Obeležavanje godišnjice započelo je na Belgijskom keju, u Staroj luci, na mestu na kom se iskrcao kralj Aleksandar, a nedaleko odatle, na mestu atentata, episkop zapadnoevropski Justin služio je liturgiju.&nbsp;
Ministarka Đurđević Stamenkovski položila je venac na spomenik kralju Aleksandru, a obeležavanje godišnjice nastavljeno je kod spomenika posvećenom francusko-srpskom prijateljstvu, gde je ministar Milićević položio venac u pratnji Kristofa Mirmana, prefekta regiona Provansa-Alpi-Azurna obala i ambasadorke Srbije u Francuskoj Ane Hrustanović.
Milićević je istakao da je kralj Aleksandar I Karađorđević posvetio život procesu ujedinjenja svih koji žive na našim prostorima, kao i da je kao “kralj Ujedinitelj dao je život u Marselju pre devedeset godina za ideju Srbije kao centra ujedinjenog regiona, tada mlade države Jugoslavije, kada smo postali moderna država i kada smo ušli u red velikih nacija”.&nbsp;
Dodao je da je san koji je sanjao Aleksandar Ujedinitelj i za koji je dao život nestao &nbsp;u ratnom vihoru, potpomognutom tadašnjim interesom svetskih sila da na Balkanu ne postoji jaka država koja vodi svoju politiku.
“Danas, devedeset godina nakon smrti našeg kralja Aleksandra, možemo da kažemo da je Srbija ponovo jaka. Srbija koja pokreće ceo region, Srbija koja ponovo ima sposobnost da okuplja i integriše, Srbija koja ima snagu da štiti svoje građane”, istakao je Milićević, a saopšteno iz njegovog kabineta.
On je ukazao da je, i u doba kralja Aleksandra, Srbija ponovo poštovana i glas je razuma i istine na međunarodnoj sceni u ovim turbulentnim vremenima.
Milićević je dodao da je Francuska, kao zemlja u kojoj se obeležava godišnjica, ponovo u redu najbližih prijatelja Srbije i izrazio uverenje da će ta saradnja nastaviti da jača.
On je ponovo uputio poruku da srpski narod treba da bude jedinstven gde god bio.
Izvor: Tanjug

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

U Marselju obeleženo 90 godina od ubistva kralja Aleksandra I Karađorđevića

Ona je rekla da Ministarstvo za demografiju i brigu o porodici ulaže novac u adaptacije vrtića i proširenje vrtićkih kapaciteta. 	
"Naša borba će ići ka tome da 2027. godine u lokalnim samoupravama nema listi čekanja za upis dece u vrtić i verujem da ćemo stvoriti ambijent u kojem će porodica biti najbolje mesto za odrastanje dece, ali i da van porodice ta deca budu sigurna i zaštićena", naglasila je Đurđević Stamenkovski. 	
Đurđević Stamenkovski je navela da je Srbija izdvojila dodatnih 10 milijardi dinara da osnaži <a href="https://insajder.net/teme/promotivni-spot-ministarstva-za-brigu-o-porodici-podsecanje-na-novcanu-pomoc-drzave-ili-uvreda-video">roditelje</a>. 	
"Iznos za prvo dete je jednokratno 500.000 dinara. Za drugo dete imamo jednokratno 135.000 dinara i 600.000 dinara u 24 mesečne rate. Iznos za treće i četvrto dete, koji je milionski, isplaćuje se u 120 mesečnih rata. Dakle, to je kontinuirani izvor prihoda, koji može značiti porodičnom budžetu i olakšati roditeljstvo. Time roditeljstvo postaje zadovoljstvo", rekla je Đurđević Stamenkovski. 	
Dodala je da je odlučeno da povećanja budu drastično veća u odnosu na ona koja su postojala prethodnih godina, uvažavajući činjenicu da su danas troškovi života veći i istakla je da je najviše povećan dodatak za drugo dete. 	
"Najviše je povećan dodatak za drugo dete sa tri i po prosečne plate na šest i po prosečnih plata, zato što smo došli do toga zajedničkom analizom sa demografima i stručnjacima, da se roditelji najčešće kolebaju za rođenje drugog deteta i da je tu potrebno dati podstrek i podršku. Naravno, deca se ne rađaju zbog novca, nego iz ljubavi, iz potrebe. Ako neko ne želi, to ne može da se plati", rekla je Đurđević Stamenkovski. 	
Ona je dodala da se povećanjem roditeljskog dodatka i podrškom za kupovinu prve nekretnine pomaže porodicama da "sviju svoje gnezdo". 	
"Bračni parovi čija deca nisu starija od godinu dana, ukoliko nemaju neku nekretninu u svom vlasništvu, pre svega žene, mogu aplicirati za sredstva do 20.000 evra za kupovinu prve nekretnine. Samim tim, tih do 20.000 evra iznos može im značiti i kada podižu kredit, dakle mogu biti kreditno sposobni. Isto kao što mogu biti kreditno sposobne i one majke koje primaju roditeljski dodatak za treće ili četvrto dete, jer one imaju zagarantovan prihod svakog meseca na koji se mogu pozvati", rekla je Đurđević Stamenkovski. 	
Ona je rekla da je potrebno još da se radi, ali da ovo jeste važan korak. 	
"Demografska obnova ne podrazumeva samo rađanje dece, nego podrazumeva i povratak naših ljudi iz inostranstva. To je dugoročan proces. Nema pleminitijeg poziva nego boriti se za porodicu, boriti se za taj sistem vrednosti", istakla je Đurđević Stamenkovski. 	
Dodala je da se mnoge zemlje suočavaju sa demografskim problemom. 	
Ona je istakla da bi svi trebalo da imaju sluha ka <a href="https://insajder.net/teme/macura-spot-ministarstva-za-brigu-o-porodici-i-demografiju-informativan-potreban-rad-i-na-drugim-merama-pronatalitetne-politike-video">potrebama roditelja. </a>	
"Poslodavac, bez obzira da li je to država ili je to privatni subjekat, on mora imati sluha ka potrebama roditelja, ka potrebama majke, porodilje, trudnice, ka potrebama buduće majke", kazala je Đurđević Stamenkvski. 	
Izvor: Tanjug

Đurđević Stamenkovski: Naša borba je da 2027. godine nema listi čekanja za upis dece u vrtić

Na sajtu Vlade Srbije, u biografiji ministarke Đurđević Stamenkovski, navodi se da je na Fakultetu političkih nauka stekla zvanje diplomirani politikolog, <a href="https://insajder.net/prenosimo/cins-durdevic-stamenkovski-nije-diplomirala-na-fpn-kao-sto-pise-u-njenoj-biografiji">što je sam Fakultet demantovao,</a> navodeći da je ona studirala na tom fakultetu od 2009. do 2020. godine, kada se ispisala pre nego što je položila sve ispite.
Biljana Đorđević je ranije kao poslanica uputila pitanje Vladi, u kome je zatražila obaveštenje da li se u Arhivu Generalnog sekretarijata Vlade nalazi diploma Đurđević Stamenkovski, koji fakultet i koji univerzitet je izdao diplomu o završenim osnovnim studijama i koje godine je diploma izdata.
<div class="embed-block"><blockquote class="twitter-tweet">I evo odgovora koji sam dobila od Generalnog sekretarijata Vlade - za zamenika generalnog sekretara informacija o završenom obrazovanju Milice Đurđević Stamenkovski, ministarke za brigu o porodici i demografiji, je lični podatak! E sad, interesantno je da je Poverenik za… <a href="https://t.co/W6cj57m3Ra">https://t.co/W6cj57m3Ra</a> <a href="https://t.co/5SPO492sT7">pic.twitter.com/5SPO492sT7</a>&mdash; Biljana Đorđević (@Bibislav) <a href="https://twitter.com/Bibislav/status/1839611962168086786?ref_src=twsrc%5Etfw">September 27, 2024</a></blockquote> <script async src="https://platform.twitter.com/widgets.js" charset="utf-8"></script></div>
 
Vlada, u odgovoru poslanici, navodi da se u personalnom dosijeu ministarke, koji se vodi u Generalnom sekretarijatu, nalaze sva potrebna dokumenta za vršenje funkcije člana Vlade i rukovodioca Ministarstva.
"Podatak o obrazovanju određenog lica predstavlja lični podatak zaštićen Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti. Uvid u podatak o ličnosti javnog funkcionera, naročito ukoliko taj podatak nije nastao u radu tog funkcionera ili organa državne uprave ili drugog državnog organa, ne predstavlja javnu informaciju i predstavlja povredu odredbi navedenog Zakona", navodi se u odgovoru Vlade.
Dodaje se da obaveštenje koje Đorđević traži, odnosno postojanje uverenja o završenom obrazovanju i druge podatke o tom dokumentu, predstavljaju "lične podatke koji su u istom režimu zaštite kao i sam dokument".
Biljana Đorđević je taj odgovor podelila na društvenoj mreži Iks i uz to citirala Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kada je 2022. godine dao mišljenje u vezi sa obrazovanjem na visokoškolskoj ustanovi ministara u Bosni i Hercegovini.
"Vagajući između interesa prava javnosti da zna i interesa zaštite prava na privatnost lica o čijim podacima je reč, u skladu s članom 8. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, Poverenik je u konkretnom slučaju zauzeo stav da tražene podatke treba učiniti dostupnim žaliocu, odnosno javnosti, da su za to ispunjeni uslovi za primenu izuzetka od prava na privatnost iz člana 14. tačka 2. Zakona, budući da se radi o podacima lica koje se nalazi na jednoj od najviših funkcija u Bosni i Hercegovini, a zakon ne pravi nikakvu razliku između domaćih i stranih nosilaca državnih i političkih funkcija", navodi se u objavi.
Izvor: Beta

Vlada u odgovoru poslanici: Diploma ministarke ne predstavlja javnu informaciju

Kako piše <a href="https://www.cins.rs/slucaj-ministarkine-biografije-gde-je-diplomirala-milica-djurdjevic-stamenkovski/">CINS</a>, prvi put otkad se bavi politikom, Milica Đurđević Stamenkovski se početkom maja u Narodnoj skupštini nije pojavila kao opoziciona poslanica. Na republičkim izborima u decembru 2023. godine, u koaliciji sa pokretom Dveri, njena stranka Zavetnici nije prešla cenzus. I pored toga, Đurđević Stamenkovski je u Skupštinu došla, ali ovoga puta kao kandidatkinja za novu ministarku za brigu o porodici i demografiju.
U njenoj biografiji koja je zajedno sa biografijama ostalih predloženih ministara i ministarki dostavljena poslanicima, navodi se da je posle Prve beogradske gimnazije upisala Fakultet političkih nauka na kome je stekla zvanje diplomiranog politikologa. Ovo se godinama navodi i na njenom ličnom sajtu, a nakon što je izabrana za ministarku, isto je navedeno i na sajtu Ministarstva koje vodi. Ipak, iako je posle gimnazije upisala Fakultet političkih nauka u Beogradu (FPN), Đurđević Stamenkovski ga nikada nije završila, otkriva Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS).
U tekstu se dodaje da je ministarka Đurđević Stamenkovski status studenta na tom Fakultetu izgubila još 2020. Godine, ali da se, i pored toga, narednih godina na izbornim listama uz njeno ime navodilo diplomirani poltikolog.
Nekadašnji ministar prosvete <a href="https://insajder.net/emisije/debata/debatas03/insajder-debata-obrazovanje-zadnja-rupa-na-svirali">Srđan Verbić</a> za CINS je rekao da u Vladi niko ne proverava biografiju i da se ne traži dokaz o stečenom obrazovanju kada postajete ministar.
“Ja jesam doneo, jer sam smatrao da treba da se donesu neka dokumenta, ali meni to niko nije tražio.“, naveo he Verbić.
Međutim <a href="https://insajder.net/teme/stojiljkovic-fpn-sve-sto-nam-se-desava-je-fenomen-normalizacije-nenormalnog-video">Zoran Stojiljković</a>, sociolog i profesor FPN-a u penziji, smatra da je bi članovi izvršne vlasti morali da pri dolasku na funkciju prilože i neki dokaz o stečenom obrazovanju.
“U normalnim društvima oni (ministri, prim. aut.) moraju biti odgovorni javnosti i zato bi građanima morali biti dostavljeni podaci, između ostalog, o tome šta su završili.“, kaže Stojiljković.
<h2>Ruski Institut</h2>
U izjavi za CINS ministarka<a href="https://insajder.net/emisije/intervju/insajder-intervju-milica-durdevic-stamenkovski"> Đurđević Stamenkovski</a> rekla je da je diplomu stekla tek ove godine na ruskom Institutu za dijasporu i integracije. Za to, kako CINS navodi, nije pružila dokaz jer je, prema njenim rečima, predala dokumentaciju za upis na magistarske studije na Ruskom državnom socijalnom univerzitetu.
Takođe, ona nije želela da odgovori na druga pitanja CINS-a, između ostalog zašto je izabrala ovaj Institut, kako se tamo upisala i koji je studijski program završila, već je rekla da se za ta pitanja obrate direktno Institutu.
Institut za dijasporu i integracije je, prema podacima sa njihovog sajta, osnovan 1996. godine, a licencu za pružanje dodatnog obrazovanja dece i odraslih, kao i dodatnog stručnog obrazovanja su dobili 2019. godine od Moskovskog odeljenja za obrazovanje.
Prema podacima sa sajta Institut nudi kurseve i iz političkih nauka, koji traju od 36 do 72 sata.
U odgovoru za CINS Institut za dijasporu i integracije naveo je da je “Milica Đurđević Stamenkovski od 2020. do 2024. prošla obuku na Institutu država SNG (Institut za dijasporu i integracije), specijalnost politikologija. Program je trajao 260 akademskih sati. Pomenuti program realizuje se na ruskom jeziku, uzimajući u obzir posebnosti za strane studente“.
Međutim, sa Instituta CINS-u nisu odgovorili na pitanja da li je diploma stečena na ovaj način ekvivalenta diplomi osnovnih akademskih studija, kao ni da li su joj priznali ispite koje je položila na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.
Agencija za kvalifikacije nije odgovorila na pitanje CINS-a da li bi diploma stečena na ovom Institutu bila priznata u Srbiji.
Inicijativa za osnivanje ovog Instituta je potekla od Konstantina Fjodoroviča Zatulina, političara i člana Putinove Jedinstvene Rusije. On se u državnoj Dumi nalazi na mestu specijalnog predstavnika za pitanja migracije i državljanstva, a bavi se i poslovima vezanim za pitanja bivših država Sovjetskog Saveza i evroazijske integracije, navodi se u tekstu CINS-a.
Kako se dodaje, među osnivačima Instituta se, između ostalih, navode Ministarstvo spoljnih poslova Ruske Federacije, akcionarsko društvo Sputnjik, instituti Ruske akademije nauka i Moskovski državni univerzitet Lomonosov, a njegov cilj je, između ostalog, da prati i proučava stanja bivših država Sovjetskog Saveza, kao i da prikuplja informacije o položaju Rusa koji su van zemlje i radi na jačanju veza sa ruskom dijasporom.
Mediji u Srbiji su u više navrata pisali o Zatulinu tokom njegovih poseta Beogradu. Dolazio je na sahranu i obeležavanje petogodišnjice smrti Slobodana Miloševića, kao i na događaj u organizaciji Srpske radikalne stranke u periodu dok je Vojislav Šešelj još uvek bio u Hagu. Tom prilikom poručio je da Tribunal mora biti ukinut jer predstavlja „sramotu međunarodnog prava“, navodi CINS.
Institut je 2021. godine otvorio i svoje predstavništvo u Beogradu, u hotelu Moskva, sa nazivom Ruski balkanski centar. Otvaranju su prisustvovali Konstantin Zatulin, tadašnji predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić i i bivši ambasador Srbije u Moskvi Slavenko Terzić, koji je i direktor ovog Centra.
Kako je izvestila <a href="https://www.rtv.rs/sr_lat/politika/otvoren-ruski-balkanski-centar-u-beogradu_1234607.html" target="_blank">Radio televizija Vojvodine</a> Zatulin je tom prilikom ukazao da Rusija i Srbija nemaju zajedničku granicu, da narodi dve zemlje nikada nisu živeli u jednoj državi, ali da ih vekovima povezuje ista vera, slični pogledi na svet i „uzajamna, ponekad mistična ljubav“.
U izjavi za CINS Slavenko Terzić kaže da ne zna ništa o mogućnostima za dodatno obrazovanje na Institutu, da se saradnja Ruskog balkanskog centra i Instituta odvija na naučno-kulturnom planu.
„Organizujemo okrugle stolove ili zajedničke skupove, to je uglavnom to.“, navodi Terzić.
Dodaje i da je trenutna saradnja slaba jer nemaju sredstava, kao ni, pretpostavlja, sam Institut.
Na sajtu Instituta se inače redovno objavljuju vesti, među kojima i one o novim zakonima o proterivanju migranata, o aktuelnom ratu u Ukrajini i odnosima sa drugim zemljama. Institut i Rusko balkanski centar izdali su 2023. i <a href="https://zatulin.ru/falstart-cvetnoj-revolyucii-no-porox-nado-derzhat-suxim/" target="_blank">zajedničko saopštenje</a> kojim se osuđuju protesti „Srbija protiv nasilja“, uz ocenu da su te akcije imale za cilj rušenje Aleksandra Vučića i destabilizaciju Srbije, dodaje se u tekstu CINS-a.
<h2>Bodovi koji fale</h2>
Kako navodi CINS, osnovne studije politikologije na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, Milica Đurđević Stamenkovski je upisala 2009. godine. Te godine počeo je da se primenjuje Bolonjski sistem, po kom svaki predmet nosi određeni broj bodova. Da bi student završio fakultet, mora da položi ispite u vrednosti od najmanje 240 bodova.
Izvor: CINS
&nbsp;

CINS: Đurđević Stamenkovski nije diplomirala na FPN kao što piše u njenoj biografiji