''Osporićemo izbore na Ustavnom sudu iz istih razloga zbog kojih su poništili izbore u decembru. Sada imamo nepobitne dokaze o mešanju Francuske, Moldavije i drugih aktera, u orkestriranom naporu da manipulišu institucijama, usmere medijske narative i na kraju nametnu rezultat koji ne odražava suverenu volju rumunskog naroda", rekao je Simion. 	
On je rekao da je u Moldaviji potrošeno 100 miliona evra za kupovinu glasova i tvrdio da su ''mrtvi ljudi" glasali u drugom krugu u nedelju. 	
On se pozvao na tvrdnje Pavla Durova, osnivača aplikacije za razmenu poruka Telegram, da je francuska vlada zatražila od platforme da ''ućutka" konzervativne glasove pre predsedničkih izbora. 	
Simion je rekao da sud treba da pozove Durova da svedoči i ''iz prve ruke podeli ono što zna o dezinformacijama i digitalnim operacijama koje su ometale rumunske izbore" pre nego što rezultat bude potvrđen, prenosi Politiko. 	
''Ni Francuska ni Moldavija niti bilo ko drugi nema pravo da se mešaju u izbore druge države“, rekao je on. 	
Simion je dodao da smatra da su male šanse da će Ustavni sud Rumunije poništiti izbore nakon njegove žalbe i pozvao je Rumune da takođe podnesu žalbe. 	
U drugom krugu ponovljenih predsedničkih izbora u Rumuniji,<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/novi-predsednik-rumunije-nikusor-dan-matematicar-u-borbi-protiv-korupcije"> Nikušor Dan je osvojio 53,60 odsto glasova</a>, a desničarski kandidat Đorđe Simion 46,40 odsto. 	
<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/ko-su-glavni-kandidati-za-predsednika-rumunije-na-izborima-u-nedelju-od-ultranacionalista-do-zagovornika-prozapadnih-vrednosti">Ponovljeni izbori</a> održani su nakon što je prvi krug izbora za predsednika u novembru, u kojem je pobedio Kalin Đorđesku, poništen zbog navodnog ruskog mešanja u korist Đorđeskua. &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;
Moskva je odbacila te optužbe. 	
Predsednik Rumunije ima značajna ovlašćenja, budući da je zadužen za savet odbrane koji odlučuje o upućivanju vojne pomoći, vodi spoljnu politiku i ima mogućnost da stavi veto na odluke EU koje zahtevaju jednoglasnost među državama članicama. 
 
izvor: Tanjug

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Simion: Osporiću izborni poraz zbog mešanja Francuske i Moldavije

„Povezanost mora biti visoko na našem dnevnom redu. Već stvaramo takve mogućnosti kroz naš program za Ukrajinu i naše planove rasta za Zapadni Balkan i Moldaviju“, rekla je ona na Samitu Evropske političke zajednice.
Fon der Lajen je rekla da je svetski poredak poremećen zbog „imperijalističkih ambicija“ ruskog predsednika Vladimira Putina, kao i drugih globalnih problema.
Ona je napomenula da Evropa ostaje ujedinjena u nepokolebljivoj podršci Ukrajini, istakavši da je to i razlog osnivanja Evropske političke zajednice, nakon čega je najavila novu rundu sankcija Rusiji.
„Glavni elementi ovog paketa (sankcija) biće, na primer, sankcije za Severni tok 1 i Severni tok 2, dalje uvrštavanje brodova u ‘flotu u senci’ i smanjenje gornje granice cene nafte. I još sankcija ruskom finansijskom sektoru“, rekla je Fon der Lajen.
Ona je istakla da će EU pripremiti nove sankcije Moskvi kako bi osigurala mir u Evropi i osigurala zajedničku budućnost kontinenta, za koji tvrdi da ga je „Rusija napustila“.
Fon der Lajen je pozvala Evropu da zatvori jaz kada su u pitanju inovacije, da poveća konkurentnost, izgradi sopstvenu otpornost i produbi mrežu partnerstava na globalnom nivou.
Podsetimo <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/evropska-komisija-clanstvo-zapadnog-balkana-u-eu-politicki-bezbednosni-i-ekonomski-interes-unije">&nbsp;Plan rasta za Zapadni Balkan je inicijativa Evropske unije koja ima za cilj da ubrza ekonomski razvoj i približi zemlje regiona članstvu u EU. Usvojen 8. novembra 2023. godine</a>, plan predviđa finansijsku podršku od 6 milijardi evra za period 2024–2027, od čega su 2 milijarde bespovratna sredstva, a 4 milijarde povoljni krediti .&nbsp;
Plan se oslanja na četiri stuba: integraciju sa jedinstvenim tržištem EU, jačanje regionalne ekonomske saradnje, sprovođenje ključnih reformi i povećanje finansijske pomoći . Cilj je da se zemljama Zapadnog Balkana omoguće koristi članstva pre formalnog pristupanja, podstičući ekonomski rast i stabilnost . Očekuje se da bi, uz sprovođenje predviđenih reformi, ekonomije regiona mogle da udvostruče svoj obim u narednoj
Izvor: Tanjug

Fon der Lajen: EU posvećena stvaranju prosperiteta kroz plan rasta za Zapadni Balkan

"Kišinjev je pokazao izvanrednu mobilizaciju. Zabeležen je impresivan i istorijski odziv mladih. Glasalo je više od 1.690.000 ljudi. Razumem da se glasalo za promene, promene koje se očekuju u društvu, ali želim da znate da sam čula sve glasove, uključujući i one koji kritikuju", rekla je Sandu u obraćanju, prenela je državna novinska agencija Moldavije Moldpres.
Nakon obrade 98,42 odsto izbornog materijala, 899.154 birača - što je 54,70 odsto građana koji su izašli na izbore -<a href="https://insajder.net/prenosimo/sandu-preuzela-vodstvo-u-drugom-krugu-predsednickih-izbora-u-moldaviji"> glasalo je za Maju Sandu</a>, dok je kandidat socijalista Aleksandar Stojanoglu dobio 744.782 glasova, odnosno 45,30 odsto glasova.&nbsp;
U drugom krugu predsedničkih izbora glasalo je 1.697.047 birača, što je 54.28 odsto od ukupnog broja birača u toj zemlji, a pobedu je odneo kandidat koji je osvojio većinu glasova.
Izvor: Beta

Centralna izborna komisija Moldavije: Maja Sandu osvojila drugi predsednički mandat

Reč je o rezultatima na osnovu 92 odsto prebrojanih glasova, prenosi Rojters.
Prethodno je saopšteno da, na osnovu 85 odsto prebrojanih glasova, bivši generalni tužilac Aleksandar Stojanoglo vodi u drugom krugu predsedničkih izbora sa 51,36 odsto glasova birača.
Prema tim podacima, Sandu je imala 48,64 odsto glasova. U Moldaviji je jučr održan drugi krug predsedničkih izbora.
Predsednik republike se bira na četiri godine. Prozapadna predsednica Maja Sandu i bivši generalni tužilac, kandidat opozicione Partije socijalista Aleksandar Stojanoglo, ušli su u drugi krug predsedničkih izbora.&nbsp;
U prvom krugu izbora Sandu je dobila 42,45 odsto glasova, a Stojanoglo - 25,98 odsto.&nbsp;
U drugom krugu pobediće kandidat koji dobije većinu glasova.
Izvor: Tanjug

Sandu preuzela vođstvo u drugom krugu predsedničkih izbora u Moldaviji

Na osnovu prvih podataka moldavske Centralne izborne komisije, aktuelna predsednica Maja Sandu dobila 48,64 odsto glasova, prenala je agencija RIA Novosti.&nbsp;
U Moldaviji je danas <a href="https://insajder.net/prenosimo/u-moldaviji-danas-drugi-krug-predsednickih-izbora-z9wkv32s">održan drugi krug predsedničkih izbora</a>. Predsednik republike se bira na četiri godine.&nbsp;
Prozapadna predsednica Maja Sandu i bivši generalni tužilac, kandidat opozicione Partije socijalista Aleksandar Stojanoglo, ušli su u drugi krug predsedničkih izbora. &nbsp;	
U prvom krugu izbora Sandu je dobila 42,45 odsto glasova, a Stojanoglo - 25,98 odsto. &nbsp;	
U drugom krugu pobediće kandidat koji dobije većinu glasova.
Izvor: Tanjug

Preliminarni rezultati izbora u Moldaviji: Stojanoglo vodi sa 51,36 odsto glasova

Izlaznost na predsedničkim izborima do 20 časova premašila je 53 odsto, navedeno je na sajtu Moldavske Centralne izborne komisije (CIK).&nbsp;
U prvom krugu glasanja 20. oktobra glasalo je 51,67 odsto birača. 	Predsednica CIK-a Angela Karaman rekla je da se rad pojedinih biračkih mesta može produžiti za dva sata ukoliko bude potrebno. 	
Prema podacima policije, tokom izbornog dana registrovan je 191 prekršaj: fotografisanje glasačkih listića (61 slučaj) - sastavljeno je 27 protokola, zabranjena izborna kampanja (29 slučajeva), sumnja na podmićivanje birača (25 slučajeva), nedozvoljen prevoz birača ( 20 slučajeva), neovlašćene predizborne demonstracije (sedam slučajeva), oštećenje glasačkih listića (šest slučajeva), kao i drugi prekršaji.&nbsp;
Lažne pretnje bombama poremetile su glasanje na osam biračkih mesta, uključujući dva u Moldaviji i šest u EU, objavio je CIK.	&nbsp;
U Moldaviji je danas održan drugi krug predsedničkih izbora. 	Predsednik republike se bira na četiri godine.&nbsp;
Prozapadna predsednica Maja Sandu i bivši generalni tužilac, kandidat opozicione Partije socijalista Aleksandar Stojanoglo, ušli su u drugi krug predsedničkih izbora. &nbsp;
U prvom krugu izbora Sandu je dobila 42,45 odsto glasova, a Stojanoglo - 25,98 odsto. &nbsp;
U drugom krugu pobediće kandidat koji dobije većinu glasova.
Izvor: Tanjug

U Moldaviji zatvorena biračka mesta u drugom krugu predsedničkih izbora

On je naveo da je dan posle referenduma atmosfera u toj zemlji mirna, da nema tenzija ili nekakvih nemira.
"Predsednica Republike Maja Sandu je malo reskirala, pa je uz predsedničke izbore ujedno raspisala i referendum za promenu Ustava, gde se u preambulu stavlja da Moldavija može da se pridruži EU. Imali smo oko tri miliona glasača, imamo konačne rezultate, sve je prebrojano, stigli su i svi glasovi iz inostranstva. Tako da je rezultat 50,50 odsto ’za’ naspram 49,50 odsto. Razlika je manja od 14 hiljada glasova. Znači, stvarno minimalna“, naveo je Vehar.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2Fr-A95l06WZM&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Kako kaže, glasovi iz inostranstva su umnogome uticali na konačan rezultat, jer su prvi rezultati pokazivali prednost opcije koja je protiv EU.
"Dijaspora je ogromna, oko 240 000 glasalo je iz inostranstva, jer oko milion Moldavaca živi u inostranstvu. Tako da su ti glasovi iz inostranstva preko noći i rano ujutru drastično promenili slučaj, pa je 45 odsto za EU došlo na 50,50. To su u Rusiji nekako shvatili kao da se preko noći nešto desilo, da se nešto muljalo, ali situacija je takva da su preko noći stizali glasovi, brojao se se glavni grad, koji je proevropski, i brojali su se glasovi iz inostranstva“, dodao je.
Vehar je naveo da kampanja za izbore nije bila previše jaka - na Vladinoj strani su, pre svega, isticali ekonomsku saradnju sa EU - imaju više od 65 odsto izvoza u Uniju, a u Rusiju tek oko četiri odsto – zatim investicije, nova radna mesta, ali najpre bezbednost.
"Mora se znati da se Moldavija nalazi pored Ukrajine i tačno znaju da, ako bi Ukrajina pala, ako bi se konflikt produžio, da su sledeći na redu, jer nisu ni u EU, ni u NATO-u. Rusija je preko društvenih mreža i svojih saradnika lansirala informacije, pre svega, u ruralnim predelima, na severu i na jugu zemlje, da je EU političko krilo NATO-a, da to znači opasnost rata, da će bogati stranci pokupiti poljoprivredna zemljišta i da će Moldavci postati robovi na svome...“, kazao je Vehar.
On navodi da nema nikakvih dokaza za optužbe iz Kremlja da referendum nije bio slobodan. Kako kaže, sve je proteklo fer i nikakvih bitnih primedbi nije bilo.
"S druge strane, predsednica nije pobedila u prvom krugu - uporedo su juče bili i predsednički izbori - dobila je 42 odsto, a drugi kandidat, koji je nekako više proruski, dobio je 26 odsto. Ona je tvrdila u toku noći da je oko 300 000 glasača bilo kupljeno od strane proruskih agenata i ljudi koji su, pre svega, po ruralnim predelima kupovali glasove. Detalje o tome ne znamo, obećali su dokaze večeras, trebalo bi nadležne institucije da prilože dokaze“, dodao je sagovornik "Markera“.
Drugi krug predsedničkih izbora u Moldaviji je za 14 dana. Vehar kaže da je ishod neizvestan i da će biti 50:50 između dvoje kandidata. Navodi i da se sledeće godine, u septembru ili oktobru, održavaju i parlamentarni izbori na kojima, kako ocenjuje, vladajuća stranka sigurno neće ponoviti izborni rezultat od pre četiri godine.
Govoreći o evropskom putu Moldavije, Vehar je rekao da zavisi i od ishoda tih izbora, ali ističe da tamošnja administracija vredno radi.
"Radi se na prilagođavanju zakonodavstva, na reformama... Stvarno je posvećenost političara i svih na mnogo višem nivou nego što možemo videti u nekim zemaljama Zapadnog Balkana“, kazao je gost Markera Primož Vehar, tim lider za podršku Moldaviji u procesu evropskih integracija.
Izvor: Insajder

Teme

Primož Vehar iz Kišinjeva za Marker: Moldavija zna da je sledeća, ako padne Ukrajina (VIDEO)

Na referendumu opterećenom optužbama o ruskom mešanju, što je Kremlj "kategorično" odbio, glasači su podržali, sa 50,08 odsto, da se put ka pridruživanju EU unese u Ustav kao državni cilj, pokazuju rezultati posle prebrojanih više od 98 odsto glasova. 
 
 Više sati je od sinoć "ne" bilo u prednosti, ali sa prebrojavanjem glasova dijaspore to preokrenulo.
 
 U Moldaviji je juče održan<a href="https://insajder.net/prenosimo/aktuelna-predsednica-moldavije-maja-sandu-vodi-na-predsednickim-izborima"> prvi krug predsedničkih izbora</a> i istovremeno referendum o upisivanju u Ustav orijentacije zemlje ka članstvu u EU.
 
 U prvoj reakciji noćas, kada su preliminarni rezultati pokazivali da je 53 odsto glasača bilo protiv EU, proevropska predsednica Maja Sandu koja se kandovala za drugi mandat, osudila je "napad bez presedana na demokratiju" i obećala da se "neće povinovati".
 
 "Kriminalne grupe koje deluju zajedno sa stranim silama neprijateljskim prema našim nacionalnim interesima napale su našu zemlju udarimo od desetina miliona evra, lažima i propagandom da bi uhvatili našu zemlju u zamku nesigurnosti i nestabilnosti", rekla je ona novinarima.
 
 Sandu, koja je okrenula leđa Moskvi posle invazije na susednu Ukrajinu i u Briselu podnela kandidaturu svoje zemlje za ulazak u EU, zakazala je referendum da bi se ozvaničila njena strategija i učvrstila "sudbina" bivše sovjetske republike od 2,6 miliona stanovnika.
 
 Sandu (52) vodi u prvom krugu izbora sa gotovo 42 odsto glasova, suočiće se 3. novembra u drugom krugu, sa Aleksandrom Stojanogluom (57) bivšim tužiocem koga podržavaju ruski socijalisti. On je sa 26 odsto glasova ostvario bolji rezultat od očekivanog. 
 
 Francuski politikolog i stručnjak za region Floran Parmantije je komentarisao da čak ako 'da' za EU prevlada na kraju, tesan rezultat iako neće dovesti u pitanje pregovore o pridruživanju EU, na neki način slabi proevropsku sliku stanovništva i vođstva Maje Sandu. 
 
 Analitičar smatra da sa ovakvim rezultatom pobeda Sandu u drugom krugu daleko od osigurane. Misli da bi brojni mali kandidati mogli da pruže podršku Stojanogluu u drugom krugu i da se udruže "svi protiv Sandu". 
Izvor: Beta

Na referendumu u Moldaviji 'da' članstvu u EU ipak tesno prevladalo, pokazuju gotovo finalni rezultati

Sledi je bivši generalni tužilac Aleksandar Stojanoglo sa 29 odsto, lider Naše stranke Renato Usatij ima 14 odsto, bivša tužiteljka Viktorija Furtune šest, Irina Vlah pet i bivši premijer Vasilij Tarlev tri odsto glasova, prenosi Tass.
<a href="https://insajder.net/prenosimo/gradani-moldavije-danas-odlucuju-o-predsedniku-i-promenama-ustava">Pobednik izbora </a>biće kandidat koji dobije više od polovine glasova, a ako niko ne pređe 50 odsto, u drugom krugu 3. novembra biraće se između dvoje prvoplasiranih u prvom krugu.
Uporedo sa predsedničkim izborima, održan je i referendumu na kom je 55 odsto građana glasalo protiv ulaska zemlje u Evropsku uniju, dok je 44 odsto podržalo. Te preliminarne rezultate Centralna izborna komisija je saopštila nakon obrađenih 54 odsto glasova.
Na referendumu je od građana traženo da odgovore na pitanje: "Da li podržavate promenu Ustava radi pridruživanja Moldavije Evropskoj uniji?“
U slučaju uspeha, preambula Ustava biće dopunjena rečima: "Potvrđivanje evropskog identiteta naroda Republike Moldavije i nepovratnost evropskog kursa Republike Moldavije, proglašavanje integracije u Evropsku uniju kao strateški cilj Republike Moldavije“.
Ustav bi tada bio dopunjen novim članom u kom bi stajalo da će pristupanje Moldavije osnivačkim ugovorima EU biti utvrđeno parlamentarnim zakonom i da će ti ugovori i pravni akti "imati prednost u odnsu na bilo koje protivrečne odredbe domaćeg zakona“.&nbsp;
Izvor: FoNet

Aktuelna predsednica Moldavije Maja Sandu vodi na predsedničkim izborima

Biračka mesta otvorena su jutros u 9 sati po lokalnom vremenu, a biće zatvorena u 21.00.
Aktuelna predsednica Maja Sandu favorit je da ponovo osvoji mandat, a ako niko u prvom krugu ne osvoji potreban broj glasova, drugi krug je zakazan za 3. novembar.
Građani Moldavije danas glasaju i za promene Ustava kako bi najviši pravni akt prilagodili Evropskoj uniji čiji član Moldavija želi da postane.
Istraživanja pokazuju da je podrška ustavnim promenama veća od 50 odsto, dok je potrebna dvotrećinska većina da bi izmene bile usvojene.
Izvor: FoNet

Moldavija