Eksplozije su se dogodile u gradu Kali i još nekoliko gradova, prenela je Kolumbijska nacionalna armija i ocenila da je policija zemlje bila "direktna meta" napada, piše CNN.
Kolumbijska nacionalna policija je prijavila više od 20 "terorističkih napada" tokom dana, uključujući napade automobilima-bombama, napade vatrenim oružjem i lansiranje eksplozivnih naprava.
Među poginulima su najmanje dva policajca, a među 28 povrfeđenih su civili i vojno osoblje, dodala je policija.
Vojska je saopštila da poseduje obaveštajne podatke koji povezuju napade sa "vođom gerilske grupe Estado Major Central", jedne od frakcija boraca koji su ostali nakon što su pobunjenici FARK-a potpisali mirovni sporazum sa kolumbijskom vladom.&nbsp;
Vojska nije ponudila dokaze za tu tvrdnju.
U Kaliju, trećem po veličini gradu u Kolumbiji, gradonačelnik Alehandro Eder rekao je da su juče detonirane tri eksplozivne naprave.
Eder je kazao da su eksplozije zabeležene u oblasti Los Mangos u Kaliju, blizu policijske stanice Melendez, a druga u Centru za hitne intervencije (CAI) Manuela Beltran, policijskoj podstanici.&nbsp;
"Situacija je sada pod kontrolom", rekao je Eder i dodao da je naredio snagama bezbednosti da se rasporede po celom gradu.
"Žele da se vratimo u 1989. godinu, mi to nećemo dozvoliti", rekao je Eder, misleći na period intenzivnog nasilja u Kolumbiji, uključujući i atentat na predsedničkog kandidata Luisa Karlosa Galana.
Video snimci posledica u Kaliju, objavljeni na društvenim mrežama, prikazuju eksplodirana vozila koja još uvek gore i spaljene ostatke razbacane po ulici.&nbsp;
Ministarstvo odbrane saopštilo je da su vojne snage sprečile šest napada i uhapsile dve osobe koje su pripremale eksploziv.
Osnivač konsultantske kuće za rizike sa sedištem u Bogoti "Colombia Risk Analysis", Serhio Guzman, rekao je za CNN da napadi pokazuju kako kriminalne naoružane organizacije "pokušavaju da vrše dodatni pritisak na vladu da im napravi više sporazuma ili ustupaka.
Guverner departmana Valja del Kauka, gde se nalazi grad Kali, Dilijan Franciska Toro pozvala je kolumbijskog predsednika Gustava Petra da sazove Savet bezbednosti zemlje kako bi odgovorio na "trenutnu eskalaciju terorizma".
Analitičarka Međunarodne krizne grupe Elizabet Dikinson ocenila je da su napadi u centru Kalija pogodili najveće urbano područje na jugu zemlje i glavno turističko i ekonomsko središte.
"To takođe ukazuje na to da ove organizacije imaju interes ne samo da budu prisutne u ruralnim područjima gde imaju pristup ilegalnim ekonomijama, već i da šire destabilizuju zemlju i utiču na bezbednost u gradovima", rekla je ona.
Potpredsednica Kolumbije Fransia Markes Mina osudila je nasilje.
&nbsp;Eksplozije su se dogodile nekoliko dana nakon što je<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/upucan-kolumbijski-senator-na-predizbornom-skupu-u-bogoti"> istaknuti kolumbijski političar i predsednički kandidat Migel Uribe upucan na predizbornom skupu</a>.&nbsp;
Uribe je od utorka ujutru u kritičnom stanju.&nbsp;
Kolumbijski predsednik Gustavo Petro rekao je da je zatražio od američkih vlasti da pomognu u istrazi pucnjave, navodeći da je oružje osumnjičenog kupljeno u Arizoni.
Izvor: Tanjug

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Najmanje 7 osoba poginulo u talasu eksplozija koje su pogodile jugozapad Kolumbije

Kolumbijsko tužilaštvo saopštilo je da je povodom atentata na Uribea uhapšen naoružani 15-godišnjak, a predsednik Gustavo Petro naredio je istragu o tome ko mu je pomogao u napadu.
Na društvenim mrežama objavljen je snimak na kojem se čuju pucnji dok 39-godišnji konzervativni političar Uribe drži govor.
Uribe je pogođen dva puta u glavu i jednom u koleno, a u tom incidentu još dve osobe su povređene.
Izvor: FoNet

Upucan kolumbijski senator na predizbornom skupu u Bogoti

Porast oružanog nasilja u Kolumbiji je najveći u poslednjoj deceniji.
Krajem aprila predsednik Gustavo Petro je optužio Klan del Golfo da sprovodi "plan oružane borbe" s policijom, sličan onom iz 1990-ih narko-bosa Pabla Eskobara (Escobar, 1949–1993), koji je u otvorenom ratu protiv države plaćao ubistva policajaca.
Komandant Oružanih snaga, admiral Fransisko Kubides (Francisco Cubides), danas je rekao novinarima da je u "koordinisanom" odgovoru vlasti od 15. aprila "uhapšeno 217 pojedinaca iz organizovane oružane grupe" Klan del Golfo, ubijeno 15 trgovaca drogom, a zaplenjeno 6,8 tona droge, oko 100 komada vatrenog oružja i više od 15.000 metaka.
U ofanzivi Klana del Golfo, zasnovanoj na ostacima bivših krajnje desničarskih milicija demobilisanih 2000-ih, od sredine aprila je ubijeno 16 policajaca i pet vojnika, naveo je admiral.
Klan del Golfo, sa više od 7.500 pripadnika, koji se smatra najvećim kartelom u svetu, vodeći je proizvođač kokaina i insistira da nije banda, već politička organizacija koja se naziva "Gaitanističke samoodbrambene snage Kolumbije" (Autodefensas Gaitanistas de Colombia – AGC).
Gustavo Petro, izabran je za prvog levičarskog predsednika 2022. na osnovu obećanja "totalnog mira" i strategije za smirivanje oružanog sukoba koji traje šest decenija, kroz dijalog sa nekoliko grupa – gerilcima, paravojnim formacijama, trgovcima drogom.
Ali, sa još godinu dana na funkciji, njegova vlada samo vodi razgovore sa dve od pet disidentskih grupa bivših gerilskih Revolucionarnih oružanih snaga Kolumbije (FARC), organizacije koja je potpisala mirovni sporazum 2016, i sa malim frontom Nacionalne oslobodilačke armije (ELN).
Vlada nije uspela da uspešno pregovara sa najmoćnijim grupama: narko kartelom Klan del Golfo, ali i s većinom ELN-a i Centralnog generalštaba (EMC), glavne disidentske grupe FARC-a.
Izvor: Beta/AFP

U Kolumbiji uhapšeno više od 200 pripadnika najvećeg narko-kartela u svetu

Tramp je naveo na svojoj društvenoj mreži Truth Social da će SAD uvesti hitne carine od 25 odsto na svu uvezenu kolumbijsku robu, a da će biti povećane na 50 odsto za nedelju dana, preneo je Rojters. 	
Tramp je proglasio vanrednu situaciju na južnoj granici sa Meksikom i naredio raspoređivanje vojske da bi sprečio ulazak ilegalnih migranata u SAD. 	
On je najavio masovne deportacije migranata. &nbsp;	
Kolumbijski predsednik Gustavo Petro zabranio je ulazak američkim avionima sa deportovanim migrantima u kolumbijski vazdušni prostor. 	Petro je rekao da smatra da SAD nedostojno postupaju prema migrantima i zahtevao uspostavljanje protokola za dostojan tretman prema njima. 	
"SAD ne mogu da tretiraju kolumbijske migrante kao kriminalce. Ja ne dozvoljavam američkim avionima sa kolumbijskim migrantima da uđu na našu teritoriju", naveo je Petro ranije danas u objavi na platformi X.
Izvor: Tanjug

Tramp: SAD će uvesti sankcije i carine Kolumbiji zbog deportovanih migranata

"SAD ne mogu da tretiraju kolumbijske migrante kao kriminalce. Ja ne dozvoljavam američkim avionima s kolumbijskim migrantima da uđu na našu teritoriju", naveo je Petro u objavi na društvenoj mreži Iks.
On je dodao da SAD moraju da uspostave protokol za dostojanstven tretman migranata.
Predsednik SAD Donald Tramp je u govoru na inauguraciji obećao da će odmah zaustaviti ilegalne migracije i započeti proces ekstradicije miliona migranata, istovremeno proglasivši vanrednu situaciju na južnoj granici.
Podsetimo <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/nbc-meksiko-odbija-da-prihvati-americki-avion-sa-deportovanim-migrantima">Meksiko je u subotu 25. januara zabranio američkom vojnom avionu pristup kopnu i privremeno osujetio planove administracije u Vašingtonu da deportuje ilegalne migrante u tu zemlju</a>, preneo je En-Bi-Si njuz (NBC News), pozivajući se na izjave dva neimenovana američka vojna zvaničnika.
Izvor: Tanjug

Kolumbijski predsednik zabranio američkim avionima s migrantima ulazak u zemlju

Petro je naveo u objavi na platformi X da će izvoz uglja u Izrael biti obustavljen "dok se ne zaustavi genocid" u Pojasu Gaze.
Ministarstvo trgovine Kolumbije pokrenulo je mere kojima će ograničiti prodaju uglja Izraelu dok se ne okonča rat u Pojasu Gaze, objavio je portal Al Majadin.
Kolumbija je najveći snabdevač Izraela ugljem i prodala je prošle godine toj zemlji ugalj u vrednosti od oko 450 miliona dolara.
Turska je 2. maja objavila da je obustavila izvoz i uvoz iz Izraela zbog vojne operacije u Pojasu Gaze.
&nbsp;Turski ministar trgovine Omer Bolat izjavio je 3. maja da Turska neće nastaviti trgovinsku razmenu sa Izraelom, koja je iznosila oko sedam milijardi dolara godišnje, dok se u Pojasu Gaze ne postigne trajni prekid vatre i uspostavi nesmetano dostavljanje humanitarne pomoći za Palestince.
Izvor: Tanjug

Kolumbijski predsednik naredio obustavu izvoza uglja u Izrael

Vaskez je bio novinar, advokat i aktivista poznat po "razotkrivanju korupcije" u regionu, naveo je kolumbijski predsednik Gustavo Petro na platformi Iks.
On je naredio „temeljnu istragu“ kako bi se počinioci uhapsili.
Dokazi i video snimci nadzornih kamera koje su objavili kolumbijski mediji potvrđuju da je Haime Vaskez ubijen u prodavnici u Kukuti, pred najmanje deset svedoka.
Kolumbijsko tužilaštvo je objavilo na platformi Iks da je izvršilac ubistva, nakon što je više puta pucao u novinara i aktivistu, „pobegao na motociklu“.
Članovi porodice ubijenog novinara potvrdili su da je njegov nalog na platformi Vocap korišćen nakon zločina.
Džonatan Mohika, prijatelj ubijenog novinara u izjavi lokalnim medijima, rekao je da je Vaskez bio posvećen istraživanju i isticanju u javnoj debati pitanja "o kojima mnogi više vole da ne govore". 
"Stalno je primao pretnje zbog svojih otkrića", rekao je Mohika.
Vaskez je na Fejsbuka objavljivao emisije u kojima je razotkrivao nezakonitosti javnih ugovora i zloupotrebe ovlašćenja od strane lokalnih vlasti.
Kolumbijska fondacija za slobodu štampe (FLIP) osudila je ubistvo i pozvala na "brzu i temeljnu istragu".
„Rad Haimea Vaskeza, koji je otkrio nepravilnosti u javnim ugovorima i korupciona dela, učinio ga je veoma poznatim” građanima, istakla je i ova institucija koja je evidentirala 167 ubistava novinara od 2006. godine.
Prema podacima FLIP-a, 163 novinara objavila su da su primila pretnje u 2023. godini.
Izvor: Tanjug