Direktorka Nacionalne obaveštajne službe Talsi Gabard rekla je da će objavljivanje dokumenata vezanih za ubistvo Roberta Kenedija „upreti dugo čekano svetlo na istinu“.
„Gotovo 60 godina posle tragičnog atentata na senatora Roberta F. Kenedija, američki narod će prvi put imati mogućnost da preispita istragu savezne vlade zahvaljujući vođstvu predsednika Trampa“, napisala je Gabard.
Američka Uprava za nacionalnu arhivu i dokumentaciju objavila je oko 229 fajlova sa tim stranicama na svom veb-sajtu.
<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/tramp-obecao-objavljivanje-dokumenata-o-ubistvu-kenedija">Predsednik SAD Donald Tramp je u januaru potpisao izvršnu naredbu o skidanju oznake tajnosti sa preostalim saveznih dokumenata vezanih za ubistva predsednika Džona F. Kenedija</a>, senatora Roberta F. Kenedija i Martina Lutera Kinga Mlađeg.
Američka vlada počela je sredinom marta da objavljuje preostale poverljive dokumente o ubistvu predsednika Džona F. Kenedija 1963. godine u Dalasu.
Izvor: Beta

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Vlada SAD objavila oko 10.000 strana dokumenata o ubistvu Roberta Kenedija

"Situacija postaje naročito ozbiljna nakon početka svetske ekonomske krize 2008. godine, u čijem mi, faktički, decenijskom epilogu i dalje živimo. Kao što svi znamo, cene nekretnina su užasno porasle u Americi, cene prehrambenih proizvoda, masa nezaposlenih, imamo ogroman problem sa beskućništvom kao novim fenomenom, onda prekarijat kao novi fenomen zaposlenosti… I do čega to dovodi? Suština priče je u tome da ljudi onda traže zlatno doba u prošlosti. Doba kada je bilo bolje, kada nije bilo baš tako," rekao je Filipović.
On objašnjava da potom nastaju teorije zavere kojima ljudi sebi objašnjavaju „kako su izgubili to što je nekad bilo bolje“, odnosno „kako im je neko to nasilno oduzeo“.
„Istorija nas uči da zapravo uglavnom nikad nije bilo bolje. Doduše, u ovom slučaju, ekonomska situacija u Americi iz perspektive standarda prosečnog američkog građanina, zaista jeste bila neuporedivo bolja u vreme Kenedijeve administracije kada su postojale politike države blagostanja. Međutim, sem toga, Amerika je i tada patila od mnogobrojnih društvenih i političkih problema od kojih pati danas. Stvar je u tome, što ljudi, kako se njihova situacija pogoršava - imaju tendenciju da se vezuju za prošlost i samim tim stvaraju teorije o tome kako im je neko tu blistavu prošlost nasilno oduzeo u nekom trenutku“, kaže istoričar Luka Filipović za Svet i mi.
Nedavno objavljeni dokumenti o ubistvu Džona Kenedija nisu doneli značajne nove informacije o Li Harviju Osvaldu, koji je zvanično optužen za atentat, ali su potvrdili njegovu povezanost sa ambasadama Sovjetskog Saveza i Kube u Meksiko Sitiju. 
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2Fpy2vQhskTi4&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Prema Filipovićevim rečima, istorijska vrednost ovih dokumenata leži u boljem razumevanju načina na koji su CIA i FBI funkcionisali tokom 1960-ih godina.
"Često istoričari imaju tendenciju da zanemaruju ono što je veoma bitno, a to je način unutrašnjeg funkcionisanja tajnih službi. Ne samo u Americi, nego u celom svetu, naravno. To pitanje je od presudnog značaja - ne samo da bi razumeli kako tajne službe funkcionišu i koja je njihova istorijska uloga, već i da bi napravili izvestan otklon ka toj slici o tajnim službama kao nečem zastrašujućem, nečemu nepoznatom i samim tim nečemu oko čega ćemo razvijati svoje teorije zavere. Tajne službe su veoma moćne i veoma uticajne u celom svetu. Međutim, veliki deo tog uticaja se i ne sakriva. Njega potpuno možete sagledati u svakodnevnom životu i politici," dodao je Filipović.
Jedan od ključnih razloga opstanka teorija zavere jeste činjenica da je Li Harvi Osvald ubijen samo dva dana nakon atentata, što je otvorilo prostor za spekulacije o umešanosti različitih centara moći. 
„Sama činjenica da je ubica, tj. onaj ko je, prema svoj faktografiji koju imamo, najverovatnije stvarno bio ubica, ubijen dva dana nakon Kenedija, vrlo je simptomatična za svakog običnog čoveka, pa samim tim i za svakog istraživača koji se time bavi iz pozicije naučnika. Ja vam unapred kažem, mi ne znamo koja je to sila koja je mogla stajati iza ubistva prvo Kenedija, a nakon toga i Osvalda. Mi znamo samo da postoje mnogi centri moći kojima je svakako odgovaralo u tom trenutku da nestane Kenedi sa političke scene. Jedan od tih centara moći je američka politička elita kojoj nije odgovaralo formiranje novog klana Kenedijevih“, kaže istoričar Luka Filipović za Svet i mi.
Dodaje da je Džon Kenedi bio „izuzetno fascinantna ličnost svoje istorijske epohe“. 
„On je bio patriotski orijentisan, a s druge strane imao vrlo progresivna shvatanja o društvenim normama, socijalne politike, države blagostanja“, kaže Filipović.
Na pitanje kako američka javnost danas gleda na potomke Kenedijevih s obzirom da je potomak Robert Kenedi deo Trampove administracije, on kaže da je u pitanju „moć simbola“.
"Trampovoj administraciji je potreban potomak Kenedija jer im to ime daje legitimitet. Primera radi, vi ako ste u Japanu bili uspešan feudalac vi ste morali da imate ili predstavnika Jamato porodice ili Minamoto Šoguna, nekog od naslednika uz sebe. Na sličan način, danas on je veliko ime koje daje legitimitet Trampu. A što se same porodice tiče, ona je na marginama političkog života Amerike trenutno. E sad, zašto se Kenedijevi potomci odlučuju da podržavaju Trampa, to je već posebno pitanje“, zaključuje istoričar Luka Filipović za Svet i mi.
Izvor: Insajder

Teme

Istoričar Filipović za "Svet i mi" o dokumentima o ubistvu Kenedija: Ljudi traže zlatno doba u prošlosti (VIDEO)

Portal Aksios, koji citira Njujork post, prenosi da je FBI tek sada otkrio ove dokumente, koji nikada nisu dostavljeni komitetu nadležnom za pregled i objavljivanje ovih dokumenata, pošto je Bela kuća nedavno naredila objavljivanje svih dosijea u vezi sa atentatom iz 1963. godine. &nbsp;
Nije jasno šta se nalazi u novootkrivenim dokumentima, a FBI - navodno - ima još oko 14.000 stranica poverljivih dokumenata. &nbsp;
Drugi dosijei su do sada ostali tajni zbog zabrinutosti za nacionalnu bezbednost, uz odobrenje komisije. &nbsp;Američka vlada trebalo je po zakonu da u potpunosti skine oznaku poverljivosti sa dokumenata o ubistvu Kenedija do 2017. godine. &nbsp;
Prošlog meseca, američki predsednik Donald Tramp je izdao ukaz kojim je naložio objavljivanje svih preostalih poverljivih dokumenata o atentatu na Kenedija. &nbsp;
Stručnjaci, međutim, upozoravaju da konačno objavljivanje dokumenata verovatno neće otkriti da li je zvanična priča, da je Li Harvi Osvald delovao sam u ubistvu predsednika, tačna ili da su istinite teorije zavere koje sugerišu da je Osvald imao pomoć vlade u senci ili kriminalne organizacije.
Izvor: FoNet

FBI objavio nova dokumenta o ubistvu predsednika Džona Kenedija

Poziciju ministra zdravlja Donald Tramp je još u avgustu obećao Robertu Kenediju Mlađem, kada se povukao iz predsedničke trke i podržao Trampa. Pored ostalog, budući ministar smatra da su se prehrambena i farmaceutska industrija urotile protiv Amerikanaca i da uništavaju javno zdravlje zbog profita, a upravo to ga je, pored političke podrške, preporučilo novom američkom predsedniku.
"Isuviše dugo su prehrambena i farmaceutska industrija obmanjivale Amerikance o javnom zdravlju. Bezbednost i zdravlje svih Amerikanaca je najvažniji zadatak svake administracije, a Ministarstvo zdravlja će imati veliku ulogu da osigura da će naši građani biti zaštićeni od štetnih hemikalija, zagađivača, pesticida, farmaceutskih proizvoda i aditiva u hrani, koji pogoršavaju zdravstvenu krizu u našoj državi", obrazložio je svoju odluku Donald Tramp, novoizabrani predsednik SAD.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DEAlJIJ-rggE&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
"Imamo generacijsku priliku da okupimo najveće umove nauke, zdravstva, privrede i Vlade da zaustavimo epidemiju hroničnih bolesti. Zajedno ćemo suzbiti korupciju, zaustavićemo spregu industrije i Vlade i vratiti naše zdravstvene ustanove bogatoj tradiciji lečenja zasnovanom na nauci. Omogućiću Amerikancima pristup svim neophodnim podacima, kako bi informisani mogli da donesu odluku o svom i zdravlju svojih porodica", izjavio je Robert F. Kenedi Mlađi, novoimenovani ministar zdravlja SAD.
Robert Kenedi Mlađi protivi se obaveznoj vakcinaciji i, suprotno naučnim tvrdnjama, tvrdi da je autizam kod dece povezan sa vakcinama. Odmah po objavljivanju da će ministar zdravlja u drugoj administraciji Donalda Trampa biti Robert Kenedi Mlađi, akcije na berzi vodećih proizvođača vakcina poput Fajzera i Moderna, pale su do 6 odsto.
Tokom pandemije korona virusa, Kenedi Mlađi je u više navrata podržao srpskog tenisera Novaka Đokovića koji nije mogao da učestvuje na mnogim grend slem turnirima jer nije vakcinisan. Kenedi Mlađi je uputio peticiju predsedniku Džozefu Bajdenu da Novaku Đokoviću omogući da igra na Ju es openu 2022, a isticao je i da dele stav o vakcinaciji – odnosno da nisu protiv, već da se zalažu za slobodu izbora.
Pored politike vakcinacije, Kenedi Mlađi kritikuje i Upravu za hranu i lekove – pored ostalog, kaže da javnom zdravlju šteti hlor koji se stavlja u pijaću vodu, a da lobisti potiskuju slobodnu upotrebu leka protiv parazita ivermektin, sirovog mleka i psihodeličnih supstanci – jer, kako tvrdi, industrija na tim navodno zdravim supstancama ne može da profitira. Robert Kenedi Mlađi pati od retkog neurološkog poremećaja, zbog kojeg otežano govori. 
Međutim 70-godišnji političar može da se pohvali fizičkom spremom. Novoimenovani američki ministar zdravlja član je najpoznatije američke političke porodice Kenedi; njegov stric, američki predsednik Džon Kenedi ubijen je 1963, a njegov otac Robert Kenedi Stariji 1968. godine. Donald Tramp obećao je da će objaviti arhive Cije, jer Robert Kenedi Mlađi sumnja da je služba umešana u ubistvo njegovog strica.
Izvor: Insajder

Robert Kenedi Mlađi - skeptik na čelu američkog Ministarstva zdravlja (VIDEO)

Vrednost deonica kompanije Moderna je nakon vesti pala za šest odsto, istim tempom kao akcije Novavaksa, dok je Fajzer zabeležio pad za dva odsto, prenosi CNN. 	
Kenedi je godinama dovodio u pitanje efikasnost i bezbednost vakcina i prošle nedelje najavio da će ih "odmah" proveriti, ali je istovremeno dodao da "nikome neće oduzimati vakcine". 	
Posledice imenovanja su osetili i drugi proizvođači vakcina pošto su akcije nemačke firme Bionteh pale za sedam odsto, a deonice britanskog GSK za dva odsto. 	
Američke firme koje se bave proizvodnjom vakcina već imaju probleme sa smanjenom potražnjom u odnosu na vrhunac pandemije virusa korona, tako da su akcije Moderne od početka godine pale za 46 odsto, a deonice Fajzera za 11 odsto. 	
Tramp je u saopštenju naglasio da će Kenedi imati ključnu ulogu u osiguravanju zdravlja i sigurnosti Amerikanaca, ističući da će se boriti protiv uticaja prehrambene industrije i farmaceutskih kompanija, koje optužuje za širenje dezinformacija i opasnih hemikalija, preneo je Glas Amerike.
Izvor: Tanjug

Akcije proizvođača vakcina u padu nakon imenovanja Kenedija za ministra zdravlja SAD

"Ne okončavam kampanju, jednostavno je obustavljam, a ne završavam. Moje ime će ostati na glasačkim listićima u većini saveznih država", rekao je na skupu u Arizoni.
Kenedi je ušao u trku u aprilu 2023. godine, kao izazivač Džozefa Bajdena za demokratsku nominaciju, ali je izgubio i odlučio da se kandiduje nezavisno.
U novembru 2023. godine, u anketi Rojtersa/Ipsosa, Kenedi je imao podršku 20 odsto Amerikanaca u trci sa Bajdenom i Trampom.
U februaru 2024. tokom Superbola objavio je izborni spot, u kojem je spomenuo oca, američkog senatora Roberta F. Kenedija, i strica, nekadašnjeg američkog predsednika Džona Kenedija, što je izazvalo ogorčenje među mnogim članovima njegove porodice koji su osudili njegovu kampanju.&nbsp;
Neko vreme su izborni štabovi Bajdena i Trampa pokazivali znakove zabrinutosti da bi Kenedijeva kampanja mogla da privuče dovoljno podrške da promeni ishod izbora, navodi britanska novinska agencija.
Izvor: Tanjug

Kenedi

Vlada SAD objavila oko 10.000 strana dokumenata o ubistvu Roberta Kenedija

Istoričar Filipović za "Svet i mi" o dokumentima o ubistvu Kenedija: Ljudi traže zlatno doba u prošlosti (VIDEO)

FBI objavio nova dokumenta o ubistvu predsednika Džona Kenedija

Robert Kenedi Mlađi - skeptik na čelu američkog Ministarstva zdravlja (VIDEO)

Akcije proizvođača vakcina u padu nakon imenovanja Kenedija za ministra zdravlja SAD

Kenedi obustavio kampanju, podržao Trampa