<p>Govoreći o izjavi ministra policije Ivice Dačića da policija ne može da obezbeđuje aktuelne skupove zato što oni nisu prijavljeni, Filipović je istakao da je prijava samo formalnost.</p>
<p>"Mi znamo još s kraja 2021. godine i procesuiranja velikog broja građana zbog postova na društvenim mrežama da policija aktivno prati društvene mreže, a svakako da prati medije i ona je dužna da stupi u neformalne kontakte sa organizatorima protesta, čak i sa onima kada protesti nisu prijavljeni. Dakle, i neprijavljeni protesti i prijavljeni protesti uživaju podjednaku zaštitu. Prijava je važna, svakako, da bi se policija adekvatno pripremila, ali je ona, pre svega, jedna formalnost“, rekao je on.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DSacWEPbA2fg&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p>Kako ističe, to su međunarodni standardi.</p>
<p>"Dakle, mini-skupovi, a to uključuje i kratkotrajne blokade, poput ovih koje organizuju studenti, uživaju zaštitu policije i policija je dužna da ih adekvatno obezbedi i da reguliše saobraćaj kako ne bi dolazilo do nemilih događaja“, kaže Filipović.</p>
<h2>Potrebno brzo i efikasno procesuiranje</h2>
<p>Od početka blokada fakulteta i protesta na ulicama nižu se incidenti, a jučerašnji pokušaj ubistva dvadesetogodišnje studentkinje je vrh ledenog brega svega onoga što se dešavalo na ulicama Srbije. Iako policija jeste privodila neke vinovnike tih incidenata, javnost je često ostajala bez informacija o ishodima tih slučajeva. Upitan kakva je reakcija nadležnih neophodna kako bi se zaustavilo nasilje na ulicama, Filipović je rekao da su potrebni brzo i efikasno procesuiranje i adekvatna presuda.</p>
<p>"No, s obzirom na tešku kvalifikaciju krivičnog dela u slučaju koji se dogodio sa studentkinjom bojim se da će to suđenje trajati jako dugo i da će sama presuda doći suviše kasno da bi imala efekat odvraćanja za bilo koga ko bi hteo da sledi korake čoveka koji je vozio auto“, kazao je gost „Markera“.</p>
<p>Prema njegovim rečima, veliki problem je to što je od najviših državnih zvaničnika stvorena atmosfera u kojoj se već godinama organizatori i učesnici skupova kvalifikuju kao nasilni, iako oni to očigledno nisu.</p>
<p>"Ta atmosfera je zaista obeshrabrila one koji žele da učestvuju u mirnim okupljanjima i, naravno, ohrabruje one koji bi želeli eventualno da napadnu svoje političke neistomišljenike“, ističe on.</p>
<p>Na pitanje da li je u našem društvu stvorena atmosfera u kojoj su incidenti i sukobi građana na ulicama bili očekivani, Filipović je rekao da se ona stvara već godinama.</p>
<p>"Ta atmosfera nije posledica događaja u Novom Sadu, niti događaja u ’Ribnikaru’. Zapravo, ti događaji su posledica takve atmosfere. I biće potreban dugi niz godina da se ta duboka rana u našem društvu zaista i reši“, dodaje.</p>
<h2>Jednom izgubljeno poverenje se teško vraća</h2>
<p>Kaže da je dobrodošla jučerašnja izjava predsednika Srbije Aleksandra Vučića u kojoj je pozvao na smirivanje tenzija i na vođenje računa o tome kakve se reči izgovaraju.</p>
<p>"Ali, jednom izgubljeno poverenje se vrlo teško vraća. I izjava jednog čoveka, ma koliku on imao moć u svojim ovlašćenjima i u realnom političkom smislu, nije dovoljna da situaciju promeni na bolje. Ta situacija, nažalost, može se menjati tek nakon godina i godina napora da se zaista situacija u ovom društvu poboljša“, kazao je on.</p>
<p>Smatra da oni koji šire govor mržnje treba najviše i da rade na tome da se prekine sa njim i da tenzije splasnu.</p>
<p>"Dakle, s jedne strane državni zvaničnici, a s druge strane mediji koji rade za državu, koji iako su formalno privatni zapravo se finansiraju iz državnih izvora i samim tim prenose najgoru vrstu propagande“, zaključio je Milan Filipović iz Jukoma.</p>
<p>Izvor: Insajder</p>

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Filipović (Jukom) za Marker: Policija dužna da obezbedi i prijavljene i neprijavljene proteste, prijava je samo formalnost

<p>JUKOM je u saopštenju naveo da su opštepoznate činjenice o vremenu, trajanju i mestu blokada saobraćajnica, koje se održavaju unazad dva meseca, dodajući da je MUP odgovoran kao i vozač koji je povredio studentkinju.<br/>
 <br/>
"Međutim, bezbednosni rizici po učesnike okupljanja jačaju usled javnih istupa najviših funkcionera, uključujući predsednika Republike, koji demonizuju sve koji, u skladu sa Ustavom Srbije, kroz miran protest, traže da se poštuje vladavina prava", navodi se u saopštenju.<br/>
<br/>
Naveli su da nadležni organi, a naročito načelnici policijskih uprava u univerzitetskim centrima, moraju da obaveštavaju građane o blokadama i preduzimaju mere da se obezbede alternativne rute za blokirane saobraćajnice.<br/>
<br/>
"Odgovornost i nadležnost policije je da obezbedi i skupove i funkcionisanje saobraćaja, što nikako nisu suprotstavljeni zadaci, kako se to unazad mesecima predstavlja. Ministar unutrašnjih poslova mora da snosi političku odgovornost za višemesečnu opstrukciju policije da obezbedi punu primenu Zakona o javnom okupljanju", piše u saopštenju.</p>
<h2>Helsinški odbor: MUP odgovoran za nasilje koje se sprovodi nad studentima</h2>
<p>Najnoviji atak na studentikinju Pravnog fakulteta koji je mogao biti fatalan samo je jedan u nizu koji ugrožavaju živote studenata. Vlast stvara atmosferu za nasilje nad studentima.</p>
<p>Nasilje koje sprovode grupe ili pojedinci povezani sa vlašću stvara atmosferu straha i nesigurnosti među građanima.&nbsp;</p>
<p>Takođe, činjenica da zvanične institucije, uključujući BIA i policiju, negiraju odgovornost za nasilne</p>
<p>akcije ukazuje na problem transparentnosti i odgovornosti u radu bezbednosnih službi.</p>
<p>Najnoviji incident koji se može kvalifikovati kao pokušaj ubistva je dokaz da država odnosno policija ne radi svoj posao. Jer policija je dužna da obezbedjuje skupove a ne da saučestvuje u nasllnom opstruiranju legitimnih studentskih skupova.</p>
<p>Da je policija bila prisutna do ovog pokušaja ubistva verovatno ne bi došlo.</p>
<p>Helsinški odbor zahteva da policija ispunjava svoje zakonske dužnosti.</p>
<p>Podsećamo da je vozač automobila beogradskih registarskih oznaka <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/vozac-uleteo-na-trotoar-tokom-protesta-u-ruzveltovoj-ulici-povredena-studentkinja">udario danas vozilom jednu studentkinju</a> koja je stajala na trotoaru za vreme protesta na raskrsnici Ruzveltove i Ulice kraljice Marije u Beogradu, nakon čega je pobegao sa lica mesta.&nbsp;</p>
<p>Kako je naknadno saopštio MUP, vozač je indentifikovan. U Višem javnom tužilaštvu za Insajder je potvrđeno da je vozač priveden i da mu je određeno zadržavanje do 48 sati po nalogu Prvog osnovnog javnog tużilaštva.</p>
<p>Izvor: Beta&nbsp;</p>

Prenosimo

JUKOM: MUP mora da obezbedi skupove studenata, policija odgovorna kao i vozač koji je povredio studentkinju

<p>Spremo je kazala da je „pitanje od milion dolara“ ko je zaista nadležan da vodi ovaj postupak ako se sve desilo na Kosovu, ali je okrivljeni sada na teritoriji Srbije.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DQgzdo6eoBAw&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p>„U suštini, u zavisnosti iz kog ugla se gleda, svako ima osnova da kaže da je slučaj u njihovoj nadležnosti. S jedne strane, Priština logično želi da vodi ovaj postupak budući da se ceo incident desio na teritoriji Kosova, a sa druge strane Srbija smatra Kosovo delom svoje teritorije i, naravno, u skladu sa tim smatra da je nadležnost na srpskom pravosuđu da procesuira i ovaj slučaj. Ono što je ovde zanimljivo jeste zašto je Više javno tužilaštvo u Beogradu nadležno. Jer, ukoliko posmatramo važeći Zakon o sedištima sudova i tužilaštava i nadležnostima, logično bi bilo da je to Više javno tužilaštvo u Kosovskoj Mitrovici“, ukazala je Spremo.</p>
<p>Međutim, pravni sistem na severu KiM je od pre nekoliko godina deo kosovskog sistema, ali u međuvremenu kod nas, objašnjava Spremo, nije donet poseban zakon koji se odnosi na sedišta sudova i tužilaštava na teritoriji Kosova, niti se desilo nešto drugo u našem pravnom okviru što bi definisalo stvarno stanje stvari, a to je da više nema sudova i tužilaštava iz pravosudnog sistema Srbije na teritoriji Kosova.</p>
<h2>Razdvajanje postupka ili suđenje u odsustvu</h2>
<p>Suđenje po optužnici prištinskog tužilaštva protiv 45 osoba je odloženo, jer niti su trojica optuženih na optuženičkoj klupi videli optužnice, niti se zna da li je prema zakonu moguće suđenje u odsustvu optuženima koji su nedostupni tamošnjem pravosuđu - a njih je 42. Nastavak je zakazan za 9. oktobar i do tada bi Vrhovni sud Kosova trebalo da da svoje mišljenje o suđenju u odsustvu okrivljenima, među kojima je bivši potpredsednik Srpske liste Milan Radoičić, koji je preuzeo odgovornost za oružani napad u Banjskoj.</p>
<p>Spremo objašnjava da jedna od opcija koja postoji u kosovskom pravosuđu jeste da se razdvoje postupci, pa da se trojici optuženih, koje kosovsko pravosuđe ima u pritvoru, sudi odvojeno od 42 osobe koje nisu dostupne prištinskim organima.</p>
<p>Ona je ukazala da, s druge strane, javnost ne zna koliko ljudi obuhvata istraga koju vodi srpsko tužilaštvo, jer se govori o „nekoliko lica“, pa nije poznato ko je još na listi osim Milana Radoičića i da li se taj broj poklapa s 45 optuženih u Prištini. &nbsp;</p>
<p>„Ono što je meni zanimljivo u ovom slučaju jeste da Više javno tužilaštvo kaže da ne priznaje optužnicu koja je podignuta na Kosovu, ali istovremeno preko Euleksa traži dokaze koji su izvedeni“, kazala je sagovornica „Markera“.</p>
<h2>Srbija ne može nikog da izruči Kosovu</h2>
<p>Iako je Evropski parlament pozvao Srbiju da Prištini izruči organizatore i učesnike sukoba u Banjskoj, to u ovom trenutku nije moguće, jer srpski Ustav definiše Kosovo kao deo naše države.</p>
<p>„To nije moguće u trenutnom pravnom okviru. Ne može Srbija izručiti svoje državljane unutar svoje teritorije i to se uopšte ne bi zvalo izručenje. A ukoliko posmatramo da je to izručenje u drugu državu - ne postoji bilateralni sporazum za ove stvari između Srbije i Kosova, niti može u ovom trenutnom pravnom sistemu da postoji“, kaže Spremo.</p>
<p>Ona je ocenila i da nije stroga ocena ako se kaže da je uža Srbija utočište za one koji se sumnjiče za krivična dela na Kosovu i odbrnuto, jer trenutno, kako kaže, ne postoji nikakva komunikacija i saradnja između pravosudnih sistema na Kosovu i u Srbiji.</p>
<p>„Postoji ta neka vrsta posredništva EU kada su u pitanju međunarodna pravna pomoć, ali ona ne funkcioniše već duže vreme, iako sad vidimo da se, upravo po tom mehanizmu, traže informacije o ovom postupku (Banjska). Nije ovde samo pitanje da li će se rešiti ovaj slučaj. Cela krivična materija koja se tiče ljudi koji iz Srbije odu na Kosovo - represivni aparat Srbije ne može da privede te ljude na sud ili na izvršenje kazne, čak iako je presuđeno“, rekla je Jovana Spremo.</p>
<p>Navela je da postoji niz slučajeva u sudovima u Srbiji - a pre svega u Leskovcu - gde treba da se izvrši kazna, ali da oni mogu da dođu do tih ljudi samo ukoliko pređu administrativnu liniju i uđu u Srbiju.</p>
<p>Podsetimo, kosovsko tužilaštvo optuženima u slučaju Banjska na teret stavlja izvršenje terorističkog dela, teška dela protiv ustavnog poretka i bezbednosti Kosova, omogućavanje i finansiranje izvršenja terorizma i pranje novca.</p>
<p>U sukobu između grupe Srba i Kosovske policije u Banjskoj u opštini Zvečan na severu KiM 24. septembra 2023. stradale su četiri osobe – trojica Srba i jedan albanski policajac.</p>
<p>Izvor: Insajder</p>

Spremo (Jukom) za Marker o slučaju Banjska: Srpsko tužilaštvo ne priznaje prištinsku optužnicu, ali preko Euleksa traži dokaze