Zajedno sa Tačijem, za zlodela nad Albancima, Srbima i Romima u više od 40 pritvora OVK, optuženi su Kadri Veselji, Redžep Seljimi i Jakup Krasnići.
Svi optuženi su u vreme obuhvaćeno optužnicom bili članovi GŠ OVK zbog čega je pitanje kontrole i komande tog štaba nad pritvorima i jedinicama OVK od suštinske važnosti u ovom procesu.
Zirapi je posvedočio da je "GŠ OVK odobravao operacije na strateškom nivou, dok su na taktičkom nivou o akcijama odlučivali komandanti operativnih zona".
Zapovednici operativnih zona OVK bili su podredjeni GŠ OVK, proističe iz svedokovog iskaza.
Pošto je na Kosovo došao iz Albanije u maju 1998, Zirapi je, kako je izjavio, po nalogu članova GŠ OVK Redžepa Seljimija i Sokolja Bašote, radio na reorganizaciji i ujedinjenju jedinica OVK u Drenici i području oko Prizrena i Dečana.
Svedok je precizirao da su, u okviru te reorganizacije, formirane brigade OVK, a zatim i "operativne zone" Drenica, Paštrik i Dukadjin.
U junu 1998, Zirapi je, po sopstvenim rečima, o tome i "situaciji na terenu" raportirao članovima GŠ OVK Tačiju, Veseljiju i Bašoti i izložio im svoje predloge.
Sredinom jula 1998, GŠ OVK je Zirapija postavio za svog glavnog operativca.
Na sastanku u Mališevu, po svedokovim rečima, bili su Tači, Veselji, Bašota, Seljimi, Krasnići i Ljah Brahimaj.
"Rekli su mi da je komandant GŠ OVK Azem Sulja, ali da se njegovo ime drži u tajnosti zato što je u inostranstvu", opisao je Zirapi.
OVK je, prema svedokovoj napomeni, tada kontrolisala "skoro 50 odsto teritorije Kosova".
Pošto je postavljen, Zirapi se sa pomenutim članovima GŠ OVK zatim uputio u okolinu Dečana na sastanak sa regionalnim vodjom OVK Ramušom Haradinajom.
Posle razgovora o "širenju i jačanju OVK" i logističkim pitanjima, Zirapi je ostao u toj zoni i pomogao u formiranju brigada OVK i vojne policije, kao i u organizovanju komande.
Tada je, po svedoku, formirana je i jedinica za brze intervencije, nazvana Crni orlovi, kojom je komandovao Idriz Baljaj zvani Togeri.
Zirapi nastavlja svedočenje, koje će potrajati do kraja sedmice.
Optužnica u 10 tačaka tereti Tačija (55), Veseljija (56), Seljimija (52) i Krasnićija (73) za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).
U šest tačaka optužnice, ta krivična dela kvalifikovana su kao zločin protiv čovečnosti, a četiri tačke kao ratni zločin.
Svi optuženi su u pritvoru u Hagu od novembra 2020., kada su bili uhapšeni na Kosovu. U prvom pojavljivanju pred sudijom, negirali su krivicu.
Izvor: Beta

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

1250x600

220x391

325x200

336x450

410x251

820x503

900x375

Starešina OVK Zirapi na suđenju Tačiju: Glavni štab odlučivao o strateškim akcijama OVK

Tači i saoptuženi Kadri Veselji, Redžep Seljimi i Jakup Krasnići bili su tada vodeći članovi Glavnog štaba (GŠ) OVK.
Tužioci tokom sudjenja moraju dokazati da su optuženi i GŠ OVK imali komandu i kontrolu nad jedinicama koje su držale više od 40 pritvora u kojima su, po optužnici, počinjeni zločini nad Albancima, Romima i Srbima.
Fondaj je, dok su ga u utorak 25. juna ispitivali branioci optuženih, posvedočio i da je GŠ OVK imao "efektivnu kontrolu" u imenovanju zapovednika lokalnih jedinica.
Fondaja je Glavni štab OVK, s jeseni 1998., postavio za komandanta 123. brigade OVK na području Suve Reke, o čemu ga je obavestio lično Tači.
Krajem te godine, opet odlukom GŠ, Fondaj je, po sopstvenim rečima, bio imenovan za načelnika štaba OVK u široj "operativnoj zoni Paštrik".
U februaru 1999. svedok je i sam postao oficir GŠ OVK, zadužen za obuku i obrazovanje.
Branioci optuženih su tokom unakrsnog ispitivanja, nastojali da relativizuju Fondajevo svedočenje o ključnoj ulozi GŠ OVK.
Fondaj je, međutim, ostao pri iskazu da je, kao komandant brigade, od GŠ OVK dobijao naređenja, u oktobru i novembru 1998, kao i da je, zajedno s drugim starešinama, podnosio raporte na "redovnim nedeljnim sastancima" u tom štabu.
Svedok je prihvatio sugestiju branilaca da nikada nije raportirao trećeoptuženom Seljimiju i četvrtooptuženom Krasnićiju.
Fondaj je, takođe na sugestiju advokata odbrane, kazao da je od Tačija i Seljimija, u septembru 1998. dobio "savet" da obnovi 123. brigadu OVK, koja se tog leta pred srpskom ofanzivom bila "raspala".
Tužiocima je svedok ranije rekao da je od Tačija i Seljimija dobio "zaduženje" da to uradi.
Fondaj je, međutim, u sudnici napomenuo da je tada "poštovao komandu i ono što je ona smatrala najboljim", sugerišući da je Tačija i Seljimija video kao tu "komandu".
Na pitanje Tačijevog branioca Luke Mišetića, svedok je potvrdio da mu Tači, u oktobru 1998, nije preneo pisano, već samo usmeno naredjenje GŠ OVK o njegovom imenovanju za komandanta brigade.
Advokat Mišetić tome je suprotstavio iskaz jednog starešine OVK da su sami oficiri izabrali komadanta 123. brigade, a ne GŠ.
"Ostajem pri iskazu da mi je Tači preneo da me je postavio GŠ", odgovorio je Fondaj.
Svedok je dodao da mu je Tači tada dao i "opšte naredjenje da napada srpske položaje".
Fondaj, koji je 73. svedok tužilaštva od početka sudjenja 3. aprila prošle godine, nastavlja da odgovara na pitanja branilaca optuženih.
Optužnica u 10 tačaka tereti Tačija (55), Veseljija (56), Seljimija (52) i Krasnićija (73) za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).
U šest tačaka optužnice, ta krivična dela kvalifikovana su kao zločin protiv čovečnosti, a četiri tačke kao ratni zločin.
Svi optuženi su u pritvoru u Hagu od novembra 2020., kada su bili uhapšeni na Kosovu. U prvom pojavljivanju pred sudijom, negirali su krivicu.
Izvor: Beta

600x803

Oficir OVK na suđenju Tačiju: Glavni štab OVK mi davao naređenja, njemu sam raportirao

Sud tereti Šojgua i Gerasimova za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.
&nbsp;U saopštenju suda se navodi da su nalozi izdati jer su sudije smatrale da postoje opravdane sumnje da su oni odgovorni za "raketne napade koje su ruske oružane snage izvele na ukrajinsku električnu infrastrukturu" od 10. oktobra &nbsp;2022. do najmanje 9. marta 2023.
"Tokom tog vremenskog okvira, ruske oružane snage izvele su velik broj napada na brojne električne elektrane i trafostanice na više lokacija u Ukrajini", dodao je sud.
Savet bezbednosti Rusije saopštio je danas da je nalog Međunarodnog krivičnog suda (MKS) za hapšenje bivšeg ministra odbrane Sergeja Šojgua "besmislen" i da je deo hibridnog rata protiv Moskve. 	
"Jurisdikcija MKS se ne proteže na Rusiju i (odluka) je doneta kao deo hibridnog rata Zapada protiv naše zemlje", navodi se u saoštenju Saveta bezbednosti, preneo je Rojters rusku agenciju TASS.
Izvor: AP, Tanjug

200x200

1800x750

Sud u Hagu izdao naloge za hapšenje Šojgua i Gerasimova zbog zločina u Ukrajini

U odluci suda se navodi da je raspravno veće ponovo utvrdilo da postoji osnovana sumnja da su Tači i Veselji počinili krivična dela iz optužnice, objavio je Kosovo onlajn. 
 
"Postoji rizik da bi optuženi, ako bi bili pušteni iz pritvora, mogli ometati rad suda, uticati na svedoke ili ponoviti krivično delo", navodi se u odluci. 
 
Kao i u prethodnih 14 odluka o produženju pritvora, sudije su utvrdile da je Tači i pre hapšenja, u jesen 2020. "pokušao da potkopa sud" i da je "nudio povlastice osobama koje je pozivalo Tužilaštvo". 
 
Veće je u odluci, između ostalog, naglasilo da je utvrđeno da je Tači nedavno u sudskom pritvoru "posetiocima preneo informacije dobijene tokom svedočenja zaštićenih svedoka". 
 
Kako piše u odluci, Tači je posetiocu "preneo uputstva za budućeg svedoka tužilaštva o obliku i sadržaju njegovog predstojećeg svedočenja". 
 
"Takvo ponašanje podržava i osnažuje nalaz veća da bi puštanje optuženog na slobodu stvorilo rizik od ometanja suđenja", piše u odluci. 
 
Rizik je tim veći što tužioci Tačijevoj odbrani i dalje obelodanjuju podatke o svedocima koje nameravaju da pred sudije izvedu tokom procesa. 
 
Što je tiče Veseljija, sudije su naznačile da on, kao i Tači, "nastavlja da igra značajnu ulogu na Kosovu na osnovu svojih prethodnih položaja" i da su, dok je bio šef obaveštajne službe ŠIK, njeni agenti "bili umešani u zastrašivanje svedoka". 
 
I Veselji je, po veću, iz pritvora mogao odati poverljive informacije. 
 
Veće je zaključilo i da postoji rizik da bi Tači i Veselji na slobodi ponovo "počinili zločine protiv onih koji su predstavljeni kao protivnici OVK, uključujući svedoke". 
 
Sudije su naglasile da je rizik od puštanja Tačija i Veseljija naročito veliki zato što na Kosovu vlada uporna klima zastrašivanja svedoka i mešanja u krivične postupke protiv bivših pripadnika OVK, koju ne mogu samo suzbiti zaštitne mere za svedoke. 
 
Tači i Veselji su u sudskom pritvoru u Ševeningenu od novembra 2020. kada su uhapšeni na Kosovu. 
 
Njima se sudi zajedno s Redžepom Seljimijem i Jakupom Krasnićijem. 
 
Optužnica Tačija (55), Veseljija (56), Seljimija (52) i Krasnićija (73) tereti za zlodela počinjena u 42 nelegalna pritvora OVK na Kosovu i u Albaniji nad najmanje 407 pritvorenika, od kojih je najmanje 98 ubijeno, od marta 1998. do septembra 1999 godine. 
 
Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići optuženi su u 10 tačaka za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke). 
 
Ta krivična dela kvalifikovana su, u šest tačaka, kao zločini protiv čovečnosti, a u četiri tačke, kao ratni zločini. 
 
Za te zločine, po optužnici, Tači i saoptuženi snose i individualnu i komandnu odgovornost. 
 
Svi su, u periodu obuhvaćenom optužnicom, bili članovi Glavnog štaba OVK: Tači kao politički komesar, kasnije i zapovednik, Veselji kao šef obaveštajne službe, Seljimi kao glavni operativac, a Krasnići kao zamenik komandanta i portarol. 
 
U privremenoj vladi Kosova, proglašenoj u martu 1999, Tači je bio premijer, Veselji ministar za obaveštajne poslove, Seljimi ministar unutrašnjih poslova, a Krasnići portarol. 
 
Prema optužnici, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići bili su učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu, zajedno s brojnim drugim oficirima i pripadnicima OVK, te članovima privremene vlade, od kojih su u optužnici imenovani: Azem Sulja, Ljah Brahimaj, Fatmir Ljimaj, Sujelman Seljimi, Rustem Mustafa, Šukri Buja, Ljatif Gaši i Sabit Geci.
Izvor: Beta

Produžen pritvor Tačiju i Veseljiju

Od tužioca traže istragu zločina počinjenih nad najmanje devet palestinskih reportera između 15. decembra i 20. maja, kao i istragu ubistava više od 100 novinara u Gazi 7. oktobra, navodi se u saopštenju RSF.
Takođe se ponavlja zahtev tužiocu da se pridržava člana 15 Rimskog statuta MKS i da prioritet istrazi zločina izraelske vojske nad novinarima u Gazi od početka rata.
"RSF je podneo treću tužbu Međunarodnom krivičnom sudu sa sedištem u Hagu jer broj novinara koje je izraelska vojska ubila u Gazi nastavlja da raste nakon što je prešao granicu od 100, čime su istrebljeni palestinski mediji", navodi se u saopštenju.
Prethodne dve tužbe podnete su 31. oktobra i 22. decembra.
Svi novinari koji se pominju u tužbama ubijeni su na radnom zadatku.
"RSF ima razumne osnove da smatra da su neki od ovih novinara namerno ubijeni, a da su ostali žrtve namernih napada izraelske vojske na civile", dodaje se.
Izvor: Beta

Reporteri bez granica podneli tužbu Haškom sudu zbog ratnih zločina nad palestinskim novinarima

Kan je to posvedočio na osnovu razgovora koje je, u julu 1999, vodio sa Romima u Prizrenu i u Đakovici, kao zvaničnik Evropskog centra za zaštitu prava Roma.
Zajedno sa Tačijem, za zlodela nad Albancima, Srbima i Romima, 1998-99, optuženi su tadašnji članovi Glavnog štaba OVK Kadri Veselji, Redžep Seljimi i Jakup Krasnići.
Tužioci su kao dokaz protiv optuženih priložili Kanov izveštaj u kojem su navedeni iskazi više prizrenskih Roma da su ih pripadnici OVK, pod optužbom da su srpski kolaboranti, odveli na lokacije u okolini Prizrena, gde su ih pritvorili, ispitivali, tukli i zlostavljali.
Svedok je opisao da su njegovi sagovornici bili "šokirani i traumatizovani", a na nekima je video i fizičke povrede.
"Uznemireni i ojađeni" članovi romske zajednice, Kanu su, kako je izjavio, pokazali "spaljene kuće iz kojih su ljudi bili kidnapovani".
Mnogi Romi su se zbog toga, početkom jula 1999, "spremali da pobegnu ili su već pobegli" sa Kosova, naznačio je svedok.
Zastupnici odbrane su, tokom unakrsnog ispitivanja, insistirali da su ta zlodela bila posledica "haosa", "osvete" i "anarhije" i da su ih počinili "obični Albanci", posle povratka na Kosovo sa kojeg su ih prethodno "prognale" srpske snage.
Kan je uzvratio da je među Albancima bilo "rašireno antiromsko raspoloženje", ali da su Romi s kojima je razgovarao kao počinioce identifikovali i osobe "u civilu" i ljude "u uniformama OVK".
Za OVK je svedok rekao da je "imala vlast na osnovu svoje vojne moći", iako su vladali "haos i nasilje" koje ni Kfor nije bio sposoban da zaustavi.
<a href="https://insajder.net/prenosimo/sudenje-taciju-svedok-na-srpskom-jeziku-opisao-zlostavljanje-ovk-u-prizrenu-1999-mbh1am6y">Suđenje Tačiju</a> i saoptuženima biće nastavljeno 19. marta kada će tužioci pred sud izvesti svog 51. svedoka.
Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići optuženi su, u 10 tačaka, za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti u više od 40 pritvora OVK na Kosovu i u Albaniji, 1998-99.
Izvor: Beta

Svedok na suđenju Tačiju: OVK pritvarala, prebijala i zlostavljala Rome u Prizrenu i Đakovici

U odluci, objavljenoj na internet stranici suda, raspravno veće je ponovo utvrdilo da postoji osnovana sumnja da su <a href="https://insajder.net/prenosimo/pred-specijalizovanim-vecima-nastavljeno-sudenje-u-predmetu-taci-i-ostali">Tači </a>i Veselji počinili krivična dela iz optužnice.
Nadalje, po sudijama, postoji rizik da bi optuženi, ako bi bili pušteni iz pritvora, mogli ometati rad suda, uticati na svedoke ili ponoviti krivično delo.
Rizik od bekstva optuženih, veće je odbacilo kao osnov za produženje pritvora.
Veće je naglasilo da je utvrđeno da je Tači u sudskom pritvoru "posetiocima preneo informacije dobijene tokom svedočenja zaštićenih svedoka".
"Štaviše, zabeleženo je da je Tači posetiocu preneo uputstva za budućeg svedoka tužilaštva o obliku i sadržaju njegovog predstojećeg svedočenja. Takvo ponašanje podržava i osnažuje nalaz veća da bi puštanje optuženog na slobodu stvorilo rizik od ometanja suđenja", piše u odluci.
Što je tiče Veseljija, sudije su naznačile da on, kao i Tači, "nastavlja da igra značajnu ulogu na Kosovu na osnovu svojih prethodnih položaja" i da je, dok je bio šef obaveštajne službe ŠIK, njeni agenti "bili umešani u zastrašivanje svedoka".
I<a href="https://insajder.net/prenosimo/svedok-na-haskom-procesu-taciju-opisao-nestanak-rodaka-albanca-zbog-ovk"> Veselji</a> je, po mišljenju veća, iz pritvora "mogao odati poverljive informacije".
Veće je zaključilo i da postoji rizik da bi Tači i Veselji na slobodi ponovo "počinili zločine protiv onih koji su predstavljeni kao protivnici OVK, uključujući i svedoke".
Sudije su naglasile je da je rizik od puštanja Tačija i Veseljija naročito veliki zato što na Kosovu vlada "uporna klima zastrašivanja svedoka i mešanja u krivične postupke protiv bivših pripadnika OVK, koju ne mogu samo suzbiti zaštitne mere" za svedoke.
Tači i Veselji su u sudskom pritvoru u Sheveningenu od novembra 2020. kada su uhapšeni na Kosovu.
Njima se sudi zajedno sa Redžepom Seljimijem i Jakupom Krasnićijem.
Optužnica Tačija (55), Veseljija (56), Seljimija (52) i Krasnićija (73) tereti za zlodela počinjena u 42 nelegalna pritvora OVK na Kosovu i u Albaniji nad najmanje 407 pritvorenika, od kojih je najmanje 98 ubijeno, od marta 1998. do septembra 1999.
Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići optuženi su u 10 tačaka za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).
Ta krivična dela kvalifikovana su, u šest tačaka, kao zločini protiv čovečnosti, a u četiri tačke, kao ratni zločini.
Za te zločine, po optužnici, Tači i saoptuženi snose i individualnu i komandnu odgovornost. Svi su, u periodu obuhvaćenom optužnicom, bili članovi Glavnog štaba OVK: Tači kao politički komesar, kasnije i zapovednik, Veselji kao šef obaveštajne službe, Seljimi kao glavni operativac, a Krasnići kao zamenik komandanta i portarol.
U privremenoj vladi Kosova, proglašenoj u martu 1999, Tači je bio premijer, Veselji ministar za obaveštajne poslove, Seljimi ministar unutrašnjih poslova, a Krasnići portparol.
Prema optužnici, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići bili učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu, zajedno sa brojnim drugim oficirima i pripadnicima OVK, te članovima privremene vlade. od kojih su u optužnici imenovani: Azem Sulja, Ljah Brahimaj, Fatmir Ljimaj, Sujelman Seljimi, Rustem Mustafa, Šukri Buja, Ljatif Gaši i Sabit Geci.
Četvorica optuženih uhapšena su na Kosovu 4. i 5. novembra 2020.
U prvom pojavljivanju pred sudom, od 9. do 11. novembra te godine, svi su izjavili da nisu krivi za zločine iz optužnice.
Izvor: Beta
&nbsp;

Produžen pritvor Tačiju i Veseljiju zbog rizika od ponavljanja krivičnih dela i ometanja suda u Hagu

Tokom suđenja, koje je zatvoreno za javnost, tužilac je u ponedeljak pročitao njenu pisanu izjavu u kojoj je rekla da su joj pripadnici &nbsp;OVK oteli i ubili rođaka u okolini Podujeva i objasnila na koji način je nestao njen rođak i kako su se prema njemu ponašali pripadnici &nbsp;OVK dok je bio u zatvoru, ali i ono što je nakon njegovog ubistva saznala o njemu. 	
<a href="https://insajder.net/prenosimo/svedok-na-haskom-procesu-taciju-opisao-nestanak-rodaka-albanca-zbog-ovk">Suđenje </a>je i danas zatvoreno za javnost.	 	
Specijalizovano tužilaštvo saopštilo je ranije da ima više od 300 <a href="https://insajder.net/prenosimo/sud-u-hagu-prihvata-svedocenja-preminulih-u-procesu-protiv-celnika-ovk">svedoka </a>koji će dati izjave tokom ovog sudskog postupka. 	
Tači, Veselji, Krasnići i Seljimi optuženi su za progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenje i ubistva, <a href="https://insajder.net/prenosimo/svedok-u-hagu-taci-je-leta-1998-bio-najvisi-staresina-u-glavnom-stabu-ovk">u periodu od marta 1998. do septembra 1999. godine</a> na više mesta na KiM, kao i u Kukešu i Cahanu, na severu Albaniji. 	
Ta krivična dela kvalifikovana su kao zločini protiv čovečnosti i ratni zločini. 	
OVK je tokom 1998. i 1999. godine izvršila brojne zločine, ubistva i otmice nad pripadnicima vojske i policije tadašnje Jugoslavije, Srbima i drugim nealbancima, kao i Albancima koji nisu prihvatili da budu njeni pomagači ili pripadnici.
Izvor: Tanjug

Svedočenjem zaštićenog svedoka nastavljeno suđenje Tačiju

Zajedno sa Tačijem, za zlodela nad Albancima, Srbima i Romima u više od 40 pritvora OVK, optuženi su i članovi <a href="https://insajder.net/prenosimo/svedok-na-haskom-procesu-taciju-opisao-nestanak-rodaka-albanca-zbog-ovk">Glavnog štaba OVK </a>Kadri Veselji, Redžep Seljimi i Jakup Krasnići.
Zaštićeni svedok 2082 opisao je kako ga je, krajem juna 1999. godine, na ulici u Prizrenu zaustavila patrola OVK, uz obrazloženje da "komandant hoće da ga vidi".
Vojnici su, prema rečima svedoka, znali ko je on jer su kod sebe imali spisak sa imenima osoba koje traže.
Svedok je, kako je izjavio, pokušao da pobegne i sakrio se u svojoj kući, ali se potom predao pošto su vojnici OVK "zapretili da će mu pobiti članove porodice".
Kada je priveden na lokaciju na kojoj je bilo mnogo <a href="https://insajder.net/prenosimo/sud-u-hagu-prihvata-svedocenja-preminulih-u-procesu-protiv-celnika-ovk">vojnika OVK</a>, njihov komandant ispitivao je svedoka o tome "koliko je ljudi ubio".
Svedok je odgovorio da nije učinio ništa loše, a zatim su ga "tri-četiri sata teško zlostavljali pripadnici OVK u grupama od po tri-četiri".
"Nastavili su da ga ispituju koga je ubio, koga je silovao i gde mu je oružje. Pretili su da će ubiti i njega i njegovu porodicu ako ne prizna da je počinio zločine", piše u sažetku svedokove izjave.
Jedan od vojnika OVK na kraju je vojnicima koji su tukli svedoka rekao da su uhapsili pogrešnog čoveka, posle čega su svedoka oslobodili.
Upozorili su ga, pritom, da nikome ne govori da je bio pritvoren ili će mu porodica biti ubijena.
Svedok 2082 je, čim se oporavio od povreda, napustio Prizren, ali i dalje oseća posledice zlostavljanja u rukama OVK.
U unakrsnom ispitivanju, Tačijev branilac Greg Kiho sugerisao je da su patnje svedoka bile posledica "haosa i bezakonja" koji su, posle povlačenja srpskih snaga u junu 1999. godine, vladali u Prizrenu.
Svedokinja optužbe čiji je identitet zaštićen šifrom 4870 izjavila je, u nastavku današnjeg zasedanja, da joj je OVK otela i ubila rodjaka u "operativnoj zoni Lab" u okolini Podujeva.
Prema sažetku njene izjave, koje u sudnici pročitala tužiteljka, svedokinja je opisala kako joj je rodjak nestao, kako su prema njemu postupali pripadnici OVK u pritvoru i šta je njoj zatim rečeno o ubistvu rodjaka.
Tema iskaza svedokinje bila je i <a href="https://insajder.net/prenosimo/svedok-u-hagu-taci-je-leta-1998-bio-najvisi-staresina-u-glavnom-stabu-ovk">komandna struktura OVK</a> u njenom kraju.
Oboje današnjih svedoka iskaz je dalo iza zatvorenih vrata, a tužioci su za javnost pročitali kratke sažetke njihovih svedočenja.
Od početka sudjenja, 3. aprila prošle godine, svedočilo je 43 svedoka, skoro svi na zatvorenim sednicama radi zaštite njihovog identiteta.
Tužioci su ranije najavili da će pred sud izvesti više od 300 svedoka, a taj dokazni postupak, po odluci sudija, moraju okončati do aprila 2025. godine.
U 10 tačaka, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići optuženi su za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, dve tačke mučenje i dve tačke ubistva.
Optužnica Tačija, Veseljija, Seljimija i Krasnićija tereti za zlodela počinjena u <a href="https://insajder.net/prenosimo/bivsa-sluzbenica-oebs-a-u-pristini-zlodela-ovk-nad-srbima-i-romima-postala-obrazac">42 nelegalna pritvora OVK na Kosovu i u Albaniji</a> nad približno 407 pritvorenika, od kojih je najmanje 98 ubijeno, od marta 1998. do septembra 1999. godine.
Pre početka sudjenja, tužioci su imenovali 75 ubijenih, od kojih je 51 osoba srpske nacionalnosti; 23 žrtve su Albanci, a jedna je Rom.
Krivična dela iz optužnice kvalifikovana su, u šest tačaka, kao zločini protiv čovečnosti, a u četiri tačke kao ratni zločini.
Za te zločine, po optužnici, Tači i saoptuženi snose i individualnu i komandnu odgovornost.
Prema optužnici, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići bili učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu.
Cilj tog zločinačkog poduhvata bilo je preuzimanje kontrole nad celim Kosovom <a href="https://insajder.net/prenosimo/micel-na-sudjenju-taciju-ovk-nije-krila-da-drzi-pritvorenike-netacno-tvrdila-da-im-se-sudi">nasiljem nad svima koje je OVK smatrala protivnicima</a> - Srbima, Romima i Albancima proglašenim za "izdajnike", "špijune" i "kolaborante" sa srpskim vlastima.
Kao saučesnici u zločinačkom udruženju, u optužnici su navedeni i oficiri OVK: Azem Sulja, Ljah Brahimaj, Fatmir Ljimaj, Sujelman Seljimi, Rustem Mustafa, Šukri Buja, Ljatif Gaši i Sabit Geci.
Optuženi su, u vreme obuhvaćeno optužnicom, bili članovi Glavnog štaba OVK: Tači kao politički komesar, kasnije i zapovednik, Veselji kao šef obaveštajne službe, Seljimi kao glavni operativac, a Krasnići kao zamenik komandanta i portarol.
U privremenoj vladi Kosova, proglašenoj u martu 1999. godine, Tači je bio premijer, Veselji ministar za obaveštajne poslove, Seljimi ministar unutrašnjih poslova, a Krasnići portarol.
Svi optuženi, koji su uhapšeni na Kosovu 4. i 5. novembra 2020. godine, u prvom pojavljivanju pred sudom, od 9. do 11. novembra iste te godine, izjavili su da nisu krivi za zločine iz optužnice.
Tači i saoptuženi su od hapšenja u sudskom pritvoru u Sheveningenu, a sud je više puta odbio njihov zahtev da budu privremeno pušteni na slobodu.
Izvor: Beta

Svedoci na suđenju Tačiju: OVK 1999. godine otimala, zlostavljala i ubijala civile u Prizrenu i Podujevu

Pred specijalnim kosovskim sudom u Hagu, svedok, čiji je identitet zaštićen šifrom 4489, iskaz je, na albanskom jeziku, dao na sednici zatvorenoj za javnost, kao i velika većina svedoka od početka suđenja 3. aprila prošle godine.
Tužilac Metju Holing u sudnici je prethodno pročitao kratak sažetak izjava koje je svedok ranije dao tužilaštvu.
Prema tom sažetku, svedokov rođak nestao je u okolini sela Drenovac kod Orahovca, u vreme koje tužilac nije precizirao, i niko ga više nije video živog.
Telo svedokovog rođaka nikada nije pronađeno, a u optužnici se navodi da je on bio žrtva "nasilnog nestanka i ubistva".
Uprkos naporima porodice i prijatelja da od pripadnika OVK saznaju šta se sa nestalim dogodilo, njegova sudbina nije nikada rasvetljena, izjavio je svedok.
Prema optužnici, u Drenovcu je bio jedan od više od četrdeset pritvora u kojima je OVK držala, zlostavljala, mučila i ubijala Albance koje je smatrala "kolaborantima" sa srpskim vlastima, Srbe i Rome.
Svedok 4489 je 41. od početka suđenja Tačiju i saoptuženima Kadriju Veseljiju, Redžepu Seljimiju i Jakupu Krasnićiju.
Tužioci su ranije najavili da će pred sud izvesti više od 300 svedoka, a taj dokazni postupak, po odluci sudija, moraju okončati do aprila 2025. godine.
U 10 tačaka, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići optuženi su za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).
Optužnica Tačija (54), Veseljija (55), Seljimija (52) i Krasnićija (72) tereti za zlodela počinjena u 42 nelegalna pritvora OVK na Kosovu i u Albaniji nad približno 407 pritvorenika, od kojih je najmanje 98 ubijeno, od marta 1998. do septembra 1999.
Pre početka suđenja, tužioci su imenovali 75 ubijenih, od kojih je 51 osoba srpske nacionalnosti, 23 žrtve su Albanci, a jedna je Rom.
Krivična dela iz optužnice kvalifikovana su, u šest tačaka, kao zločini protiv čovečnosti, a u četiri tačke kao ratni zločini.
Za te zločine, po optužnici, Tači i saoptuženi snose i individualnu i komandnu odgovornost.
Prema optužnici, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići bili učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu.
Cilj tog zločinačkog poduhvata bilo je preuzimanje kontrole nad celim Kosovom nasiljem nad svima koje je OVK smatrala protivnicima - Srbima, Romima i Albancima proglašenim za "izdajnike", "špijune" i "kolaborante" sa srpskim vlastima.
Kao saučesnici u zločinačkom udruženju, u optužnici su navedeni i oficiri OVK: Azem Sulja, Ljah Brahimaj, Fatmir Ljimaj, Sujelman Seljimi, Rustem Mustafa, Šukri Buja, Ljatif Gaši i Sabit Geci.
Optuženi su, u vreme obuhvaćeno optužnicom, bili članovi Glavnog štaba OVK: Tači kao politički komesar, kasnije i zapovednik, Veselji kao šef obaveštajne službe, Seljimi kao glavni operativac, a Krasnići kao zamenik komandanta i portarol.
U privremenoj vladi Kosova, proglašenoj u martu 1999, Tači je bio premijer, Veselji minista za obaveštajne poslove, Seljimi ministar unutrašnjih poslova, a Krasnići portarol.
Svi optuženi, koji su uhapšeni na Kosovu 4. i 5. novembra 2020, u prvom pojavljivanju pred sudom, od 9. do 11. novembra te godine, izjavili su da nisu krivi za zločine iz optužnice.
Tači i saoptuženi su od hapšenja u sudskom pritvoru u Sheveningenu, a sud je više puta odbio njihov zahtev da budu privremeno oslobođeni.
&nbsp;Izvor: Beta

Haški tribunal