“Pretpostavlja se da bi ročište moglo da bude održano negde u martu i tu se Manđione još nije izjasnio o krivici, a vodi se još jedan postupak u Pensilvaniji, gde je on uhapšen zbog toga što je policiji pokazao lažna lična dokumenta i tu se ročište očekuje u narednim nedeljama”, ističe ona. 

<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DZj33DoQSrNI&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
Kada je ovaj slučaj dospeo u javnost, Manđione je bio veoma popularan. Njegovi advokati su napravili sajt na kojem obaveštavaju javnost o njemu, a ljudi čak mogu i da doniraju novac za njegovu odbranu. Da li &nbsp;on i dalje ima podršku dela američke javnosti?
“Ako bismo gledali koliko su novca skupili za njegovu odbranu, tih pola miliona dolara, onda možemo da kažemo da je podrška javnosti i dalje tu. Tim pre što, kad pogledate ko su donatori, to su vrlo male donacije od 15-20 dolara. Znači da je ogroman broj ljudi donirao, i oni koji doniraju mogu da ostave poruku i kažu zašto su to uradili, pa je tako jedna žena rekla da se ona premišljala da li da novac donira, ali je na kraju prelomila zato što je osiguranje odbilo da joj pokrije lečenje”, ističe Jovana Đurović.&nbsp;
Dodaje kako postoji podrška, te da su o tome govorila i istraživanja krajem prošle godine, nekih mesec dana posle ubistva kada su Amerikanci smatrali da je situacija u zdravstvenom sistemu jednako odgovorna za ubistvo Brajana Tompsona koliko i Luiđi Manđione koji je u njega pucao.&nbsp;
“Manđione se na tom sajtu zahvalio svima koji ga podržavaju i rekao da čita sva pisma koja mu pristižu, ali da ne može na sva da odgovori i pozvao ljude da mu pišu i dalje. Na tom sajtu se, osim, informacija o suđenju i donacijama mogu naći najčešće postavljena pitanja - na primer šta možemo da šaljemo Luiđiju u zatvor, kako mu poslati pismo, kako ga adresirati da ga zaista dobije, kako mu slati fotografije itd…”, istiće ona.&nbsp;
Kaže kako &nbsp;je ta vrsta komunikacije sa okrivljenim, &nbsp;po prvi put, kako kažu analitičari, da se dešava da je neko ko je optužen za tako teško krivično delo napravio svoj sajt, te da se pretpostavlja se da će cela ova situacija u javnosti i ta podrška zapravo predstavljati veliki izazov kada se bude birala porota i &nbsp;12 sudija koji bi trebalo da sude na osnovu prezentovanih &nbsp;činjenica, a koji će biti objektivni da zaista već nemaju mišljenja o ovom slučaju.&nbsp;
Pitanje zdravstvenog osiguranja godinama muči Amerikance i spekuliše se da je mogući motiv za ubistvo Thompsona upravo to pitanje. Na pitanje da li se u međuvremenu nešto promenilo na tom planu, odgovara da za građane nije, ali da se promenilo za direktore osiguravajućih kuća.
“Posle ubistva, svima je povećano obezbeđenje, daje se više novca na njihovo fizičko obezbeđenje. Osiguravajuće kuće su skinule njihove fotografije sa veb sajtova, tako da više niko ne zna kako oni izgledaju. Dva dana neposredno posle ubistva, jedna osiguravajuća kuća je objavila da poništava sopstvenu odluku, ranije donesenu, koja je dosta kontroverzna, a to je da pokrivaju samo deo anestezije prilikom operacije. Znači, ako ste pacijent, &nbsp;ako nemate da doplatite, da li vas probude usred operacije ili šta da rade? Uglavnom, oni su tu odluku poništili. Dva dana posle ubistva nisu kao razlog naveli ubistvo, ali činjenica je da se to desilo u tom vremenskom periodu. Osim toga, ništa se nije promenilo.”, ističe ona.&nbsp;
Jovana Đurović navodi kako je u Kongresu, još pre ubistva Tompsona, postojala inicijativa da se, na neki način, pacijentima da malo veća kontrola pa da oni, možda, pre nego što odu na operaciju ili doktoru, znaju koliko će ih to koštati, jer se to u SAD i dalje ne zna.&nbsp;
“Kaad idete kod doktora, vi ne znate s kolikim računom ćete završiti. Međutim, ni ta inicijativa u Kongresu nije uznapredovala. Građani, po onome što vidimo i na društvenim mrežama i medijima, i dalje imaju problema sa računima, sa tim da osiguranje odbija da im pokrije operaciju ili lekove i neretko završavaju sa dugovima od desetina hiljada dolara. Neki idu i do stotine hiljada dolara i možda je dobar podatak da je medicinski dug prvi razlog za proglašenje ličnog bankrotstva u Americi”, zaključuje u razgovoru za Insajder Jovana Đurović, novinarka Glasa Amerike iz Vašingtona.&nbsp;
&nbsp;Izvor: Insajder

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Jovana Đurović o nastavku sudskog procesa protiv Manđionea: Medicinski dug prvi razlog za proglašenje ličnog bankrotstva u Americi (VIDEO)

Studenti FMN koji blokiraju fakultet od 17. decembra prethodno su pozvali Naučno-nastavno veće da se izjasni o blokadi te visokoškolske ustanove. 
 
 "Veće izražava podršku slobodi govora i mišljenja studenata, prepoznajući njihovu ulogu u oblikovanju akademske zajednice i društva u celini", navedeno je u saopštenju posle sednice na kojoj je ramotren zahtev "dela" studenata. 
 
 Dodaje se da se sloboda u izražavanju mišljenja "mora odvijati na način koji poštuje prava i slobode svih pripadnika akademske zajednice, a bez bilo kakvih posledica zbog iskazanog mišljenja". 
 
 Veće je apelovalo na pronalaženje kompromisa koji omogućava svim studentima da iznesu i bore se za svoje stavove, "uz kontinuirano obogaćivanje znanja za izabrano buduće zanimanje, koje je drugo ime za humanost".
Izvor: Beta&nbsp;

Prenosimo

Kragujevački Fakultet medicinskih nauka podržao studente ali i apelovao na kompromis

Kako je navedeno u saopštenju, obustava nastave izglasana je svim glasovima "za", uz jedan uzdržan glas.&nbsp;
Studenti Medicinskog fakulteta su u blokadi od 12. decembra.
Izvor: FoNet

Medicinski fakultet obustavlja nastavu

Ministar zdravlja Zlatibor Lončar rekao je da se 2.000 ljudi koji se nalaze na listama za transplantaciju ujutro probudi sa pitanjem da li će se pojaviti donor da dobiju šansu za novi život, naglasivši da je 20 puta veća verovatnoća da nam zatreba organ nego da ga doniramo.&nbsp;
“I svi se zalažemo za transplantaciju i svi to podržavamo, dok ne dođe momenat kad treba da kažemo da, onda se nešto desi da se predomislimo, znači može da, ali bez nas”, rekao je Lončar i upozorio da ti ljudi neće moći dalje da žive ako ne bude tog "da".&nbsp;
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2F9OY_QhbyIVg&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
On je najavio da će država nastaviti da ulaže u stručnjake da mogu da rade transplantacije i da će se promeniti zakoni da se to omogući, ali da ništa neće značiti ako ne bude donora. Ipak, kako je napomenuo, nijedan zakon nas ne sprečava da doniramo organ.&nbsp;
Odgovarajući na pitanja novinara, Lončar je izrazio spremnost države na dijalog sa crkvom na tu temu, ali da još nema pomaka, niti razgovora na tu temu.&nbsp;
“Molim i patrijarha i sve u crkvi, ako postoje bilo kakve nedoumice, spreman je tim lekara stručnjaka da odgovori na sve dileme, jer ako postoje ljudi kojima je to jedino preostalo da čekaju i da se mole da se to desi, mislim da je to korektno da se izjasnimo da svi budemo načisto”, kazao je Lončar.&nbsp;
Članica Udruženja zajedno za novi život Željka Bojić (34), čeka na transplantaciju jetre dve godine i svako jutro se budi sa nadom za poziv života, ali misli da neće uskoro stići ako se ne promeni svest čitavog društa.&nbsp;
“Meni jedini lek može da donese neko drugi, ako se celo društvo promeni, jer u Srbiji su velike predrasude i ljudi se teško odluče da doniraju organe preminulog člana porodice”, ukazala je ona.&nbsp;
Generalni direktor Hemofarma Ronald Zeliger je izjavio da ne može da zamisli nijedan razlog da se donorstvo ne podrži i predočio da na nivou Evropske unije ima 20 ljudi na million stanovnika koji su spremni da daju svoje organe za druge, a da je u Srbiji taj broj tri, četiri.&nbsp;
“Kad bismo povećali broj na 10 donora na million stanovnika, ovi satovi bi nestali”, poručio je Zeliger.&nbsp;
Zoran Dragišić, koji je dao saglasnost za doniranje organa svoje supruge koja je preminula pre šest godina, istakao je da bi broj od 2.000 trebalo pomnožiti nekoliko puta, koliki je broj onih koji zajedno sa pacijentima čekaju poziv života.&nbsp;
“Naš gubitak nije moglo ništa da nadomesti, ali velika je uteha meni i mom sinu da su organi naše Branke nekom spasili život i da je ona nastavila da živi kroz te ljude”, rekao je Dragišić.&nbsp;
Prema podacima Fondacije Hemofarm, uz saglasnost šest donora, u Srbiji je od početka ove godine urađeno samo 19 transplantacija, što je manje nego 2023, a 15 porodica odbilo je da donira organe svojih najbližih koji su doživeli moždanu smrt.
Izvor: FoNet/ Insajder

“Najvažniji poziv u životu”: U Srbiji 2.000 osoba, među njima i 40 dece, čeka transplantaciju (VIDEO)

Sa oba propala kuka i teškim bolovima, Srđan Ilić je stavljen na listu čekanja Klinike za ortopediju na Banjici, prema kojoj je samo na operaciju prvog trebalo da čeka tri godine.&nbsp;
"Pred operaciju nisam mogao da pređem ni 100 metara, što je bitno otežavalo kvalitet normalnog života, funkcionisanja, rada, jednostavno bio sam polupokretan, savijen, u neprirodnom položaju što je prouzdrakovalo i bolove u kičmi, plus bolove u kuku koji su došli do toga da više ovi regularni analgetici nisu funkcionisali“, kaže Ilić.&nbsp;
Najduže se čeka na operacije kuka i kolena. U samo četiri beogradske bolnice na listama je za te operacije je oko 16 hiljada pacijenata. Čeka se od godinu dana, pa i do devet godina, ali u proseku između tri i četiri godine. Jedan od razloga za to je pandemija COVID-a 19 , u vreme koje je lečenje obolelih od korone bio prioritet.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3D6AN9k7LJnoY&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
"Nije samo korona uticala na to, mislim, ove pacijente koji čekaju operaciju kuka, ili operaciju kolena prenosimo iz perioda pre nego što je iko čuo za koronu. Tako da, to je problem koji postoji godinama i koji se pažljivo neguje. &nbsp;Pa, vrlo jednostavno, to su pacijenti koji ne umiru. Dakle, boli ih, teško im je, njihov život je ugrožen u smislu da imaju manji kvalitet života, ali ne umiru. &nbsp;I, kao neumirući pacijenti, oni stalno nekako čekaju da se neko od njih seti“, kaže Savo Pilipović iz Udruženje pacijenata Srbije.&nbsp;
Svesno preusmeravanje pacijenata na operacije u privatnim klinikama, korupcija u javnom zdravstvu i državnim organima samo su neki od razloga za preduge liste čekanja o kojima se dugo ćuti. Iako višedecenijski problem, predsednik Srbije je sada rešio da ga stavi u prvi plan, obećavši građanima da će država da ga reši.
"Kad ti neko to učini, onda si ti spreman i to da platiš, pa je to i deo korupcije za svakog od nas i za sve druge (svi smo to prošli nažalost). Nema nikakve sumnje, a sa druge strane govorim o različitim državnim organima koji u tome učestvuju, a sa druge strane imate i kombinacije koje razni prave sa svim tim pomagalima i tim čudima, pa čekaju povećanje cena, pa uzeli su nešto po nižoj ceni, a razlika ide ovamo“, rekao je Aleksandar Vučić, predsednik Srbije na TV Pink 18. septembra.
Jedan od načina na koji je država pokušala da reši taj problem je formiranje jedinstvene liste Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, i to za operaciju kuka. Sa te liste se u petnaestak bolnica širom Srbije operišu pacijenti koji bi u beogradskim klinikama inače čekali godinama. Među njima je i sagovornik Insajdera koji je, tako u Vršcu , oba kuka operisao za manje od godinu dana, dok je u Beogradu samo na prvu operaciju trebalo da čeka tri godine.
"Doktori su veoma stručni, cela bolnica funkcioniše savršeno, kad je čovek u bolnici svejedno da li je u Beogradu ili u Vršcu bolnica je bolnica, nije kao kod kuće, ali u svakom slučaju mogu da preporučim svakome da ode u bolnicu u Vršac“, kaže Srđan Ilić.&nbsp;
Pored vršačke bolnice, pacijenti preporučuju bolnice u Aranđelovcu, Zrenjaninu i Pančevu. Ipak, pacijenata koji su se operisali van Beograda nema puno. Na koji će način država rešiti problem gotovo 70 hiljada građana koji čekaju izlečenje, u roku ne dužem od godinu dana, &nbsp;trebalo je da saopšti ministar zdravlja, Zlatibor Lončar do kraja septembra.&nbsp;
Izvor: Insajder

Na listama čekanja u Srbiji više od 68.000 ljudi, svedočenja pacijenata kao opomena (VIDEO)

“Inače, imamo povećan broj pacijenata od kada su počele vrućine, ali je od prošlog vikenda posebno povećan broj pacijenata sa teškim moždanim udarima. Odeljenje intenzivne nege je puno ovih dana“, rekla je za RTS.&nbsp;
Prema njenim rečima, do povećanja broja teških moždanih udara u ovom periodu leta je došlo jer su mehanizmi prilagođavanja, posebno kod starijih ljudi, iscrpljeni tokom dugotrajnih vrućina.&nbsp;
Moždani udari mogu da budu ishemijski i hemoralgijski – prvi se dešavaju zbog začepljenja krvnog suda, a drugi zbog pucanja i izliva krvi u mozak.&nbsp;
“Pod teškim moždanim udarima podrazumevamo pacijente sa velikim neurološkim deficitima – pacijenti sa potpuno oduzetom jednom stranom tela, ne mogu da govore i imaju izmenjeno stanje svesti“, ističe dr Tatjana Golubović.&nbsp;
Kod hemoralgijskih moždanih udara najčešći uzroci su skokovi krvnog pritiska, a kod ovako visokih temperatura dolazi do čestih oscilacija – zbog čega se sudovi šire i skupljaju.&nbsp;
Stariji ljudi čiji su zidovi krvnih sudova trošni, to ne mogu da izdrže. Ishemijski moždani udari takođe su pod uticajem temperatura koje dovode do promene gustine krvi i koagulacije, pa može da dođe do formiranja trombova.
"Iako su inače ređi, trenutno su hemoralgijski moždani udari češći", navodi dr Golubović.
Izvor: FoNet&nbsp;
&nbsp;

Vrućine uzimaju danak: Oko 50 odsto više pacijenata sa teškim moždanim udarima

Reč je hantavirusu, koji je od januara do jula ove godine, izazvao tri smrtna slučaja u Arizoni, dok je širom te američke države potvrđeno još sedam slučajeva, prenosi Njusvik.&nbsp;
Kako navode američki Centri za kontrolu bolesti (CDC), hantavirus prenose pacovi i miševi, a može da izazove potencijalno smrtonosno oboljenje pluća poznato i kao hantavirus pulmonarni sindrom (HPS).&nbsp;
Od 1993. otkada se ovaj <a href="https://insajder.net/teme/sta-je-pokazao-koronavirus-i-koliko-smo-iz-svega-naucili-neku-novu-pandemiju-ne-mozemo-spreciti-ali-mozemo-smanjiti-stetu-koju-donosi">virus</a> prati do 2021. godine, CDC je prijavio 850 slučajeva širom SAD.&nbsp;
Postavljanje dijagnoze je teško, upozoravaju stručnjaci, dodajući da prvi simptomi veoma podsećaju na grip, a ne postoje testovi za utvrđivanje HPS-a.&nbsp;
Zvaničnica zdravstvene ustanove u okrugu Kokonino, Triš Lis, rekla je da nedavni porast broja slučajeva hantavirusa može da bude posledica promena u populaciji glodara, dok medicinski zvaničnici u Kaliforniji navode da vlažna proleća mogu da uvećaju broj glodara.&nbsp;
Važno je prepoznati simptome hantavirusa koji uključuju zamor, groznicu, bolove u mišićima, glavobolju, vrtoglavicu i bol u stomaku.
Četiri do 10 dana posle prvih znakova pacijent počinje da kašlje, ne može da udahne i oseća stezanje u grudima, a stručnjaci upozoravaju da se što pre treba javiti lekaru.&nbsp;
CDC procenjuje da 38 odsto obolelih sa poodmaklim simptomima bolesti mogu umreti.
Izvor: Tanjug

Lekari u SAD upozoravaju na širenje virusa koji prenose pacovi

Šef vladinog Odeljenja za zdravstvo i ostale usluge Asmir Mujanović rekao je da je, nakon sveobuhvatne analize, doneo odluku o proglašenju epidemije, prenosi agencija Srna.&nbsp;
Lekar iz Pododeljenja za javno zdravstvo Brčko distrikta Jasmina Čehić Ljaljić navela je da je 28 obolelih uzrasta do dve godine, 27 do pet, a 52 do 18 godina, te petoro obolelih koji su stariji od 18 godina. Do sada nije bilo smrtnih ishoda, a 24 zaraženih je hospitalizovano.&nbsp;
Ljaljićeva je napomenula da je najefikasnija preventivna mera vakcinacija protiv morbila, te da je obuhvat vakcinacije u 2023. godini iznosio 52 odsto, podsećajući da se efekat kolektivnog imuniteta postiže sa 95 odsto vakcinisanih.&nbsp;
"Od ukupnog broja obolelih čak 92 pacijenta nisu vakcinisana, četvoro je potpuno vakcinisano, a 16 ih je primilo nepotpune vakcine", precizirala je Ljaljićeva.&nbsp;
Šef Higijensko-epidemiološke službe brčanskog Doma zdravlja epidemiolog Adrijana Grgić saopštila je da je zbog novonastale situacije u Dečijem dispanzeru vakcinacija MMR vakcinama proširena i na drugu smenu i da raspolažu sa dovoljnim brojem doza ove trovalentne vakcine.&nbsp;
Ona je pozvala sve roditelje koji su propustili vakcinisanje dece ili su nepotpuno vakcinisana, a ukoliko su trenutno zdrava, da ih dovedu na vakcinaciju.&nbsp;
"Prvi simptomi infekcije morbilama su visoka temperatura, curenje iz nosa, crvenilo očiju, osip s unutrašnje strane obraza, a sedmog do osmog dana od simptoma javlja se osip po telu koji počinje u predelu glave, te se širi prema telu i traje pet do sedam dana, nakon čega nastupa perutanje kože", podsetila je Grgićeva.
Podsećamo da je Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio da je na teritoriji Srbije je do 26. maja <a href="https://insajder.net/prenosimo/batut-registrovano-106-slucajeva-morbila">registrovano ukupno 106 slučajeva morbila</a>.
Od 7. februara na snazi su pooštrene mere epidemiološkog nadzora nad malim boginjama na teritoriji Srbije u skladu sa Planom aktivnosti za odstranjivanje ove bolesti u zemlji. &nbsp;
Mere pooštrenog nadzora treba sprovoditi do daljeg, odnosno najmanje do isteka perioda dvostruke maksimalne inkubacije od poslednjeg registrovanog slučaja, a u skladu sa procenom epidemiološke situacije u žarištu epidemije, odnosno na teritoriji Srbije, naveo je "Batut".
Izvor: Tanjug

Proglašena epidemija morbila u Brčkom, većina obolelih nevakcinisana

"Trend u svetu je samo da <a href="https://insajder.net/prenosimo/u-crnoj-gori-se-uvodi-sedmocasovno-radno-vreme-do-kraja-godine">skraćujemo radno vreme</a>. To neće biti trend u Srbiji, makar ne u naredne tri godine. Dakle, ti koji hoće da rade manje, njihovi će rezultati biti manji. Ako radiš šest sati dnevno i četiri dana, možeš da operišeš desetoro ljudi, ako radiš osam sati dnevno i pet ili šest dana možeš da operišes duplo više i toliko života da spasiš, toliko možeš i da zaradiš", rekao je Vučić u obraćanju.&nbsp;
On im je rekao i da moraju da menjaju, ne samo sebe, već i starije sa kojima će raditi.&nbsp;
"Kod nas neretko postoji pristup - ja sam sad dobio diplomu, svoje sam završio, samo čekam i tražim od države da dobijem najveću moguću platu. Ja vas samo molim da uradite sve što možete i da radite više. Ili radite najbolje ili nemojte da radite, kako su to govorili oni koji su najuspešniji u svakom poslu. I zato je moja molba da zajednički i iznutra promenite sve nas starije koji nismo spremni na promene", rekao je Vučić.&nbsp;
Vučić je rekao da je njegova molba njima da budu vredni, radni i da im se ambicije ne završe danas, nego da budu veće i za specijalizaciju i za dalje usavršavanje i za dalji napredak.&nbsp;
Predsednik Vučić je istakao da je za njega država nešto najvažnije i nešto najsvetije i poručio im da ostanu u Srbiji.&nbsp;
"Najvažnije je da ostanete u svojoj zemlji da se borite za svoju Srbiju. Ona nam je sve, bez nje smo biće koje dišemo, trošimo vazduh i ništa više od toga. Da ostanete u svojoj zemlji, imaćete pristojne i sve pristojnije i bolje plate. Da li je to uvek dovoljno? Da li može da se poredi sa svima? Sve će više moći da se poredi sa onima na Zapadu. Verujte u svoju zemlju, verujte u Srbiju", poručio im je Vučić.&nbsp;
Kako je rekao, malo smo vratili državi u odnosu na ono koliko nam je država dala, ali da mnogi dovoljan razlog u sopstvenom nezadovoljstvu pronađu u nečemu i nekom drugom, odnosno u državi, što, kako je rekao, više govori o njima nego o državi.&nbsp;
"Vi se borite za sebe, borite se za svoju zemlju, borite se za svoj narod, ja vam želim uspeh", poželeo im je Vučić.&nbsp;
On se zahvalio njihovim roditeljima koji su, kako je rekao, sve te godine brinuli o njima i koji sada jedva čekaju da brinu o svojim unučićima.&nbsp;
"Za koje sam siguran da ćete vi znati kako da ih vaspitate i da nam donesete još bolje generacije za našu zemlju", konstatovao je Vučić.
Izvor: Tanjug

Vučić: Trend u svetu je da se skraćuje radno vreme, to neće biti trend u Srbiji

Volarević je tako, prema bazi podataka Scholar GPS, treći najbolji naučnik u svetu u oblasti mezenhimskih matičnih ćelija i 22. u oblasti <a href="https://insajder.net/prenosimo/kampanja-za-povecanje-broja-donatora-maticnih-celija">matičnih ćelija.&nbsp;</a>
Ovaj izuzetan uspeh u svojoj naučno-istraživačkoj karijeri, Volarević je postigao pošto su njegovi naučni radovi citirani više od 6.000 puta.&nbsp;
Proteklih godina Volarević se bavio naučnim radom na Univerzitetu u Bernu, gde je objavio više od sto radova u prestižnim naučnim časopisima i postao jedan od najcitiranijih naučnika u svojoj oblasti u tom delu Evrope.&nbsp;
Tokom rada u Švajcarskoj, Volarević se fokusirao na bolesti jetre, uključujući fulminantni hepatitis, fibrozu i cirozu, a njegova istraživanja su pokazala kako matične ćelije mogu da obuzdaju zapaljenja i spreče oštećenja tkiva.&nbsp;
Pored toga, njegov rad na ulceroznom kolitisu i uticaju galektina 3 dobio je priznanje Evropskog udruženja za Kronovu bolest i kolitis.&nbsp;
Izvor: FoNet
&nbsp;

medicina