osnovane sumnje da su zajedno sa Draganom Đorđevićem izvršili krivično delo pranje novca iz člana 245 Krivičnog zakonika u vezi kupovine napred opisane nepokretnosti u Nišu, iako se ova lica i dalje nalaze u Okružnom zatvoru u Beogradu zbog sumnje da su tokom 2020. godine, kao organizovana kriminalna grupa, učestvovali u finansiranju i transportu 1247 kg kokaina koji je juna meseca 2020. godine zaplenjen u Belgiji, a povodom čega se, kao što je istaknuto, već vodi krivični postupak po optužnici Javnog tužilaštva za organizovani kriminal. Prilikom donosenja odluke, sud je cenio i raniju osudjivanost svih okrivljenih.
&nbsp;Postupak za pranje novca pokrenut je i protiv rođenog brata Mladena Lazarevića, okrivljenog Marka Lazarevića, koji se tereti da je na teritoriji Republike Srbije, ali i Republike Grčke, izvršio konverziju imovine koja potiče od kriminalne delatnosti i krivičnih dela za koja postoji osnovana sumnja da su izvršena od strane njegovog rođenog brata Mladena Lazarevića koja su izvršena pribavljanjem protivpravne imovinske koristi u Kneževini Lihtenštajn u iznosu preko 1.000.000 švajcarskih franaka i Ujedinjenim Arapskim Emiratima u iznosu od 11.380.930 evra i to kupovinom više apartmana u Republici Srbiji i Republici Grčkoj.&nbsp;
Marko Lazarević takođe se nalazi u pritvoru po rešenju sudije za prethodni postupak.
Optuženi Dragan Đorđević, koji je poznat pod nadimkom Gaga Pink Panter, pored destilerije Porečje Vučje, u svom vlasništvu ima još nekoliko preduzeća u Leskovcu.
Izvor: Tanjug

Predmet Balkanski kartel: Draganu Đorđeviću ponovo određen pritvor

Podsećamo, prvi od dva kredita dogovoren je još 2014. uz kamatu od dva odsto. Ako poslanici izglasaju, sada će njegova otplata biti produžena do avgusta 2026. godine. Drugi zajam je zaključen u septembru 2022. po kamati od tri odsto. Njegova otplata biće produžena sa 9. decembra ove godine na 9. decembar 2026.
“Odlaganje isplate kredita je posledica potrebe Vlade Republike Srbije da što više sredstava &nbsp;kanališe, ka realizaciji projekta “Expo 2027” i u tom smislu Vlada Republike Srbije je spremna i da plati određenu i cenu. Verovatno postoji računica da bi novo zaduživanje bilo skuplje, nego da se pravi neki novi aranžman. Siguran sam da Srbija ima sada novca da izmiri taj dug, ali joj je potreban svež novac za projekte”, kaže za Insajder Saša Đogović, ekonomista i urednik publikacije “Strateo”.
Na osnovu Predloga zakona, produženje roka otplate tražila je Srbija. Đogović dodaje da nije racionalno, kada već ne možeš da vratiš stare, da ulaziš u nove dugove.&nbsp;
“U suštini nije nikakav problem kada refinansirate kredit, neki stari, ali po kamatnoj stopi koja bi pojeftinila taj kredit. Međutim, kada povećavate cenu tog kredita onda to zaista nije ekonomski i racionalna odluka. U ovom slučaju, umesto se vraćanju kreditne obaveze, što nije problem, imamo mogućnost da ih vratimo, kanališemo ta sredstva ka investicionom poduhvatu”, navodi Đogović. &nbsp;&nbsp;&nbsp;
<h2>Novi dugovi: Za stadion 42 milijarde, pozajmice od Kineza i Francuza</h2>
Država Srbija uzeće nove kredite, ukupne vrednosti 1,16 milijardi evra. Najveći među njima biće onaj od Poštanske štedionice za izgradnju Nacionalnog stadiona - 42 milijarde dinara (oko 360 miliona evra).
“Srbija nema nikakav poseban ekonomski elaborat vezano za taj nacionalni stadion, kako bismo znali da li je koliki je stepen isplativosti ulaganja, da li tu ima neko učešće FSS, da li ima nekih sponzora. Zašto nismo ušli u javno-privatno partnerstvo? Verovatno je bilo i nekih boljih, optimalnih solucija, kad se već krenulo konkretno u taj deo projekta u okviru “Expo 2027”, nego što država, sama, kroz zaduživanje finansira taj projekat", kaže sagovornik Insajdera.
Prema Đogovićevim rečima, za Srbiju je bolje da se zadužuje &nbsp;radi investiranja u ekološke projekte, zelenu agendu, fabriku za prečišćavanje voda i reciklaže. Da otpad služi za proizvodnju toplotne energije.&nbsp;
<h2>Zajam od Francuske i Kine</h2>
Dogovorena je pozajmica s Francuskom u vrednosti od 121,5 miliona evra koja će se koristiti za unapređenje elektrodistributivnog sistema. Iznos je podeljen na dva dela gde će 24,3 miliona biti zajam francuskog trezora, a 97,1 milion će biti ugovor o kreditu sa pariskom filijalom Dojče banke.
“Kad govorimo o Francuzima, ovde nije samo reč o ekonomiji, nego imamo i određen politički uticaj. Podršku za poslovne ugovore koje će dobiti francuske kompanije. Konkretno, tu se vezujemo za izgradnju metroa, pa onda za fabriku za prečišćavanje otpada koju gradi japansko-francuski konzorcijum. Svakako će Francuzi dodatno zaraditi kako kroz kamate, tako i direktno kroz angažovanje nekih njihovih kompanija u realizaciji tih projekata”, objašnjava Đogović. &nbsp;
Banka Kine daće Srbiji oko 184 miliona evra, a novac će biti namenjen za izgradnju kanalizacione mreže. Biće utrošen u nekoliko lokalnih samouprava, kao deo šireg projekta razvoja sistema prečišćavanja otpadnih voda u Srbiji. Reč je o drugoj fazi i ovaj zajam pokriva 85 odsto troškova dok će 15 odsto biti izdvojeno iz budžeta države.
“Naše lokalne samouprave su inertne, pasivne, one bi same trebalo da se angažuju i kroz &nbsp;berze, kroz izdavanje municipalnih obveznica mogle bi da dođu do sredstava. Onda bi &nbsp;mogle preko tendera da raspišu način konkurs za realizaciju nekih od njima važnih projekata. Poput kanalizacione mreže ili nekog ekološkog projekta”, objašnjava Đogović. &nbsp;&nbsp;
<h2>Obilaznica, brza saobraćajnica, energetska efikasnost...</h2>
Nekoliko kredita biće uzeto od komercijalnih banaka. Za gradnju obilaznice oko Kragujevca od OTP banke biće uzeto 12 milijardi dinara (oko 102 miliona evra). Od Unikredit banke biće povučeno 11,7 milijardi dinara (oko 100 miliona evra) za finansiranje završetka puta Ruma-Šabac-Loznica. Za isti projekat novac će biti uzet i kod druge italijanske banke – Banke Inteza. Od njih će Srbija pozajmiti 15 milijardi dinara ili oko 128 miliona evra.
Još jedna italijanska banka “Cassa depositi e Prestiti” daće nam na zajam oko 100 miliona evra za jačanje likvidnosti EPS-a,.&nbsp;
Zajmodavac je nemačka razvojna banka KfW, kod koje ćemo imati dve pozajmice - 50 miliona evra za unapređenje energetske efikasnosti u Srbiji i 20 miliona evra za razvoj tržišta biomase.
Prema podacima Uprave za javni dug od utorka preliminarno stanje javnog duga Republike Srbije na dan 23. jul 2024. godine iznosi 4.460.501.058.840 dinara, odnosno oko 38 milijardi evra.
Izvor: Insajder

Teme

Nova zaduživanja u senci rasprave o litijumu: Srbija uzima milijardu evra novih kredita, vraćanje starih odlaže po višoj kamatnoj stopi

U prethodna tri olimpijska ciklusa, od 2012. godine (pre prve krize u Ukrajini), u procentima, najviše je skočila plata u Severnoj Makedoniji. Na drugom mestu je Srbija – u decembru 2012. plata je bila 401 evro, a ove godine u prvom kvartalu 828 evra, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku.&nbsp;
Što se tiče novčane mase, zahvaljujući rastu u prethodne dve godine, neto mesečna primanja najviše su skočila u Hrvatskoj – sa 725 na 1.323 evra. Hrvatski državni zavod za statistiku zabeležio je da je prosečna plata radnika u decembru 2023. godine bila 1.191 evro, a samo šest meseci kasnije, skočila je za 132 evra.&nbsp;
Od država bivše Jugoslavije, uvek su najveću platu imali radnici u Sloveniji. Prosečan Slovenac je 2012. godine mesečno je prihodovao 986 evra. Prema njihovom zavodu za statistiku, oni ovog proleća mesečno zarađuju 1.449 evra.&nbsp;
Plate su rasle i u Bosni i Hercegovini. Prosečna plata u BiH u 2012. godini bila je veća nego u Srbiji. Zarađivali su 417 evra. Sada, na kraju meseca prosečan radnik zaradi 692 evra.&nbsp;
U Crnoj Gori trenutno je prosečna plata gotovo identična kao u Srbiji – 825 evra. Međutim, pre 12 godina, radniku je na kraju meseca poslodavac na ruačun uplaćivao 487 evra.&nbsp;
Na Kosovu je trenutno prosečna plata 520 evra. Radnici u Albaniji zarađuju nešto više novca – u decembru 2023, u proseku je plata bila 578 evra.&nbsp;
Severna Makedonija je u grupi država, poput Srbije, gde je prosečna plata za 12 godina skočila više od 100 odsto. Sa 321 evra, na 657 evra, koliko je prosečna zarada ove godine. U susednoj Bugarskoj, prosečna plata je 870 evra.
<h2>Ekonomisti: Zbog inflacije ne oseća se rast zarade</h2>
Evro, ali i druge nacionalne valute su izgubile deo vrednosti za vreme korone, a kasnije zbog energetskog udara koji se dogodio 2022. kada je počela ratna kriza na Istoku Evrope. &nbsp;
„ Svi znamo da evro danas nema istu kupovnu moć kao evro pre pet godina ili koji će imati evro za dve godine. Nominalna plata je porasla 100 odsto, ali to se uskladilo i sa porastom cena. Kada vidimo kolika je bila inflacija, onda vidimo i realni rast zarade. A taj realni rast zarade zavisi od najvažnije stvari, a to je produktivnost privrede“, kaže Mihailo Gajić, ekonomista iz nevladine organizacije Libek za Insajder.
Prema njegovim rečima, u evrozoni, pa i u Srbiji, od 2017. do korone, inflacija je bila 2-3 odsto.&nbsp;
„Imali smo ogroman rast inflacije 2021. i 2022. kad je inflacija bila po 15-20 odsto godišnje. I onda je zapravo došlo do velikog rasta plata, kao posledica porasta cena. To je nominalni, a ne realni rast. Primeti se, iako primamo duplo više novca, živimo tek nešto bolje. Živi se sigurno nešto malo bolje nego 2012. godine, ali ne toliko koliko bi neko pomislio kad vidi da se prosečna plata udvostručila“, navodi Gajić.&nbsp;
Kako ističe, ono što se vidi ne samo u Hrvatskoj i Srbiji, već i u drugim državama, u prethodne dve-tri godine, postoji rast plata koji je nominalno veći od rasta produktivnosti.
"Plate rastu u određenom periodu 15 – 20 odsto, što je više nego što je kad se izračuna iznos inflacije, plus realni ekonomski rast, što onda zapravo znači da plate rastu brže od produktivnosti. Privreda ima potrebu za radnicima, a njih zapravo više nema. Prethodnih decenija oni su otišli u države Zapadne Evrope. Tu imamo i demografske promene, jer svaka generacija koja izlazi sa tržišta rada penzionisanjem, bila je mnogobrojnija od ovih novih koji ulaze na tržište rada kad završavaju školovanje“, navodi Mihailo Gajić.
Sagovornik Insajdera se osvrnuo na činjenicu da su države regiona prinuđene da uvoze radnu snagu.&nbsp;
Prema njegovim rečima, put radne snage se iscrpljuje u smislu da ljudi nalaze posao.&nbsp;
„Imamo sve manji i manji broj kandidata, naročito kandidata koji imaju ta neophodna znanja i veštine koji su potrebni privredi. Radnici imaju veću pregovaračku moć na tržištu rada. Preduzeća moraju da se više trude da privuku radnike da ponude veću zaradu“, navodi Gajić.&nbsp;
Izvor: Insajder

Kako su rasle plate na Balkanu: Nominalni skok, realni iskorak

Pregovori traju skoro dve nedelje u naporima da se restrukturira dug Ukrajine, kako bi zadržala prisup međunarodnom tržištu i istovremeno ispunila uslove Međunarodnog monetarnog fonda o restrukturiranju, a završeni su bez dogovora jer su kreditori odbili zahtev Ukrajine o olakšici duga, prenosi Rojters.
Ukrajinski ministar finansija Sergej Marčenko izjavio je da će pregovori biti nastavljeni i da očekuje da će doći do dogovora do 1. avgusta.
"Iako Ukrajina i ad hok komitet kreditora nisu postigli sporazum o restrukturiranju uslova duga tokom perioda konsultacije, oni će nastaviti konstruktivne diskusije preko svojih saveznika", saopštila je vlada Ukrajine, uz napomenu da će nastaviti bilateralne pregovore sa drugim investitorima.
Marčenko je napomenuo da je ekonomija Ukrajine u "krhkoj ravnoteži" koja zavisi od konzistente i značajne podrške njenih partnera.
"Blagovremeno restrukturiranje duga je kritičan deo ove podrške. Jake vojske moraju biti podržane jakim ekonomijama da bi pobeđivale u ratovima", dodao je Marčenko.
Izvor: Tanjug

Ukrajina nije postigla dogovor sa kreditorima o restrukturiranju duga

Vendori su <a href="https://insajder.net/teme/ne-rade-platne-kartice">rešili sistemski problem koji je doveo do zastoja na POS terminalima širom zemlje.</a>
Vendor je, kompanija posrednik između banke, klijenata i kartičarskih kompanija.
Čitaoci koji su se obratili redakciji Insajdera, tvrde da nisu funkcionisale ni kartice drugih banaka, ne samo Poštanske štedionice.
Insajder se obratio i Narodnoj banci Srbije (NBS) i kako nam je rečeno, prema raspoloživim informacijama, današnji prekid u prihvatanju platnih kartica na značajnom broju prodajnih mesta u zemlji je bio uzrokovan tehničkim problemom na strani jednog od vendora POS terminala koji pruža usluge većem broju poslovnih banaka.&nbsp;
"Narodna banka Srbije je obaveštena da je incident rešen i da je uspostavljen normalan režim rada. Na terminalima kod kojih je postojao problem, nije bilo moguće realizovati plaćanje platnom karticom, nezavisno od kartičnog brenda", kažu za Insajder u pisanom odgovoru iz NBS.
 
Izvor: Insajder

Ponovo rade platne kartice

"Vendor radi na hitnom rešavanju ovog problema i očekujemo da će biti rešen u najkraćem mogućem roku“, navode iz Poštanske štedionice i poručuju da očekuju da će problem biti rešen u najkraćem mogućem roku.
Vendor je, kompanija posrednik između banke, klijenata i kartičarskih kompanija.
Čitaoci Insajdera tvrde da ne funkcionišu ni kartice drugih banaka u trgovinskim lancima, kafićima, pekarama...
Moguće je dizati novac sa bankomata.
 
Izvor: Insajder

Ne rade platne kartice

Prema Blumbergovoj listi milijardera objavljenoj danas, Arnoovo bogatstvo iznosi 215 milijardi dolara i od početka godine poraslo je za sedam milijardi dolara.
Na drugom mestu je osnivač i bivši izvršni direktor Amazona Džef Bezos, čije se bogatstvo procenjuje na 198 milijardi dolara, uključujući 20,8 milijardi koliko je uvećano od januara.&nbsp;
Osnivač Tesle i SpejsEksa Ilon Mask je na trećem mestu sa 194 milijarde dolara.
Među deset najbogatijih ljudi na svetu su osnivač platforme Meta Mark Zakerberg (153 milijarde dolara), osnivač Majkrosofta Bil Gejts (149 milijardi dolara), suosnivači Gugla i Alfabeta Lari Pejdž (146 milijardi dolara) i Sergej Brin (138 milijardi dolara), bivši Generalni direktor Majkrosofta Stiv Balmer (130 milijardi dolara), američki investitor i filantrop Voren Bafet (132 milijarde dolara) i osnivač i predsednik korporacije Oracle Lari Elison (129 milijardi dolara).
Agencija <a href="https://insajder.net/prenosimo/blumberg-imovina-najbogatijih-rusa-uvecana-za-32-milijarde-dolara-u-2023-ulpur9d8">Blumberg </a>od marta 2012. godine objavljuje podatke o bogatstvu 500 najbogatijih ljudi sveta.
Izvor: Tanjug

Blumberg: Bernar Arno najbogatijih čovek na planeti, Ilon Mask tek na trećem mestu

Zbog velikog priliva stanovništva iz Istočne Evrope, rentiranje stanova je skočilo bezmalo tri puta, koliko je porasla i vrednost kvadrata u novogradnji. Međutim, od kraja prošle godine došlo je do stabilizacije tržišta i pada cene. Strani državljani, uglavnom Rusi, počeli su da traže jeftinija rešenja. Počeli su da rentiraju nekretnine na rubnim delovima prestonice, a jedan broj njih je odlučio da kupi jeftine, stare kuće u unutrašnjosti Srbije.&nbsp; Cene izdavanja stanova su pale, kažu agenti za promet nekretnina. Dvosoban stan od 60 kvadrata u širem delu prestonice više nije 1.000 evra, već se cena „smirila“ na nekih 500-600 evra. <a href="https://insajder.net/teme/pad-kupovine-nekretnina-u-srbiji-svaki-dvadeseti-kupac-stranac">Prema podacima RGZ</a> pala je i prodaja stanova. Cene u oglasima su i dalje visoke, ali uglavnom pregovorima, one se spuštaju za oko deset odsto.&nbsp; "Cena u oglasima i prodajna cena u 95 odsto slučajeva nije ista. Sada prodavci i stanodavci kontaktiraju agenciju i traže da se tražena suma koriguje", za Insajder priča ekonomista Miloš Simić, iz „Evroinvest propertija“.&nbsp; <h2>Cene veštački porasle&nbsp;</h2> Rast kupovne cene kvadrata i iznajmljivanje nekretnina najviše je pogodila onaj sloj stanovništva koja nema rešeno stambeno pitanje. Visoke kamate, pokolebale su ih da uzimaju stambene kredite, a dolaskom Rusa i Ukrajinaca, najveći broj stanodavaca povećao je visinu mesečne rente.&nbsp;  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20231228141248_11c2088f27e9a4703ff926108f8c1b23ce2db5b7ba4717d12b70e13eec352b2c.jpg" data-media-id="editor_1" data-image-id="20231228141248_11c2088f27e9a4703ff926108f8c1b23ce2db5b7ba4717d12b70e13eec352b2c" data-rendition-name="original" width="3225" height="1950" loading="lazy" alt="Dinari, kovanice, GREMLIN, pregled godine [full]"> <figcaption>Dinari, kovanice. Foto: Srđan Ilić</figcaption> </figure>  Prema Simićevim rečima, iako se očekivalo posle korona krize, na tržištu nekretnina kvadrati budu dostupni po nekoj nižoj ceni, došlo je do eksplozije cena. A isto tako došlo je do poremećaja na tržištu cena stanova za izdavanje.&nbsp; Na cene utiče mnogo faktora, do skoro, jedan od značajnijih je bio lokacija. Sada, gotovo da nema pravila. Pa imamo da se u novoizgrađenom stambenom bloku na Banjici (obod urbanog dela Beograda) prodaju stanovi preko 3.000 evra po kvadratu, a rentiraju za oko 1.000 evra u novogradnji.&nbsp; Poređenja radi, u novobeogradskim blokovima stanovi se izdaju po cenama od sedam do 15 evra po kvadratu ukoliko je u pitanju starogradnja. U novogradnji prosečno se kreće oko 20 evra po kvadratnom metru. Ovaj raspon cena podrazumeva da će i drugi kriterijumi biti uračunati, kao što je, na primer, ukupna površina nekretnine. Što je veći stan, cena po kvadratu je niža.&nbsp; Za izdavanje nekretnine, najviše novca treba izdvojiti u centru grada, na Dorćolu. Renta stanova starogradnje kreće se od osam do 17 evra, a u novim objektima staje oko 22 evra po kvadratu. Na Vračaru, Zvezdari i u užem centru Zemuna cene se kreću od sedam do 17 evra po kvadratu, dok je na periferiji Beograda stanarina od četiri do devet evra. <h2>Šta je isplativije, kupiti ili rentirati?</h2> U godinama pre korona krize, bilo je isplativije da se uzme kredit, nego da se rentira nekretnina. Bila je mala razlika u novcu, a posle isplate kredita, nekretnina bi ostala u vlasništvu.&nbsp;  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20230621140636_d0b5c7c8a6678d9d6d5db88a52149c31d3f659fbf052bf1634487e78c8e6b5cf.jpg" data-media-id="editor_2" data-image-id="20230621140636_d0b5c7c8a6678d9d6d5db88a52149c31d3f659fbf052bf1634487e78c8e6b5cf" data-rendition-name="original" width="1500" height="959" loading="lazy" alt="Knez Mihajlova Beograd ljudi na ulici Gremlin"> <figcaption>Beograd, foto: Srđan Ilić</figcaption> </figure>  Danas, posle ovoliko <a href="https://insajder.net/teme/stanove-sve-rede-kupuju-gradani-a-sve-cesce-krupni-investitori-video">poremećaja na tržištu nekretnina</a>, teško može da se izvede dobra računica, šta je bolje – kupiti stan pod nepovoljnim kamatnim stopama, sa visokom cenom kvadrata ili gazdi plaćati kiriju, pa kada se spuste kamate i cene kvadrata, da se pazari krov nad glavom. “Iako je tržište i dalje u nekoj stagnaciji, ove sve cene su zaista jako visoke za jednog prosečnog građanina, naročito za mlade bračne parove koji treba da reše stambeno pitanje. S druge strane, kreditni kupac mora da ima jako visoka primanja, da bi bio u situaciji da aplicira za kredit”, za Insajder priča Davorka Tasić, stručnjak za promet nekretnina.&nbsp; Agenti za promet nekretnina se slažu da je isplativa kupovina nekretnine, koja će se kasnije izdavati drugim licima. &nbsp; Izvor: Insajder

Novac