Sudeći po nedavnim izjavama selektora Svetislava Pešića, Nebojše Čovića, koji će najverovatnije biti novi predsednik Košarkaškog saveza Srbije i Aleksandra Grujina, direktora Košarkaške lige Srbije, ABA liga verovatno peva svoju labudovu pesmu. Da li će regionalna liga i dalje postojati ili će Srbija dobiti jaku domaću ligu, saznaćemo verovatno posle izbora novog rukovodstva Košarkaškog saveza Srbije.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DbibWoluAXMs&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
"Verujem da ćemo, nakon dešavanja koja slede u narednim danima u Košarkaškom savezu Srbije, vrlo brzo doći do jedne platforme koja nas vodi u novu fazu takmičenja, odnosno u novu Košarkašku ligu Srbije od sezone 25/26. Prvog oktobra će biti održana Skupština na kojoj će biti izabran novi predsednik Košarkašog saveza Srbije, ali ne samo predsednik, već i usvojen plan i program razvoja srpske košarke u naredne četiri godine“, kaže za Insajder direktor Košarkaške lige Srbije Aleksandar Grujin.
Selektor Svetislav Pešić nedavno je istakao kako je regionalno takmičenje prevaziđeno i da treba formirati domaću ligu po ugledu na Litvaniju. S druge strane, mnogi postavljaju pitanje koja je svrha regionalnog takmičenja koje mnogo košta, a ne daje prohodnost ka Evropi.&nbsp;
Pritom, ni osvajaču lige nije zagarantovano mesto u Evroligi, a beogradski večiti rivali su morali da plate po 750.000 evra da bi bili njeni učesnici.
"U svakom slučaju, za srpske klubove ona je postala besmislena. Osvojite ABA ligu i šta dalje? Platite toliki novac koji biste platili, verovatno i da igrate i domaću košarkašku ligu u Srbiji. Ne vidim razlog zašto bi to bilo drugačije. I upravo zbog toga kada vidimo da nas iz te lige prohodnost ne vodi nikuda, čemu je igrati?“, ističe Grujin.&nbsp;
Direktor Košarkaške lige Srbije (KLS) navodi kako već postoji radno telo koje se bavi formiranjem jedinstvene domaće lige u kojoj bi igrali i domaći klubovi koji su trenutno deo regionalnog takmičenja.&nbsp;
"Ono što javnost možda i ne zna jeste da smo mi, upravo pre praktično godinu dana, napravili jedno radno telo u kome se nalaze i Svetislav Pešić i Nebojša Čović. Nalaze se, naravno, i ostali klubovi koji se takmiče u ABA1 ligi, ali i van nje, tako da se aktivno radi na tome“, dodaje Grujin.
Pojedini srpski klubovi, poput Vršca i užičke Slobode, već su odustali od učešća u regionalnoj ABA2 ligi.&nbsp;
Trener Vršca, Miroslav Muta Nikolić, u kratkoj izjavi za Insajder, rekao je da smatra da to takmičenje nema nikakvog smisla jer se troši novac koji klubovi nemaju i ne postoji nikakva prohodnost u neki viši rang.
"Odluka Vršca da ne nastupa u ABA 2 ligi je po meni veoma dobra i pokazatelj da se srpski klubovi okreću ka domaćem takmičenju, da su usmereni na domaće takmičenje, da im je fokus na razvoju mladih perspektivnih igrača i da hoćemo da dođemo do jake domaće lige. Konsekvence ne vidim koje mogu da budu. Moram da naglasim da to nije samo Vršac, već i da je taj stav izrazila užička Sloboda. Vreme je da srpski klubovi shvate da je nacionalno takmičenje najbitnije. &nbsp;Mi u ovom trenutku imamo dovoljan broj klubova da napravimo jednu jaku profesionalnu košarkarsku ligu u Srbije iz koje ćemo imati prohodnost ka daljem takmičenjima. Ono što sigurno nije dobro za srpske klubove jeste da učešćem u ABA 2 ligi prohodnost praktično i ne postoji“, kaže direktor KLS.&nbsp;
Grujin se osvrnuo i na finansijske aspekte regionalnog takmičenja.&nbsp;
"Ako uzmete obzir da država Srbija praktično finansira ABA ligu, ako uzmemo da je kvalitet na našoj strani, odnosno da su ABA 1 i ABA 2 ligu obeležili srpski klubovi, postavlja se pitanje čemu da je igramo i čemu da još to finansiramo. A čak i vajld karta koja košta 25.000 evra je suluda stvar. Ukoliko vas razvijamo kao region, dajemo sve sa srpske strane, a zašto još to i da platimo? Ne vidimo benefite toga“, ističe on.
Navodi i situaciju od pre dve sezone kada šampion ABA 2 lige nije imao prohodnost u viši nivo takmičenja.&nbsp;
"Sam primer Zlatibora koji osvojio ABA2 ligu i nakon toga nije mogao da ode u ABA1, govori u prilog tome da je učešće postalo besmisleno. Čak ako uzmemo primer Spartaka ove sezone, pa nije Spartak tek tako ušao, nego se ABA1 proširila zbog Dubaija, pa se tu otvorilo još jedno mesto. Pitanje je da se to nije dogodilo, da li bi i kako bi izgledala ABA liga“, ističe.&nbsp;
Značaj jake domaće lige apostrofira i zbog mladih domaćih igrača.&nbsp;
"Treba igrati domaću ligu i kroz to razvijati veliki broj mlade talentovane dece. Zašto je to bitno? Zato što će nam uvek biti potrebni svi ti talenti za nacionalne selekcije u svim kategorijama. Mislim da je krajnje vreme došlo da se okrenemo našem takmičenju jer smo jedina zemlja u regionu, znači, podvlačim, jedina zemlja u regionu koja može da formira jaku nacionalnu košarkašku ligu“, kaže direktor KLS.&nbsp;
Govoreći o zagovornicima regionalne lige u ostalim državama regiona, ističe da je ona za njih bitna jer ne mogu da imaju sopstvene jake lige.
"Verujem da su zemlje u regionu i klubovi koji se tu takmiče zaljubljeni u ABA ligu zato što jednostavno ne mogu da stvore svoju jaku ligu i ona je njima bitna. Nama više, nakon brojnih izazova koje smo prošli i dokaza koje smo dobili kroz sve to, ABA liga nije potrebna“, navodi Grujin.&nbsp;
Direktor KLS ističe i finansijsku pomoć države.&nbsp;
"Ulaganja države u košarkarski sport i generalno u sport su velika, i svi dugujemo zahvalnost državi na tome što je jako puno učinila za sport u Srbiji. Jednostavno, ta sredstva treba da usmerimo isključivo na državu Srbiju i na našu decu“, zaključuje Grujin u razgovoru za Insajder. &nbsp;
&nbsp;Izvor: Insajder

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Grujin za Insajder o budućnosti regionalne lige: Osvojite ABA ligu i šta dalje? (VIDEO)

ABA liga će se u novoj sezoni proširiti, umesto 14 igraće 16 timova. Nastupaće sve ekipe iz prošlogodišnjeg takmičenja, uz debitante Spartak iz Subotice i Dubai.&nbsp;
Posle 30 kola ligaškog nadmetanja, prvih osam ekipa obezbediće plej-of u borbi za titulu prvaka ABA lige.&nbsp;
Srbiju će ove godine predstavljati šest timova: Crvena zvezda, Partizan, Mega, FMP, Borac Čačak i Spartak. 
 Košarkaši Zvezde brane titulu prvaka pošto su u prošlogodišnjem finalu pobedili Partizan 3:0 u finalnoj seriji.&nbsp;
Najviše trofeja ABA lige imaju Zvezda i Partizan po sedam, dok FMP ima dve titule.&nbsp;
Prvo kolo ABA lige: Cibona - Zadar, Split - Igokea, Mornar Bar - Budućnost, Dubai - Crvena zvezda, Krka - Mega, FMP - Cedevita Olimpija, Partizan - Borac.
Izvor: Tanjug

Prenosimo

Nova sezona ABA lige u kojoj će nastupati 16 timova počinje večeras

Ovi propisi prvi put su primenjeni u sezoni 2014/15 sa ciljem zaštite zajedničkih interesa klubova ograničavanjem finansijskih injekcija od strane vlasnika i promovisanjem poslovnih rezultata.&nbsp;
Novi propisi, između ostalog, uvode ograničenja na minimalni i maksimalni iznos novca koji klubovi mogu potrošiti na plate igrača, uz određene izuzetke, a limiti će biti određeni na osnovu prosečnog prihoda svih klubova tako što će se pratiti usaglašenost svakog kluba sa unapred utvrđenim nivoima trošenja sredstava pre registracije igrača svake sezone.
Evroliga će uvesti tri zajednička nivoa naknade za sve timove, koji će se izračunavati na osnovu prosečno definisanih prihoda klubova(ulaznice, marketing…) ostvarenih tokom perioda od dve sezone.&nbsp;
Na taj način će biti određena minimalna i maksimalna potrošnja za svaki klub, uz dozvoljavanje izuzetaka za određene igrače u cilju privlačenja, razvoja i zadržavanja najvećih talenata.&nbsp;
Ovo je prvi put da je uvedena obavezna minimalna potrošnja na plate igrača, kojom se garantuje da će se minimalno neto od 32% svih prosečnih prihoda trošiti na njihove zarade.
Kako se navodi, ovaj najniži nivo je minimalni iznos koji bilo koji klub mora da potroši na plate registrovanih igrača, s tim što bi klubovima koji nemaju dugoročnu licencu bilo dozvoljeno da to bude i nešto niže.
Pored ovog najnižeg, Evroliga navodi da će postojati i osnovni i visoki nivo, od 40 i 60 odsto prosečnih prihoda, koje bi klubovi mogli da potroše na plate.&nbsp;
Dok bi se osnovni nivo odnosio na dvojicu nosilaca igre (verovatno sa najvišim ugovorima), igrače do 23 godine, one koji su bar tri sezone u klubu i povređene košarkaše koji pauziraju duže od dva meseca, visoki nivo važio bi samo za nosioce igre.&nbsp;
Dodaje se da će svaki klub koji troši iznad i iznad postavljenog osnovnog i/ili visokog nivoa biti u obavezi da obešteti sve ostale klubove koji ostaju u okviru postavljenih ograničenja.
U saopštenju Evrolige se ističe i da će postojati prelazni period za klubove učesnike od jedne pune sezone (2024/25) da se prilagode novim propisima, dok će se mere postepeno uvoditi u naredne dve sezone, a punu primenu bi trebalo da dostignu u sezoni 2027/28.&nbsp;
<h2>Vladimir Kuzmanović: Podrška države Partizanu i Zvezdi neće ništa promeniti kada su nova pravila EL u pitanju</h2>
Kako će to uticati na domaće evroligaše, Partizan i Crvenu zvezdu, ako i tada budu učesnici najjačeg evropskog klupskog košarkaškog takmičenja, za Insajder je kometarisao Vladimir Kuzmanović, bivši košarkaš OKK Beograda, Beobanke, BFC-a, Crvene zvezde i Budućnosti, nekadašnji direktor mlađih selekcija Srbije u KSS i voditelj podkast emisije “Sa Lukom i Kuzmom”.&nbsp;
Kuzmanović kaže da se do sada radilo o velikim rasponima i iznosima novca, ali da se, ako se uvedu ova pravila, neće moći desiti da neko potroši 50 miliona evra, ako je istina da je Panatanikos potrošio toliko.&nbsp;
“Voleo bih da se toga svi pridržavaju, zato što sve ovo izmiče kontroli i jednostavno mi se ne dopada i zato što sam uvek verovao da najskuplji tim ne znači da će nužno biti i najbolji i da će biti prvak. Gomilanje igrača u tim sastavima obezbeđuje malo dužu sezonu. Znamo kako funkcioniše kad postoji potreba, pa imaš dobrog igrača u sastavu koji možda ne igra nekoliko utakmica, ali mislim da to nije fer, ako ta reč i dalje postoji, i da treba da se napravi fair play upravo jednim ovakvim potezom”, ističe Kuzmanović za Insajder.
O pravilu koje se odnosi na igrače mlađe od 23 godine, kaže da ono može biti stimulans, s obzirom da postoje neke olakšice, ali da nije svedok toga da dvadesetogodišnjaci baš mnogo nastupaju po klubovima u Evroligi.&nbsp;
“Ako to bude bio jedan od razloga da se uštedi novac za nekog drugog igrača, onda će mladi igrač biti u sastavu, a opet neće imati neku konkretnu ulogu. Ono što treba da se ograniči pre svega je iznos novca koji se troši na igrače, i to je nešto što je najvažnije. Ovo uslovljavanje što se tiče godina teško da će neko moći da kontroliše, a otvara se nova mogućnost za neku špekulaciju”, naglašava Kuzmanović.
Dodaje da sve što se stavi na papir treba da se razradi i da se proba, da bi se videle neke realne koristi ili neke mane koje postoje, te da misli da ne možemo da prepisujemo stvari iz NBA.
“Dok ne bude krenulo, mislim da ćemo i dalje biti u nekoj vrsti nagađanja kako će sve to ispasti, ali pozdravljam što se sa time kreće, pozdravljam što se malo prave kategorije u odnosu na licencu, a nekako ja u svemu tome priželjkujem licencu za srpske klubove, pa onda će sve nekako biti drugačije i lakše”, ističe on.
Na pitanje kako će ova nova pravila uticati na srpske evroligaše Partizan i Crvenu zvezdu, s obzirom na to da oba kluba imaju državnu finansijsku podršku, odgovara da je to od uvek tako, te da misli da se neće ništa promeniti.
“Neka mi neko iz Evrolige baš jasno objasni zašto je to sporno u odnosu na činjenicu da smo imali informaciju da je vlasnik Segafreda bio u problemu i da je morao da odkaže sponzorstvo Virtusu. Ne vidim neku naročitu razliku, našao bi se neko drugi ko bi to radio. Ako je novac siguran, a i Zvezda i Partizan pokazuju da jeste, ne vidim da li njih stvarno zanima kakvo je njihovo uređenje. Voleo bih da možemo da privatizujemo klubove, ali to je teška misija i nije mnogo realno da se desi u najskorijem periodu”, kaže Kuzmanović.
Dodaje da je sličan problem imao i vlasnik Monaka, &nbsp;te da tako nešto, pre ili kasnije, može da se pojavi kod bilo koliko privatnika, jer kriza zna da udari naročito po njima, te da su oni čak i rizičnija grupa.&nbsp;
“Voleo bih da budemo konkurentni i da ne preterujemo, a sve je to uslovljeno A licencom i možda su toga svesni i ljudi iz Evrolige. Samo dobijanje A licence i za Partizan i Zvezdu bi značilo rastrećenje određenih troškova, jer mislim da bi tada mogli da nastupaju i sa nekim drugim igračima, iz prostog razloga što su sigurni u Evroligi. To je legitimna stvar i mislim da bi se time neki troškovi čak i smanjili. Koliko o tome vodi računa Evroliga? Jedino što mi se čini je da je uvek koristila taj najbolji marketing koji možemo da ponudimo, a to je rivalitet ova dva kluba i atmosferu u Areni koju prave navijači oba kluba, i da je jednostavno od toga napravljen neki brend, kakav je Evroliga definitivno postala. Mislim da su joj mnogo toga kao učesnici doneli i jedni i drugi”, zaključuje u razgovoru za Insajder Vladimir Kuzmanović.&nbsp;
Izvor: Insajder
&nbsp;
&nbsp;
&nbsp;
&nbsp;
&nbsp;
&nbsp;

Vladimir Kuzmanović za Insajder: Nova pravila EL o finansijskom fer pleju neće uticati na srpske klubove

"Naš tim je gubio 17 razlike na poluvremenu, 13 u poslednjoj četvrtini, gde su Jokić i Bogdanović odigrali sjajnu utakmicu, ali je uspeo da se vrati predvođen LeBronom i Karijem. To nam pokazuje koliko su <a href="https://insajder.net/prenosimo/kosarkasi-srbije-porazeni-od-sad-u-polufinalu-oi-u-neizvesnoj-zavrsnici">timovi izjednačeni</a>, jedan šut presudi na jednu ili drugu stranu", rekao je Mejer u intervjuu Tanjugu.&nbsp;
To što se desilo na Olimpijskim igrama generalno pomaže u razvoju temelja košarkaškog sporta, rekao je I dodao da jev"Sjajno za razvoj košarke i ovu regiju da imaju igrače koji predstavljaju svoje zemlje u NBA ligi",&nbsp;
Mejer boravi u Beogradu na drugom juniorskom NBA turniru, koji okuplja košarkaše i košarkašice uzrasta od 13 i 14 godina iz Srbije, Hrvatske, Slovenije i prvi put Bosne i Hercegovine.&nbsp;
"Ovaj turnir je globalna platforma za nas, sa željom da privučemo dečake i devojčice širom sveta. U ovoj regiji konkretno, mi imamo dosta programa za mlade i ligaških turnira, ali ih takođe spajamo u ovaj turnir ovde. Mislim da ovakvi turniri omogućuju deci da vide drugu decu njihov uzrasta kako se razvijaju, možda šta treba da urade da bi napredovali, potencijalno da mogu da igraju za nacionalni tim, za profesionalni klub, NBA ili WNBA što bi bio apsolutni cilj. Imajući igrače iz ove regije poput Nikole Jokića, Luke Dončića koji inspirišu tu decu, to je odlična platforma i omogućuje nam da komuniciramo kroz košarku. Iz perspektive NBA lige, igrači iz ovog regiona i Evrope su mnogi doprineli razvoju same igre, naglasio je Mejer.&nbsp;
"Kada se vratimo u nazad i pogledamo na neke legende koje su igrale poput Vlade Divca, Peđe Stojakovića, Tonija Kukoča, ali sad imamo mlađu generaciju koju predvode Nikola i Luka, deca imaju priliku da gledaju i da unaprede igru i nastaviće da rastu, jer će i oni sutra inspirisati neku drugu generaciju da ostvare želje i potencijalno igraju u NBA ligi. To je odlično za igru, oni su takođe i promenili način igre koji se igra danas, više tempa, dosta znanja, veoma disciplinovano i to je uticalo na NBA i tako će biti i u budućnosti", zaključio je Mejer.
Izvor: Tanjug

Potpredsednik NBA u Beogradu: Srbija i SAD su izjednačeni timovi, OI sjajne

On je istako da je još pre odlaska na Olimpijske igre u Parizu doneo svoju odluku da ne nestavi sa selektorskim poslom.
"Predsednik KSS-a Predrag Danilović podneo je ostavku. Kako sam razumeo, uradio je to da bi omogućio novom rukovodstvu Saveza da na početku novog olimpijskog ciklusa formira novi stručni štab i ciljeve. Što se mene lično tiče, još pre Pariza saopštio sam da neko drugi treba da nastavi ono što sam započeo. Pošto vidim da me neki nisu dobro čuli, sada im poručujem, da bi odgovorni - oni koji će ubuduće voditi KSS - trebalo da znaju da, između ostalog, moraju da traže i novog trenera. Ja ću, naravno, uvek biti na raspolaganju srpskoj košarci, ali ću se okrenuti nekim drugim ciljevima i projektima za koje nisam imao vremena zato što sam 24 časa dnevno bio u službi nacionalnog tima Srbije", poručio je Pešić.
Pešić je selekciju Srbije preuzeo 2021. godine i sa selekcijom Srbije osvojio srebrnu medalju na Svetskom prvenstvu 2023. u Manili, kao i bronzu na ovogodišnjim Olimpijskim igrama u Parizu.
Izvor: <a href="https://www.politika.rs/scc/clanak/631656/Sport/Kosarka/EKSKLUZIVNO-ZA-POLITIKU-Svetislav-Pesic-Uvek-cu-biti-tu-za-srpsku-kosarku">Politika</a>/ Insajder

Svetislav Pešić više neće biti selektor košarkaške reprezentacije Srbije

Evropski (2001) i svetski šampion (2002) sa Jugoslavijom ulazi u FIBA Kuću slavnih, kao član klase 2024, objavila je u četvrtak 29. avgusta FIBA.&nbsp;
Tokom NBA karijere Stojaković je osvojio titulu šampiona sa Dalasom 2011. godine, a tri puta je igrao na Ol-star mečevima gde je dva puta bio najbolji u takmičenju u šutiranju trojki.&nbsp;
Stojaković, osim dva zlata sa reprezentacijom, ima i bronzu sa Evropskog prvenstva 1999. godine.&nbsp;
U klasi 2024 za ulazak u FIBA "kuću slavnih" su još Mijao Lidži (Kina), Redži Miler (SAD), Danira Nakić-Bilić (Hrvatska), Romein Sato (Centralnoafrička Republika), Skaidrite Smildžina-Budovskua (Letonija), Kirk Samjuel (Novi Zeland) i Danijel Piterson (SAD).
Izvor: Tanjug

Bivši srpski košarkaš Predrag Stojaković uvršten u FIBA "kuću slavnih"

"Danas je u "Kući košarke" održana 62. sednica Upravnog odbora Košarkaškog saveza Srbije, na kojoj je predsednik KSS Predrag Danilović odlučio da se povuče, odnosno podnese ostavku, koja stupa na snagu 1. oktobra 2024. godine", stoji <a href="https://kss.rs/odrzana-62-sednica-uo-kss-predsednik-danilovic-podneo-ostavku/">u saopštenju na sajtu KSS. </a>	
Danilović je tu funkciju obavljao od 15. decembra 2016. godine.

Predrag Danilović dao ostavku na mesto predsednika KSS

Utakmica je trebalo da se igra večeras od 21.15, ali su organizatori promenili raspored i u atraktivniji termin prebacili duel domaćina Austrije i Španije.&nbsp;
Branilac titule "sporije" je ušao u meč, Holanđani su imali 9:5 i 12:9, ali je potom usledio preokret, pre svega zahvaljujući sjajnom Strahinji Stojačiću.&nbsp;
Srbija će sutra u polufinalu igrati protiv Švajcarske, koja je savladala Veliku Britaniju 21:10.&nbsp;
Srpski tim je u Beč stigao posle neuspeha na Olimpijskim igrama, želi da popravi utisak i osvoji šestu titulu šampiona Starog kontinenta u nizu, ukupno sedmu.&nbsp;
Za Srbiju igraju Stojačić, Stefan Kojić, Marko Branković i Nemanja Barać.&nbsp;
U odnosu na Pariz nema Dejana Majstorovića i Mihaila Vasića.&nbsp;
Polufinale i finale na programu su u nedelju. 
 
 Izvor: Tanjug

Basketaši Srbije pobedili olimpijskog šampiona Holandiju za plasman u polufinale EP

Srbija je na najnovijoj listi, posle <a href="https://insajder.net/prenosimo/srbija-vodi-protiv-nemacke-u-borbi-za-bronzu">bronze na OI</a>, napredovala dve pozicije.
Prvo mesto zadržala je reprezentacija SAD, koja je osvojila zlato u Parizu, dok je treće mesto zadržala Nemačka, koja je poražena od Srbije u meču za treće mesto.
Na četvrtom mestu je Francuska, finalista OI, koja je napredovala pet pozicija, a na petom Kanada koja je napredovala dve pozicije.
U prvih 10 su i Španija (-4 pozicije), Australija (-2), Argentina, Letonija (-3) i Litvanija.
Kada su u pitanju reprezentacije iz regiona, Slovenija je zadržala 11. mesto, Crna Gora je ostala na 17. mestu, dok je Hrvatska izgubila tri pozicije i trenutno je 33. na FIBA listi.
Bosna i Hercegovina je napredovala jedno mesto i sada je 40, koliko i Severna Makedonija koja je sada na 55. mestu.
Izvor: Beta&nbsp;

Košarkaška reprezentacija Srbije druga na novoj FIBA rang listi

Danilović se pre proslave na balkonu Skupštine grada pozdravio sa reprezentativcima i stručnim štabom i saopštio im da više neće biti na čelu krovne organizacije srpske košarke.&nbsp;
Na čelo KSS-a Danilović je došao 2016. godine, a reizabran je u decembru 2020. godine.&nbsp;
Mandat mu ističe u decembru ali, kako piše Meridian sport, Danilović želi da se povuče ranije kako bi se izborni proces završio što pre i kako bi tako omogućio nasledniku da donese odluku o selektoru reprezentacije pre novog ciklusa.&nbsp;
Tokom funkcionerske karijere Predraga Danilovića, reprezentativne selekcije Srbije osvojile su 27 medalja.&nbsp;
Seniori su pre nekoliko dana osvojili <a href="https://insajder.net/prenosimo/srbija-vodi-protiv-nemacke-u-borbi-za-bronzu">olimpijsku bronzu</a>, svetsko (2023) i evropsko srebro (2017), seniorke su bile evropske šampionke (2021), a uzele su i bronzu (2019).
&nbsp;Takođe, bile su četvrtoplasirane na Olimpijskim igrama u Tokiju, a ove godine su šeste.&nbsp;
Basketaši su napravili zlatni niz na svetskim i evropskim prvenstvima.&nbsp;
Među brojnim uspesima mlađih kategorija izdvajaju se zlata juniora na EP 2017, 2018, 2023. i srebro nedavno osvojeno u Tampereu, kao i evropsko srebro (2017) i bronza srpskih juniorki (2024).&nbsp;
Izvor: FoNet

Košarka