Profesor Fakulteta političkih nauka, <a href="https://www.insajder.net/teme/prof-stojiljkovic-pojavio-se-akter-kome-mozemo-verovati-studenti-video">Zoran Stojiljković</a>, za Insajder ocenjuje da je situacija na ivici, te da su svi ishodi mogući. Upozorava da produžetak blokada ide više na korist vlasti nego studentima, dok je jedini izlaz, kako navodi, održavanje vanrednih izbora i očuvanje jedinstva na Univerzitetu. “Ovo jeste neka vrsta klimaksa krize, odnosno ulaženja u akutnu fazu, kad su svi, što je tipično za krizu, ishodi mogući i situacija je potpuno ambivalentna. Sada su tu igre različitih &nbsp;strategija. Vlast očito igra na igru razvlačenja, dovođenja do apsurda situacije na Univerzitetu, ponude delimičnih ustupaka, uz pritiske i pretnju. <a href="https://www.insajder.net/teme/rektor-dokic-zahtev-za-onlajn-nastavu-samo-za-multidisciplinarne-programe-ne-za-pojedinacne-fakultete">Rektorat, nastavnici i profesori Univerziteta, pokušavaju da nađu izlaz</a>, da ostanu uz studente i studenske zahteve, a da opet nekako ne dovedu u pitanje ni godinu, ni upis sledeće godine, jer već smo ušli u kraj maja, dok su studenti u blokadama i plenumima, očito, u traženju nekakve izlazne strategije, jer ih je ono što su u blokadama uspevali sa njihovim trajanjem i sa neispunjavanjem zahteva, dovelo u situaciju da nađu neki izlaz.”, ističe Stojiljković.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20230201190244_a2249d97a8a8f86ff11924c80603471f6050aaaf546773ee6f55038fc3f9576b.png" data-media-id="editor_2" data-image-id="20230201190244_a2249d97a8a8f86ff11924c80603471f6050aaaf546773ee6f55038fc3f9576b" data-rendition-name="original" width="1920" height="1080" loading="lazy" alt="Zoran Stojiljković, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu"> <figcaption>Zoran Stojiljković, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Foto: Insajder/skrinšot</figcaption> </figure>  Kako kaže, izlaz i za njih, a i za društvo, jesu vanredni izbori.&nbsp; “Izlaz su vanredni izbori na koje računaju i bez promene izbornih uslova, kojih ne može biti u tako kratkom roku koji su tražili, a na fonu poverenja koje uživaju među građanima, pošto su praktično izašli iz svog socijalnog kruga koji je tipičan za proteste, a to je urbana, obrazovana, mlađa srednja klasa i praktično su zahvatili dobar deo i radništva i poljoprivrednika, tako da je to neka novost kod nas, a našli su i neku vrstu podrške profesionalnih udruženja pa i sindikata. &nbsp;Sada traže kako da iz te situacije praktično izađu”, navodi <a href="https://www.insajder.net/teme/prof-stojiljkovic-stvari-se-ne-mogu-vratiti-na-staro-resenje-u-prelaznoj-vladi">Stojiljković</a>.&nbsp; Ocenjuje i da svako produžavanje i prolongiranje ove situacije omogućava da vlast &nbsp;stabilizuje svoje poljuljano biračko telo, a onda i da pasivizira, za narednih par meseci, podršku promenama. "I sada treba videti šta će biti ti konkretni potezi. Mislim da će studenti sada ići na neku vrstu već najavljenih protesta, decentralizovanja širom Srbije, na eventualno još jedan mogući masovan skup u Beogradu, tako da gledaćemo neku vrstu finala”, ističe Stojiljković.&nbsp; Kada je u pitanju odnos Univerziteta prema studentima, kaže da je neophodno očuvati zajedništvo koje je postojalo do sada. &nbsp;“Ono što je važno, to je sačuvati kakvo takvo jedinstvo na Univerzitetu, do koga neće biti lako doći, jer je sada u pitanju kako i da li se može, što je osnova izlaza, relativno normalizovati nastavu uz to da ostane nekakav prostor za plenume i blokade. A do toga &nbsp;neće doći lako. Mislim da je to jedina realna strategija kako vreme bude odmicalo i kako budemo ušli u leto”, navodi Stojiljković. Dodaje kako je očito da je, pošto već dolazi jun, verovatnoća da će izbori biti do leta, odnosno do kraja juna ili početka jula, sve manja. “Naš predsednik koji je uvek raspisivao izbore kad je bio siguran da će ih dobiti, očito nema takva istraživanja, nema garancije da će ih dobiti i sada, i on bi to odložilo. To je, što se kaže, situacija pata karte”, ističe <a href="https://www.insajder.net/teme/zoran-stojiljkovic-vreme-zborova-tek-dolazi-video">profesor Stojiljković</a>.&nbsp; <h2>&nbsp;Živkov: Režim je u ofanzivi i pojačava represiju&nbsp;</h2> Dok studenti najavljuju radikalizaciju protesta, <a href="https://www.insajder.net/teme/sociolog-zivkov-za-insajder-poruke-sportista-stizu-i-do-onih-koji-izbegavaju-politiku-video">sociolog Ivan Živkov</a> ocenjuje da je režim taj koji je trenutno u ofanzivi i koji pojačava represiju. Prema njegovim rečima, realniji okidač za eskalaciju nezadovoljstva mogu biti greške vlasti, korupcija ili nova tragedija, a ne studentske akcije.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20230214200216_1e40784f02930c529739716fad191eadfb9009dcaf6c30af677ad3597a05fc0a.jpg" data-media-id="editor_6" data-image-id="20230214200216_1e40784f02930c529739716fad191eadfb9009dcaf6c30af677ad3597a05fc0a" data-rendition-name="original" width="1920" height="1080" loading="lazy" alt="Aktivista Građanskog preokreta u Zrenjaninu Ivan Živkov"> <figcaption>Sociolog Ivan Živkov. Foto: Insajder/skrinšot</figcaption> </figure>  “Najava radikalizacije mi više zvuči kao potez samoohrabrivanja u periodu defanzive i kao "muzika za uši" onih koji veruju da studenti imaju nekog keca u rukavu kojeg su do sada čuvali pa će ga sada iskoristiti”, ističe on.&nbsp; Živkov smatra da je vlast strana koja je trenutno u ofanzivi, ali i da se takva situacija može preokrenuti. &nbsp; “Činjenice, ipak, nagoveštavaju da je režim taj koji je u ofanzivi i koji pojačava represiju, ne samo na studente i Univerzitet, nego na sve koji su u prethodnom periodu bili u pobuni. Mislim da je izvesnije da do radikalizacije protesta dovedu greške vlasti, koja je jako nervozna i nesigurna, ili neka nova tragedija do koje će nas dovesti svojom korupcijom i bahatošću, nego studenti”, zaključuje <a href="https://www.insajder.net/teme/od-comicke-preko-zigmanova-do-berise-cemu-sluzi-ministarstvo-za-ljudska-prava-i-drustveni-dijalog">sociolog Ivan Živkov</a>. &nbsp; Studenti i građani okupili su danas na Savskom trgu u Beogradu, odakle su krenuli u <a href="https://www.insajder.net/teme/pocelo-okupljanje-na-savskom-trgu-pred-protestnu-setnju-hocemo-izbore-foto">protestnu šetnju pod nazivom "Hoćemo izbore"</a> do Višeg javnog tužilaštva i Vlade Srbije. Z a 31. maj u Šapcu zakazan je celodnevni protest “<a href="https://www.insajder.net/teme/pocelo-okupljanje-na-savskom-trgu-pred-protestnu-setnju-hocemo-izbore-foto">Hoćemo li u Šabac na protest</a>”, po uzoru na prethodne studentske proteste u gradovima širom Srbije, a studenti su za nedelju najavili i protest u više od 30 gradova Srbije.&nbsp; Novinar: Rajko Martinović&nbsp; &nbsp;

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Nova faza studentskih protesta: Radikalizacija najavljena, vlast i dalje odbija izbore

<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/ministarstvo-za-ljudska-i-manjinska-prava-pozivamo-sve-aktere-na-drustveni-dijalog-o-svim-otvorenim-pitanjima">Ministarstvo</a> je formirano nakon izbora 2020. godine, kao deo nove Vlade Srbije na čijem čelu je bila <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/ana-brnabic-u-holandiji-opravdava-vucicev-put-u-moskvu-tvrdi-da-to-ne-treba-da-utice-na-evropski-put-srbije">Ana Brnabić</a>, sa zadatkom da prati stanje ljudskih i manjinskih prava, predlaže zakone i politike u toj oblasti, unapređuje rodnu ravnopravnost, osnažuje civilno društvo i neguje društveni dijalog. Prva ministarka na čelu ovog resora bila je Gordana Čomić, nekadašnja potpredsednica Narodne skupštine i članica Demokratske stranke, koja je u Vladu ušla kao predstavnica proevropskog dela opozicije. <a href="https://www.insajder.net/arhiva/vesti/srbija-21-izlazi-na-parlamentarne-izbore-comic-ceka-odluku-proevropskih-stranaka">Čomić je napustila DS nekoliko meseci pred junske izbore 2020. godine, na koje je izašla na listi Ujedinjene demokratske Srbije (UDS).</a>&nbsp;  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/2021112606110_61a06a1bf08b3333b15dd9d2jpeg.jpg" data-media-id="editor_3" data-image-id="2021112606110_61a06a1bf08b3333b15dd9d2jpeg" data-rendition-name="original" width="1500" height="1000" loading="lazy" alt="Čomić: Odluka o mom isključenju iz DS-a je već doneta"> <figcaption>Gordana Čomić / Foto: Srđan Ilić(Photo: Bojana Andjelic)</figcaption> </figure>  Iako ta lista nije prešla cenzus, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je već u izbornoj noći najavio mogućnost da u Vladu uđe neko sa drugih lista koje nisu ušle u Skupštinu. Ulazak Gordane Čomić u Vladu izazvao je različite reakcije – deo opozicije ju je kritikovao zbog "saradnje s vlašću“, dok su drugi pozdravili pokušaj da se demokratija “gradi iznutra”. Odmah po imenovanju, Čomić je izjavila da će u fokusu Ministarstva biti tri velike teme, i to ljudska prava u političkim kriterijumima i vladavini prava, održivi razvoj u najširem smislu i politička kultura dijaloga i kompromisa, te da društvu nedostaju politički dijalog i kompromis, navodeći da su političari dužni, bez obzira na neslaganja, da ih održavaju. Uvela je i praksu otvorenih vrata ministarstva za predstavnike civilnog društva, organizovala javne rasprave i podržala donošenje Zakona o rodnoj ravnopravnosti. Ipak, brojni kritičari smatraju da njen uticaj nije imao dovoljan institucionalni domet. Posle parlamentarnih izbora 2022. godine i formiranja nove Vlade, Čomić nije zadržala resor, a na mesto ministra dolazi <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/ministar-zigmanov-osudio-proterivanje-hrvatskih-drzavljanki-iz-srbije">Tomislav Žigmanov, lider Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini.&nbsp;</a> Njegovo imenovanje ocenjivano je tada kao važan signal u pogledu uključivanja manjinskih zajednica u izvršnu vlast, a po prvi put se desilo da je neko iz hrvatske zajednice dobio ministarsku funkciju u Srbiji.&nbsp;  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20231122201148_cce82f4a067a71d493ae68a096836c9a44c91a64f1fc667c7097c59964fa9143.png" data-media-id="editor_5" data-image-id="20231122201148_cce82f4a067a71d493ae68a096836c9a44c91a64f1fc667c7097c59964fa9143" data-rendition-name="original" width="1746" height="951" loading="lazy" alt="Tomislav Žigmanov"> <figcaption>Tomislav Žigmanov. Foto: Insajder</figcaption> </figure>  Žigmanov se fokusirao na unapređenje manjinskih prava, posebno u lokalnim sredinama, i borbu protiv govora mržnje. Međutim, tokom trajanja njegovog mandata, iznošene su kritike da se ministar retko oglašava o nekim ključnim pitanjima ljudskih prava, poput nasilja nad aktivistima, govora mržnje u medijima ili položaja LGBTQ+ zajednice. Poput svoje prethodnice, ni <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/zigmanov-i-bartu-razgovarali-o-polozaju-nacionalnih-manjina">Žigmanov</a> se na mestu ministra zadržao duže od dve godine, odnosno pola mandata.&nbsp; <h2>Novi ministar, problemi stari</h2> <h2> </h2> Posle ostavke sada već bivšeg premijera Miloša Vučevića i formiranja nove Vlade Đura Macuta, za ministra je imenovan <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/kamberi-ulazak-berise-u-vladu-sraman-tezak-udarac-za-svakog-albanca-koji-je-patio">Demo Beriša</a>, nekadašnje vojno lice, predsednik Udruženja građana ‘Matica Albanaca Srbije’ &nbsp;od 2014. godine i jedan od inicijalnih osnivača Vučićevog “Pokreta za narod i državu“. Beriša je od 1. oktobra 2023. godine u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog bio posebni savetnik ministra, a odmah po imenovanju za ministra rekao je da je <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/berisa-spreman-na-razgovor-sa-studentima-na-stadionu-ili-livadi-vlada-u-sredu-o-dijalogu-sa-univerzitetima">spreman na razgovor sa studentima u blokadi, na kojoj god lokaciji – "stadionu ili na livadi".</a>  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20250416140416_d19aaeda0572b1446cb417d1ab6fd8a0f9194ec45739202e542dd01e82370348.jpg" data-media-id="editor_9" data-image-id="20250416140416_d19aaeda0572b1446cb417d1ab6fd8a0f9194ec45739202e542dd01e82370348" data-rendition-name="original" width="4000" height="2666" loading="lazy" alt="Demo Beriša, GREMLIN"> <figcaption>Demo Beriša Foto: Srđan Ilić</figcaption> </figure>  "I dalje stojim na raspolaganju. Ja kod njih ili oni kod mene – na stadionu, livadi. Gde god žele, ja sam spreman da razgovaram", rekao je Beriša i istakao da "studenti treba da dođu do svojih ciljeva, ali onih koji se odnose na bolje uslove studiranja, a ne na političko opredeljenje", da “treba da se bave studiranjem, a politiku da puste drugima", te da su “delimično zloupotrebljeni".&nbsp; Beriša je tada napomenuo i da će jedan od ključnih zadataka nove vlade biti "stabilizacija društvenog stanja", uz ocenu da smo stigli do toga da je Srbija podeljena u dva tabora. Međutim, do razgovora studenata i novog ministra i pokušaja bilo kakvog dijaloga, za sada, nije došlo.&nbsp; <h2>Živkov: Ministarstvo kao primer fasadne demokratije, niko više ne zna ko vodi koji resor</h2> <a href="https://www.insajder.net/teme/sociolog-zivkov-za-insajder-poruke-sportista-stizu-i-do-onih-koji-izbegavaju-politiku-video">&nbsp;Sociolog Ivan Živkov</a> kaže za Insajder da je dugogodišnja politička praksa u Srbiji da se resori ne dele prema javnom i državnom interesu, nego prema političkom i koalicionom dogovoru, pa se tako najčešće i pre izbora Vlade menja zakon o Vladi i ministarstvima, pa se pojedini resori spajaju i razdvajaju. “Samo ovo ministarstvo je, kao i sva druga, obesmišljeno, jer Vlada ne vlada kako bi trebalo, po Ustavu i po zakonu, nego je svedena na pomoćni izvršni organ predsednika Republike, i zbog toga niko više i ne zna koji resor kome pripada i ko je trenutno ministar na čelu od kojeg resora”, ističe on.&nbsp; Živkov dodaje da je samo postojanje ovog ministarstva jedan od dobrih primera fasadne demokratije.&nbsp; “Jer, kao što smo imali primer Ane Brnabić, koja je trebalo da izgleda spolja kao žena i pripadnik LGBT populacije, i da se kaže da Srbija ima takvog premijera, a da pritom ona niti je zastupala prava žena, niti LGBT populacije, tako je i ovaj resor izmišljen da se kaže da Srbija ima resor za manjinska prava i društveni dijalog, iako je to najslabija tačka u ovom društvu. Kakav društveni dijalog imamo u institucijama, vidi se po tome što se najveći broj problema preliva na ulicu i što se ti problemi rešavaju pendrecima, suzavcem, biber sprejevima, lomljenjem ruku odbornicima i sličnim sredstvima”, navodi Živkov. &nbsp; Dodaje da je potpuno nebitno poruka koja se šalje time ko je resorni ministar, bila to <a href="https://www.insajder.net/arhiva/vesti/brnabic-hrabrost-gordane-comic-je-za-divljenje-manji-cenzus-steti-samo-sns-u">Gordana Čomić</a>, Žigmanov, ili sada Beriša. “Sve to je pokušaj slanja lažne slike kako Srbija vodi računa o manjinama, kako političkim, tako i nacionalnim. Ali rezultat i takvih resora, i takvih ministara, i takve politike uopšte, je isti, odnosno nema ga, i bio bi takav da je bilo ko drugi postavljen za ministra u tom resoru, ili bilo kojem drugom, u ovakoj vladi i ovakoj vlasti”, zaključuje sociolog Ivan Živkov. <h2>Gavrilović (BIRODI): Dijalog u Srbiji žrtva političke moći</h2> <a href="https://www.insajder.net/teme/zoran-gavrilovic-ovo-je-borba-drustva-da-se-uspostavi-drzava-video">Zoran Gavrilović, direktor Biroa za društvena istraživanja (BIRODI),</a> za Insajder kaže da je postojanje Ministarstva za društveni dijalog bez stvarne volje za dijalogom u društvu besmisleno, jer, kako navodi, “vlast počiva na ubijanju javnosti“. Dodaje da, prema istraživanjima BIRODI-ja, čak 50% građana Srbije smatra da nije pametno govoriti ono što zaista misle. “Što se tiče samog Ministarstva, ono nije bilo vidljivo. Koliko je pokušavalo, ne znam, tako da, džaba uspostavljanje Ministarstva za dijalog, ako u društvu nema volje, spremnosti i potrebe za njim, i mislim da je tu, u stvari, glavni problem. Žigmanova poznajem, pokušavao je nešto. Pre toga, Gordana Čomić je takođe pokušavala nešto. Sada imamo gospodina Berišu, verujem da će i on nešto da pokušava, ali prosto, Srbija je društvo u kome je dijalog žrtva političkih odnosa moći”, kaže <a href="https://www.insajder.net/teme/gavrilovic-birodi-drzave-nema-bez-javnosti-a-studenti-je-bude">Gavrilović</a>.&nbsp; Ocenjuje da, iako Srbija ima Ministarstvo za društveni dijalog, ambijent u društvu oblikuje politička volja izvršne vlasti, zbog čega je svaki pokušaj dijaloga obesmišljen. “Sa funkcionalne strane, džaba vam to što pravite bilo kakva ministarstva za bilo kakav dijalog, ako u društvu imate ambijent koji se produkuje političkom voljom izvršne vlasti. Na kraju krajeva, vrlo banalno rečeno, imamo Ministarstvo za društveni dijalog, <a href="https://www.insajder.net/arhiva/vesti/birodi-o-nacionalnim-emiterima-ne-pokrecu-teme-samo-prenose-saopstenja">ali i REM koji ne sankcioniše urušavanje dijaloga</a>. Ova vlast počiva na ubijanju javnosti, odnosno dijaloga. Ta ministarstva su tu za popunjavanje i mogući način da se uhlebe neki koalicioni partneri”, dodaje on.&nbsp; Gavrilović navodi i rezultate istraživanja koje je uradio BIRODI a koji pokazuju na kom nivou je društveni, ali i svaki drugi dijalog u našoj zemlji. “Podatak, koji može biti interesantan - čak 50% građana u Srbiji smatra da nije pametno govoriti ono što misle. To su naša istraživanja koja imamo od 2016. godine, koja smo nekoliko puta ponavljali. Toliko o dijalogu u Srbiji”, zaključuje Zoran Gavrilović, direktor BIRODI.&nbsp; novinar Rajko Martinović &nbsp;

Od Čomićke, preko Žigmanova do Beriše: Čemu služi Ministarstvo za ljudska prava i društveni dijalog