Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja saopštilo je da je Inspekcija Pokrajinskog sekretarijata za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova izašla na lice mesta i od nadležnog policijskog organa dobila informaciju da je na smeštaju bilo 21 lice, od kojih su dva lica preminula, a jedno je povređeno.
Navodi se da je inspekcija socijalne zaštite utvrdila da se radi o "<a href="https://insajder.net/prenosimo/milovanovic-zbog-tragedije-u-vojci-potrebna-kontrola-i-zatvaranje-nelegalnih-domova-za-smestaj-starih-i-nemocnih">neregistrovanom subjektu</a> za smeštaj starih lica, o čijem postojanju nije imala prethodno saznanje“.
Socijalna radnica Nadežda Satarić u izjavi za FoNet tvrdi da "nema dovoljno inspektora koji bi nadzirali uslove u domovima za smeštaj starih i nemoćnih“, kao i da oni koji planiraju smeštaj u takvim ustanovama treba da se "dobro raspitaju da li je dom za kakav su zainteresovani registrovan i legalan“.
"Vodite računa, nemojte ići u takve ustanove samo zato što su jeftinije 5.000 ili 10.000 dinara od zvanično registrovanih. Mnogo rizikujete, rizikujete i svoj život", rekla je Satarić.
Ona je dodala da se ne znaju precizni podaci o broju nelegalnih domova za smeštaj starijih i nemoćnih i konstatovala da se reaguje samo kada se dese neki ekces i nesreća.
"Inspektori idu samo po prijavama. Meni bi bilo logično da u samoj opštini gde se tako nešto događa to neko primeti i kaže - hajde da vidimo šta je to", izjavila je Nadežda Satarić.
Ona dodaje i da oni kojima je stalo da naprave biznis "ne brinu za uslove, poreze i državu, već gledaju na najjednostavniji način da dođu do para".
<h2>Nedovoljan broj inspektora</h2>
Prema Godišnjem planu inspekcijskih nadzora u oblasti socijalne zaštite za 2024. navodi se da "inspekcijski nadzor nad pružaocima usluga socijalne zaštite realizuje ukupno 18 inspektora socijalne zaštite".
Inspekcija je podeljena na tri nivoa, a obuhvata Odeljenje za inspekcijski nadzor Ministarstva u okviru Sektora za socijalnu zaštitu , pokrajinsku inspekciju u okviru Pokrajinskog sekretarijata za socijalnu politiku demografiju i ravnopravnost polova, kao i inspekciju u okviru Sekretarijata za socijalnu zaštitu grada Beograda.
U samom godišnjem planu već se navodi da broj nadziranih subjekata u nadležnosti inspekcije socijalne zaštite "uveliko prevazilazi kapacitete ovih inspekcijskih službi“.
"Sedamdeset šest ustanova socijalne zaštite za smeštaj čiji je osnivač Republika Srbija ili Autonomna pokrajina Vojvodina, 141 centar za socijalni rad, dok je od početka licenciranja pružalaca usluga socijalne zaštite izdato 944 licence kontroliše svega 18 inspektora socijalne zaštite“, navodi se u godišnjem planu.
Međutim, podaci iz prethodnih godina pokazuju da su se inspekcijski nadzori u socijalnoj zaštiti uglavnom vršli kroz vanredne nadzore.
"Inspekcijski nadzori se sprovode uglavnom kroz vanredne inspekcijske nadzore povodom incidentnih situacija ili po saznanju o postojanju ilegalnog pružaoca usluga (neregistrovani subjekti bez licence za rad) i po zahtevu za utvrđivanje ispunjenosti uslova za dobijanje licence za pružanje usluga socijalne zaštite“, piše<a href="https://www.minrzs.gov.rs/sites/default/files/2024-02/Predlog%20godi%C5%A1njeg%20plana%20inspekcije%20socijalne%20za%C5%A1tite%20za%202024.pdf"> u dokumentu</a>.
Kao prvi razlog navodi se epidemija, ali i "nedovoljan broj angažovanih inspektora socijalne zaštite zbog čega je teško obezbediti veći broj redovnih inspekcijskih nadzora i kontinuitet kontrole nad pružaocima usluga socijalne zaštite i ostalim ustanovama - nadziranim subjektima u ovoj oblasti“.
<h2>Povećanje broja starijih od 65 godina</h2>
Socijalna radnica Nadežda Satarić iz Udruženja Amity smatra i da država nije sposobna da odgovori izazovu demografskog starenja nacije.
U odnosu na popis iz 2011. godine novi podaci Republičkog zavoda za statistiku iz 2022. godine pokazuju da je broj lica starijih od 65 godina porastao sa 17,4 posto na 22,1 posto. To znači da od ukupno 6.647.003 stanovnika u Srbiji živi 1.468.855 starijih od 65 godina.
Takođe, prema podacima iz popsia došlo je i do smanjenja lica starosti između 15 i 64 godina i to za oko 5 procenata – sa 68,3 posto (2011) na 63,5 posto (2022).
<h2>Uhapšene dve osobe zbog nelegalnog objekta u Vojki</h2>
Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je juče da je policija u Sremskoj Mitrovici uhapsila su Đ. G. (30) i M. J. (28) zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti.
U saopštenju je navedeno da se sumnjiče da su "mimo propisa i bez licence za pružanje usluga socijalne zaštite osnovali udruženje i u objekat za smeštaj ovog udruženja primili veći broj ljudi nego što je kapacitet objekta, u kojem je jutros izazvan požar“.
Ipak, sumnja se da je uzrok požara ljudski faktor, odnosno da je požar izazvao drugi korisnik smeštaja N.T. (55), koji se, kako je navedeno u saopštenju MUP-a, nalazi u bolnici i koji će nakon izlaska iz bolnice biti procesuiran.
Oni će u zakonskom roku biti saslušani nakon čega će tužilaštvo odlučiti o daljem postupaju u predmetu, navodi se.
Na predlog <a href="https://insajder.net/prenosimo/pozar-u-objektu-za-smestaj-starih-osoba">Višeg javnog tužilaštva u Sremskoj Mitrovici</a> određeno im je &nbsp;zadržavanje do 48 sati.
Novinarka Ana Đurić

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

O stotinama ustanova socijalne zaštite stara se 18 inspektora: "Reaguje se samo na incidente"

Viši sud je u maju ove godine čačanskog inspektora proglasio krivim i izrekao mu <a href="https://insajder.net/prenosimo/gradevinski-inspektor-osuden-na-godinu-i-po-dana-zatvora-zbog-rusenja-viseceg-mosta-u-ovcar-banji">kaznu zatvora u trajanju od godinu i po dana</a>, ali je Apelacioni sud u Kragujevcu prihvatio žalbu njegovog advokata, pa je slučaj vraćen Višem sudu na ponovno odlučivanje.
Tužilaštvo je inspektora B. M. optužilo za teško delo protiv sigurnosti građana, odnosno da inspekcijski nadzor nije obavio u roku od 15 dana, kako mu je bilo naloženo, kao i da na mostu nije istakao rešenje o zabrani upotrebe.
Viseći most u Ovčar Banji kod Čačka srušio se 13. oktobra 2022. i tom prilikom život su izgubile dve osobe iz Republike Srpske, a deset je povređeno.
Toga dana oni su sa grupom od 115 građana krenuli iz Zvornika u posetu manastirima u Srbiji, a u Ovčar Banju su svratili kako bi posetili manastire u Ovčarsko-kablarskoj klisuri.
Viseći most se srušio kada je na njemu bilo više od 20 ljudi koji su krenuli ka manatiru koji se nalazi sa druge strane Zapadne Morave. 
 
Izvor: Beta&nbsp;

Prenosimo

Građevinski inspektor iz Čačka u ponovljenom suđenju oslobođen krivice za pad visećeg mosta

Inspektori za rad su na licu mesta zatekli 6.315 neprijavljenih radnika, koji su radili "na crno".
"Ako gledamo izveštaje po godinama, to je sličan broj inspekcijskih nadzora na godišnjem nivou, ali je zvanično statistički sve manje rada na crno“, kaže za Insajder stručnjak za radno pravo, dr Mario Reljanović.
On navodi da je 2018. tokom 70.000 nadzorautvrđeno 17.000 radnika na crno, a da je ove godine jedva nešto više od 6.000, što je skoro tri puta manje.
"Sad je samo pitanje da li su sad poslodavci lukaviji, pa inspektori teže nalaze te ljude, ili zaista manje ljudi radi na crno. Ja imam utisak da je broj onih koji rade na crno isti, ali je manje njih evidentirano. Dodatno, tu je stara priča napuštanja radnog mesta. Inspektori ne mogu uvek da računaju na podršku policije, niti se uvek traži asistencija policije, kad se ide u inspekcijski nadzor tokom kojeg se se ne očekuju incidenti. Inspektor u takvim situacijama ne može da juri po ulici ljude koji se zateknu kod poslodavca, pa napuste radno mesto“, objašnjava Reljanović.
Pošto je Inspektorat za rad pokrenuo postupke i preduzeo mere protiv nesavesnih poslodavaca koji su radnike angažovali bez prijave, ti poslodavci su prijavili 3.855 radnika, odnosno sa 61 odsto onih koji su pre inspekcijskog nadzora radili na crno, pokazuju podaci iz godišnjeg izveštaja Inspektorata za rad, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
"Zabrinjava činjenica da su nesavesni poslodavci posle inspekcijskih nadzora prijavili svega 61 odsto onih koji su kod njih radili na crno jer je to procenat značajno manji u odnosu na one prethodnih godina. 2018. godine je 82 odsto radnika na crno prijavljeno posle inspekcijskog nadzora. S druge strane, ako se troje od &nbsp;njih petoro prijave, možemo samo da pretpostavimo da onaj ostatak radnika poslodavac jednostavno otera sa radnog mesta“, kaže Reljanović.
Realan broj onih koji rade na crno je i dalje "tamna brojka“, odnosno podatak o kojem može jedino da se pretpostavlja.
"Nisam siguran da bilo ko u Srbiji može da kaže kolika je ta tamna cifra jer mi nemamo analizu, bila je procena da ih je oko 20 odsto, ali ta procena nije utemeljena na analizi. Verovatno je da ima više stranaca koji rade na crno jer rade manuelne poslove, ne znaju šta im treba od papira, veruju poslodavcu, pa su u tom smislu u nepovoljnijem položaju od domaćih radnika“, kaže Reljanović.
<h2>Izostaje reakcija drugih državnih institucija</h2>
Insektori su doneli više hiljada rešenja za uklanjanje nepravilnosti i izrekli više hiljada mera, ukazivali su na propuste i izdavali upozorenja, a bilo je i više hiljada pokrenutih prekršajnih postupaka. Podneto je i 47 krivičnih prijava.
Inspektorat za rad doneo je 5.573 rešenja vezanih za uklanjanje nepravilnosti i izrekao 12.548 mera. Više od 1.000 rešenja ticalo se radnih odnosa, preko 4.000 rešenja se odnosilo na oblast bezbednosti na radu, a 269 rešenja je tokom 2023. doneto prema takozvanim „neregistrovanim subjektima“, tj. prema poslodavcima koji su obavljali delatnost bez prijave.
Podneto je ukupno 5.180 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i 47 krivičnih prijava.
Ono što posle tih rešenja, mera i prijava nedostaje je adekvatna reakcija drugih institucija sistema.
"Inspektori rade svoj posao onako kako mogu, van političkih pritisaka i u granicama objektivnih mogućnosti. Naravno, ako pričamo o inspekciji rada, i tu ima propusta, ali generalno u trenutku kad inspektor rada dobro obavi svoj posao i podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, ili podnese krivičnu prijavu, posle toga sistem stane. To su stare boljke u sistemu - prekršajni postupci zastare, često se poslodavci ne kažnjavaju, ili se kazne kaznom koja je minimalna, ili čak ispod minimalne. To šteti radnicima, ali i budžetu“, ocenjuje Reljanović.
Na osnovu zahteva za pokretanje prekršajnog postupka koje su podnosili inspektori rada po više osnova, poslodavci su kažnjeni novčanim kaznama u ukupnom novčanom iznosu od oko 212 miliona dinara tokom 2023.
"Ne znam da li je ikada Poreska uprava poslala urgenciju da tužilaštvo pokrene postupak, ili ga sama inicirala, dok tužilaštva ta dela često smatraju za ne toliko bitna. Procenat ljudi koji odgovaraju za ta krivična dela je mali. To bi poništilo rad i najsavesnijeg inspektora rada jer nedostaje ono ključno što bi trebalo da se desi, a to je korektivna, ili restriktivna mera“, kaže Reljanović za Insajder.
<h2>Manji broj smrtnih slučajeva zbog povreda na radu</h2>
Prošle godine zabeležen je manji broj smrtnih slučajeva i povreda na radu u odnosu na ranije godine. Ta statistika međutim nije ni malo utešna. Ukupno 42 osobe tokom prošle godine je umrlo od smrtnih povreda na radu, ili od teških povreda zadobijenih na radu, sa kasnijim smrtnim ishodom.
Inspektori su izvršili 1.039 nadzora zbog prijavljenih povreda na radu. Povodom smrtnih povreda na radu podnete su 22 prijave, 18 prijava zbog teških telesnih povreda na radu sa smrtnim ishodom i 25 prijava zbog tzv. „kolektivnih“ povreda, u okviru kojih je došlo do još jedne smrtne povrede i još jedne povrede na radu sa smrtnim ishodom. Tokom 2023. podneto je i 886 prijava zbog teških telesnih povreda i 88 zbog lakih telesnih povreda na radu.
"Ranije smo imali otprilike duplo veći prosek od evropskog sa više od 50, skoro 60 smrtnih ishoda godišnje. Dobro je što je taj broj prošle godine bio manji, ali ćemo videti da li će se taj trend smanjivati i narednih godina, ili se radi o statističkom incidentu“, ocenjuje Reljanović za Insajder.
<h2>Odlaze visokokvalifikovani, dolaze fizički radnici iz inostranstva</h2>
Poraznoj statistici u vezi sa radom na crno i lošim uslovima za rad doprinosi i činjenica da se iz Srbije godišnje odseli oko 50.000 radno sposobnih građana, dok se u nju zbog privremenog rada doseli više desetina hiljada stranaca. Dok se iz Srbije iseljava visokokvalifikovana radna snaga, u nju dolaze uglavnom radnici koji su angažovani za manuelne i fizičke poslove.
Stranci koji ovde dođu da rade često ne razumeju jezik, ali i ne znaju koja su im radna prava. Dodatno, zbog zarade pristaju na uslove za rad koji su suprotni zakonu.
Tako je prošle godine Srbiju napustilo oko 40.000 radno sposobnih građana. Zbog rada se sa druge strane u Srbiju tokom 2023. godine doselilo oko 60.000 stranaca.
"Ako je tržište rada jezero sa odlivom i uplivom radne snage, ranije smo godinama imali slabiji priliv, a veliki odliv, što se nekoliko prethodnih godina ujednačavalo. Ono što iz te statistike ne odgovara realnosti je struktura priliva jer se dovodi radna snaga za one poslove koji se ovde forsiraju, a to su najviše osnovni manuelni poslovi u fabrikama i na građevini. Nedostaju nam radnici za zanatske poslove, električari, vozači autobusa.
Mi &nbsp;kroz taj priliv nemamo mogućnost da nadomestimo odliv visokokvalifikovanih radnika. Nema lekara, inženjera, primera radi. Strani poslodavci za te poslove uglavnom dovode svoje stručnjake, ali nema puno domaćih poslodavaca koji to rade.
Situacija na tržištu rada nikad nije jednostavna. Statistički jesmo izjednačili priliv i odliv, ali ta ujednačenost nije dobra. Postoji izražena dugotrajna potreba i deficit za izvršiocima, da li su to visokokvalifikovana, ili majstorska zanimanja. Čekaju se konačne analize, ali tendencije su takve da možemo da se pohvalimo da postoji dovoljan broj radnika koji dolaze, ali ne možemo da se pohvalimo njihovom strukturom“, kaže Reljanović za Insajder.
<h2>Državi nedostaje proaktivan odnos prema politici zapošljavanja</h2>
„Država je po tom pitanju dosta neozbiljna jer ne želi da stimuliše ljude da manje odlaze iz Srbije, naročito visokokvalifikovane. Nema plana i analize koji će nam pokazati koliko će nam lekara i inženjera trebati za 10 godina. Uvek treba da se krene od obrazovanja, kad se planira šta će nam od populacije doći, a šta će nam biti potrebno na tržištu rada. Zagrebali smo po površini, ali nismo ušli u suštinu problema, a suština je da najpre treba da zadržimo one koje smo uložili kroz obrazovanje, a da onda ono što nam nedostaje nadomestimo dolaskom radne snage iz drugih zemalja“, kaže Reljanović.
On ocenjuje da su povučeni neki potezi koji nisu tako loši, ali smo daleko od rešavanja problema na tržištu rada jer stvari ne mogu da se rešavaju parcijalno.
„Dugoročno ćemo imati probleme sa neadekvatnom strukturom radnika, tj. onog što se nudi u odnosu na ono što je potrebno. Zahvaljujući tom nedostatku dugoročnog planiranja, umesto da cena rada skače, gasi se požar tako što se vrši damping cene rada dolaskom radnika iz inostranstva. Umesto da se priča o poboljšanju uslova kako ljudi ne bi odlazili, dovode se ljudi iz inostranstva koji rade po nižoj ceni rada“, zaključuje Reljanović.
Tržište rada nemoguće je posmatrati odvojeno od ekonomije i privrede. Stranci koji u Srbiju dolaze da rade najčešće su bez kvalifikacija, što bi moglo da dovede do toga da Srbija postane tržište rada sa dominantno siromašnom radnom snagom. Dugoročno planiranje vezano za sistem i model obrazovanja, stimulisanje visokoobrazovanog stanovništva da ostane u zemlji i formiranje tržišta rada pogodnog za razvijenije grane privrede preduslovi su za razvoj ekonomije svake zemlje.
Izvor: Insajder

Umesto planiranja, "gašenje požara" na tržištu rada: Odlaze visokokvalifikovani, dolaze fizički radnici iz inostranstva

Inspektora nedostaje u mnogim sektorima. Tako ih je u građevinskoj inspekciji samo devet od potrebnih 15. U inspekciji socijalne zaštite, ali i drumskoj inspekciji radi upola manje nego što je potrebno, a od potrebnih 14 inspektora geološke i rudarske inspekcije ih, prema tvrdnjama <a href="https://insajder.net/prenosimo/ministarka-u-srbiji-trenutno-ima-sest-rudarskih-inspektora-i-pokrivaju-teritoriju-cele-drzave" target="_blank">ministarke Dubravke Đedović Handanović</a> ima– samo šest.
Ministarstvo za državnu upravu je još pre pet godina utvrdilo minimalni broj inspektora – 3.600 na republičkom nivou i još oko 2.000 na lokalnom i pokrajinskom nivou. Njih je, međutim, pet godina kasnije, sve manje. Prema podacima Mreže inspektora Srbije, na nivou Republike ima oko 2.200 inspektora, dok na lokalnom i pokrajinskom radi oko 2.000 njih.
<h2>Jedan inspektor u Srbiji radi posao koliki i trojica u Evropi</h2>
Kao jedan od glavnih razloga za ovakvo stanje, predsednik Mreže inspektora Srbije Dragoman Paunović za Insajder navodi veliko opterećenje, a niske plate. Primera radi, u Srbiji jedan inspektor obavlja posao koji u Evropi rade dva, tri.
„Zainteresovanost za ulazak u inspekcijsku službu je veoma mala, posebno kada se radi o kvalitetnim kadrovima. U inspekcije u zvanju savetnika treba da nam dođu inženjeri, doktori medicine i veterine, i drugi stručnjaci sa radnim iskustvom od tri godine na platu od 65.000 dinara. Toliko postojeći službenički sistem nudi“, pojašnjava Paunović za Insajder.
Kada se na to doda da je za platu od oko 84.000 dinara potrebno pet godina iskustva i kada se sa time uporede primanja u drugim sektorima, ali i prosečna plata u Srbiji koja je u maju ove godine prvi put prešla 100.000 dinara, jasno je zašto se malo osoba odlučuje da bude inspektor.
Situaciju dodatno komplikuje i blaga kaznena politika, a inspektori su, kaže Paunović, gotovo svakodnevno izloženi pretnjama i napadima. Problem je, ocenjuje on, što ti slučajevi završe kod sudije za prekršaje sa minimalnim kaznama, dok se u državama Evrope to prepoznaje kao napad na službeno lice.
„Na sve to država nema odgovor. Samo u najdrastičnijim slučajevima nasilnici budu sankcionisani. Ako inspektor oseća ugroženost, uznemirenje ili strah za život i telesni integritet, kako možemo očekivati od njega samostalnost u radu i vršenju inspekcijskih ovlašćenja. Ako država toleriše takav odnos prema svojim inspektorima, onda to znači da je svesno žrtvovana zakonitost i bezbednost u svim oblastima inspekcijskog nadzora“, ocenjuje predsednik Mreže inspektora Srbije.
<h2>Rešenje u izmenama Zakona o inspekcijskom nadzoru</h2>
Upravo zbog toga, Mreža inspektora Srbije poziva na izmene Zakona o inspekcijskom nadzoru kako bi se poboljšala pravna zaštita inspektora.
„Potrebno je uvesti u službenički sistem i urediti posebno radno mesto inspektora sa posebnim zvanjima u koja se razvrstava. Samo razvrstavanje u inspektorska zvanja mora biti praćeno poboljšanjem materijalnog položaja inspektora. To je jedini način na koji se ovaj težak ali častan poziv može učiniti primamljivim za mlade kadrove. A takvi su nam izuzetno potrebni“, pojašnjava Paunović.
O tome je bilo reči 12. jula na sastanku sa ministarkom državne uprave i lokalne samouprave Jelenom Žarić Kovačević. Dogovoreno je da se nastavi sa reformom inspekcijskog nadzora, jer je potrebno još mnogo toga da se uradi kako bi se rešio problem kapaciteta inspekcijskih službi.
Ministarka državne uprave i lokalne samouprave Jelena Žarić Kovačević rekla je tada da je uloga inspektora veoma bitna za zakonito i pravilno postupanje u svim društvenim oblastima, te da je od izuzetnog značaja da se promoviše njihova uloga u sistemu i u procesu sprečavanja protivzakonitih radnji, saopšteno je iz njenog kabineta.
Inače, Zakon o inspekcijskom nadzoru donet je 2015. godine. Od tada, međutim, nije menjan. Do sada je formirana Radna grupa, ali izmene Zakona još nisu došle pred narodne poslanike Skupštine.
Predlog Mreže inspektora jeste da se Zakon izmeni tako da zbog rizika koji posao inspektora nosi, plata mora biti 20 odsto veća u odnosu na službenika koji radi u kancelariji. Paunović očekuje da ove izmene budu pred narodnim poslanicima početkom oktobra, kako bi povećanja plata mogla da budu već od sledeće godine.
Za razliku od Srbije, države nekadašnje Jugoslavije su se intenzivno bavile postavljanjem inspekcija u skladu sa preporukama OEBS-a, i u njima su rešenja, kako u smislu organizacije i kapaciteta inspekcija, tako i u smislu pravnog i materijalnog položaja inspektora.
Izvor: Insajder

Veliko opterećenje i niske plate dovele do nedostatka od 2.400 inspektora: Jedan inspektor u Srbiji radi posao trojice u Evropi

"To uključuje čestu zamenu zaposlenih koji rade na otvorenom, pre svega na gradilištima i u poljoprivredi, kao i u drugim delatnostima na otvorenom", precizirala je Ilić.
Prema njenim rečima, u skladu sa Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu, poslodavci su u obavezi da primene sve preventivne mere, koje uključuju organizacione, tehničke i zdravstvene mere, što podrazumeva promenu režima rada.&nbsp;
Ona dodaje da treba organizovati rad sa češćim pauzama, te da se obezbedi dovoljna količina vode i bezalkoholnih napitaka, kao i prostora za sklanjanje zaposlenih od sunca.&nbsp;
Iilć je podsetila da poslodavci moraju da informišu zaposlene o opasnostima, štetnostima i rizicima rada na otvorenom pri visokim temperaturama, kao i da obezbede dovoljan broj obučenih zaposlenih za pružanje prve pomoći.&nbsp;
Ona je rekla da se svakodnevno vrše inspekcijski nadzori na celoj teritoriji Srbije, a u ovom periodu kada su visoke temperature, od juna, vrši se pojačani inspekcijski nadzor.
U Inspektoratu za rad ukazuju na određene podatke koji se vezuju za nadzore koji su izvršeni pre svega u oblasti građevine, poljoprivrede, komunalnoj delatnosti i dr.
Prema njenim rečima, u periodu od 19. do 21. juna 2024. godine, inspektori su izvršili 728 inspekcijskih nadzora, obuhvatili 2.208 zaposlenih i radno angažovanih lica, od kojih je 200 radilo na crno.&nbsp;
"Podneto je 124 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, od kojih je 50 zahteva bilo u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, a 74 su vezani za oblast radnih odnosa. Takođe, doneto je 120 rešenja o otklanjanju nedostataka, a ustanovljeno je da je šest poslodavaca neregistrovano obavljalo delatnost. Tada se zabranjuje obavljanje te delatnosti i nalaže se odgovarajući upis u odovarajući registar i podnosi za zahtev za pokretanje prekršajnog postupka", rekla je Ilić.
U prethodnim danima, 10. i 11. jula inspektori su, prema njenim rečima, nastavili sa nadzorima, obuhvativši građevinarstvo, poljoprivredu i druge delatnosti, izvršivši 615 inspekcijskih nadzora kojima je obuhvaćeno 1.917 zaposlenih i radno angažovanih lica, od kojih je 162 radilo na crno.
Takođe je i tom prilikom podneto 106 zahteva za pokretanje prekršenog postupka, od kojih 44 u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.&nbsp;
Kada se govori o novčnom kažnjavanju, ukoliko poslodavac ne obezbedi propisane preventivne mere bezbednosti i zdravlja na radu, Zakonom o bezbednosti zdravlja na radu je propisana novčana kazna za poslodavca sa svojstvo pravnog lica od 1,5 do 2 miliona dinara, za odgovorno lice u pravnom licu od 50.000 do 150.000 dinara, dok je za preduzetnika propisana novčana kazna od 400.000 do 500.000 dinara.
Na pitanje šta je ostavljeno na savesti poslodavcima, a šta je definisano zakonom i uredbama kada se govori o bezbednosti zdravlja na radu pri visokim temperaturama, Ilić kaže da pored onih organizacionih, tehničkih i zdravstvenih mera, važno je da svi poslodavci koji imaju zaposlene imaju obavezu da donesu akt o proceni rizika na radnom mestu u radnoj sredini.&nbsp;
"Akt o proceni rizika treba da obuhvati i rizike zaposlenih koji rade na otvorenom pri visokim temperaturama i da faktički obezbede da taj rad na otvorenom bude takav da se zaposleni zaštite od nepovoljnih klimatskih prilika i takođe da bude obezbeđeno pružanje prve pomoći ukoliko je to neophodno", navela je Ilić.
Pored Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, postoje i podzakonski propisi kojima se bliže reguliše rad na otvorenom, odnosno primena preventivnih mera, a to su pre svega Uredba o bezbednosti i zdravlju na radu na privremenim ili pokretnim gradilištima, zatim Pravilnik o zaštiti na radu u poljoprivredi, tu je takođe i Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad na radnom mestu itd.&nbsp;
"Apelujemo i na poslodavce i na zaposlene da primenjuju mere bezbednosti i zdravlja na radu, jer jedino delotvorna prevencija i primena mera bezbednosti i zdravlja na radu doprinose smanjenju broja povreda na radu i profesionalnih bolesti i takođe doprinose tome da zaposleni budu bezbedni i zdravi na svojim radnim mestima", poručila je Maja Ilić.
Ilić je istakla i da je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja donelo Smernice za bezbedan i zdrav rad na otvorenom pri visokim temperaturama, koje treba da pomognu poslodavcima da se rizik po zdravlje pri radu na visokim temperaturama na otvorenom svede na najmanju moguću meru i da ih usmeri kako da postupaju u slučaju pojave zdravstvenih problema vezanih za rad na visokim temperaturama.
Izvor: Tanjug

Inspektorat za rad: Poslodavci da promene režim rada na otvorenom tokom vrućina