Možda je broj prodatih karata od raskida ugovora u porastu, kako tvrdi gradonačelnik. Ipak, zvanični podaci pokazuju da je prihod u kasi od tog posla znatno manji. Uz taj gubitak međutim idu i dodatni troškovi.&nbsp;
Rashodovana je stara oprema, plaćena 12 miliona evra i kupiljena nova, za sada po nepoznatoj ceni, a država bi Kentkartu, zbog jednostranog raskida ugovora, mogla da plati i višemilionsku odštetu. Prema zahtevu za međunarodnu arbitražu, Kentkart zbog raskida ugovora od Srbije potražuje 17 miliona evra odštete.
Prihod od karata u gradskom prevozu opadao je od 2011. godine, a po računici gradonačelnika, pred raskid ugovora sa Kentkartom bio je manji za čak trećinu, u odnosu na rekordnu naplatu. To je bio ključni razlog za raskid ugovora o javno – privatnom partnerstvu sa turskom kompanijom.&nbsp;
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2Fn3wDL20v1BI&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Tokom rekordne naplate, godišnje je prihodovano i do 77 miliona evra, da bi taj iznos 2022. pao na 53 miliona i 700 hiljada, što se gradonačelniku činilo kao izuzetno malo, pa je ugovor raskinut krajem maja prošle godine. Prema revizorskom izveštaju o budžetu Grada za prošlu godinu, prihod je pao za dodatnih 14 miliona i 700 hiljada evra, pa je 2023. Grad od prodaje karata ukupno zaradio 38 miliona i 900 hiljada. Naplatu posle raskida ugovora gradonačelnik je za Insajder okarakterisao kao malo manju od one pre raskida ugovora.
"Naplata nam je skoro kao njihova, za malo manja, podsetiću vas, za duplo manju kartu. Kažu stručnjaci koji se razumeju u javni prevoz pod znacima navoda i u lokalnu samoupravu, kažu pa da, ali prihod nam nije veći. Pa rešavamo prihod, podignemo duplo cenu karte i povećamo prihod. Pa je li to suština? Pa, nisam ja došao na ovo mesto da pelješim Beograđane da bi napucao prihod Kentkartu i Bus plusu, nego obrnuto. Da probamo da snizimo cenu svakodnevnog života, a da to ne ugrozi kvalitet usluge“, rekao je za Insajder gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić 24. aprila ove godine.
Insajder je preko PR službe Grada pitao gradonačelnika da objasni svoju računicu, ali nismo dobili odgovor.
"Ono što se ne naplati kao prihod od prodaje karata, to će budžet Grada Beograda nadomestiti. Svi oni, koristili javni prevoz ili ne, oni će biti ti koji će nadomestiti taj novac. Tako da, apsolutno, građani ništa nisu dobili. Ovo su samo jedne populističke mere“, ocenjuje za Insajder Ivan Banković iz Sindikata „Centar GSP“.
Nemoguće je oceniti kvalitet usluge jer po rečima gradonačelnika, ni punih godinu dana od raskida ugovora, nije okončana nabavka nove opreme za praćenje i naplatu prevoza. Staru opremu, vrednu 12 miliona evra, koju smo sukcesivno otkupljivali od Kentkarta, smo rashodovali jer, kako kaže gradonačelnik, nismo imali šifre uz pomoć kojih bismo mogli da je koristimo. Novu nabavljamo, ali bez tendera, kroz projekat pametnog razvoja gradova Belgrade Smart City. Tenderi nisu jedini koji su izostali. Izostale su i informacije o ceni nabavke.
"Imamo opremu koju je Grad Beograd kupio u prethodnom sistemu, koju apsolutno nismo iskoristili. Plaćamo novu opremu bez sprovođenja zakona o javnim nabavkama, gde mi ne znamo koliko to košta Grad Beograd, koliko to košta Sekretarijat za javni prevoz, na kraju krajeva sve građane Beograda“, kaže Banković za Insajder.
Upitan da kaže koja je vrednost nove opreme nabavljene bez tendera, u sklopu projekta „Belgrade Smart City“, gradonačelnik Šapić je krajem aprila odgovor obećao, kad bude okončana nabavka.
"Imaćete informacije kada bude ceo proces završen. Belgrade Smart City nisam ja izmislio, već Vlada Republike Srbije. I niko nije, kada tako kažete, bez tendera, pomislio bi neko da smo nešto muljali. Nismo mi ništa muljali“, rekao je tada Šapić.
Da li je, kako gradonačelnik kaže, „muljanja“ bilo, biće moguće proveriti tek kad ugovori o nabavci opreme ne budu javno dostupni. Za razliku od njih, dostupni su izveštaji Državne revizorske institucije prema kojima je na račun Grada od naplate gradskog prevoza prošle godine uplaćeno mnogo manje novca, nego pretprošle.
Izvor: Insajder

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Saldo protekle dve godine - 14,7 miliona evra manje od naplate gradskog prevoza (VIDEO)

Kao glavni razlog za projekat javno - privatnog partnerstva Grada Beograda i privatnih prevoznika, čiji je predlog danas usvojio Privremeni organ, navodi se nezadovoljavajuće stanje autobusa <a href="https://insajder.net/prenosimo/sindikati-gsp-u-se-oduzimaju-33-linije-i-daju-privatnicima-iz-gradske-kase-prevoznicima-ce-biti-uplaceno-175-6-milijardi-dinara">Gradskog saobraćajnog preduzeća</a>. Procenjena vrednost desetogodišnjeg posla je oko milijardu i po evra, odnosno 150 miliona evra godišnje.&nbsp;
"Da bi prevoz nastavio da se obavlja na višem nivou usluge od dosadašnjeg neophodno je uložiti finansijska sredstva u obnavljanje kompletnog voznog parka JKP GSP "Beograd". Odliv novčanih sredstava ima posledice na finansijsku stabilnost Grada i ograničava mogućnosti za unapređenje kvaliteta usluga, zbog čega je poveravanje linija na potezima 300, 400 i 500 Privatnom partneru najbolje rešenje kako za građane, tako i za grad", navodi se u predlogu projekta.
Predsednik Privremenog organa Aleksandar Šapić danas se ne oglašava, ali nedavno, kada je govorio o tome, nije imao dilemu da linije gradskog prevoza treba poveriti privatnicima.
"Davaćemo ih privatnicima koji su spremni da ulože ozbiljna sredstva u podizanje kvaliteta saobraćaja javnog prevoza u Beogradu. Ugovori privatnicima koji ističu moraju da se obnove i biće prvi put podignuti na novi nivo. Biće uslovljeni da više od 50 odsto vozila moraju da budu nova i na jesen još 400 novih vozila koje će da finansiraju upravo ti privatnici. Usluga koju ćemo da pružamo biće kvalitetnija jer smo podigli nivo kontrole tih istih privatnika koje nikada niko nije kontrolisao", <a href="https://insajder.net/teme/sapic-i-deo-sindikata-gsp-a-razlicite-slike-beogradskog-javnog-prevoza-video">izjavio je 21. maja Aleksandar Šapić, predsednik Privremenog organa grada Beograda.</a>
Sa druge strane, sindikati GSP-a smatraju da su žrtve Privremenog organa; nemaju poverenja ni u privatne prevoznike, niti u obećanja gradskih čelnika.
"Imali smo prilike kod Karađorđevog parka sa autobusa jednog privatnog prevoznika je otpao točak i ubio ženu, više puta je bilo zapaljenja privatnih autobusa na liniji 511, na Obrenovačkom drumu, u Sremčici i Železniku. Sve to govori u prilog da ne možemo da se merimo mi i privatni prevoznici. Kontrola tih autobusa je nikakva a to da se gleda kroz prste - to je sigurno da se gleda kroz prste", izjavio je za Marker Zoran Stefanović, Sindikat "Pravda“ GSP-a.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FU5E-uNkyFyk&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Beogradom već devet meseci upravlja petočlani Privremeni organ, odnosno otkada je Skupština grada raspuštena uoči decembarskih izbora. Mandat mu ističe sutra, kada će biti održana konstitutivna sednica Skupštine grada. Današnja sednica Privremenog organa, sazvana samo dan posle jučerašnje sednice, održana je telefonskim anketiranjem članova.
"Zakon uređuje da privremeni organ donosi tekuće i neodložne odluke a ovo nisu ni tekuće niti neodložne odluke i nije bilo nikakvog zakonskog osnova da ovo ne sačeka neki dan i bude predstavljeno na konstituisanoj Skupštini grada Beograda. Sve se sednice zakazuju od danas za sutra, u roku od 24 časa i na tim sednicama je do sada bilo više hiljada odluka koje su donete i tu govorimo o stotinama i stotinama miliona evra koje odlaze iz budžeta", izjavio je za Marker Vladimir Obradović, član Privremenog organa Grada Beograda.
Nakon što je Privremeni organ usvojio projekat javno – privatnog partnerstva Grada Beograda i privatnih prevoznika, Sekretarijat za javni prevoz u narednih mesec dana treba da raspiše javno nadmetanje privatnih prevoznika.
Izvor: Insajder

Odluka Privremenog organa: Privatnicima gotovo pa prepušten autobuski prevoz u Beogradu (VIDEO)

Kako se navodi, reč je o linijama ka Grockoj, Zvezdari i Voždovcu sa početnim brojm 300 i 400, kao i linijama 30, 52, 53, 56, 56L, 57, 64, 66, 70, 88 i 89.
"Neke od ovih linija su najprofitabilnije po gradskog prevoznika i na većini njih sabraćaju upravo vozila GSP Beograd", poručili su sindikati.
Dodaje se da je vrednost projekta javno-privatnog partnerstva 175,6 milijardi dinara.
"Ovakvi potezi su nezapamćeni da se neka gradska vlast prema gradskim preduzećima ophodi na ovaj način, oduzimajući osnovnu delatnost onim preduzećima koje je grad Beograd sam osnovao upravo u te svrhe", navodi se u saopštenju.
Izvor: FoNet

Prenosimo

Sindikati: GSP-u se oduzimaju 33 linije i daju privatnicima, iz gradske kase prevoznicima će biti uplaćeno 175,6 milijardi dinara

Početkom godine objavljen je, šesti po redu, Izveštaj o kvalitetu života u evropskim gradovima u 2023. godini. U njemu su 83 grada iz EU i EFTA, Velike Britanije, Turske i sa Zapadnog Balkana. <div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DNk4fMZIqIeo&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div> I dok su kvalitetom života najzadovoljniji oni koji žive u Cirihu, Kopenhagenu, Gdanjsku, Lajpcigu, Stokholmu... Beograd se našao dosta nisko na lestvici. Nije za utehu građanima Beograda da se u izveštaju Evropske komisije navodi da je od prethodnog istraživanja 2019. stepen zadovoljstva životom pao u većini gradova, jer je <a href="https://insajder.net/teme/novi-talas-korona-virusa-video">pandemija korona virusa učinila svoje</a>.&nbsp; Dobra vest je da je Beograd uz Skoplje ocenjen kao grad sa najvećim rastom između 2019. i 2023, ali oba grada su među deset evropskih gradova sa najmanjim nivoom zadovoljstva kvalitetom života. Kada znamo da su ključni problemi saobraćaj, zagađenje, infrastruktura, korupcija, osvrnuvši se i na istraživanja, sagovornici Insajdera konstatuju da je kvalitet života jedan od ključnih problema u Beogradu.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20230621140636_d0b5c7c8a6678d9d6d5db88a52149c31d3f659fbf052bf1634487e78c8e6b5cf.jpg" data-media-id="editor_2" data-image-id="20230621140636_d0b5c7c8a6678d9d6d5db88a52149c31d3f659fbf052bf1634487e78c8e6b5cf" data-rendition-name="original" width="1500" height="959" loading="lazy" alt="Knez Mihajlova Beograd ljudi na ulici Gremlin"> <figcaption>Foto: Srđan Ilić</figcaption> </figure>  Prema mišljenju psihologa i psihoterapeuta Gorana Tomina, za kvalitet života ključan faktor je zdravlje.&nbsp; "Ako mi govorimo o zagađenju, to apsolutno odmah pada u vodu. A osim zdravlja važno je da možemo da se razvijamo na adekvatan način u svakom smislu. To znači da nismo izloženi prevelikom stresu, a onda kad pogledate faktor saobraćaja, opet i to pada u vodu. I naravno, tu je i faktor cena koje su oko nas. Ne možemo da priuštimo neke stvari za kvalitetan život. Prvo moramo da imamo zadovoljene fiziološke potrebe, onda moramo da imamo osećaj sigurnosti, a onda osećaj pripadanja, i tek onda ide neko razvijanje svojih potencijala i tako dalje. Znači, bazične stvari su prve, a to je da imamo šta da dišemo. I da imamo šta da jedemo, a da to nije nejjeftiniji parizer“, obrazlaže sagovornik Insajdera. Posle nabrojanog, kako Tomin kaže, dolazi i mogućnost odlaska na godišnji odmor, koji služi i oporavku od stresa. "Ne znam o kojem kvalitetu života možemo da govorimo, osim ako se neko baš ne izoluje i ne napravi neku svoju oazu, a opet i za to treba da imamo mogućnosti. Kad kažu nama psihoterapeutima da damo savet, kako da se živi, pa i taj savet koji mi damo, podrazumeva da to košta. Ovde ljudi preživljavaju. Ja se bojim da su, iz mog svakodnevnog rada sa ljudima, i dalje na nivou preživljavanja. Tek kad to razreše, moći ću da misle o kvalitetu, napretku, razvijanju, prvo moraju da prežive“, jasan je Tomin. Sa njim je saglasan i Ognjen Radonjić, profesor na Odeljenju za sociologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. "Kvalitet života podrazumeva i vaš standard života. Odnosno, da li vi možete sa svojim primanjima namiriti svoje troškove života. Sa druge strane, zavisi od toga da li vi na usluge, na javne ili na privatne usluge, na koje imate pravo i za koje imate dovoljnu kupovnu moć, da li možete da ih iskoristite. To su dva neka osnovna parametra. Kada kažem javne usluge, tu mislim i na obrazovanje, i na zdravstvo, i na zagađenost, na đubre na ulicama, na saobraćaj, na dostupnost parking mesta, zelenih površina itd. Znači imate u užem smislu vaš standard života, da li vi možete pokriti svoje troškove. I u širem smislu, da li vi možete da konzumirate usluge na koje imate pravo, koje su javna dobra na koje svi građani imaju pravo“, ocenjuje Radonjić u razgovoru za Insajder. Podvlači da postoje i neke privatne usluge, ali su dostupne u skladu sa kupovnom moći pojedinca. Na pitanje kako bi ocenio kvalitet života Beograđana, Radonjić kaže da Grad funkcioniše loše iz nekoliko razloga.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20230926190924_23ce293d5091719482255d0f9c9f46f90bfa27667738d9e9bdb6f4a109ab3b71.jpg" data-media-id="editor_3" data-image-id="20230926190924_23ce293d5091719482255d0f9c9f46f90bfa27667738d9e9bdb6f4a109ab3b71" data-rendition-name="original" width="1500" height="983" loading="lazy" alt="Zagađenje vazduha, Beograd"> <figcaption>Zagađenje vazduha u Beogradu Foto: Srđan Ilić</figcaption> </figure>  "Prvi i osnovni razlog su korupcija i nekompetentnost onih koji upravljaju gradom. To je nulta tačka iz kojih proističu ostali problemi. A ti ostali problemi itekako utiču na kvalitet života. Problem zagađenja se ne rešava. Kada kažemo zagađenje, mislimo na termoelektrane i kućna ložišta na ugalj. Nedostatak postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, nedostatak kanalizacije na levoj obali Dunava, đubreta na ulicama itd. Druga stvar je i prostorno urušavanje grada. Rušenje kulturno-istorijskih znamenitosti. Generalštab, Savski most, Sajam. Predratnih kuća, recimo, one se ne restauriraju, namerno se puštaju da propadaju, potom se ruši i na njihovom mestu se grade zgradurine“, analizira Radonjić. Mišljenja je da se stvara nova slika Beograda koja podseća na novoizgrađene gradove u pustinji. Sa soliterima i šoping molovima.&nbsp;  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20240421110416_4d315afd4c94869fdc430db685cc37658447bb803247755e3026ba3740b414a1.jpg" data-media-id="editor_4" data-image-id="20240421110416_4d315afd4c94869fdc430db685cc37658447bb803247755e3026ba3740b414a1" data-rendition-name="original" width="3000" height="2000" loading="lazy" alt="Beograd na vodi gradilište stan stanovi GREMLIN"> <figcaption>Foto: Srđan Ilić</figcaption> </figure>  "Primer je, recimo, Beograd na vodi. I ta narušena estetika grada stvara i, očigledno, nedostatak zelenih površina, što, primera radi, čini leto u gradu nepodnošljivim. A kada rušite predratne zgrade, osim što narušavate estetiku i gradite tu zgradurine, dobijate na lokalu takvo uvećanje stanovništva da lokalna infrastruktura to ne može da podnese“, kaže Radonjić.&nbsp; Podseća na saobraćajne gužve, gužve u prevozu i nedostatak parking prostora. "Ishod toga je narušen kvalitet života i narušena vaša emotivna stabilnost. Vi imate vrlo nervozne građane. I onda imate i nelegalnu gradnju u gradu i na obalama reka kojem se urušava funkcija nasipa“, podvlači profesor Filozofskog fakulteta. Utisak mu je da je Beograd izuzetno skup grad za život.&nbsp; "Mi smo, što se kaže, konvergencija sa Zapadom, nama su konvergirale cene, a divergiraju nam primanja. I sva ova uvećanja o kojima se priča, da li pričamo o prosečnoj plati, o medijalnoj plati, koja za prosečnom platom zaostaje uvek 20.000 dinara, minimalnoj zaradi koja je među najnižima u istočnoj Evropi i zapadnom Balkanu. Imamo neka nominalna uvećanja o kojima se često priča, međutim imamo i jednu od najvećih inflacija u Evropi. Kada vi gledate ono što prosečno domaćinstvo koristi, sa obzirom na nizak standard života, prosečno domaćinstvo troši 50% i više svog dohotka na egzistencijalne proizvode, kao što su hrana, higijena, krov nad glavom itd. Posebno je hrana porasla u poslednje dve godine i za 30-40 odsto i više. Odnosno, cene rastu brže od primanja, zbog čega se realno smanjuje kupovna moć stanovništva i urušava se njihov standard života“, siguran je Radonjić.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/2024042417044_44c279583c1700ec0198c5433d2de9002eab79d9288f277f73b20f8538084cf3.jpg" data-media-id="editor_5" data-image-id="2024042417044_44c279583c1700ec0198c5433d2de9002eab79d9288f277f73b20f8538084cf3" data-rendition-name="original" width="4032" height="3024" loading="lazy" alt="Prodavnica trgovina"> <figcaption>Ilustracija. Foto: Unsplash/Franki Chamaki</figcaption> </figure>  Drugi sagovornik našeg sajta, iskustveno govori, na šta mu se žale Beograđani a šta i lično doživljava kao manjkavost po pitanju kvaliteta života. "Koliko vremena potroši u saobraćaju, kakvu energiju tu pokupi i koliko ga to iscrpi, izmoždi i kada dođe kući, ili recimo da nađe parking. Mi ćemo uskoro početi da se parkiramo potpuno divljački, ali kad se to bude desilo, ja ću to razumeti, jer ljudi nemaju gde da parkiraju, pa ćemo parkirati po trotoarima. Ali onda bar da nas ne kažnjavaju za to, jer mnogo često mi nismo tu parkirali iz bahatosti, nego zato što nemamo gde, a vozimo bolesnu majku, evo recimo moja situacija“, ističe Tomin.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/2023081613088_2b786b83fd8c3a758c73ba4e4a897b77a87feac8ca605737e5d44032c82e1467.jpg" data-media-id="editor_6" data-image-id="2023081613088_2b786b83fd8c3a758c73ba4e4a897b77a87feac8ca605737e5d44032c82e1467" data-rendition-name="original" width="3000" height="2000" loading="lazy" alt="auto, saobraćaj, kola, automobili"> <figcaption>Ilustracija. Foto: Unsplash/Aleksandr Popov</figcaption> </figure>  Međutim, podseća da se u kažnjavanju vrlo efikasno sprovode politike što je slučaj u Beogradu. Napominje da saobraćaj predstavlja veliki stres. I kada se sve uzme u obzir, pitamo Tomina da li je vlast nezainteresovana za "stanje duše“ građana Beograda?&nbsp; "Apsolutno da. Evo što mi pada na pamet poslednje, kad sam ja bio potpuno siguran da je to tako, jeste kad su bili lockdown i pandemija. Mislim, ista je vlast i dalje. A čak i u kriznom štabu su bile moje kolege i psihijatri koji bi trebalo da su znali neke osnovne stvari, kako se nešto radi i kako ne. Njih apsolutno nije bilo briga za mentalno stanje nacije, čak i kad smo ih upozoravali da određene poruke i mere koje sprovode pogoršavaju to. Dakle, ja sam potpuno siguran da njima do toga apsolutno nije stalo“, siguran je Tomin. Oba sagovornika pitali smo da daju ocenu kvaliteta života na skali od 1 do 10 u glavnom gradu. Te da nam kažu da li je potrebno malo da vlast ili oni koji pretenduju da vode Beograd nešto urade da bi građani bili zadovoljniji.&nbsp; "Plašim se da je sad već potrebno mnogo. To malo je neko finesiranje o kojima mogu da razmišljaju Finci i Norvežani. Mi nemamo finese, imamo ogromne stvari koje treba menjati da bi bilo bolje mentalno. Potreban je ogroman rad. Zbog svega što je nabrojano. Možemo da kažemo da je do te mere haotično i moja ocena je 2 ili 3“, objašnjava Tomin. Radonjić pravi i paralelu između prethodne i aktuelne vlasti sa podsećanjem da se Srbija "prazni“ dok se gradovi pune što dalje opterećuje infrastrukturu, ali i vuče cene na gore. "Oko 40 odsto odsto srpske ekonomije je samo Beograd. Moj utisak je da je do 2012. ocena 6, a u međuvremenu je opao kvalitet života“, za portal Insajdera ocenjuje profesor.&nbsp; Od početka rata u Ukrajini, primetan je veliki broj Rusa i Ukrajinaca koji su došli u Beograd. Kupovno su daleko moćniji od proseka srpskih građana, a svojim dolaskom su "povukli cene ka gore".  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20240415130440_a88184a5a997f11d241808230950b4e346a68ea8c4281d97deac9150856eed27.jpg" data-media-id="editor_7" data-image-id="20240415130440_a88184a5a997f11d241808230950b4e346a68ea8c4281d97deac9150856eed27" data-rendition-name="original" width="5045" height="3364" loading="lazy" alt="Beograd "> <figcaption>Beograd, ilustracija, foto: Ivan Aleksic/Unsplash</figcaption> </figure>  Jedna od bolnih tačaka su i izuzetno visoke cene nekretnina u Beogradu. Kako za kupovinu tako i za iznajmljivanje. "Tolike su nesrazmere na državnom nivou i te nesrazmere sa ovim migracijama stanovništva i dalje povećavaju. A druga stvar je što vi imate u poslednjih par godina značajan rast u organizovanom kriminalu, posebno u Beogradu, gde je gređevinarstvo jedan od najvažnijih protoka za pranje novca. I dosta se gradi u Beogradu, pri čemu ostaje pitanje ko će u svim tim stanovima da živi“, podvlači Radonjić. Dodaje i da je vlast nezainteresovana kada je reč o mišljenju građana.&nbsp; "Njih je baš briga zato što im se može, a može im se zato što mi sa druge strane nemamo, ipak da biste pružili otpor potrebna vam je politička artikulacija. Ako nemate političku artikulaciju, vaš otpor je fragmentiran i samim tim vrlo lako savladiv. I to je ono što nam se dešava, a sada vidimo da jedan poziv na bojkot, odnosno neučestvovanje u izborima u gradu samo može dodatno da uruši našu poziciju. Jer bojkot to zapravo znači da između ostalog nas i ne zanima šta se dešava u gradu. Napominjem, jedno pitanje su izbori na nivou zemlje, a drugo su na lokalu“, zaključuje profesor. <h2>Šta je kvalitet života?</h2> Svetska zdravstvena organizacija (SZO) kvalitet života definisala je kao percepciju pojedinca o sopstvenom položaju u životu u kontekstu kulture i sistema vrednosti u kojem živi, kao i u odnosu na njegove sopstvene ciljeve, očekivanja, standarde i interesovanja. To je širok koncept na koji utiču fizičko zdravlje pojedinca, ali i psihičko stanje, stepen samostalnosti, socijalni odnosi i najvažnije pojave u okruženju. Nije jednostavno definisati kvalitet života koji je postao važna naučna oblast a važno je naglasiti i da se &nbsp;životni stavovi razlikuju od osobe do osobe. I kao što kaže jedna pesma, "sreća je tako relativna stvar", ali u pet ključnih problema građana Beograda treba uvesti dosta političke volje, prvenstveno čelnih ljudi Grada, kako bi se i kvalitet života podigao na viši nivo. Izvor: Insajder

Ključni problemi Beograda (5): Kvalitet života - uprkos prednostima, težak grad za život

Iako je ranije najavljena blokada saobraćajnog pogona, to se nije dogodilo zbog ogromnog pritiska na zaposlene i članove sindikata.&nbsp;
"Planirali smo radikalizaciju protesta blokadom jednog od saobraćajnih pogona, ali su kolege u poslednja dva dana konstantno javljale da postoji ogroman pritisak na njih, uključujući pretnje otkazima i premeštanjima u druge pogone", rekao je predsednik Sloge GSP Miša Božić. &nbsp;
On je dodao da su kao odgovorni predstavnici sindikata preuzeli odgovornost i obavestili zaposlene da ne prisustvuju jutrošnjem skupu, odnosno da se samo oni pojave ispred pogona. &nbsp;
Božić je naglasio da već u pet sati u garaži Pogona Zemun nije bilo nikoga, osim celokupnog rukovodstva GSP u pogonu i nekoliko parkiranih policijskih vozila. &nbsp;
Predstavnici sindikata tvrde da neće odustati od dalje namere sindikalne borbe i najavljuju protestnu šetnju Brankovim mostom za ponedeljak u 17 časova, na koju će, osim članstva i zaposlenih, pozvati sve kojima je stalo do kvalitetnog gradskog prevoza u Beogradu i očuvanja GSP u vlasništva grada. &nbsp;
Sindikati zahtevaju hitnu obustavu planova za javno-privatno partnerstvo, koje predviđa oduzimanje brojnih linija GSP, koje bi prešle u privatno vlasništvo, specifično linije poteza 100 i 700. &nbsp;
Zahtevaju i stručnu analizu Saobraćajnog fakulteta o opravdanosti oduzimanja tih linija, donošenje održivog plana nabavki vozila za GSP Beograd, kao i garanciju da nijedan pogon GSP neće biti zatvoren zbog smanjenja obima posla i ustupanja poslova privatnom prevozniku.&nbsp;
Izvor: FoNet

Predstavnici tri sindikata GSP protestovali ispred garaže Pogona Zemun

&nbsp;Protest su održala tri sindikata GSP: "Pravda", "Sloga" i "Centar" jer je uprava tog preduzeća pokrenula javno-privatno partnerstvo kojim bi trebalo da se privatnim prevoznicima ustupe sve linije na potezima "100" - ka levoj opbali Dunava i dalje, i "700" - ka Zemunu i dalje.
To bi, po oceni sindikata, za posledicu imalo smanjenje voznog parka GSP Beograd za 133 autobusa.
Radnici su predali zahtev za zaustavljanje javno-privatnog partnerstva smesta, a u protivnom će u petak blokirati jedan pogon, a u ponedeljak i most u Brankovoj ulici, ka Novom Beogradu.
Sindikati traže da Saobraćajni fakultet napravi studiju opravdanosti dodele gradskih linija privatnicima i da se napravi i studija o modernizaciju gradskog prevoza.
Predstavnici sindikata traže sastanak s predstavnicima gradske vlasti u roku od 48 sati.
Ivan Banković, iz sindikata "Centar GSP Beograd" je novinarima rekao da će građane davanje tih linija privatnicima u okviru javno-privatnog partnerstva koštati 560 miliona evra na period od 10 godina.
"GSP polako ali sigirno prelazi u većinsko vlasništvo privatnih kompanija" - upozorio je Branković.
Izvor: Beta

GSP

Saldo protekle dve godine - 14,7 miliona evra manje od naplate gradskog prevoza (VIDEO)

Odluka Privremenog organa: Privatnicima gotovo pa prepušten autobuski prevoz u Beogradu (VIDEO)

Sindikati: GSP-u se oduzimaju 33 linije i daju privatnicima, iz gradske kase prevoznicima će biti uplaćeno 175,6 milijardi dinara

Ključni problemi Beograda (5): Kvalitet života - uprkos prednostima, težak grad za život

Predstavnici tri sindikata GSP protestovali ispred garaže Pogona Zemun

Sindikati GSP Beograd protestvovali zbog dodele autobuskih linija privatnicima