Odbor Skupštine Srbije za kulturu i informisanje <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/odbor-bez-opozicije-usvojio-izvestaj-o-kandidatima-za-rem-dopune-dokumentacije-do-5-juna">usvojio je danas, bez poslanika opozicije, izveštaj</a> o listi kandidata i predlagača za članove Saveta REM i odredio 5. jun kao rok da 11 kandidata i sedam organizacija dopune dokumentaciju. Uoči glasanja poslanici opozicionih stranaka napustili su sednicu, pa je izveštaj usvojen sa 11 glasova.
Za jedne proces čist k'o suza, za druge gori nego pre, u takvom tonu protiče sednica Odbora za kulturu i informisanje. 
 
"I ovaj konkurs protiče uz slicne probleme i nameru vlasti da ne pusti da REM bude nezavisna institucija već saučesnik u kontroli medija. Predlagači zapravo nemaju pravo da budu to i veliki broj kandidata nema zadovoljavajuće reference ili su u sukobu interesa", izjavio je Radomir Lazović iz Zeleno-levog fonta.
"Postupak izbora novih članova Saveta REM-a je ponovo naravno čist kao suza, transparentan, inkluzivan, legalan, legitiman. To je pokazao i prethodni proces. Važan deo ispunjavanja obaveza EU. Srbija posvećena. Opozicija i deo NVO su antievropski nastrojeni i deo obaranja legalne vlasti zele da sprece srbiju da otvori klaster 3 krajem jula", rekao je poslanik SNS Nebojša Bakarec. 
 
Opozicija i vlast optužuju jedni druge da su pojedine kandidate predložila fantomska, GONGO udruženja. 
 

<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2F-5sxd36h9tQ&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 

Kao jedan od primera, opozicija navodi Milana Petkovića i organizaciju Prons, vlast sa druge strane pominje bivšeg povernika Rodoljuba Šabića i novinarku Antonelu Rihu. 
 
"Ovaj put je situacija mnogo gora &nbsp;nego sto je bila proslog puta. Pojačali ste GONGO fantomska lažna udruzenja. Imamo ponovo čuveni Prons. Volela bih da idemo predlagač po predlagač, kandidat po kandidat, jer ovde fali mnogo dokumentacije", ocenila je poslanica Narodnog pokreta Srbije Ivana Rokvić.
Vlast odgovara na <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/opozicija-kritikuje-izbor-novih-clanova-saveta-rem-a">kritike opozicije</a> da su pojedini kandidati u sukobu interesa. 
 
“Po vašim kriterijumima jedino bebe odgovaraju, jer one nemaju biografiju, nisu nikad ništa radile, nisu u sukobu interesa, nisu vlasnici, suvlasnici, da je po vašem niko nikad ne bi mogao da se kandiduje", rekao je Bakarec.
Za izbor devet članova Saveta REM-a 177 organizacija poslalo je imena 49 kandidata, a kako je ranije navela <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/brnabic-u-junu-i-julu-u-skupstini-o-medijskim-zakonima-stiglo-45-kandidatura-za-rem">predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić</a>, u julu se očekuje plenarna sednica na kojoj će se razmatrati finalna lista. 
 
novinarka Ana Mihaljčić

Teme

original

viewImage

baseImage

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Proces izbora za članove Saveta REM-a: Za vlast čist k'o suza, za opoziciju gori nego pre (VIDEO)

Podsetimo, u trenutku kada je trebalo da objavi rezultate konkursa za ovu godinu, Grad Beograd uradio je nešto potpuno suprotno – ukinuo ga je odlukom od 23. aprila. U odgovoru Insajderu ponavljaju da nisu bili u mogućnosti da u zakonskom roku od 60 dana objave rezultate konkursa “jer su pojedini članovi stručnih Komisija koje su obrazovane za izbor projekata u 2025. godini podneli ostavke”. "Sekretarijat za kulturu sada se, po prvi put, našao u situaciji da članovi stručnih Komisija podnesu ostavku. Do isticanja zakonskog roka za objavljivanje rezultata konkursa nije bilo moguće imenovati nove članove Komisija u skladu sa pravilima. Imajući u vidu da smo prvi put u ovakvoj situaciji i u specifičnim okolnostima, a u želji da izađemo u susret umetnicima i pravnim subjektima u kulturi, u skladu sa pravilima koja su propisana Uredbom, verujemo da ćete imati razumevanja i ostaviti nam dodatni rok da razmotrimo sve mogućnosti i potencijalna rešenja i da vas, potom obavestimo o finansiranju ili sufinansiranju projekata u kulturi u 2025. godini", piše u odgovoru Insajderu. Sekretarijat navodi da je "upravo imajući u vidu važnost podrške u finansiranju ili sufinansiranju projekata u kulturi, već 19. januara 2025. godine raspisao javni konkurs radi prikupljanja predloga".&nbsp;  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20250513130536_3f26603f59469219d14b66a307aced24d6ba6728bd5ad27a0dc9fa0e40fd995f.jpg" data-media-id="editor_0" data-image-id="20250513130536_3f26603f59469219d14b66a307aced24d6ba6728bd5ad27a0dc9fa0e40fd995f" data-rendition-name="original" width="1800" height="1134" loading="lazy" alt="Sekretarijat za kulturu Grada Beograda"> <figcaption>Sekretarijat za kulturu Grada Beograda, foto: Zvanični sajt beograd.rs</figcaption> </figure>  Podsetili su i da je rok za konkurisanje isticao 19. februara 2025. godine, a da je rok za objavljivanje rezultata konkursa bio 20. april. Ipak, umesto rezultata, Sekretarijat je samo objavio da stavlja konkurs van snage, bez daljih obaveštenja šta će biti konačna sudbina ovogodišnje podrške projektima u kulturi i opredeljenih sredstava. Konkurs se odnosio na 13 oblasti, između ostalog, na književnost, muziku, likovne, primenjene, vizuelne umetnosti, dizajn i arhitekturu, pozorišnu umetnost, umetničku igru, filmsku umetnost, digitalno stvaralaštvo, uličnu umetnost, istraživanje i zaštitu kulturnog nasleđa. Kako i sam Sekretarijat navodi, konkurs nije bio realizovan prošle godine, i to “zbog privremenog upravljanja Gradom i zbog privremenog finansiranja“. Prethodne godine nije bilo ni javnog objašnjenja šta se desilo sa izdvojenim novcem, <a href="https://www.insajder.net/teme/kultura-na-cekanju-beograd-ukida-podrsku-projektima-a-odgovora-nema">rekli su ranije Insajderovi sagovornici.&nbsp;</a> Govoreći o značaju sredstava koje Grad opredeljuje za projekte, osnivač Umetničkog prostora U10 Nemanja Nikolić je naveo za Insajder da ih koriste za produkciju izložbi i skoro u potpunosti daju umetnicima. "Za pokrivanje osnovnih troškova, prevoz radova na izložbu, štampu dodatnog materijala. A reč je o mladim umetnicima koji su praktično na početku karijere", pojasnio je Nikolić, koji je ujedno i docent na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Naveo je da, iako ne mogu da se oslone na novac od države da bi opstali, ta sredstva bi im ipak mnogo značila.&nbsp; “Mi smo konkurisali ove godine sa tri projekta – Godišnji program, gde smo tražili 720.000 dinara, to je oko 12 izložbi godišnje, izložba Masterpieces, odnosno kustosirana izložba master studenata Fakulteta likovnih umetnosti, i treće – sa međunarodnim projektom sa Gete institutom i Kulturnim centrom Beograda, za koji smo tražili 420.000 dinara”, navodi. Milica Pekić, iz Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije, navela je za Insajder da su Sekretarijatu uputili zvaničan dopis posle ukidanja konkursa, tražeći da po hitnom postupku odobri finansijsku podršku svim prijavljenim projektima koji ispunjavaju minimum kriterijuma, i to u punom traženom iznosu. Novinarka Dijana Babić

"Razmatramo rešenja": Sekretarijat odgovorio Insajderu posle ukidanja podrške projektima u kulturi

Ovo je druga godina zaredom da je Sekretarijat za kulturu Grada Beograda poništio konkurs bez javnog objašnjenja šta će biti sa opredeljenim novcem, kažu Insajderovi sagovornici.&nbsp; U trenutku kada je trebalo da objavi rezultate konkursa za ovu godinu, Grad Beograd uradio je nešto potpuno suprotno – ukinuo ga je.&nbsp; Obrazloženje te odluke Milica Pekić iz Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije opisuje kao "bahato", dok osnivač Umetničkog prostora U10 Nemanja Nikolić kaže za Insajder da, po svemu sudeći, vlast trenutno kulturne radnike vidi kao neprijatelje. A obrazloženje odluke je da Sekretarijat nije bio u mogućnosti da objavi rezultate u zakonskom roku jer su pojedini članovi stručnih Komisija podneli ostavke. Konkurs se odnosio na 13 oblasti, između ostalog, na književnost, muziku, likovne, primenjene, vizuelne umetnosti, dizajn i arhitekturu, pozorišnu umetnost, umetničku igru, filmsku umetnost, digitalno stvaralaštvo, uličnu umetnost, istraživanje i zaštitu kulturnog nasleđa. Ispada da su svi koji su uložili vreme i aplicirali u propisanom roku, do 19. februara, to radili uzalud – makar za sada. Osnivač Umetničkog prostora U10 Nemanja Nikolić priča za Insajder da je informaciju o ukidanju konkursa saznao iz medija. “Odluka Sekretarijata nam apsolutno menja planove. Sva sredstva koja dobijamo od Ministarstva kulture ili Sekretarijata za kulturu koristimo za produkciju izložbi i skoro u potpunosti ih dajemo umetnicima – za pokrivanje osnovnih troškova, prevoz radova na izložbu, štampu dodatnog materijala. A reč je o mladim umetnicima koji su praktično na početku karijere, tako da je to direktan udarac na naše izlagače”, pojašnjava Nikolić, koji je ujedno i docent na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/2025051019054_f9a2e6976dd582d16c37904bac40eacf05a979a1f3852f46a19155c9e4984003.jpg" data-media-id="editor_0" data-image-id="2025051019054_f9a2e6976dd582d16c37904bac40eacf05a979a1f3852f46a19155c9e4984003" data-rendition-name="original" width="1200" height="790" loading="lazy" alt="U10"> <figcaption>Izložba Masterpieces VI u Umetničkom prostoru U10, foto: N. Ivanović, Ustupljeno Insajderu</figcaption> </figure>  U10 je osnovan 2012. godine kao projektni prostor, navodi, i iako ne mogu da se oslone na novac od države da bi opstali – kaže da bi im ta sredstva ipak mnogo značila.&nbsp; “Mi smo konkurisali ove godine sa tri projekta – Godišnji program, gde smo tražili 720.000 dinara, to je oko 12 izložbi godišnje, izložba Masterpieces, odnosno kustosirana izložba master studenata Fakulteta likovnih umetnosti, i treće – sa međunarodnim projektom sa Gete institutom i Kulturnim centrom Beograda, za koji smo tražili 420.000 dinara”, navodi. Kako kaže, poslednji put su od gradskog Sekretarijata 2023. godine dobili oko 500.000 dinara, a 2022. godine 300.000 dinara za godišnji program galerije.&nbsp; <h2>Pekić: Moramo da se izborimo za sopstveni sektor i resurse</h2> Milica Pekić, iz Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije, kaže za Insajder da su beogradskom Sekretarijatu uputili zvaničan dopis posle ukidanja konkursa. Tražili su da Sekretarijat po hitnom postupku odobri finansijsku podršku svim prijavljenim projektima koji ispunjavaju minimum kriterijuma, i to u punom traženom iznosu.&nbsp; Kao rok postavili su 9. maj. Izostala je bilo kakva reakcija, navodi Pekić.&nbsp; Izostala je adekvatna reakcija i na pitanja koja je redakcija Insajdera uputila Sekretarijatu i gradonačelniku Aleksandru Šapiću. Šapić nam je samo poručio da odgovara na pitanja novinara na svojim konferencijama, a na pitanje kada će to biti, rekao – “ne znam, biće”.&nbsp; A pitali smo da li će konkurs ponovo biti raspisan; da li će projekti biti izabrani, a sredstva dodeljena; a ukoliko neće, zašto neće i gde će biti preusmerena. S obzirom na netransparentnost Gradske uprave, kulturnim radnicima i javnosti, u ovom trenutku, ostaje samo da nagađaju šta će biti konačna sudbina ovog novca opredeljenog iz budžeta. “Meni deluje da se zarad finansiranja nekih drugih stvari žrtvuje ono što bi bila kultura i nezavistan sektor u gradu. Postoje nezvanične informacije da se sav novac koristi za EXPO, a da su prošle godine korišćeni za Dane porodice. Očigledno je reč o nekom presipanju sredstava i mislim da je to stvarno strašno. Suština je da apsolutno ništa više ne iznenađuje kada je u pitanju ova vlast – i na državnom i na gradskom nivou. Stanje u društvu je alarmantno”, poručuje Nikolić.&nbsp; Zaključuje da vlast trenutno kulturne radnike vidi kao neku vrstu neprijatelja i da se sistemski radi na primoravanju da oni ili traže novo zanimanje ili da napuste zemlju ili da pristanu da sarađuju na onaj način na koji vlast misli da kultura treba da funkcioniše.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/2025051019054_528b371faf15fa6965ca55398a222780ce1be7e5d8945f88ebbf468af97ca800.jpg" data-media-id="editor_1" data-image-id="2025051019054_528b371faf15fa6965ca55398a222780ce1be7e5d8945f88ebbf468af97ca800" data-rendition-name="original" width="914" height="728" loading="lazy" alt="U10"> <figcaption>Izložba Masterpieces VI u Umetničkom prostoru U10, foto: N. Ivanović, Ustupljeno Insajderu</figcaption> </figure>  Milica Pekić kaže da joj se čini da je odnos gradske uprave prema kulturnom životu dostigao najnižu tačku. “Ukidanje konkursa je jedna besprizorna, bahata i neodgovorna odluka. To je jedini finansijski instrument grada za podršku savremenoj umetničkoj i kulturnoj produkciji. To predstavlja još jednu samovolju određenih pojedinaca, potpunu neodgovornost prema javnim resursima i nepoznavanje polja kulture. Mi se nalazimo u vanrednim uslovima gde aktuelni režim sprovodi odluke koje su apsolutno na štetu građana i javnog interesa ove zemlje i ovog grada", ističe. Dodaje da će, s obzirom na to da se Sekretarijat nije oglasio do 9. maja, kulturni radnici preduzeti dalje korake. “Moramo da se izborimo za sopstveni sektor i resurse, da ih vratimo u polje javnosti i kontrole. Trenutno se vodi potpuno netransparentna politika, ukida se podrška i ne znamo gde se taj novac preusmerava. Ovo je naš grad, ovo nije nečija privatna svojina. Moramo imati mehanizme kako se upravlja javnim novcem, infrastrukturom, javnim prostorima, kulturnim centrima, pozorištima, muzejima”, poručuje Pekić. Novinarka Dijana Babić

200x200

Kultura na čekanju: Beograd ukida podršku projektima, a odgovora nema

"Mesto rada budućih pripadnika 72. brigade za specijalne operacije je u Pančevu", navedeno je u saopštenju.
Konkurs je otvoren od 1. maja do 15. juna 2025, a zainteresovani kandidati detaljne informacije mogu pronaći na sajtu <a href="https://www.mod.gov.rs/lat/22216/javni-konkurs-za-prijem-lica-iz-gradjanstva-u-72-brigadu-za-specijalne-operacije">Ministarstva odbrane Republike Srbije.</a>&nbsp;
Mladići i devojke treba da zadovolje propisane opšte uslove konkursa — da nisu stariji od 30 godina, da su zdravstveno i psihofizički sposobni za službu u Vojsci Srbije, da imaju srednju stručnu spremu, odnosno da pohađaju završni razred srednje škole. Takođe da nemaju bezbednosnih smetnji za prijem u vojnu službu, dok se kao poseban uslov izdvaja to da su plivači.
Na konkurs se mogu prijaviti i kandidati koji nisu završili vojnu obuku sa oružjem, ali iće biti upućeni na osnovnu vojnu obuku radi sticanja uslova za prijem u profesionalnu vojnu službu.
Kandidati koji zadovolje zdravstvene kriterijume i psihološka testiranja biće upućeni na proveru fizičkih sposobnosti. Potom sledi osnovna i selektivna obuka u trajanju od 10 nedelja.
Izvor: Beta

Prenosimo

Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije raspisali konkurs za prijem u specijalce: Početna plata 240.000 dinara

Tom mediju opredeljeno je 30,8 od 41 milion dinara, što predstavlja nešto više od 75 odsto ukupnog budžeta namenjenog projektima u oblasti javnog informisanja.
Na drugom mestu je Televizija Sandžak sa milion i po dinara, a na trećem portal "A1" Enesa Radetinca sa milion dinara.
Na trećem mestu je i nevladina organizacija "Forum 10" Fahrudina Kladničanina sa 950.000 dinara, a na četvrtom udruženje građana "Free media" Amele Bajrović sa 900.000 dinara.
Za projekat Novinske agencije Beta iz Beograda, izdavača Sto plus radija, planirano je 750.000 dinara, a za projekat Bošnjačkog informativnog centra, zastupnika Mirze Hajdinovića (član SDA Sandžaka), pola miliona dinara.
Po 400.000 dinara predviđeno je za projekte "Ref Ref" radija i "Glasa islama", medija bliskih Islamskoj zajednici u Srbiji, dok će po 50.000 dinara manje dobiti novinar Anel Grbović, Udruženje građana "Takt.Info" Tarika Brunčevića i "San ibrik" Fate Halilović.
Po 300.000 dinara planirano je za projekte novinara i zaposlenih u RTV Novi Pazar – Katarine Radović (K Media Star), Aleksandra Nićiforovića ("Motrilja press") i udruženja "Plej on", koje zastupa Safet Ademović.
Toliko novca opredeljeno je i za turističku agenciju "Travio" Redžepa Koraća, bliskog Sandžačkoj demokratskoj partiji.
Po 250.000 dinara komisija je dodelila novinarima Alemu Rovčaninu (PP Media) iz Prijepolja i Zoranu Maksimoviću ("Journalistic plan"), kao i društvu "Narcis i jorgovan" iz Kraljeva.
Bošnjačkoj zajednici kulture "Preporod" (Enes Halilović i Ersin Hasanović), Centru za razvojnu politiku i saradnju (Edis Demić), Udruženju "Vizit NP" (Tarik Graca) i "Power media AS" (Alma Ademović) namenjeno je 200.000 dinara.
Izvor: Beta

Komisija podelila novac za medijske projekte, RTV-u Novi Pazar 75 odsto

Kako se navodi u saopštenju UPIS-a, ukoliko Ministarstvo uprkos svemu sprovede konkurs, neće moći da sakrije od javnosti da na tom konkursu neće učestvovati najveći broj srpskih izdavača.
"Posledice takve odluke Ministarstva su jasne - javne biblioteke ostaće bez većine relevantnih knjiga, čitaoci neće moći da koriste usluge biblioteka koje su već platili, u narednoj godini će biti objavljeno manje knjiga na srpskom jeziku", piše u saopštenju.
Glavni urednik i direktor Izdavačke kuće Arhipelag i član UO UPIS-a objašnjava za Insajder da je budžet za otkup knjiga godinama nedovoljan sa stanovišta potreba biblioteka i korisnika njihovih usluga; govori o "netransparentnosti iznetih podataka" o budžetu za otkup, ali i "netransparentnosti procedura izbora knjiga".
"Poseban problem jeste to što Ministarstvo kulture pokušava da s budžetom predviđenim za otkup knjiga objavljenih u 2024. godini otkupi praktično dvogodišnju produkciju - i knjige iz 2024. i knjige koje će biti objavljene do septembra 2025. Procedura izbora knjiga je netransparentna. Umesto stručne komisije koja bi pred licem javnosti obrazložila svoje odluke, poslednjih godina odluke donose komisije sastavljene uglavnom od državnih službenika. To odluke ne čini obrazloženim, već arbitrarnim. Umesto da bude izraz kulturne politike koja podstiče i nagrađuje kritični kvalitet, drugim rečima, da bude garancija da će se sve značajne knjige objavljene na srpskom jeziku u toku jedne godine naći dostupne čitaocima u javnim bibliotekama u Srbiji, otkup je sve više mera nabavne politike u kojoj su kvalitet i raznovrsnost u drugom planu", napominje Božović.
UPIS je saopštio da otkako postoji institucija otkupa knjiga za javne biblioteke, izdavači prvi put sada bojkotuju otkup.
"Odgovorni pred našim čitaocima i kulturnom javnošću, zabrinuti za status biblioteka i drugih kulturnih ustanova, nismo imali drugog izbora", dodao je UPIS. Kako su naveli, Ministarstvo kulture je ignorisalo njihove stavove iznesene i u javnosti i na zvaničnim sastancima, nije odgovaralo na njihove dopise i zahteve, a uslove konkursa koji je raspisan objašnjavaju da ne mogu da prihvate, "čuvajući dostojanstvo profesije i prava čitalaca njihovih knjiga."
"Knjige bi trebalo da budu otkupljivane zbog svog značaja, nezavisno od žanra u kome su napisane, pisma na kome su objavljene ili od toga ko je izdavač koji ih je objavio. Naprotiv, uslovi aktuelnog konkursa uneli su i element restriktivnosti i element retroaktivnosti - ultimativnim uslovom da se otkupljuju samo knjige objavljene na ćirilici automatski se isključuje veliki deo izdavačke produkcije, a pošto se konkurs odnosi na knjige objavljene u 2024, samim tim takv uslov je retroaktivan", pojašnjava za Insajder glavni urednik i direktor Izdavačke kuće Arhipelag i član Upravnog odbora UPIS-a.
Broj izdavača koji neće učestvovati na konkursu Ministrastva kulture za otkup knjiga u ovom trenutku nije konačan, kaže Božović i dodaje da na konkursu neće učestvovati najveći izdavači, a ni "ubedljiva većina" najvažnijih knjiga objavljenih na srpskom jeziku u 2024. neće se naći u javnim bibliotekama.&nbsp;
"U ovom trenutku je jasno da konkurs Ministarstva kulture bojkotuju svi članovi Udruženja profesionalnih izdavača Srbije (UPIS), gotovo svi najveći izdavači iz Udruženja izdavača i knjižara Srbije (UIKS), kao i veliki broj nezavisnih izdavača koji nisu članovi nijednog udruženja. Taj broj se povećava svakog dana i nema nikakve sumnje da će najveći broj relevantnih izdavača koji daju dinamiku i boju izdavačkoj produkciji u Srbiji bojkotovati konkurs Ministarstva kulture, jer su neprihvatljivi uslovi tog konkursa i politika otkupa na kojoj Ministarstvo insistira", rekao je za Insajder Gojko Božović.
Budući da se veliki deo knjiga objavljen na srpskom jeziku u 2024. neće naći u javnim bibliotekama to, tvrdi Božović, ugrožava rad biblioteka i ugrožava interes korisnika njihovih usluga. S obzirom na to da su platili članarinu - imaju pravo da za taj novac dobiju usluge u svojim lokalnim bibliotekama. Kada se govori o uslovima konkursa Ministarstva kulture, pitanje je u čijem ineteresu su ti uslovi ustanovljeni jer, prema priloženom, glavni urednik i direktor Izdavačke kuće Arhipelag i član Upravnog odbora UPIS-a smatra da su uslovi protivni interesima savremene kulture, u prvom redu čitalaca, bibliotekara i izdavača.
Posle objave izdavača o bojkotu, Gojko Božović kaže da su dobili veliku podršku autora, saradnika akademske javnosti, kulturne javnosti, kao i čitavog niza bibliotekara iz različitih gradova Srbije. Od podrške posebno izdvaja nekoliko pisama čitalaca koja su dobili na mejl adrese Arhipelaga.&nbsp;
"Podrška čitalaca je uvek najvažnija i uveren sam da ni ovom prilikom neće izostati. Mi sarađujemo s bibliotekama tokom cele godine, prirodno smo upućeni jedni na druge i potrebni smo jedni drugima. Niti biblioteke mogu bez naših knjiga, niti su mnogi čitaoci u prilici da priušte sebi knjige bez uloge biblioteka. Otkup knjiga je u tome imao važnu ulogu i omogućavao bibliotekama i čitaocima da zadovolje svoje potrebe. Uslovi postojećeg otkupa knjiga onemogućavaju samu svrhu otkupa, ostavljajući biblioteke i čitaoce bez knjiga. Mi ćemo otvoreno razgovarati s bibliotekarima i bibliotekama, ovo je nova situacija za sve nas", izjavio je Gojko Božović.
<div class="embed-block"><div style="max-width: 550px;"><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 100%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?app=1&url=https%3A%2F%2Fx.com%2Farhipelagb%2Fstatus%2F1905190728591892981&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen></iframe></div></div></div>
Za rešenje situacije čeka se ispunjenje zahteva izdavačke zajednice Srbije, član Upravnog odbora UPIS-a potvrđuje da su izdavači &nbsp;godinama predlagali promene u politici otkupa knjiga za javne biblioteke, ali da su ti predlozi odbijeni. Kako navodi, za rešenje je potrebno da se ispuni nekoliko uslova - &nbsp;transparentan rad stručne državne komisije koja bi imala odlučujuću reč u obrazloženom izboru knjiga, princip kritičnog kvaliteta kao odlučujući u izboru knjiga, otkup isključivo prvih izdanja, isključenje elemenata nabavne politike iz otkupa, pravovremeno raspisivanje konkursa za otkup u dva godišnja ciklusa kako bi se knjige našle u bibliotekama ubrzo pošto budu objavljene.
"Potreban je, naravno, i budžet primereniji potrebama biblioteka i čitalaca, ali je koncpet otkupa mnogo važniji od budžeta. Ako je koncept pogrešan, ako je procedura netransparentna, ako su uslovi neprihvatljivi, onda nikakav budžet neće rešiti te osnovne probleme", zaključuje Božović.
Plenum Narodne biblioteke Srbije (NBS) izrazio je juče zabrinutost u vezi sa konkursom za otkup Ministarstva kulture. U saopštenju se navodi da dovode biblioteke do kršenja Zakona o bibliotečko-informacionoj delatnosti, po kome su dužne da pod jednakim uslovima i bez obzira na razlike, obezbeđuju svim građanima ostvarivanje ljudskih prava u domenu slobode izražavanja, stvaralaštva, intelektualnih i drugih građanskih sloboda.
Plenum NBS apelovao je na Ministarstvo kulture da suspenduje odluku o sprovođenju konkursa pod trenutnim uslovima, navodeći da je to u interesu čitalačke publike, bibliotečkog sistema i ukupne kulturne politike Srbije.
U saopštenju piše da članovi Udruženja profesionalnih izdavača Srbije neće učestvovati u zajedničkim nastupima na međunarodnim sajmovima knjiga, ukoliko se ti nastupi održavaju u organizaciji Ministarstva kulture, niti će dozvoliti da se na tim nastupima izlažu njihove knjige. Sa druge strane, nastoje da nađu alternativni način saradnje sa bibliotekama.
"Pokušaćemo u saradnji s bibliotekama da nađemo rešenja koja će barem umanjiti problem koji nismo napravili ni mi, ni oni. Mi smo odgovorni prema svojim čitaocima i zabrinuti za status kulturnih ustanova, najpre samih biblioteka", poručuje glavni urednik i direktor Izdavačke kuće Arhipelag i član Upravnog odbora UPIS-a Gojko Božović.
Na pitanje Insajdera Ministarstvu kulture kako komentarišu bojkot i navedene razloge, kao i da li se razmatra modifikacija određenih uslova konkursa - do momenta objavljivanja teksta nismo dobili odgovor.
Novinarka Nina Jović

konkurs

Proces izbora za članove Saveta REM-a: Za vlast čist k'o suza, za opoziciju gori nego pre (VIDEO)

"Razmatramo rešenja": Sekretarijat odgovorio Insajderu posle ukidanja podrške projektima u kulturi

Kultura na čekanju: Beograd ukida podršku projektima, a odgovora nema

Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije raspisali konkurs za prijem u specijalce: Početna plata 240.000 dinara

Komisija podelila novac za medijske projekte, RTV-u Novi Pazar 75 odsto

Gojko Božović (UPIS) o bojkotu konkursa Ministarstva za otkup knjiga: Ugroženi interesi čitalaca, biblioteka i izdavača