Predsedavajući konstitutivnom sednicom Avni Dehari zakazao je sledeću sednicu za 9. jun, ponedeljak, sa početkom u 11 časova. 	
U sali je bilo prisutno 85 poslanika, prenose kosovski mediji. 	
"Za je glasalo 48 poslanika, protiv niko, nema uzdržanih. Vidimo se 9. juna u 11 sati", rekao je Dehari koji je na početku današnje sednice podsetio da na prethodnim sednicama Demokratski savez Kosova, Demokratska partija Kosova, Alijansa za budućnost Kosova i Srpska lista nisu predložili članove za Komisiju za tajno glasanje i pozvao ih da to učine danas. 	
Predstavnici tih stranaka ni danas to nisu učinili, pa je usledilo glasanje za formiranje komisije za tajno glasanje. 	
Samoopredeljenje je i na prethodnim nastavcima sednice tražilo da se za predsednika skupštine glasa tajno, ali taj zahtev nije prihvaćen. &nbsp;	Kandidat Samoopredeljenja za predsednika skupštine i dalje je Aljbuljena Hadžiju, iako u prethodnim pokušajima izbora nijednom nije dobila više od 57 glasova, a za izbor je potreban 61 glas. 	
Konstitutivna sednica počela je 15. aprila, a na osnovu rezultata izbora održanih 9. februara nijedna stranka nema dovoljno mandata da samostalno formira vladu. &nbsp;	
Samoopredeljenje ima 48 mandata, Demokratska partija Kosova 24, Demokratski savez Kosova 20, Alijansa za budućnost Kosova i inicijativa Nisma osam, Srpska lista devet, Stranka za slobodu, pravdu i opstanak jedan, a preostalih 10 mandata pripada predstavnicima ostalih nevećinskih zajednica.
Izvor: Tanjug

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Neuspešan i 28. pokušaj konstituisanja Skupštine Kosova

"Pretvarao bih se kada bih rekao da me iznenađuje“, rekao je Pavlović i dodao da se selektivnost u postupanju pravosudnih organa može primetiti u mnogim drugim situacijama.
Govoreći o sve češćem korišćenju teških političkih kvalifikacija kao što su "nacista“ i "fašista“, Pavlović je upozorio na opasnost takve retorike.&nbsp;
"To su nedopustive stvari koje u našem društvu, sa njegovim istorijskim nasleđem, niko ne bi smeo olako da izgovori. Takvim izjavama samo se produbljuje spirala nasilja.“
<h2>Pobunjeni univerzitet i protest ispred Vlade</h2>
Profesor Pavlović govorio je i o predstojećem protestu univerzitetskih profesora okupljenih oko inicijative "Pobunjeni univerzitet“, zakazanom za ponedeljak ispred zgrade Vlade Srbije.&nbsp;
Kako je rekao, cilj protesta je da se skrene pažnja na sve intenzivniju represiju nad akademskom zajednicom i urušavanje visokog obrazovanja.
"Ako ne bude nas, neće biti ni vas – nema ko da vas leči, da vas obrazuje, da gradi ili presuđuje. Bez umetnosti i nauke ne može se očekivati ništa pametno“, poručio je Pavlović.
On je objasnio da problemi nisu počeli nedavnim studentskim blokadama, već da je država i ranije zanemarivala svoje zakonske obaveze prema univerzitetima. Kao ključne zahteve profesora naveo je ukidanje uredbe o standardima rada, rasformiranje radne grupe za izmenu zakona o visokom obrazovanju i određivanje kvota za upis novih studenata.
<h2>Online nastava i podele među profesorima</h2>
Na pitanje o odluci Fakulteta političkih nauka da pređe na <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/na-fpn-u-od-9-juna-onlajn-nastava-za-sve-studente">online nastavu</a> kako bi omogućio studentima nadoknadu izgubljenih časova, Pavlović je istakao da je bio među onima koji su glasali protiv tog predloga.
"Razumem dobru nameru uprave, ali lično sam smatrao da bi to značilo kompromis koji šalje pogrešnu poruku. Studenti su odlučni u svojoj borbi, smatraju je borbom za opšte dobro, i ne žele da budu ti koji će prvi popustiti.“
Pavlović je ukazao da se institucije urušavaju i da smo sve bliže društvenom stanju u kojem više nema poverenja u sistem. "Ako se institucije potpuno raspadnu, nećemo imati ni ko da nas zaštiti, ni gde da tražimo pravdu. I tada dolazimo u stanje anomije u kojem je sve moguće, uključujući i fizičko nasilje i etiketiranje ljudi najgorim imenima.“
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2F-eH0I2D-iFg&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
<h2>Poziv na solidarnost</h2>
Za kraj, profesor Pavlović je pozvao sve građane da podrže akademsku zajednicu u njenim zahtevima.&nbsp;
"Naš poziv je jasan – borimo se za obnovu Republike. Borimo se da institucije ponovo služe građanima, a ne vlasti. To je borba svih nas.“
Izvor: Insajder

Teme

Pavlović (FPN): Bez institucija ulazimo u spiralu nasilja i nepravde (VIDEO)

Posle 20 godina primene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja istraživačica organizacije "<a href="https://insajder.net/teme/ana-toskic-partneri-srbija-imamo-dobre-zakone-o-zastiti-podataka-ali-se-oni-ne-primenjuju-adekvatno-video">Partneri Srbija</a>" Kristina Obrenović je danas navela da građani ostaju uskraćeni za ključne informacije o radu osnovnih institucija, poput godišnjih programa rada, izveštaja o radu, podataka o prihodima i rashodima institucija. 
 
 "Transparentnost i otvorenost su ključni faktori za razvoj demokratskog društva, jer omogućavaju građanima da budu informisani o radu Vlade i drugih institucija, i da aktivno učestvuju u političkim procesima", rekla je Obrenović. 
 
 Uz to, povećana transparentnost može poboljšati efikasnost i integritet institucija, smanjiti rizik od korupcije, i podstaći druge institucije da slede primer odgovorne i otvorene komunikacije sa građanima, navela je ona. 
 
 Po njenim rečima, 20 godina od primene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, u Srbiji se navršava "u atmosferi gušenja prava i sloboda". 
 
 "Ako se uzme da je prvih 10 godina primene Zakona bilo prilagođavanja, učenja i unapređenja ostvarivanja ovog prava, drugih 10 godina je obeležila borba za očuvanje dostignutog nivoa prava javnosti da zna", rekla je Obrenović. 
 
 U Srbiji, kao i drugde u regionu, kako je navela, "bolno je uočljiv nesklad pravnog okvira kojim se uređuje oblast pristupa informacijama od javnog značaja i primene zakona". 
 
 "Uprkos deklarativnom zalaganju države za unapređenje transparentnosti, svedoci smo sve većeg zatvaranja institucija. Međunarodne organizacije, kao i civilni sektor i mediji u Srbiji ukazuju na kontinuirano nazadovanje u pogledu transparentnosti, odgovornosti i slobode informisanja", podsetila je Obrenović. 
 
 Organizacija "Partneri Srbija" će sledećeg petka, 6. septembra, na skupu "Budućnost slobode informacija" predstaviti ceo godišnji izveštaj o<a href="https://insajder.net/prenosimo/partneri-srbija-transparentnost-nije-prioritet-u-nacrtima-zakona-o-pravosudu"> transparentnosti državnih institucija</a>.
Izvor: Beta&nbsp;

Partneri Srbija: Građani uskraćeni za informacije, institucije održavaju privid transparentnosti