On je na svom nalogu na mreži Truth Social objavio kopije pisama koja je poslao predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen i predsednici Meksika Klaudiji Šajnbaum. 	
Prethodno je neimenovani evropski diplomata potvrdio da se Evropska unija priprema za mogući prijem Trampovog pisma u kojem će najaviti carine. 	
Ranije ove sedmice, <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/tramp-nove-carine-od-1-avgusta-stope-do-70-odsto">Tramp je objavio uvođenje novih carina </a>Japanu, Južnoj Koreji, Brazilu i Kanadi, kao i carine od 50 odsto na uvoz bakra.
izvor: Tanjug

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Tramp: Od 1. avgusta američke carine od 30 odsto na robu iz EU i Meksika

Zvaničnik agencije je za Rojters rekao i da je UNHCR otpustio 190 zaposlenih, zbog finansijske krize. &nbsp;
U južnim meksičkim gradovima Palenke i Tenosik, blizu granice sa Gvatemalom, nalaze se dve kancelarije čije se zatvaranje planira. Rad UNHCR-a u Meksiku je u velikoj meri zavisio od finansiranja iz Sjedinjenih Američkih Država, koje je američki predsednik Donald Tramp naredio da se obustavi. &nbsp;
On je takođe uveo sveobuhvatne mere na granici SAD i Meksika, sa ciljem usporavanja migracije u Sjedinjene Države.
Tramp je u februaru ove godine, neposredno pošto je otpočeo drugi mandat u Beloj kući naložio povlačenje iz UNHCR-a. Agencije UN-a počele su da <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/sad-se-povukle-iz-saveta-un-za-ljudska-prava">smanjuju svoje operacije globalne pomoći</a> još otkako je Tramp potpisao uredbu kojoj se privremeno obustavljaju svi međunarodni programi pomoći SAD. &nbsp;
&nbsp;Tanjug/Insajder

UNHCR zatvara četiri agencije u Meksiku zbog „ozbiljne finansijske krize“

"Radujemo se pregovorima sa predsednicom Šajnbaum u nastojanju da postignemo dogovor između naše dve zemlje", rekao je Tramp nakon telefonskog razgovora s meksičkom predsednicom Klaudijom Šajnbaum.
On je istakao da će biti deo tima SAD u pregovorima s Meksikom, zajedno s američkim državnim sekretarom Markom Rubijom, ministrom finansija Skotom Besentom i sekretarom za trgovinu Hauardom Lutnikom.
Šajnbaum je na konferenciji za medije nakon razgovora s Trampom rekla da je razgovor bio dug i da su pokrili "više tema od zajedničkog interesa".
Istakla je da je ona Trampu predložila da suspenduje carine, dodajući da je Tramp insistirao da diskutuju o trgovinskom deficitu koji SAD imaju u trgovini s Meksikom, ali da je ona to odbila.
"Sigurna sam da ćemo za mesec dana videti prve rezultate. Mislim da smo postigli dobar dogovor, nastavićemo da sarađujemo sa SAD na poljima bezbednosti i trgovine", rekla je Šajnbaum.
Istakla je da će ovaj dogovor osnažiti bezbednost na granici između dve zemlje, dodajući da će ona uvek podržavati i braniti meksičke migrante.
Navela je da su se ona i Tramp dogovorili da nastave dijalog, ali i da nisu dogovorili datum eventualnog sledećeg razgovora.

Tramp pristao da suspenduje najavljene carine Meksiku na mesec dana

<h2>Meksiko uvodi uzvratne tarife</h2>
Meksička predsednica Klaudija Šejnbaum naredila je uvođenje uzvratnih tarifa kao odgovor na odluku Sjedinjenih Američkih Država da uvedu carine od 25 odsto na svu robu koja dolazi iz Meksika.
Šejnbaum je u objavi na platformi X rekla da njena vlada traži dijalog, a ne konfrontaciju sa svojim glavnim trgovinskim partnerom sa severa, ali da je Meksiko bio primoran da odgovori na isti način, preneo je Rojters.
"Naložila sam svom ministru ekonomije da sprovede plan B, na kome smo radili, što uključuje tarifne i netarifne mere u odbrani interesa Meksika", rekla je Šejnbaum, bez preciziranja na koju će američku robu biti povećane carine.
SAD su daleko najvažnije strano tržište za Meksiko, a ta zemlja je 2023. godine pretekla Kinu kao destinaciju za američki izvoz.
Meksiko je pripremao moguće uzvratne carine na uvoz iz SAD, u rasponu od pet do 20 odsto, i to na svinjetinu, sir, sveže proizvode, kao i na čelik i aluminijum, prema upućenim izvorima.
<h2>Osuda iz Kine i najava kontramera</h2>
Kineska vlada danas je osudila nametanje carina od 10 odsto na kineske uvozne proizvode koje je uvela administracija američkog predsednika Donalda Trampa, ostavljajući mogućnost pregovora sa SAD kako bi se izbeglo produbljivanje sukoba, preneo je Rojters.
Peking će osporiti ovaj potez Trampa u Svetskoj trgovinskoj organizaciji i preduzeti kontramere kao odgovor na ovu taksu, koja će stupiti na snagu u utorak, saopštila su kineska ministarstva finansija i trgovine.
Kinesko Ministarstvo trgovine ističe da Trampov potez "ozbiljno krši" međunarodna trgovinska pravila, pozivajući SAD da vode iskren dijalog i ojačaju saradnju.
"Fentanil je američki problem. Kineska strana sprovela je široku saradnju u oblasti borbe protiv narkotika sa Sjedinjenim Američkim Državama i postigla značajne rezultate", poručili su iz kineskog Ministarstva spoljnih poslova.
<h2>Kanada uvodi SAD carine od 25 odsto</h2>
Premijer Kanade Džastin Trudo izjavio je da će ta zemlja uvesti carine od 25 odsto na 155 milijardi kanadskih dolara (102,7 milijardi evra) vrednu američku robu koju Kanada uvozi, što je odgovor na carine, takođe od 25 odsto, koje su SAD uvele na robu iz Kanade.
Trudo je na konferenciji za novinare rekao da bi deo carina na robu iz SAD, vrednu 30 milijardi kanadskih dolara, stupio na snagu od utorka, dok bi carine na svu ostalu robu koja se uvozi iz te zemlje stupile na snagu za 21 dan, preneo je Rojters.
Premijer Kanade upozorio je da će nove carine naštetiti Sjedinjenim Američkim Državama i pozvao Kanađane da kupuju kanadske proizvode i odmor provode u svojoj zemlji, a ne u SAD.
Američki predsednik Donald Tramp u subotu je potpisao izvršnu naredbu o uvođenju carina od 25 odsto na svu robu iz Kanade i Meksika, počev od utorka, osim za energetske proizvode iz Kanade, za koje je uvedena carina od 10 odsto.
Izvor: Tanjug

Kanada, Meksiko i Kina uvode kontramere na američke carine

Tramp je potpisao izvršnu naredbu u svojoj vili Mar-a-Lago na Floridi. 	
Američki tv kanal navodi da ovo predstavlja preokret u praktično bescarinskoj trgovini između tri nacije koja postoji već nekoliko godina. 	
Sekretarka za štampu Bele kuće Kerolajn Livit je na brifingu za novinare u petak rekla da će carine za Meksiko i Kanadu iznositi 25 odsto i 10 odsto za Kinu "zbog ilegalnog fentanila &nbsp;koji su nabavili i dozvolili da se distribuira u našoj zemlji, koji je ubio desetine miliona Amerikanaca". 	
Carine predstavljaju početnu pušku za ono što bi moglo eskalirati u globalni trgovinski rat, sa potencijalom za veće troškove, poremećene lance snabdevanja i gubitak radnih mesta, navodi CNN. 	
Čak je i Tramp priznao potencijal za negativne posledice po američke potrošače. 	
"Moglo bi doći do nekog privremenog, kratkoročnog poremećaja i ljudi će to razumeti. Ali tarife će nas učiniti veoma bogatim i veoma jakim - i mi ćemo se prema drugim zemljama odnositi veoma pošteno", rekao je Tramp u petak, na pitanje novinara o troškovima tarifa koje se prenose na uvoznike, a time i na potrošače.
<h2>Meksička predsednica naredila uvođenje uzvratnih tarifa, kao odgovor na carine SAD</h2>
Meksička predsednica Klaudija Šejnbaum naredila je uvođenje uzvratnih tarifa, kao odgovor na odluku Sjedinjenih Američkih Država da uvedu carine od 25 odsto na svu robu koja dolazi iz Meksika.
Šejnbaum je u objavi na platformi Iks rekla da njena vlada traži dijalog, a ne konfrontaciju sa svojim glavnim trgovinskim partnerom sa severa, ali da je Meksiko bio primoran da odgovori na isti način, preneo je Rojters.&nbsp;
"Naložila sam svom ministru ekonomije da sprovede plan B, na kome smo radili, što uključuje tarifne i netarifne mere u odbrani interesa Meksika", rekla je Šejnbaum, bez preciziranja na koju će američku robu biti povećane carine.&nbsp;
SAD je daleko najvažnije strano tržište za Meksiko, a ta zemlja je 2023. godine pretekla Kinu kao destinacija za američki izvoz.&nbsp;
Meksiko je pripremao moguće uzvratne carine na uvoz iz SAD, u rasponu od pet do 20 odsto, i to na svinjetinu, sir, sveže proizvode, kao i na čelik i aluminijum, prema upućenim izvorima.
<h2>Kina osudila američko uvođenje carina od 10 odsto, najavila protivmere</h2>
&nbsp;Kineska vlada je danas osudila nametanje carina od 10 odsto na kineske uvozne proizvode koje je uvela administracija američkog predsednika Donalda Trampa, ostavljajući mogućnost pregovora sa SAD kako bi se izbeglo produbljivanje sukoba, preneo je Rojters.&nbsp;
Peking će osporiti ovaj potez Trampa u Svetskoj trgovinskoj organizaciji i preduzeti "protivmere" kao odgovor na ovu taksu, koja će stupiti na snagu u utorak, saopštila su kineska ministarstva finansija i trgovine.&nbsp;
Tramp je u subotu potpisao izvršnu naredbu o uvođenju carina od 25 odsto na robu uvezenu iz Kanade i Meksika, kao i carina od 10 odsto na robu iz Kine, navodeći da Peking mora da zaustavi tok fentanila, smrtonosnog opioida, u Sjedinjene Američke Države. Kinesko Ministarstvo trgovine ističe da Trampov potez "ozbiljno krši" međunarodna trgovinska pravila, pozivajući SAD da "upražnjavaju iskren dijalog i ojačaju saradnju".&nbsp;
"Fentanil je američki problem. Kineska strana je sprovela široku saradnju u oblasti borbe protiv narkotika sa Sjedinjenim Državama i postigla značajne rezultate", poručili su iz kineskog Ministarstva spoljnih poslova.
<h2>Trudo najavio protivmeru: Kanada će uvesti carine od 25 odsto na robu iz SAD</h2>
Premijer Kanade Džastin Trudo je izjavio da će ta zemlja uvesti carine od 25 odsto na 155 milijardi kanadskih dolara (102,7 milijardi evra) vrednu američku robu koju Kanada uvozi, a to je odgovor na carine, takođe od 25 odsto, koje su SAD uvele na robu iz Kanade. 	
Trudo je na konferenciji za novinare rekao da bi deo carina za robu iz SAD, vrednosti od 30 milijardi kanadskih dolara, stupio na snagu od utorka, a da bi carine na svu ostalu robu koja se uvozi iz te zemlje stupile na snagu za 21 dan, preneo je Rojters. 	
Premijer Kanade je upozorio da će nove carine naštetiti Sjedinjenim Američkim Državama, i pozvao je Kanađane da kupuju kanadske proizvode i da odmor provode u svojoj zemlji, a ne u SAD. 	
Izvor: Tanjug

CNN: Tramp potpisao izvršnu uredbu o uvođenju carina na robu iz Kanade, Kine i Meksika

Carine bi mogle imati rasprostranjene efekte po ekonomiju, ocenjuje američki medij.
"Mogu da potvrdim da i dalje važi ono za sutra, 1. februar, što je rok koji je predsednik Tramp postavio u saopštenju pre nekoliko sedmica", rekla je novinarima portparolka Bele kuća Karolin Livit. 
 
Ona je precizirala da će za Meksiko i Kanado važiti carine od 25 odsto, a za Kinu carina od 10 odsto. 
 
Livit je rekla da se carine za Kinu uvode "zbog ilegalnog fetanila kojem je ona izvor, i čiju je distribuciju u našoj zemlji ona dozvolila a koji je ubio desetine miliona Amerikanaca". 
 
"To su obećanja koje je predsednik dao, i kojih se on drži", dodala je Livit.
Nije međutim iznela nikakve nove pojedinosti o novim carinama, pa se na primer ne zna da li će se one odnositi na naftne proizvode i da li će biti nekih izuzetaka.
Izvor: Beta

Bela kuća: Tramp sutra uvodi carine Meksiku, Kanadi i Kini

Rekao je novinarima u Beloj kući da će odluku o carinama na naftu doneti uskoro, preneo je AP.
Tramp je istakao da će se njegova odluka zasnivati na tome da li je cena nafte koju naplaćuju dva trgovinska partnera pravedna.
SAD su uvezle gotovo 4,6 miliona barela nafte dnevno iz Kanade u oktobru i 563.000 barela iz Meksika, prema Upravi za energetske informacije.&nbsp;
Dnevna proizvodnja u SAD tokom tog meseca u proseku je iznosila gotovo 13,5 miliona barela dnevno.
Tramp je rekao u četvrtak da će biti potrebno da se zemlje BRIKS-a obavežu SAD da neće stvarati novu valutu tog bloka da zameni američki dolar, da se ne bi suočile sa carinama od 100 odsto.
Tramp je takođe ranije upozorio zemlje BRIKS-a - Brazil, Rusiju, Indiju, Kinu i Južnu Afriku da ne traže zamenu za dolar kao svetske valute.
Izvor: Tanjug

SAD uvode carine od 25 odsto prema Kanadi i Meksiku

Šajnbaum je rekla da je Meksiko prihvatio više od 4.000 deportovanih, od kojih su "velika većina" Meksikanci, preneo je Rojters.
Od kada je predsednik SAD Donald Tramp preuzeo dužnost, nije bilo "značajnog" povećanja broja deportovanih koje je primio Meksiko, istakla je Šajnbaum.
Ona je ranije izjavila da njena administracija nije pristala da Trampova administracija ponovo pokrene program "Ostani u Meksiku", na osnovu kojeg bi se migranti koji nisu Meksikanci vraćali nazad u Meksiko dok čekaju da vlasti Sjedinjenih Američkih Država obrade i reše njihove zahteve.
Izvor: Tanjug

Klaudija Šajnbaum: Meksiko primio migrante koji nisu Meksikanci deportovane iz SAD

Dva aviona C-17 vazduhoplovnih snaga SAD, u kojima je bilo po 80 deportovanih migranata, odletela su u četvrtak uveče za Gvatemalu, dok treći avion - za Meksiko nikada nije poleteo, rekli su izvori.
Zvaničnik Bele kuće je rekao da je "problem sa letovima bio administrativno pitanje i da je brzo otklonjen".
"Juče je Meksiko prihvatio rekordna četiri leta za deportaciju u jednom danu!", napisala je portparolka Bele kuće Karolin Livit na platformi Iks, nakon što su se u medijima pojavile informacije o odbijanju Meksika da prihvati avion sa deportovanim migrantima.
Livit nije precizirala da li je reč o vojnim, komercijalnim ili privatnim letovima.
Ministarstvo spoljnih poslova Meksika u saopštenju nije ulazilo u detalje o tome zašto američkom avionu nije dozvoljeno da sleti u zemlju.
"Meksiko ima veoma dobre odnose sa vladom Sjedinjenih Američkih Država i mi sarađujemo uz poštovanje suvereniteta u širokom spektru pitanja, uključujući migraciju. Kada je reč o repatrijacijama, uvek ćemo pozdraviti dolazak Meksikanaca na našu teritoriju raširenih ruku", navodi se u saopštenju.
Predsednica Meksika Klaudija Šejnbaum saopštila je da se protivi "jednostranim" restriktivnim akcijama za primenu imigracionih standarda koje je preduzela administracija američkog predsednika Donalda Trampa.
Gvatemala je u petak primila tri leta iz SAD sa migrantima koji su vraćeni u svoju matičnu zemlju.
Portparol Instituta za migracije rekao je za NBC News da su dva leta u petak bila izvršena vojnim avionom, a ukupan broj ljudi koji su deportovani u Gvatemalu bio je oko 265.
Tokom kampanje, američki predsednik Donald Tramp je obećao da će zaustaviti ilegalnu imigraciju u SAD i nastaviti kampanju masovne deportacije imigranata bez dokumenata koji već žive u zemlji.
On je angažovao vojsku da pojača svoje prisustvo na granici sa dodatnih 1.500 vojnika, a u sredu je potpisao izvršnu naredbu da se obustavi prelazak ilegalnih migranata na američku teritoriju preko južne granice zemlje i naredio njihovo proterivanje.
Tenzije između SAD i Meksika, suseda i dugogodišnjih saveznika, porasle su otkako je Tramp pobedio na izborima u novembru 2024. godine.
On je zapretio da će Meksiku uvesti carine od 25 odsto u znak odmazde za migrante koji prelaze granicu, podseća američki TV kanal.
Izvor: Tanjug

NBC: Meksiko odbija da prihvati američki avion sa deportovanim migrantima

Tramp je napisao na društvenoj mreži Truth Social da će 20. januara potpisati sva neophodna dokumenta za uvođenje carine od 25 odsto na sve proizvode iz Meksika i Kanade koji se uvoze u SAD, a za proizvode iz Kine od 10 odsto, preneo je Si-Bi-Es (CBS).
On je rekao da će nove carine ostati na snazi "sve dok droga, a posebno fentanil", kao i ilegalni imigranti ne budu iskorenjene.
Tramp je naveo da je imao mnogo razgovora sa Kinom o ogromnim količinama droge, posebno fentanila koje se šalju u SAD, ali da su ti razgovori bili bezuspešni.
CBS ukazuje da bi nove carine mogle dramatično da podignu cene svih proizvoda, od gasa do automobila.&nbsp;
SAD su najveći uvoznik na svetu, a Meksiko, Kina i Kanada su tri najveća dobavljača, prema najnovijim podacima.
Izvor: Tanjug

Meksiko