„Ekonomija Konga gotovo u potpunosti zavisi od prirodnih resursa. Većina ljudi su poljoprivrednici koji uzgajaju hranu za sebe, a eventualni višak prodaju da bi platili osnovne troškove“, kaže Goubi i dodaje da se mnogi uz to bave ribolovom, sečom drveća i proizvodnjom ćumura - glavnim izvorom energije za milione ljudi bez pristupa električnoj energiji.
Takva svakodnevica, objašnjava ona, stvara čitavu neformalnu ekonomiju zasnovanu na seči, često čak i u zaštićenim prirodnim parkovima, što dodatno pogoršava odnose sa vlastima. Situacija je još kompleksnija u zonama sukoba, gde oružane grupe preuzimaju kontrolu nad trgovinom, uključujući i rudna bogatstva kao što su zlato, koltan i kasiterit.
„Te resurse eksploatišu isključivo mali rudari, bez opreme i zaštite. Rudarenje im donosi više nego poljoprivreda, ali su ranjivi i lako ih preuzmu naoružane grupe koje postavljaju punktove, naplaćuju takse i finansiraju oružje i operacije“, objašnjava Goubi.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FGGN3mTODALU&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Po njenim rečima, sukobi u mnogim slučajevima proizlaze i iz borbe za zemlju, pri čemu kolonijalno nasleđe i nerešeni odnosi među zajednicama i dalje izazivaju tenzije.
Kao zemlja bogata litijumom, kobaltom i drugim mineralima ključnim za savremene tehnologije, Kongo se često pominje i u kontekstu zelene tranzicije. Na pitanje da li ta agenda može da postane novi oblik neokolonijalizma, Goubi odgovara da su sukobi u zemlji mnogo stariji od savremenih potreba globalne ekonomije.
„Zemlja je siromašna, bez obučenog kadra i kapitala za industrijsko rudarstvo, pa mora da se oslanja na strane partnere. Problem je što se prava vrednost stvara preradom minerala, a ne njihovim iskopavanjem - a ta vrednost odlazi iz zemlje“, kaže ona. Dodaje da vlada pokušava da razvije domaću industriju, ali da je to spor proces.
Govoreći o provinciji Katanga, gde se nalaze značajna nalazišta kobalta i bakra, Goubi ističe da tamo nema otvorenih sukoba, ali da su radni uslovi veoma loši i da postoji dečji rad.
„Ljudi jednostavno nemaju izbora. Ako ste samohrana majka sa šestoro dece, možda ćete poslati najstarije dete da radi u rudniku kako bi porodica preživela“, kaže ona.
Ipak, smatra da zelena tranzicija može postati šansa, ako se njeni efekti pravilno usmere.
„Ključno pitanje je: kako zelenu tranziciju pretvoriti u alat za poboljšanje života lokalnog stanovništva? Rudarenje ima posledice, ali za razliku od nafte - koristi se manje resursa i više ljudi je uključeno. Može se učiniti korisnim za zajednice.“
Goubi je izveštavala iz istočnog Konga od 2012. do 2014, u periodu kada je bio aktivan pokret M23, koji je, kako kaže, imao podršku iz Ruande.
„Sve vodi do genocida u Ruandi. Odgovorni su pobegli u Kongo, a Ruanda se uključila, tvrdeći da to čini iz bezbednosnih razloga. Vremenom su motivi postali kompleksniji - uključuju biznis, rudarenje, poljoprivredu, čak i bankarstvo“, objašnjava ona.
Najopasniji trenutak tokom njenog boravka dogodio se kada su snage M23 krenule ka Gomi, glavnom gradu Severnog Kivua.
„Mislili smo da važi primirje, strane su bile razdvojene, a onda je borba iznenada izbila. Našli smo se na prvoj liniji. Srećom, uspeli smo da uđemo u auto i pobegnemo. Satima smo pokušavali da pronađemo bezbedan izlaz. Borbe su se vodile uz puteve, ali i sa strana, pa nije bilo jasno kuda ići. Bio je to jedan od najstrašnijih trenutaka koje sam doživela - deo toga je prikazan i u ‘Virungi’.“
Na pitanje kako bi nekome ko o Kongu ne zna ništa objasnila situaciju, Goubi kaže:
“Svi konflikti u Kongu imaju korene u kolonijalizmu. Evropljani su došli i podelili teritoriju prema svojim interesima, ne uzimajući u obzir lokalne zajednice. Oduzeli su zemlju, raselili ljude i presekli vezu između naroda i njihove zemlje.“
Kao primer navodi masovno preseljenje stanovništva koje su Belgijanci sprovodili nakon Prvog svetskog rata kako bi obezbedili radnu snagu za plantaže, što je, kako kaže, stvorilo duboke probleme sa pravima svojine.
„Ko ima pravo da bude tu? Da poseduje zemlju? Tokom decenija, te tenzije su postale nacionalne. Ljudi se često naoružavaju jer misle da će ih drugi napasti - pa napadnu prvi“, objašnjava ona.
U takvom ambijentu, političari i lokalni lideri lako manipulišu strahom i dodatno potpiruju sukobe. Za razliku od sukoba poput onog u Ukrajini ili između Izraela i Palestine, o Kongu se u svetu gotovo ne govori. A situacija je i dalje ozbiljna.
„Trenutno u istočnom Kongu imamo invaziju Ruande. Ruanđani podržavaju pobunu M23 i tvrde da nemaju veze s tim, ali u stvarnosti - oni obezbeđuju logistiku, oružje, municiju“, kaže Goubi i dodaje:
„To jeste ruandska invazija radi ekonomske kontrole. Ruanda, čini se, ne želi formalno da prisvoji teritoriju - njima je cilj da kontrolišu kongolešku ekonomiju. To čine preko veza sa lokalnim biznismenima, šverca minerala, bankarskih kanala. Ruanda tvrdi da Kivu istorijski pripada njima. Ali to je kompleksno, jer pre kolonizacije nisu ni postojale države u modernom smislu, već plemenske zajednice s fluidnim granicama. Ruanda nema vojnu ni diplomatsku moć da nametne svoju volju. Veoma su zavisni od zapadne pomoći i paze da ne pređu liniju koja bi ih ugrozila. Ipak, smatraju da imaju pravo da ostanu uključeni u dešavanja u Kivu regionu,” rekla je za Insajder Melani Goubi.
Novinarka: Tanja Vujisić

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Melani Goubi: Kongo ima rudno bogatstvo za ceo svet, a greje se na ćumur (VIDEO)

Sporazum, koji je pozdravio američki predsednik Donald Tramp, zasniva se na Deklaraciji o principima dogovorenoj u aprilu između dve zemlje, a koja uključuje odredbe o "poštovanju teritorijalnog integriteta i prestanku neprijateljstava" u istočnom Kongu nakon ofanzive koju je predvodila oružana grupa M23, preneo je Figaro.
Sporazum je danas formalno potpisan na ceremoniji u Vašingtonu, uz prisustvo državnog sekretara Marka Rubija i njegovih kolega iz Konga i Ruande.
"Ovo je važan trenutak nakon 30 godina rata", kazao je šef američke diplomatije, dodajući, međutim, "da ima još mnogo toga da se uradi".
Ministar spoljnih poslova Ruande Olivije Nduhungirehe izjavio je da se sporazum zasniva na obećanju o definitivnom kraju državne podrške grupi FDLR i ostalim milicijama.
"Ovo je tek početak, a ne kraj", izjavila je ministarka Konga, Terez Kajikvamba Vagner.
Sporazum predviđa i "rasformiranje, razoružanje i uslovnu integraciju nedržavnih oružanih grupa", kao i "mehanizam zajedničke bezbednosti".
Sukob u istočnom Kongu, koji ima korene u posledicama genocida u Ruandi iz 1994. godine i borbi za rudna bogatstva, eskalirao je, kako ističu mediji, u najteži konflikt u regionu od rata vođenog između 1998. i 2003. godine.
Od januara, M23 je zauzeo ključne gradove Gomu i Bukavu, više puta nanevši teške poraze vojsci Konga.
Ujedinjene nacije, zapadne vlade i nezavisni analitičari tvrde da Ruanda vojno podržava M23, uključujući snabdevanje oružjem i slanje vojnika.
Ruanda odbacuje te optužbe, tvrdeći da njene snage deluju u samoodbrani protiv kongoanske vojske i milicija povezanih sa počiniocima genocida iz 1994. godine.
Izvor: Tanjug

Prenosimo

Kongo i Ruanda potpisale mirovni sporazum uz posredovanje SAD

"Većina preminulih su deca i stariji ljudi", navele su vlasti i dodale da je 80 osoba povređeno, dok je 150 kuća &nbsp;srušeno. 
 
Poplave su česte u DR Kongu, posebno na obalama Velikih jezera na istoku zemlje, okruženih brdima oslabljenih krčenjem šuma.
Poplave su pogodile selo Kasaba, u trenutku kada su pobunjenici iz grupe M23, koje podržava Ruanda, intenzivirali ofanzivu u istočnom delu Konga, gde su u borbama, koje su pojačane od početka godine, hiljade ljudi poginule u prva dva meseca, preneo je Rojters.
Lokalni zvaničnik Sami Kalođi iz provincije Južni Kivu, gde se nalazi poplavljeno selo, izjavio je da je više od 100 ljudi stradalo.
Ugroženo područje još uvek se nalazi pod upravom Kinšase i nije među oblastima koje su zauzeli pobunjenici iz grupe M23.
Portparol lokalne vlade Južnog Kivua, Didije Luganiva, kazao je da su obilne kiše i jak vetar izazvali poplave u noći između četvrtka i petka, kada se izlila reka Kasaba.
Portparol je dodao da je za sada potvrđena smrt 62 osobe, a da je 30 ljudi povređeno.
Lokalni zvaničnici su saopštili da se do ugrožene oblasti može doći samo preko jezera Tanganjika, kao i da to područje nije pokriveno mrežom mobilne telefonije, što bi moglo da odloži dostavljanje humanitarne pomoći, naveo je Rojters.
Pozivajući se na svedočenja meštana, CBS je preneo da su poplave počele u petak oko pet sati ujutro po lokalnom vremenu i odnele čitavo selo Kasaba na obali jezera Tanganika.
Ministar zdravlja provincije Južni Kivu rekao je da je spasilačka operacija bila otežana zbog nedostatka pripadnika spasilačkih službi i prekida telefonskih linija usled poplava.
Prošlog meseca u poplavama u prestonici Kinšasi poginule su 33 osobe.
Izvor: Tanjug/Beta

Kongo

Melani Goubi: Kongo ima rudno bogatstvo za ceo svet, a greje se na ćumur (VIDEO)

Kongo i Ruanda potpisale mirovni sporazum uz posredovanje SAD

Velike poplave u Kongu - 104 osobe stradale