U deklaraciji, najmanje 20 od 27 zemalja EU, uključujući Francusku, Nemačku i Španiju, izrazilo je zabrinutost da zakon usvojen u aprilu dozvoljava novčane kazne za ljude koji organizuju ili učestvuju u događajima oko Parade ponosa, kao i korišćenje softvera za prepoznavanje lica za njihovu identifikaciju, preneo je AP.
„Veoma smo uznemireni ovim dešavanjima, koja su suprotna osnovnim vrednostima ljudskog dostojanstva, slobode, jednakosti i poštovanja ljudskih prava“, navodi se u deklaraciji.
Zemlje koje su usvojile deklaraciju pozvale su Evropsku komisiju, koja prati poštovanje zakona EU, „da brzo iskoristi alate vladavine prava koji su joj na raspolaganju u slučaju da se ove mere ne revidiraju u skladu sa tim“.
Deklaracija je objavljena na društvenim mrežama, dok su se ministri za evropske poslove okupili u Briselu radi dodatnih razgovora o načinu na koji je mađarska vlada uvela zakon koji njeni partneri vide kao podrivanje standarda vladavine prava.
„Mislim da je vreme da razmotrimo sledeće korake, jer nastavljanje ovih saslušanja postaje besmisleno“, rekla je ministarka za evropske poslove Švedske Džesika Rozenkranc, koja je potpisala deklaraciju.
Mađarski ministar za evropske poslove Janoš Boka rekao je da je novi zakon jednostavno pogrešno shvaćen.
„U Mađarskoj ne postoji tako nešto kao <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/madarska-izmenom-ustava-zabranila-javna-lgbt-okupljanja-ukljucujuci-prajd-u-budimpesti">zabrana Parade ponosa</a>. Nadam se da će nakon ovih razgovora moje kolege za stolom izaći sa nijansiranijim stavom o mađarskom zakonodavstvu“, rekao je Boka novinarima.
Ustavni amandman usvojen u aprilu u Mađarskoj proglašava da prava dece na moralni, fizički i duhovni razvoj zamenjuju sva prava osim prava na život, uključujući pravo na mirno okupljanje, a za EU sporni mađarski zakon o „zaštiti dece“ zabranjuje „prikazivanje ili promociju“ homoseksualnosti maloletnicima mlađim od 18 godina.
Komesar EU zadužen za demokratiju, pravdu i vladavinu prava Majkl Mekgrat rekao je da „postoji spremnost“ da se preduzmu mere protiv Mađarske, kao i da je „sveobuhvatna analiza relevantnog zakonodavstva trenutno u toku“.
Mekgrat je izrazio i „veoma ozbiljnu zabrinutost“ zbog još jednog nacrta zakona u Mađarskoj, koji bi omogućio vladi da prati, ograničava, kažnjava i potencijalno zabranjuje organizacije koje smatra pretnjom nacionalnom suverenitetu.
„Verujemo da je to kršenje prava EU, uključujući kršenje sloboda unutrašnjeg tržišta, a takođe i kršenje Povelje o osnovnim pravima Evropske unije. Spremni smo da upotrebimo alate koji su nam na raspolaganju“, rekao je Mekgrat.
On je dodao da, na osnovu toga što je Evropska komisija uskratila Mađarskoj pristup milijardama evra iz fondova EU, delom zbog straha da bi novac mogao biti zloupotrebljen, „u ovom trenutku, Mađarskoj nije dostupno oko 18 milijardi evra“.
Izvor: Tanjug

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Većina EU zemalja traži od Mađarske da povuče zakon protiv LGBT+ zajednice

Izložba Boundless Love donosi snažne i autentične priče četvoro izbeglica, pripadnika LGBTIQ+ zajednice, koji su pronašli svoj novi dom u Srbiji. Rad na ovoj izložbi bio je specifičan, s obzirom na osetljivost njihovih identiteta i poziciju samih izbeglica. Fotograf Sever Zolak, koji se može poistovetiti s njihovim iskustvom, govori o izazovima u radu i o tome kako je ovaj proces bio oslobađajući za njega.
“Proces jeste divan zato što dok se fotografišu, dosta pričamo o njihovim iskustvima. Nekako ja sam se uvek trudio u toku procesa rada da više akcentujemo stvari koje su sadašnji trenutak i ono što ih očekuje, jer ti ljudi su zaista prošli golgotu u svojim zemljama i naravno da su srećni kad u Srbiji mogu da imaju novi početak. Ne samo početak, nego oni zapravo vide svetlo ovde, naravno uz pomoć svih organizacija koje su im pritekle u pomoć. I to je mnogo velika stvar zato što emocionalno i psihičko zlostavljanje koje su ti ljudi prolazili u svojim zemljama ne može da se opiše rečima,“ rekao je Zolak. 

 
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FjrwzeHCFRQ4&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 

Govoreći o pripremama za fotografisanje, Sever Zolak otkriva da je svaki susret sa izbeglicama, pripadnicima LGBTIQ+ zajednice, bio ispunjen emocijama. Kako bi ih bolje upoznao pre samog fotografisanja, Zolak je tražio da razgovaraju i povežu se.&nbsp;
“Mislim da su svi bili uzbuđeni. Ja sam tražio da ih čujem, vidim i pre samog fotografisanja da bi ih bolje upoznao. Sa nekima sam se čuo putem telefona i nekako je ceo taj dan trenutak proslave za njih. Zato što nije poenta samo da se fotografišu, njihove priče zaista jesu prozor pun svetla za neke ljude koji se nalaze u sličnim situacijama.”, ističe fotograf Sever Zolak za emisiju 3D.&nbsp;
Povodom 17. maja, Dana borbe protiv homofobije, bifobije i transfobije, Petar Vladisavljevića iz Beogradskog centra za ljudska prava kaže za 3D da podaci ove organizacije govore da se u prethodnim godianama kada je reč poziciji LGBTIQ+ zajednice "ništa nije promenilo".
“Naši podaci govore da se ništa nije promenilo prethodnih godina. Beogradski centar za ljudska prava svake godine objavljuje izveštaj o stanju ljudskih prava u Srbiji. Ovaj izveštaj se takođe odnosi i na položaj LGBT osoba, ima poseban deo koji zapravo analizira položaj LGBT osoba u Srbiji. i svakako i dalje postoje rasprostranjena diskriminacija prema LGBT osobama. Zaključenim stopostotnim zajednicama i dalje nije donet. takođe ni zakon o rodnom identitetu. “, rekao je Petar Vladisavljević za emisiju 3D.
Izvor: Insajder

Teme

Sever Zolak: Kako žive LGBT izbeglice u Srbiji? (VIDEO)

U saopštenju Beograd prajd je naveo da je nacrt zakona o istopolnim zajednicama odavno izrađen, ali i dalje stoji u fioci, istakavši da država uporno odbija da omogući LGBTI+ osobama da reše osnovna životna pitanja - od zajedničke imovine, nasledstva, pa do poseta partnerima i partnerkama u bolnicama. &nbsp;
"U fioci stoji i nacrt Zakona o rodnom identitetu i pravima interseks osoba čije bi usvajanje značajno olakšalo živote transrodnih osoba", ukazao je <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/beograd-prajd-bratina-poznat-po-homofobicnim-izjavama-neprihvatljivo-da-bude-ministar">Beograd prajd</a>. &nbsp;
Ta organizacije je na dan kada svet obeležava bogatstvo različitosti podsetila na više stotina slučajeva nasilja prema LGBTI+ zajednici, prijavljenih samo prošle godine, navodeći da pravi broj incidenata nikada neće biti poznat jer mnogi i dalje ćute iz straha, stida ili nepoverenja u institucije. &nbsp;
"Srbija danas pokazuje da nije zemlja koja prihvata različitosti. Oni koji misle drugačije često su marginalizovani ili proglašeni neprijateljima. Nekima je i oduzeta sloboda. Oni koji traže svoja Ustavom zagarantovana prava nailaze na zid ćutanja i ignorisanja", istakala je organizacija.
Izvor: FoNet

200x200

Beograd Prajd: Država da usvoji zakone o istopolnim zajednicama i rodnom identitetu

To je petnaesta promena Ustava otkako ga je 2011. godine jednostrano doneo Fides, a pravnici i kritičari vlasti ocenjuju da se radi o još jednom koraku ka autoritarnosti.
Amandman – novi korak Orbanove vlasti ka ograničavanju prava LGBT zajednice – usvojen je po partijskoj liniji. Za njega je glasalo 140 poslanika vladajuće koalicije Fides–KDNP, a 21 je bio protiv.
Uoči glasanja, opozicioni političari i demonstranti pokušali su da blokiraju ulaz u garažu parlamenta u Budimpešti kako poslanici vladajuće koalicije ne bi mogli da uđu u zgradu. Policija je fizički uklonila demonstrante koji su se vezivali jedni za druge plastičnim trakama za jednokratnu upotrebu.
Amandmanom se legalizuje zabrana javnih LGBT okupljanja, uključujući Prajd, koji je u Budimpešti vrlo popularan i okuplja hiljade ljudi godišnje.
U amandmanu se tvrdi da prava deteta na moralni, fizički i duhovni razvoj imaju prednost nad svim drugim fundamentalnim pravima, pa i nad pravom na mirno okupljanje, izuzev prava na život.
Ustavom je sada omogućeno i da se oduzme mađarsko državljanstvo onim dvostrukim državljanima koji žive u zemljama izvan Evropske ekonomske zone, a za koje vlast proceni da su pretnja po nacionalnu i javnu bezbednost, kao i po javni red i mir.
Izvor: Beta / AP

Mađarska izmenom Ustava zabranila javna LGBT okupljanja, uključujući Prajd u Budimpešti

Povređeni mladić i njegov prijatelj bili su zajedno u stanu kada se pojavio treći muškarac, koga je pozvao prijatelj povređenog.
"Isprva ništa nije ukazivalo na to da se radi o homofobičnom i nasilnom muškarcu, budući da su se on i prijatelj povređenog od ranije poznavali. Međutim, nakon što je prijatelj gej mladića napustio stan, pomenuti muškarac je započeo brutalan napad. Tukao je mladića po glavi i telu, nanoseći mu ozbiljne telesne povrede sve vreme uzvikujući: 'Sve vas treba pobiti!' i 'Lomiću ti jedno po jedno rebro!'", navedeno je u saopštenju.
Nakon napada, muškarac je napustio stan ostavivši povređenog mladića u krvi.
Uprkos teškim povredama, mladić je uspeo da dođe do Hitne pomoći, gde su mu dijagnostikovane ozbiljne telesne povrede.
Udruženje "Da se zna!" dodaje da je policija reagovala tek narednog dana, iako je mladić insistirao na hitnoj intervenciji.
U iskazu koji je dao policiji, povređeni je identifikovao napadača.
Međutim, prema dostupnim informacijama, osumnjičeni je prešao granicu Srbije i otišao u Crnu Goru.
Udruženje "Da se zna!" najoštrije osuđuje taj brutalni homofobični napad u Beogradu i poziva policiju da hitno pronađe napadača, a ukoliko se nalazi u Crnoj Gori da kontaktira tamošnju policiju.
"Apelujemo na tužilaštvo da delo kvalifikuje primenom člana 54a Krivičnog zakonika kao zločin iz mržnje motivisan homofobijom, čime bi učiniocu krivičnog dela bila izrečena stroža kazna", saopštilo je Udruženje "Da se zna!".&nbsp;
Izvor: FoNet

Udruženje "Da se zna!": Pretučen gej mladić u svom stanu u Beogradu

Izvršni direktor udruženja „Da se zna“ Bojan Lazić ističe da se položaj LGBT+ osoba u Srbiji već godinama ili pogoršava ili stagnira.
„Godine 2021. su usvojene izmene i dopune Zakona o zabrani diskriminacije, koje su proširile krug ličnih svojstava po kojima je zabranjena diskriminacija, 2019. su usvojene izmene i dopune Zakona o matičnim knjigama, koje su omogućile transrodnim osobama da promene lična dokumenta bez obaveze podvrgavanja hirurškoj intervenciji - nakon toga se nije desio nikakav progres i usledio je period stagnacije, a sve više nazadovanja i pogoršanja položaja LGBT+ osoba“, kaže on.
Lazić: Zabranom EuroPride vratili smo se unazad
Prema njegovim rečima, nakon ovih progresa došla je 2022. kada je, nakon osam godina relativno mirnog i bez incidenata održavanog Beograd Prajda, EuroPride - evropska Parada ponosa - odlukom vlasti Srbije zabranjen.
„Aktom zabrane ove manifestacije prekršen je Ustav Republike Srbije i sve međunarodne konvencije koje jemče slobodu okupljanja. Tada smo se vratili nekoliko koraka unazad i shvatili da nam čak ni bazično pravo na slobodu mirnog okupljanja nije garantovano, to je bio i znak da smo daleko od ostvarivanja drugih prava za koja smo uskraćeni. Te godine je zabeležen i najveći broj incidenata motivisanih homo/transfobijom u Srbiji, čak 94, prema podacima našeg Udruženja, od čega su trećina bili fizički napadi, a govor mržnje u javnom prostoru je bio na ekstremno visokom nivou“, navodi Lazić za Insajder.
Kako kaže, 2023. i 2024. godine Prajdovi su održani mirno, ali su tokom i jedne i druge godine zabeleženi po jedan slučaj ekstremnog nasilja nad LGBT+ osobama.
„U 2023. godini dva skinheda su pokušala da ubiju dva gej momka - za život jednog su se lekari borili danima - kod parka Manjež, za šta su osuđeni na minimalne kazne, a prošle godine se desio slučaj najteže policijske brutalnosti nad Andrejem Obradovićem i njegovom cimerkom. Njih su policijski službenici PS Novi Beograd brutalno pretukli i seksualno ponižavali u njihovom stanu na Karaburmi samo zbog toga što su LGBT+ osobe. <a href="https://insajder.net/teme/obradovic-za-insajder-o-odbacivanju-krivicne-prijave-odluka-tuzilastva-sramna-ali-ocekivana-idemo-na-vise-pravne-instance">Tužilaštvo je odbacilo krivičnu prijavu</a> i sve što smo podneli protiv pomenutih policajaca koji su izvršili nasilje. Mi ćemo zahtevati i dalje njihovu odgovornost i nećemo odustati dok ne budu sankcionisani“, dodaje Lazić.
Velika očekivanja od bivše premijerke
Upitan da li se svojevremeno previše očekivalo od nekadašnje premijerke i sadašnje predsednice Narodne skupštine Ane Brnabić, koja je deo LGBT+ populacije i koja je 2017. i 2019. učestovala na Paradi ponosa, Lazić kaže da ona svakako za zajednicu nije uradila ono što se od nje očekivalo.
„Mi smo kao LGBT+ organizacije te 2017. godine, kada je postala premijerka, podržali tu odluku i imali velika očekivanja od nje. Verovali smo da će ona svojim položajem i kao deklarisana pripadnica LGBT+ zajednice učiniti da dobijemo Zakon o istopolnim zajednicama i da će se položaj LGBT+ osoba poboljšati. To se nije desilo i očekivanja su vremenom postajala sve manja. Danas, kao predsednica Narodne skupštine i uticajna članica vladajuće stranke, i dalje ima moć da Zakon o istopolnim zajednicama stavi na dnevni red Skupštine, da se o njemu raspravlja. Da li će se to desiti - nisam optimista. Mi smo dali sve od sebe još 2021. kada je zakon trebalo da bude usvojen na predlog Ministarstva za ljudska prava, učestvovali smo u izradi nacrta i radnoj grupi, podržali dobru volju da se zakon usvoji, a onda je predsednik Vučić stopirao taj proces i od tada više nema ni diskusije o ovom zakonu“, navodi Lazić.
Iz svih ovih razloga, ističe on, razloga za optimizam nema mnogo.
„Mi ćemo se, svakako, aktivno baviti svim ovim pitanjima i zahtevati da se zakon što pre usvoji, jer svako odlaganje donošenja ovog zakona pravi veliku štetu LGBT+ zajednici, jer ih uskraćuje za osnovna ljudska prava“, zaključuje Lazić.
Mihailović: Ignorisanje institucija i govor mržnje
S druge strane, aktivista za ljudska prava i bivši direktor „Beograd Prajda“ Marko Mihailović kaže za Insajder da LGBTI+ zajednica zapravo nikad nije ni imala neka prevelika očekivanja od Ane Brnabić.
„Od nje se zahtevao goli minimum, a ona ni to nije uspela da uradi. Jedino što se desilo jeste to što je se njenim autovanjem inherentno podigla vidljivost LGBTI+ zajednice. Takođe, jedini konkretni korak koji je uradila za sopstvenu zajednicu bilo je donošenje novog Zakona o matičnim knjigama, što je dovelo da izrađivanja procedura za promenu rodnih markera u dokumentima za trans osobe. Osim toga, ostaće upamćena kao žena koja je, za svoja tri premijerska mandata, uspela da ignoriše sve ostale potrebe LGBTI+ zajednice – kao, na primer, donošenje Zakona o istopolnim partnerstvima – i što je najstrašnije od svega - kao gej premijerka čija Vlada je uspela da zabrani EuroPride, iako je ona lično dala zvaničnu podršku tokom kandidature Beograd Prajda za ovu manifestaciju 2019. godine“, navodi Mihailović.
Ocenjuje da od 2022. godine postoji značajan pomak u položaju LGBT+ zajednice u Srbiji, ali, kako kaže, „nažalost - ovaj pomak je regres“.
„Od kada su vlasti - kako beogradske, tako i repubičke - 2022. započele kampanju protiv EuroPride, tako su se govor mržnje i zločin iz mržnje prema LGBTI+ zajednici povećavali. Nažalost, ovaj porast je pratio još veće ignorisanje već uspavanih institucija, koje decenijama ignorišu ozbiljne probleme sa kojima se LGBTI+ zajednica suočava. Takođe, primeteno je i da se govor mržnje sve više koristi u govorima vodećih političara vlasti, što dodatno pogoršava već lošu situaciju. Takođe, zabeležen je i prvi dokumentovani slučaj policijske brutalnosti prema gej momku, koga je policija satima zlostavljala u njegovom stanu, a kasnije i u policijskoj stanici - i ovaj slučaj je prošao bez adevatnih reakcija nadležnih, izuzev tabloidne kampanje zastrašivanja kojoj je bila izložena organizacija ’Da se zna’, koja je zastupala oštećenog momka“, zaključuje Marko Mihailović.
Osam zahteva
Podsetimo, prva Parada ponosa je u Beogradu održana 2001. godine, ali je završena brutalnim prebijanjem učesnika i učesnica od strane desničarskih grupa i navijača. Naredni pokušaj održavanja Prajda bio je 2009, ali je on zabranjen odlukom državnih organa. Sledeće godine je održana, ali je došlo do velikih sukoba policije i huligana. I 2011. i 2012. država je zabranila održavanje ove manifestacije, a kao odgovor na to je u Medija centru održan „Prajd u četiri zida“, nakon čega su učesnici simbolično izašli na ulicu, dok je nakon zabrane 2013. održan „Ponoćni prajd“ šetnjom od zgrade Vlade Srbije do Skupštine. Ustavni sud je kasnije doneo odluku da su zabrane bile neustavne. Tek 2014. je u Beogradu održana prva Parada ponosa bez incidenata i nasilja, a tako će proteći i narednih godina.
U Beogradu je 2022. održan i EuroPride, i to po prvi put na teritoriji jugoistočne Evrope. Odlukom MUP je bio zabranjen, ali je šetnja održana na skraćenoj ruti od prvobitno planirane.
„Beograd Prajd“, inače, godinama već ima iste zahteve. Na listi se nalazi osam stavki: usvajanje Zakona o istopolnim zajednicama; usvajanje Zakona o rodnom identitetu i poboljšanje zdravstvenih usluga za trans osobe; brza i adekvatna reakcija državnih organa i javna osuda predstavnika vlasti na govor mržnje i zločine motivisane mržnjom prema LGBT+ zajednici; eksplicitno prepoznavanje LGBT+ u lokalnim akcionim planovima, kao jednu od posebno osetljivih društvenih populacija; izvinjenje svim građanima Srbije koji su pre 1994. bili sudski i na druge načine progonjeni zbog svoje seksualne orijentacije i rodnog identiteta; obrazovanje i edukacija mladih o seksualnoj orijentaciji i rodnom identitetu; besplatna i lako dostupna preekspoziciona i postekspoziciona profilaksa; Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja da po hitnom postupku izvrši standardizaciju usluge Terenski saradnik.
Novinar Boban Karović

Lgbt

Većina EU zemalja traži od Mađarske da povuče zakon protiv LGBT+ zajednice

Sever Zolak: Kako žive LGBT izbeglice u Srbiji? (VIDEO)

Beograd Prajd: Država da usvoji zakone o istopolnim zajednicama i rodnom identitetu

Mađarska izmenom Ustava zabranila javna LGBT okupljanja, uključujući Prajd u Budimpešti

Udruženje "Da se zna!": Pretučen gej mladić u svom stanu u Beogradu

Aktivisti za Insajder: Položaj LGBT+ osoba u Srbiji godinama se pogoršava, od Brnabić ni „goli minimum“