Brojni Titovi poštovaoci, delegacije Saveza udruženja boraca narodnooslobodilačkog rata (SUBNOR), udruženja i organizacija koji baštine sećanje na NOB i Tita, od jutros su se okupljali na platou ispred Muzeja istorije <a href="https://www.insajder.net/teme/pusic-od-titove-jugoslavije-do-danasnjih-drzava-antifasizam-se-potiskuje-istorija-falsifikuje-video">Jugoslavije</a>, čiji je deo i Kuća cveća, poslednje Titovo počivalište. &nbsp;
Mnogi od njih nose zastave bivše SFRJ i Saveza komunista Jugoslavije, kape "titovke", bedževe s Titovim likom ili potpisom, ordenja i odlikovanja nekadašnje Jugoslavije. &nbsp;
Hiljade ljudi iz bivše SFRJ pohodi Memorijalni centar Josip Broz Tito i Kuću cveća svake godine na dan njegove smrti 4. maja i 25. maja kad se u bivšoj Jugoslaviji slavio njegov rođendan, odnosno Dan mladosti Titovo se ime, osim uz partizanski pokret i antifašističku borbu koja je tokom Drugog svetskog rata presudno utjcala na formiranje i postojanje bivše SFRJ, vezuje i uz osnivanje Pokreta nesvrstanih, koji je okupljao zemlje trećeg sveta i bio svojverstan balans između Istoka i Zapada.&nbsp;
Titovoj sahrani u Beogradu 8. maja 1980. godine prisustvovalo je više od 200 šefova država ili vlada i visokih delegacija iz čak 127 zemalja svijeta. &nbsp;Od 1980. godine Kuću cveća je, po dostupnim zvaničnim podacima, posetilo više od 17 miliona ljudi, među kojima je mnoštvo turisti iz Zapadne Evrope, Amerike, a sve više je i posetilaca iz azujskih zemalja - Kine, Japana, Južne Koreje i Vijetnama.
Izvor: FoNet

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Stotine ljudi odale počast Titu u Kući cveća povodom 25. maja

"Bila sam osmi razred kada je drug Tito umro, ali sećam se tog života i sećam se i života par godina posle toga, bezbrižnosti, bratstva i jedinstva, to se negde izgubilo", ispričala je za Tanjug Vesna Bojić Romčanin, sekretarka gradskog odbora SUBNOR-a Grada Beograda.&nbsp;
Bojić Romčanin naglašava da se u SUBNOR-u bore i trude da sa organizacijama u svim bivšim republikama neguju to bratstvo i jedinstvo i danas kada mlade generacije, kako navodi, možda i ne mogu da zamisle kako se živelo tada.&nbsp;
"Možda nismo imali previše materijalnog, ono što se ima sada, ali smo imali dušu, empatiju koju smo negde usput izgubili. To je ono što danas najviše nedostaje", dodala je.&nbsp;
U grupama ili pojedinačno, sa obeležjima toga vremena, među kojima je <a href="https://www.insajder.net/teme/pusic-od-titove-jugoslavije-do-danasnjih-drzava-antifasizam-se-potiskuje-istorija-falsifikuje-video">najviše zastava nekada zajedničke države - SFRJ i petokrakama</a>, ali i zastavama republika iz kojih su došli, dostojanstveno obilaze grob druga Tita i polažu vence i cveće.&nbsp;
Georgijev Nikolov iz Kočana, iz Severne Makedonije, ispričao je ekipi Tanjuga da dolazi svake godine da oda poštu drugu Titu i priseća se da je u vreme SFRJ služio vojsku u Batajnici, u Beogradu.&nbsp;
"To vreme ne može da se zaboravi. Moglo je da se živi od plate, da se ide na more, bilo je mnogo dobro. Jugoslavija je kao država funkcionisala, sada ništa više ne funkcioniše", ispričao je Georgijev.&nbsp;
Na pitanje šta mu najviše nedostaje iz tog vremena, nostalgično odgovara da je to sloboda.&nbsp;
"Najviše mi nedostaje sloboda, bila je sloboda da se ide gde god hoćemo, da spavamo gde god hoćemo, a da smo sigurni, bili smo ponosni što smo Jugosloveni, to nam je omogućio drug Tito", naveo je Georgijev.&nbsp;
Georgij Nikolov iz Kočana služio je vojsku u Ćupriji 1980. godine, a 4. maja vest o <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/vucic-titova-grobnica-nece-biti-izmestena">smrti druga Tita</a> zatekla ga je na kraju smene na straži.&nbsp;
"Samo što sam završio smenu, krenuo da legnem da odspavam jer smo se smenjivali na četiri sata, ušao je desetar Petrov Lazar i rekao 'drug Tito umro'. Muk, kao da je bio smak sveta", ispričao je Nikolov.&nbsp;
Pomalo drhtavim glasom kaže da se i danas seća tog trenutka kao da se juče desilo.&nbsp;
"Neopisiv osećaj. Otišao drug Tito i odneo sve sa sobom, od ljudi smo postali neljudi, imali smo bratsvo i jedinstvo, nismo znali to da cenimo", dodao je Nikolov.&nbsp;
Posetioci koriste priliku i da se fotografišu pored groba, ali i pored spomenika drugu Titu, a Jovanka Čolak, sestričina Jovanke Broz, ukazuje u razgovoru sa ekipom Tanjuga na to da bi Kuću cveća svako ko prođe kroz Beograd trebalo da poseti.&nbsp;
Čolakova kaže da u poslednjih 30 godina dolazi obavezno u Kuću cveća na sve značajne datume za bračni par Broz i bivšu SFRJ.&nbsp;
"Odrastala sam u Titovo vreme, u to doba, nisam razmišljala nikada da će doći do takvog rascepa među našim narodom. Ne možete objasniti mladim generacijama kako smo živeli. U današnje vreme je tempo života mnogo brži. Možda smo bili siromašniji, ali smo bili ispunjeniji", kazala je Čolakova.&nbsp;
Kao najlepše dane svog života, Veljko iz Beograda, koji je rođen u Zagrebu, pamti mladost proživljenu u vreme dok je drug Tito bio na čelu SFRJ.&nbsp;
"Najlepši moji dani mladosti, crvena marama, plava Titovka, siromah, ali u duši bogat. Od kada Tito ne hoda po zemlji, bivša Jugoslavija, odnosno ove male državice, lutaju, ne znaju gde su, niti šta rade. Ceo svet je jako izgubio njegovim odlaskom", ispričao je Veljko za Tanjug.&nbsp;
Poštuje Tita i jer je, kako kaže, pokazao i dokazao da je svetski čovek, a Jugoslaviju je vodio tako da je tu državu i njen narod voleo i istok i zapad.&nbsp;
"Ostavio je u meni srce ispunjeno ljubavlju koju nikada neću zaboraviti i nikada neću reći ništa protiv one Jugoslavije, a to znači da neću reći ni protiv Hrvata, ni protiv muslimana, ni protiv ijednog naroda", naveo je Veljko.&nbsp;
Branislav Vidnjević iz Beograda za sebe kaže da je veliki kolekcionar svega što je vezano za druga Tita.&nbsp;
"To se vreme nikada ponoviti neće, moglo se spavati na livadi, na ulici, imali smo sve, išli na more, planine, svuda smo se kretali slobodno. SFRJ je bila velika država, 22 miliona stanovnika, četvrta država u sili, kada smo se zajedno družili i u sportu i u svemu, bili smo kao jedan, danas nažalost to nije tako", navodi Vidnjević.&nbsp;
Milorad Kecojević, pukovnik u penziji, godinama dolazi da <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/ko-se-seca-dana-mladosti-i-titovog-rodendana-danas-je-25-maj">oda poštu drugu Titu</a>, a danas je došao sa sinom i unucima kojima od malih nogu govori kako je bilo živeti u vreme SFRJ, ali i boriti se za nju.&nbsp;
Kecojevićev stariji unuk Lazar kaže za Tanjug da je imao želju i ranije da dođe u Kuću cveća, ali da je ipak ove godine prvi put tu.&nbsp;
"Od malena me je deda učio o partizanima, o Drugom svetskom ratu, o frontu, svemu nas je naučio. Voleo bih da više ljudi dolazi ovde", kazao je Lazar u razgovoru sa ekipom Tanjuga. N
a osnovu znanja i iskustva dede, Lazaru se čini da je u vreme SFRJ život bio bolji i kvalitetniji nego danas.&nbsp;
"Nadam se da će se to vratiti i da će se i sistem promeniti, odnosno da će se vratiti taj komunizam o kojem sam čuo dobre stvari", naveo je Lazar Kecojević.&nbsp;
Drug Tito, vrhovni komandant Narodnoslobodilačke borbe, kako je ispričala Vesna Bojić Romčanin, nikada neće otići u zaborav jer, kako dodaje, legende nikada ne umiru, žive u srcima.&nbsp;
"Mislim da nijedan državnik nema taj stav da ga svi poštuju. U zemljama Pokreta nesvrstanih i dan danas pričaju o njemu, a mi ne. To je malo čudno, zar ne", kazala je Bojić Romčanin.&nbsp;
Izvor: Tanjug

200x200

Poštovaoci Tita iz bivših republika u Kući cveća na 45. godišnjicu njegove smrti

"To se neće dogoditi. Nikada nisam bio veliki fan komunista i komunističkog režima, ali Josip Broz je deo naše istorije, on je ovde živeo i ovde je sahranjen, i on će ostati deo srpske i jugoslovenske istorije", rekao je Vučić u intervjuu za briselski sajt.
Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić najavio je na prošloj sednici Skupštine grada da će pokrenuti inicijativu da se izmesti grobnica Josipa Broza Tita, kao i da se podigne spomenik vođi Ravnogorskog pokreta Draži Mihailoviću na Terazijskoj terasi.&nbsp;
"Ne mogu da utičem na tu odluku, niti grad Beograd može pravno- formalno na to da utiče, ali mislim da je izmeštanje Josipa Broza iz Muzeja Jugoslavije izuzetno važna stvar za srpski narod i za budućnost ove zemlje", rekao je Šapić.
Politiko Tita opisuje kao "titana jugoslovenske istorije" i navodi da je vladao zemljom decenijama dok je Jugoslavija bila komunistička država.&nbsp;
Portal dodaje da ulice u Sarajevu, Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori i Sloveniji i dalje nose Titovo ime, pa čak i ulice u zemljama poput Alžira, Brazila i Egipta ili zemljama EU kao što su Francuska i Italija.
Izvor: Tanjug

Vučić: Titova grobnica neće biti izmeštena

Ona je za agenciju Beta kazala da su ti <a href="https://insajder.net/prenosimo/sapic-najavio-podizanje-spomenika-drazi-mihailovicu-na-terazijama-i-izmestanje-titovog-groba">Šapićevi predlozi</a> "samo finalna faza nečega što je veoma davno počelo" odnosom predsednika Srbije i Jugoslavije 1990-ih Slobodane Miloševića prema Titu i Jugoslaviji. 
 
Podsetila je da je taj revizionistički talas u punoj meri zaživeo posle smene Miloševića, 2000. godine, kada su, kako je ukazala, demokratske vlasti želele da "pobede pobednike Drugog svetskog rata i na terenu sećanja". 
 
"Vrlo brzo posle preuzimanja vlasti, promenjena su imena 900 ulica u Beogradu, spomenici su ostavljeni da propadaju, ...oslobođenje Beograda (u Drugom svetskom ratru) nazivano je okupacijom", kazala je Stojanović. 
 
Rekla je da su istoričari bunili i protiv zakona o izjednačavanju četnika i partizana, protiv sudskih odluka koje su rehabilitovale četnike i protiv udžbenika: &nbsp;"već 2002. su izašli prvi udžbenici istorije za četvrti i osmi razred u kojima su zamenjena (istorijska) mesta četnika i partizana". 
 
Zato je kazala da je danas "čudenje (nad Šapićevom inicijitivom) na neki način licemerno" jer to je, kako je navela, "proces duži od 25 godina". 
 
"Stalno smo (istoričari) na ovo upozoravali, ali društvo nije reagovalo. E, sada da li društvo nije reagovalo jer nije zainteresovano, ili možda nije reagovalo jer se zapravo podržava ta interpretacija istorije i misli da je bilo bolje podržavati četnike, sarađivati s okupatorom, etnički 'čistiti' druge narode - to ostaje da se pita društvo u Srbiji.., ali ovo (sada sa Šapićem) je samo kruna nečega u čemu su učestvovale sve vlasti", kazala je Stojanović. 
 
Ponovila je da je to počeo Miošević, "ali blago" i da je "govorio o izjednačavanju četničkog i partizanskog pokreta što istorijiski nije moguće". 
 
Dubravka Stojanović smatra da je "najveći talas (takve politike) bio za vreme demokrata", početkom 2000-tih godina, a sada to "nastavljaju (ministar kulture Nikola) Selakoviić kroz svoje aktivnosti i Šapić". 
 
"To je proces za koji bih čak mogla da kažemo da imamo konsenzus na nivou vlasti prethodnih više od 25 godina... i društvo mora da razmisli šta će s tim da uradi", kazala je Stojanović. 
 
Navela je da su se "ljudi u Novom Sadu pobunili i sprečili &nbsp;podizanja spomenika kvislinzima", ali "Srbija na ovu temu spava". 
 
"Sada Srbija mora da priihvati posledice da li će to spavanje za nju značiti potpunu saglasnost sa kolaboracijom, sa okupatrorom, ili je to deo opšte ravnodušnosti u kojoj živimo i koja omogućava da svaka vlast 'divlja' kako god joj padne napamet", rekla je Dubravka Stojanović.
Izvor: Beta&nbsp;

Dubravka Stojanović: Licemerno čuđenje povodom Šapićevih ideja o Titu i Draži, društvo da razmisli