&nbsp;On je ukazao da osam od deset najvećih banaka u Srbiji učestvuje u programu.
"Polovina banaka u Srbiji koje nude stambene kredite su se uključile u program i sve su iz top 10 najvećih. Mnogo je bolji odziv od onoga što smo očekivali na početku. Ono što je još više iznenadilo jeste interesovanje. Znali smo da će program biti interesantan, ali, već sada imamo preko 4.500 prijava - obavljenih razgovora, iskazanih interesovanja. A ono što posebno raduje je da smo za mesec dana već na više od 780 potpunih zahteva, koji su u procesu odobrenja, potpisivanja. Zaista dobar početak, raduje statistika i struktura samog interesovanja, jer je raspoređeno po čitavoj zemlji", rekao je Popović gostujući na TV Prva. &nbsp;
Kako kaže, najveći izazov je naći pravu nekretninu, ali realizacija programa, prema njegovom mišljenju, govori da građani ipak uspevaju u tome.
Program povoljnih stambenih kredita za mlade, koje će država delimično subvencionisati, vlast je najavila mesec dana pošto su počele blokade fakulteta. &nbsp;
Prema <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/vlada-usvojila-predlog-zakona-o-garantnoj-semi-i-subvencijama-za-stanove-za-mlade">zakonu koji je omogućio povoljne kredite</a>, obaveze banaka su da klijentima koji traže kredit za kupovinu nepokretnosti u vrednosti do 100.000 evra ponude učešće u iznosu od jedan odsto i grejs period otplate od godinu dana. Od druge do šeste godine, kamatna stopa će biti fiksirana na 3,5 odsto, s tim da će država subvencionisati dva odsto. Nakon tog perioda kamatna stopa je varijabilna, a otplata može trajati najviše 40 godina. &nbsp;
&nbsp;Stručnjaci <a href="https://www.insajder.net/teme/stambeni-krediti-za-mlade-veliki-broj-zainteresovanih-ali-brojne-poteskoce-video">imaju pomešane stavove </a>u pogledu toga koliko je ovo isplativa mera, te koliko će pomoći u rešenju problema kupovine prve nekretnine. &nbsp;
&nbsp;Izvor: Tanjug/Insajder

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Više od 4.500 prijava za kredite za mlade, 780 zahteva u procesu odobrenja

U februaru je ostvaren deficit u iznosu od 31,2 milijarde dinara, navedeno je u sajtu ministarstva. 
 
U februaru su naplaćeni prihodi u iznosu od 156,2 milijarde dinara, od čega su poreski prihodi iznosili 136,9 milijardi dinara. 
 
Najveći deo poreskih prihoda odnosio se na uplatu PDV u iznosu od 73,9 milijardi dinara i akciza u iznosu od 31,2 milijarde dinara. 
 
Neporeski prihodi ostvareni su u iznosu od 18,8 milijardi dinara, a priliv donacija u februaru iznosio je 0,5 milijardi dinara. 
 
Rashodi su izvršeni u iznosu od 187,4 milijarde dinara. 
 
Rashodi za zaposlene su iznosili 48,3 miljarde dinara, kapitalni izdaci su iznosili 40,7 milijardi dinara, isplata kamata 22,3 milijarde dinara, rashodi za socijalnu zaštitu 16,6 milijardi dinara, rashodi za robu i usluge 15,3 milijarde dinara, a transferi OOSO (fond PIO, RFZO, NSZ, fond SOVO) 14,5 milijardi dinara. 
 
Na nivou sektora države, u prva dva meseca, ostvaren je fiskalni deficit u iznosu od 23,4 milijarde dinara i primarni fiskalni suficit u iznosu od 21,3 milijarde dinara.
Izvor: Beta

Deficit budžeta Srbije u prva dva meseca 2025. bio 25,7 milijardi dinara

Mali je rekao da u programu učestvuju Banka Poštanska štedionica, NLB Komercijalna banka i UniKredit banka i izrazio očekivanje da će se priključiti i ostale banke, kojima je dat rok od tridesetak dana za izjašnjenje. &nbsp;
Govoreći o povoljnim stambenim kreditima za mlade, Mali je ocenio da je to verovatno najvažniji i najbolji program kakav država sprovodi, navodi se u saopštenju.
Izvor: Fonet

Siniša Mali: Oko 1.800 prijava za kredit za mlade

"Tim Ministarstva finansija Srbije danas počinje tehničke razgovore sa američkim Ministarstvom finansija o tome koji su sve to uslovi. Razgovaraćemo vrlo brzo i sa<a href="https://insajder.net/teme/sankcije-nis-u-podsecanje-na-istrazivanje-insajdera-o-spornom-energetskom-sporazumu"> ruskim partnerima</a> da nađemo za Srbiju najbolje moguće rešenje", rekao je Đurić za RTS i dodao da je optimista.&nbsp;
On je ocenio da neće biti šokova na tržištu energenata u Srbiji.&nbsp;
Đurić je dodao da "sankcije protiv ruskih kompanija koje su deo tekućeg sukoba pogađaju kompanije u više desetina zemalja i da nisu samo kompanije u Srbiji predmet ovih sankcija".&nbsp;
"Za nas je važno da se i na ovoj temi držimo principa.Nećemo bilo kome bilo šta da otimamo.Želimo fer razgovore, želimo najbolji dil za Srbiju, želimo da poštujemo i ugovorne obaveze", istakao je Đurić.&nbsp;
On je, govoreći o dolasku Donalda Trampa na funkciju predsednika Amerike i nove američke administracije, naveo da Srbija vodi izbalansiranu spoljnu politiku i da strateški dijalog sa Sjedinjenim Državama nije na uštrb ili na račun odnosa Srbije sa drugim međunarodnim parterima.&nbsp;
"Ovaj strateški dijalog jača međunarodnu poziciju Srbije i on je, uveren sam, duboko dvopartijski po podršci. To smo već videli po izjavi Klaudije Teni, šefice Srpskog kokusa u Kongresu", rekao je Đurić i dodao da "je ona u dobrim odnosima sa Trampom".&nbsp;
On je ocenio da je značajno da "neko ko tako snažno podržava Srbiju i ko je tako blizak ideji jačanja odnosa sa našom zemljom ima dobre relacije sa predsednikom Trampom".&nbsp;
Đurić je rekao da i Srbija direktno razgovara sa Trampovim timom.&nbsp;
"To ne znači da će se američka politika prema svim važnim državnim i nacionalnim pitanjima promeniti preko noći, ali svakako znači više prostora za nas da iznesemo svoje argumente ako ništa drugo", ocenio je on.&nbsp;
Đurić je rekao da promenu u Americi "prate globalne, tektonske geopolitičke promene, promena načina vođenja politike, promena ideologije koja prati tu politiku".&nbsp;
“Uveren sam da u tome za Srbiju leže šanse koje mi organizovanim, marljivim, mudrim i promišljenim radom možemo i hoćemo da iskoristimo”, rekao je šef diplomatije.
Izvor: FoNet
&nbsp;

Đurić: Srbija počinje pregovore sa američkim Ministarstvom finansija o sankcijama NIS-u

Državna sekretarka u Ministarstvu finansija Slavica Savičić rekla je za Tanjug da je ministarstvo, kao i ranijih godina i sada krajem godine, stavilo u proceduru donošenje zakona iz poreske oblasti, koji su u direktnoj vezi sa ranijim strukturnim reformama, unapređenjem poslovnog okruženja ili preciziranjem određenih elemenata iz ranijih propisa.
Očekuje se da se ovi zakonski predlozi nađu na dnevnom redu Skupštine Srbije krajem novembra.
"U proceduri je čitav set zakona, kao što su zakon o porezu na dodatu vrednost, na dohodak, dobit, o akcizama, porezima na imovinu, administrativnim taksama i slično. Jedna od najvažnijih novina, a to radimo godinama unazad, jeste rasterećenje zarada, pa se sada povećava neoperezivi iznos zarade sa 25.000 dinara na 28.423 dinara", rekla je ona.
Ocenila je da je ovo povećanje značajno za celokopan privredni ambijent, jer se njime domaći poslodavci stimulišu da zapošljavaju ljude.
Prema njenim rečima izmenama zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji se na bolji način prati transformacija Poreske uprave, dok se zakonom o porezima preciziraju pojedine odredbe kako bi se lokalnim jedinicama omogućila bolja primena zakona i brže sprovođenje određenih odredbi.
"Za privredu su veoma važne i izmene Zakona o porezu na dodatu vrednost, jer donose postepeno uvođenje svih preduslova za preliminarnu PDV prijavu. Ovo je za nas veoma važna stvar i tehnički i suštinski, jer se njome stvaraju preduslovi da budemo efikasni i to kako da privreda brže i lakše sprovodi postupke koje se tiču podnošenja poreske prijave, ali i da mi budemo brži u povraćaju PDV-a. To nam je veoma bitan cilj i svake godine se pomeramo za jedan korak", istakla je Savičićeva.
Dodala je da su prethodno uvedene e-fakture a da se sada nadovezuju e-otpremnice i da će one uz e-akcize omogućiti brže poslovanje i sa što manje papira.
"Plan je da se elektronske otpremnice počnu primenjivati od 2026. godine, s tim što bi primena, kako i kod e-faktura išla fazno, a prvo bi počela u javnom sektoru i na akciznoj robi, a kasnije od 2027. godine bi se proširila i na ostali deo privrede", rekla je ona.
Pojasnila je da bi sledeća godina bila period prilagođavanja i da je tako rađeno i sa drugim novinama iz e-zakona, što se pokazalo kao dobro rešenje.
Tako se uvođenje e-faktura u Srbiji, prema njenim rečima, pokazalo odličnim i donelo Srbiji brojne pohvale.
"Srbija je na neki način prednjačila u njihovoj primeni. Drugi koriste naša iskustva, jer smo pokazali da se to može koristiti na širokom spektru, u celoj privredi i pokazuje rezultate svakog dana", istakla je Savičićeva.
Izvor: Tanjug

Savičić (Ministarstvo finasija): Menja se set poreskih zakona

On je na konferenciji za novinare najavio da će u izvlačenju učestvovati svi računi koji su do sada pristigli kao i oni koji stignu u međuvremenu i da će biti podeljeno 10 stanova. &nbsp;	
"Nastavkom nagradne igre nastavljamo da gradimo i podižemo svest građana o važnosti borbe protiv sive ekonomije i uzimanja fiskalnih računa”, rekao je on. 	
Naveo je da je do 150.000 građana ima aplikaciju za nagradnu igru, a svaku od njih mogu da koriste po četiri korisnika, te da ima oko 150 miliona registovanih računa i oko 180 miliona jedinstvenih naloga. 	
Mali je istakao važnost plaćanja karticama, jer ko plaća karticom račun mu se računa duplo u učestvovanju u nagradnoj igri. 	
Dodao je da će država nastaviti dalju borbu protiv sive ekonomije i za sledeću godinu najavio uvođenje e-otpremnica i e-akcize.
Izvor: Tanjug

Mali: Počinje novi krug nagradne igre Uzmi račun i pobedi, prvo izvlačenje 26.oktobra

Povećan prihod u budžetu omogućio je više novca za različite oblasti, ali ni to nije bilo dovoljno, pa će manjak u državnoj kasi biti veći od prvobitno planiranog.&nbsp;
Na konstataciju da je rast prihoda u budžetu između ostalog i rezultat poskupljenja, Stevanović kaže da će se do kraja godine inflacija vratiti na ciljani nivo od tri, plus-minus 1,5 odsto.&nbsp;
”Merili smo više puta pre nego što smo presekli i ovaj rebalans je nastavak niza dobrih odluka aktuelne Vlade”, kaže Stevanović u intervjuu za Insajder.
Jedno od pitanja odnosilo se i na to kako je moguće da ima novca i za "rafale" i za Expo i za puteve, a nema dovoljno za povećanje plata prosvetnim radnicima. Umesto skorog povećanja u iznosu koji sindikati prosvete zahtevaju, planirano je povećanje od 12 odsto, ali tek od početka naredne godine.&nbsp;
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DElSySsT9Y9M&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Na pitanje kako je, kako je rekao predsednik Srbije, "pronađena milijarda u budžetu" za lokalne puteve, odnosno da li je ranije izgubljena, Stevanović odgovara da "milijarda nikad nije ni izgubljena".&nbsp;
"Mi smo kroz preraspodelu sredstava uspeli da pronađemo prostor za tih 250 miliona evra godišnje u naredne četiri godine za lokalne i regionalne puteve. I hvala predsedniku na toj inicijativi. Nije bilo lako odraditi preraspodu da niko ne trpi, da niko ne ponese teret, &nbsp;a opet da obezbedite dodatna sredstva u naredne četiri godine od jedne milijarda evra", naveo je Stevanović.
Na dodatno pitanje da li se tako može naći još jedna milijarda za prosvetare, on odgovara da su plate dugoročni izdatak, ali da će svakako u naredne četiri godine najavljeno povećanje dostići otprilike milijardu evra. &nbsp;
Izvor: Insajder