<p>“Ukoliko bude ovako kako predviđaju ankete, onda bi trebalo da demohrišćanima bude dovoljna saradnja ili sa socijaldemokratama ili sa Zelenima. Rekao bih da su njihov prvi pik socijaldemokrate. U slučaju da socijaldemokrate, kao što deluje, dožive fijasko, onda će Olaf Šolc u političku penziju, više se neće baviti politikom i neće smetati u formiranju &nbsp;koalicije. Onda ih čekaju ozbiljni razgovori, jer je vlada socijaldemokrata bila glavna meta Fridriha Merca, lidera demohrišćana u ovoj kampanji, posebno po pitanju migracije, na kojem je on najviše poentirao”, navodi Rujević.&nbsp;</p>
<p>Ako Demohrišćani formiraju vladu sa dva koaliciona partnera, to će, kao i prošlog puta, ponovo biti manje stabilan savez. Na pitanje može li vlada u tom sastavu izdržati pun mandat, odgovara kako to više niko ne zna, zato što u Nemačkoj nije uobičajeno da padaju vlade i da se ide na prevremene izbore.&nbsp;</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3D4M51a5d63t4&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p>“Slučaj sa raskolom u koaliciji Socijaldemokrata, Zelenih i Liberala, je nešto što se retko dešava i niko ne voli vlade sa tri stranke, s obzirom da ovo je zapravo bila i prva takva u istoriji posleratne Nemačke, baš zbog toga što svaki koalicioni partner gleda da progura svoje stavove, a ako ih ne progura, onda pada ugled u anketama i onda oni osećaju nervozu i počinju svađe. Ovo je takođe važno pitanje jer mnogi u Nemačkoj kažu da su ključni izbori zapravo 2029. godine. Zašto tada? Zato što ukoliko naredna vlada ne isporuči ono što treba građanima, u Nemačkoj ne počne opet da se živi bolje, ukoliko ekonomija ne krene na gore, ukoliko se ne sredi pitanje migracije onako kako građani misle da treba, onda će možda 2029. desničarska Alternativa za Nemačku biti tako jaka da se više uopšte ne može zaobići", navodi Rujević.</p>
<p>Istraživanja pokazuju da će AfD na ovim izborima najverovatnije biti druga po broju glasova, a Rujević ističe kako je to 100% sigurno i da će desničari imati dvostruko više glasova nego na prošlim izborima.</p>
<p>Za razliku od nekih drugih zemalja Unije, Nemačka izgleda još nije spremna za desničarsku vladu. Merz je rekao da neće s AFD-om. Na pitanje zašto se Nemačka po tome razlikuje od drugih evropskih zemalja, ističe kako one nisu imale Hitlera, iako je od tada prošlo mnogo vremena.</p>
<p>“Prošlo je mnogo vremena, ali ovo je Nemačka. Ovde je to jedan aktivni činilac politike i to sa pravom. Ovde je uostalom i nastala koncepcija suočavanja sa prošlošću. Sve etablirane partije su pokušavale da prave sanitarni kordon oko Alternative za Nemačku, da kažu sa njima nema nikakve saradnje.”, navodi on.</p>
<p>I ono malo saradnje u Bundestagu oko neobavezujućeg zakona diglo je veliku prašinu. Ističe da je to bila glavna tema poslednjih sedmica, te da je Fridrih Merc rekao da to nije nikakva saradnja.&nbsp;</p>
<p>“Ja sam predložio zakone za suzbijanje migracija, pa ko glasa za njih, glasa”, rekao je Merc, i onda je još optuživao vladajuću koaliciju što nije podržala te zakone”, navodi Rujević. &nbsp;</p>
<p>“Bjern Heke, lider AFD-a u Tiringiji je klasični fašista, na primer. Ima u toj stranci dosta takvih, imaju i onih umerenijih, ali ta stranka i dalje gura snažno u desno bez namere da obezbedi sebi neki koalicioni kapacitet. Oni idu na radikalno, na ekstremno i to im je još uvek recept za uspeh i za rast. Videćemo koliko, ali mislim da to najviše zavisi od životnog standarda građana koji je lošiji u poslednje četiri godine od pandemije, a ukoliko se ekonomija nekako oporavi, ukoliko opet krene nabolje, to će biti i kočnica za desničare”, ističe on.</p>
<p>U petak je održan završni miting AFD. Iz Srbije je pozvana predsednica Zavetnika, Milica Đurđević Stamenkovski, koja je i ministarka u vladi Srbije. Na pitanje da li se zna po kom kriterijumu je AFD birao goste, odgovara da se verovatno radi o krajnjim nacionalistima.&nbsp;</p>
<p>“Pročitao sam da su poziv dobili neki bugarski neonacisti i ustašoid iz Hrvatske, onaj voditelj Bujanec. To je jedno šareno društvo koje se tamo okupilo, internacionala krajnjih desničara. Možda je i novitet da zapravo Alternativa za Nemačku više nije van nekog trenda. Naprotiv ona je u trendu i u mnogim evropskim zemljama su njihovi sličnomišljenici čak i na vlasti. Samo valja znati, da su njihove veze sa ekstremnim krugovima i sa neonacističkim krugovima tolike da ih je iz poslaničke grupe u Evropskom parlamentu čak najurila i Marin Le Pen. Dakle, i njoj su oni previše ekstremni, kao i Đorđi Meloni, premijerki Italije”, zaključuje Nemanja Rujević, novinar Dojče Velea u razgovoru za Insajder.</p>
<p>Izvor: Insajder&nbsp;</p>
<p>&nbsp;</p>

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Nemanja Rujević o izborima u Nemačkoj: Desničarski AfD je previše ekstreman čak i za Marin Le Pen i Đorđu Meloni (VIDEO)