Na dnevnom redu sednice je i izbor članova Gradskog veća kao i Izveštaj Administrativno-mandatne komisije sa Predlogom odluke o potvrđivanju mandata odbornika Skupštine Beograda. &nbsp;
Najnovije informacije o sednici Skupštine Beograda pročitajte u našem blogu uživo:

Teme

Finished

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Šapić ponovo izabran za gradonačelnika Beograda: Veliki planovi za poslednji mandat

Kako se navodi u saopštenju stranke Jedinstvena Srbija, sednici je prisustvovalo 19 od 21 odbornika. 	
Za izbor Markovića Palme za predsednika Skupštine grada glasalo je 12 odbornika a sedam je bilo protiv, a isti ishod je bio i prilikom glasanja da Gordana Jovanović bude gradonačelnica. 
Jovanović je prva žena na funkciji gradonačelnika Jagodine, navodi se u saopštenju i dodaje da je ona diplomirani ekonomista iz Jagodine, koja je do sada bila na funkciji načelnika budžeta grada Jagodine. 
Od 21 odborničkog mesta, lista Dragan Markovic Palma - Jedinstvena Srbija - Ivica Dačić- SPS ima 13 mandata, lista "Aleksandar Vučić- Jagodina sutra" šest mandata, a po jedan mandat imaju liste dr Branimir Nestorović i Maja Radojičić - Jagodina zaslužuje bolje.
Izvor: Tanjug

Prenosimo

Konstituisan jagodinski parlament: Palma predsednik skupštine, Jovanović gradonačelnica

<a href="https://insajder.net/prenosimo/u-beogradu-odrzan-skup-koalicije-okupljene-oko-sns-sapic-porucio-samo-srpski-gradonacelnik">Šapić</a> je za Beogradsku hroniku rekao da lista koju vodi Srpska napredna stranka u 14 beogradskih opština sama ima dovoljan broj mandata za formiranje vladajuće većine.&nbsp;
Prema njegovim rečima, nema većine na Vračaru, Savskom vencu i na Starom gradu i tu će morati da se prave koalicije.&nbsp;
“Očekujem da i u te tri opštine SNS preuzme odgovornost za vođenje vlasti”, istakao je Šapić.&nbsp;
Šapić je podsetio da je, kada je bio predsednik opštine Novi Beograd, imao zamerke na gradsku vlast, o kojima je otvoreno govorio.&nbsp;
“Ako dobijem priliku da vodim Grad, nikada neću dozvoliti da zbog naše različitosti trpe građani opštine koju bi eventualno vodio neko iz opozicije”, kazao je<a href="https://insajder.net/prenosimo/sapic-u-ovom-vaznom-istorijskom-momentu-preterano-insistiranje-na-lokalnim-temama-nije-primereno"> Šapić</a>.&nbsp;
“Odgovorno kažem, biću gradonačelnik svih Beograđana i od same opštinske uprave zavisi da li ćemo imati nekih problema”, dodao je on i naveo primer da za osam meseci predstavnici opozicije u Privremenom organu nisu glasali ni za jednu odluku.&nbsp;
“Svaki konstruktivan predlog, bez obzira ko ga ponudi, biću spreman da prihvatim”, konstatovao je Šapić.&nbsp;
“Što se tiče Novog Beograda, zvao sam da pitam o čemu se radi”, rekao je on, ponavljajući da SNS na toj opštini sama ima većinu.
“Što se tiče žalbi, nema nijedne u Opštinskoj izbornoj komisiji, a danas najavljujete protest zbog odluke Komisije. U dva sata ujutro se napustili rad Komisije, a ona je radila celu noć”, dodao je Šapić.
Izvor: FoNet
&nbsp;

Šapić: Biću gradonačelnik Beograda! A ko drugi?

Ponovo će punoletni Beograđani birati svog gradonačelnika. Drugi put, posle decembarskih izbora, <a href="https://insajder.net/prenosimo/sapic-raspisao-izbore-u-17-beogradskih-opstina-za-2-jun">2. juna održaće se i izbori</a> za Skupštinu grada Beograda kada će se održati i izbori za 17 gradskih opština. Iako su prethodni izbori bili takvi da niko nije mogao da formira gradsku vlast tako da njom upravlja Privremeni organ, oni su u junskom pokušaju za formiranje vlasti itekako drugačiji.&nbsp; Na "prvi pogled" iako je izvesno da će, kao i kada je reč o decembarskoj listi, i junska imati 14. sada su se "zbili redovi" koalicije na republičkom nivou (SNS - SPS) uključujući i Zavetnike i Srpsku radikalnu stranku, dok je deo "Srbije protiv nasilja" i koalicije NADA za bojkot izbora u Beogradu. U trku su ušli i neki novi a javnosti poznati akteri. Ovo su zvanični kandidati za gradonačelnika Beograda: <h2>Aleksandar Šapić</h2> Aktuelni predsednik Privremenog organa glavnog grada i dosadašnji gradonačelnik Beograda, Aleksandar Šapić treći put dobija poverenje Srpske napredne stranke u koju se "utopio" pristupanjem naprednjacima sa svojim Srpskim patriotskim savezom (SPAS) u maju 2021. godine. Evidentno je da SNS sa koalicionim partnerima u Šapiću "vidi spas" jer ne odustaju od njega kao kandidata. Kandidat za gradonačelnika na listi naprednjaka, Šapić je bio na izborima 2022. i u decembru 2023. Ono od čega naprednjaci takođe ne odustaju, to je ime predsednika Srbije. Naime, GIK je &nbsp;još 7. aprila proglasio<a href="https://insajder.net/prenosimo/gik-proglasio-izbornu-listu-aleksandar-vucic-beograd-sutra"> izbornu listu broj 1 "Aleksandar Vučić - Beograd sutra" </a>i to je prva proglašena lista za izbore za odbornike Skupštine grada Beograda.&nbsp;  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20220706120740_1840c664f64c1f1a2e66d500ef63df85621ab5eead1ac1ee2d3e0de658c12555.jpg" data-media-id="editor_2" data-image-id="20220706120740_1840c664f64c1f1a2e66d500ef63df85621ab5eead1ac1ee2d3e0de658c12555" data-rendition-name="original" width="2150" height="1300" loading="lazy" alt="sapic gremlin"> <figcaption>Aleksandar Šapić. Foto: Srđan Ilić</figcaption> </figure>  Šapić je dugo u politici. Više od 15 godina. Počeo je kao član Demokratske stranke u kojoj je bio do 2015. Tri godine kasnije oformio je svoj pokret SPAS. U tri mandata je bio predsednik opštine Novi Beograd. Po proglašenju liste, izjavio je da su beogradski izbori jako važni i za Beograd i za Srbiju jer su, kako je naveo, zbog opštih dešavanja definisani daleko iznad lokalnih izbora. "Svi naši konkurenti, i na ovim i na prošlim izborima, u svojim životima ni trafiku nisu vodili, da ne pričamo o nekoj jedinici lokalne samouprave, većoj opštini ili gradu. Nažalost ili na sreću, ovoga puta će teme biti daleko veće. Zahvaljujući onome što radimo danas omogućićemo da Beograd sutra bude i bolji, i lepši, i produktivniji, i napredniji, i infrastrukturno sređeniji, i ekonomski snažniji, i da bude ono što i jeste - lokomotiva čitavog srpskog društva", rekao je Šapić.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20240508160556_40c774785ec6649002ea005ca948745872e208f4fdff690a2a4472e0de3c17a2.jpg" data-media-id="editor_3" data-image-id="20240508160556_40c774785ec6649002ea005ca948745872e208f4fdff690a2a4472e0de3c17a2" data-rendition-name="original" width="3778" height="2406" loading="lazy" alt="GIK Gradska izborna komisija"> <figcaption>Gradska izborna komisija. Foto: Tanjug/Beoinfo</figcaption> </figure>  Druga proglašena lista je "Ruska stranka – Srbi i Rusi braća zauvek“ koja sa 15 kandidata za odbornike i Željkom Pantićem koji je pod rednim brojem 1 želi da predstavlja vlast u Beogradu. U saopštenju navode da je politika stranke da "prati politiku predsednika Rusije Vladimira Putina, da se zalaže za širenje ruskog uticaja na čitav naš region, da se još više osnaže bratske veze naša dva naroda i da budemo uvek na strani pobednika“. Kakve su im šanse u sprovođenju politike, odlučiće Beograđani 2. juna koji će moći i da biraju za treću listu Grupe građana "Ćale ovo je za tebe – Petar Đurić”.&nbsp; <h2>Dejan Žujović</h2> U izbornu trku, ušao je i poznati pulmolog, Dejan Žujović. Pod rednim brojem četiri proglašena je izborna lista "Grupa građana – Za zeleni Beograd – Kad ako ne sad – dr Dejan Žujović“.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20231124131152_5f651d116763a091040b04e8e3850009a2c4e835be6e38e31e138b118f4c7643.jpg" data-media-id="editor_4" data-image-id="20231124131152_5f651d116763a091040b04e8e3850009a2c4e835be6e38e31e138b118f4c7643" data-rendition-name="original" width="3225" height="1950" loading="lazy" alt="Dr Dejan Žujović"> <figcaption>Dejan Žujović. Foto: Srđan Ilić</figcaption> </figure>  Na prošlim, decembarskim izborima, Žujović je takođe bio kandidat za gradonačelnika, ali ispred koalicije koju su činile dve stranke, SDS Borisa Tadića i DJB Saše Radulovića, ali i Grupa građana "Otete bebe". Ovog juna, u izbornu trku ide bez javne podrške poznatih stranaka. Kao peta izborna lista tu je "1 od 5 miliona – Beogradski front – Ritam grada, Dušan Teodosijević, gradonačelnik“. <h2>Dobrica Veselinović</h2> Prvi put će <a href="https://insajder.net/prenosimo/lazovic-zlf-dobrica-veselinovic-kandidat-za-gradonacelnika-beograda-liste-biram-borbu">Dobrica Veselinović,</a> nekadašnji lider inicijative "Ne davimo Beograd" biti kandidat za gradonačelnika podržan od nekoliko stranaka.&nbsp;  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20240509170520_4b5eb1f6d2be8900e997f0ef74bacdd8916e9b7b77a8a9f51e7b1b6ac7cf1dbb.jpg" data-media-id="editor_6" data-image-id="20240509170520_4b5eb1f6d2be8900e997f0ef74bacdd8916e9b7b77a8a9f51e7b1b6ac7cf1dbb" data-rendition-name="original" width="6400" height="4264" loading="lazy" alt="Biramo Beograd lista Beograd predaja liste Dobrica Veselinović"> <figcaption>Biramo Beograd predaje izbornu listu. Foto: Srđan Ilić</figcaption> </figure>  Okrnjenog sastava, nekadašnji deo koalicije "Srbija protiv nasilja" pod sloganom "Biramo Beograd" proglašena je kao šesta po redu. Listu čine Narodni pokret Srbije, Zeleno-levi front/Ne davimo Beograd, Demokratska stranka, Pokret slobodnih građana, Ekološki ustanak i Novo lice Srbije. Na prošlim izborima, <a href="https://insajder.net/teme/insajder-intervju-vladimir-obradovic-video">kandidat SPN bio je Vladimir Obradović</a> dok je Veselinović bio nosilac liste. U javnom životu je više od 10 godina. Široj javnosti postaje poznat kao aktivista i lider inicijative "Ne davimo Beograd" koja je u međuvremenu postala Zeleno - levi front i postala parlamentarna stranka.&nbsp; Po predaji liste GIK-u, Veselinović je poručio je da im je cilj da pobede u svim beogradskim opštinama, zato što je "više dosta vlasti Srpske napredne stranke i Socijalističke partije Srbije. Naveo je i da se na decembarskim izborima videlo da Beograđani ne žele vlast SNS i zato se ponovo izlazi 2. juna - da se bori i pobedi. "Budite uvereni da ćemo u toj borbi pobediti. Mi biramo borbu, biramo Beograd i sigurni smo da ćemo u toj borbi pobediti", obećao je Veselinović.&nbsp; Kao glavne teme kojima će se baviti, prema Veselinovićevim rečima, su problemi u saobraćaju, zdravstvu, obrazovanju i vrtićima, kao i "betonizacija Beograda, investitorski urbanizam i betorniranje svake slobodne zelene površine u gradu, što je jedna od odlika SNS”. <h2>Borislav Antonijević</h2> U trku za gradonačelnika Beograda ušao je i Borislav Antonijević, po drugi put. U aprilu 2022. bio je kandidat na listi pokreta "Dveri" koju je podržao Branimir Nestorović. Međutim, svoj politički angažman nastavlja u tadašnjem pokretu "Mi - Glas iz naroda" kada im se pridružio pred izbore u decembru 2023. dok je na čelu tog pokreta bio upravo Nestorović.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20240422150456_c2765730e093e2005eeaac2e303d5a8dae1b73ba1e973d5af81562e51f97ab3b.jpg" data-media-id="editor_8" data-image-id="20240422150456_c2765730e093e2005eeaac2e303d5a8dae1b73ba1e973d5af81562e51f97ab3b" data-rendition-name="original" width="3000" height="2000" loading="lazy" alt="Mi glas iz naroda Branimir Nestorović GREMLIN "> <figcaption>Borislav Antonijević (prvi s leva), Branimir Nestorović (u sredini) i Aleksandar Pavić Foto: Srđan Ilić</figcaption> </figure>  Ubrzo posle decembarskih izbora, došlo je do podele pokreta koji je ušao i u republički parlament. &nbsp;Antonijević je ostao na strani Nestorovića sa kojim je osnovao novi pokret "Mi - Snaga naroda".&nbsp; <a href="https://insajder.net/prenosimo/gik-proglasio-izborne-liste-biramo-beograd-i-mi-snaga-naroda">GIK je kao sedmu listu</a> proglasio "Mi snaga naroda, prof. dr Branimir Nestorović”.&nbsp; Na osmom mestu našla se lista "Narodna lista – ključ za pobedu“, koalicije Narodne stranke, Nove Srbije Velimira Ilića i Pokreta "Živim za Srbiju“. Deveta proglašena izborna lista koja će imati položaj lista nacionalnih manjina na izborima za odbornike Skupštine grada Beograda je "Beograd naš grad“ – Vasilios Proveleggios – Marijana Ivović Vukotić – dr Ferid Bulić – Koalicija SNAGA. Još jedna lista će imati položaj nacionalnih manjina. Reč je o mestu broj 10, a to je Unija Roma Srbije – "Za Beograd“. Posle dvadeset godina ova stranka će ponovo "opipati puls" Beograđana na izborima. Pod brojem 11 našla se i treća lista koja će imati položaj nacionalnih manjina pod nazivom "Beograd je svet(a) - Stranke pravde i pomirenja - Usame Zukorlić. U vreme pisanja ovog teksta, <a href="https://insajder.net/prenosimo/u-beogradu-predato-14-lista-za-lokalne-izbore-rok-istekao-u-ponoc">još nisu proglašene tri liste</a> koje su, prema navodima GIK - a, predate u poslednjem satu pred istek roka za podnošenje izbornih lista za beogradske izbore. Na izbore bi i nekadašnji Nestorovićevi partneri, Grupa građana "Mi – glas iz naroda". <h2>Savo Manojlović&nbsp;</h2> A među onima koji su "u cajtnot" otišli do zgrade GIK - a su i iz pokreta &nbsp;"Kreni-promeni" predvođeni Savom Manojlovićem koji je njihov kandidat za prvog čoveka Beograda.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/2024042415040_f103006b1dcc296142f82e32ffe1d66888d4c4064e8a38bf80ca33b9de43c8de.jpg" data-media-id="editor_11" data-image-id="2024042415040_f103006b1dcc296142f82e32ffe1d66888d4c4064e8a38bf80ca33b9de43c8de" data-rendition-name="original" width="3000" height="2000" loading="lazy" alt="Kreni promeni Savo Manojlović GREMLIN"> <figcaption>Savo Manojlović. Foto: Srđan Ilić</figcaption> </figure>  Iako se za njegovo ime čulo i prisutan je u medijima nekoliko godina kroz različite aktivnosti, široj javnosti postaje poznat kao jedan od organizatora protesta &nbsp;2021. protiv iskopavanja litijuma u Gornjim Nedeljicama.&nbsp; Sve do ove godine, Manojlović je delovao kroz aktivizam a sada se odlučio i da zvanično ide na izbore. I ne samo u Beogradu. Pod sloganom "I ja sam Beograd", Manojlović je sa svojim timom pozivao građane da mu daju <a href="https://insajder.net/prenosimo/savo-manojlovic-poceo-da-prikuplja-potpise">potpise </a>neophodne za listu a u međuvremenu je ukazivao na to da su im u nekim opštinama uskraćeni overivači potpisa.&nbsp; <a href="https://insajder.net/teme/savo-manojlovic-za-marker-razgovor-kreni-promeni-nece-ici-u-koalicije-sa-sns-posle-razlaza-opozicije-bojkot-nema-smisla-video">Gostujući na televiziji Insajder,</a> Manojlović je rekao da je za pokret “Kreni promeni” bila teška odluka da izađu na izbore, ali da je prevagnula želja, da se aktuelnoj vlasti ne prepuste tako lako ključni gradovi u Srbiji. "Svi smo bili u nekoj vrsti apatije, paralisani raskolom u opoziciji. Do sada, mislim da su svi građani bili nekako spremni da kroz prste gledaju mane ili greške opozicije, jer je postojalo jedinstvo. Smatrali mo da je to jedinstvo jako. Dogodio se raskol, svi smo bili iznenađeni. Ovo je najteži trenutak za izlaske na izbore, ali smo smatrali da je jako važno da ljudima probudimo onu nadu koju smo svi imali prilikom blokade Gazele”, rekao je Manojlović u Marker razgovoru. Verifikaciju od GIK - a čeka i stranka Dosta je bilo. Ukoliko im lista bude potvrđena, na izbore će pod nazivom "Saša Radulović – Dosta je bilo (DJB) – Rešenje za promenu". <h2>Gradonačelnik se ne bira direktno na izborima</h2> Gradonačelnik predstavlja i zastupa grad i vrši izvršnu funkciju u Gradu Beogradu. Ne bira se direktno na izborima, već ga bira većina u Skupštini grada, tajnim glasanjem, i to na mandat od četiri godine. Predlaže ga predsednik Skupštine. Dakle, ne bira se direktno, ali je odavno pravilo da stranke i koalicije predstave svoje kandidate. Da bi neko postao gradonačelnik Beograda neophodno je da za njega glasa 56 od 110 odbornika koliko ih ima u gradskom parlamentu. Izvor: Insajder

Ko su kandidati za gradonačelnika Beograda

Kroz istoriju, formalno nisu svi nosili titulu gradonačelnika. Tokom 19. i 20. veka, čelni ljudi Beograda bili su - upravitelji varoši u kneževskoj i kraljevskoj Srbiji, a tokom socijalizma nosili su funkciju predsednici opštine i predsednici Skupštine grada.&nbsp; Neki beogradski gradonačelnici su uspeli da uđu u istoriju i da se o njima danas priča, a najveći broj njih danas je tek ime na papiru. Razlozi za neuspeh su brojni - ratovi, siromaštvo, sankcije, unutrašnje političko previranje. A pojedini, na toj funkciji, jednostavno se nisu snašli. Prosečno, mandat gradonačelnika je<a href="https://insajder.net/prenosimo/gradonacelnik-beograda-aleksandar-sapic-podneo-ostavku"> trajao oko 2,5 godine</a>.&nbsp; <h2>Upravitelji varoši</h2> Zvanično, Beograd 25. aprila 1841. godine postaje prestonica Kneževine Srbije za vreme prve vladavine Mihaila Obrenovića. Dve godine pre preseljena prestonice iz Kragujevca u Beograd, 1839. formirana je Beogradska opština kao civilna grana administracije i nosilac samouprave.&nbsp; Prva dva gradonačelnika bili su sinovi poznatih ustanika. Vojvoda gročanske nahije Ilija Čarapić na čelu prestonice se zadržao manje od godinu dana. Za vreme njegovog mandata Beograd je započeo besplatnu dodelu terazijskih placeva za izgradnju kuća. Novom vlasniku je bilo omogućeno da sam bira veličinu placa uz još niz pogodnosti, ali je interesovanje građana bez obzira na to bilo zanemarljivo, jer su Terazije, u to vreme, bile zelene livadske površine izvan zidina grada. Čarapića je zamenio Miloš Bogićević, takođe sin ustanika - Antonija Bogićevića, ali je njegov mandat trajao još kraće, svega četiri meseca. Njega je nasledio Mladen Žujović, u istoriji poznat i kao otac čuvenog srpskog geologa, osnivača geološke nauke i predsednika Srpske kraljevske akademije, Jovana Žujovića.&nbsp; Do 1879. kada je na to mesto došao Živko Karabiberović, na poziciji gradonačelnika se promenilo čak deset ličnosti. Karabiberović se u istoriju upisao i kao prvi beogradski gradonačelnik koji je grad vodio tri puta, u tri različita mandata: 1879-1882, 1982-1884. i 1887-1889. Tadašnja štampa ga je optuživala za brojne afere. Međutim, on je ostao zaslužan za izradu planova nivelacije, vodosnabdevanja, projekta kanalizacije i saobraćaja. Tokom njegovog mandata počela je gradnja pruge od Beograda ka Nišu, pa je tada izgrađen i prvi Železnički most na Savi, kao i bivša Glavna železnička stanica na Savskom trgu. Pored Karabiberovića, Beograd je tri puta vodio i Milovan Marinković (1891-1892, 1893-1894. i 1901-1902). <h2>Pašić menjao imena ulica</h2> Nikola Pašić je dva puta bio na čelu Beograda. Prvi mandat mu je trajao godinu i jedan mesec, a drugi još kraće – tačno četrdeset dana.&nbsp; U arhivima nema puno podataka o njegovoj vladavini na čelu prestonice. Pašićev mandat na poziciji gradonačelnika obeležila je promena imena ulica, pa je u njegovo vreme od 263 ulice trećina vratila stare nazive, a 17 bezimenih dobilo imena po istorijskim ličnostima i geografskim imenima. <h2>Vlada Ilić i Branko Pešić najuspešniji&nbsp;</h2> Tridesete godine prošlog veka bile su uspešne za razvoj Beograda. Industrijalac Vlada Ilić, deo svoje imovine je donirao glavnom gradu. &nbsp;Tokom njegovog mandata prestonica izgrađen je Zoološki vrt i palata "Albanija". Izgrađeno je Sajmište, Glavna pošta, Tašmajdanski i Karađorđev park, Igumanova palata, stari VMA, Gradska poliklinika, Poliklinika za kožne i venerične bolesti, Dom dečije zaštite u Zvečanskoj, Univerzitetska bolnicu u Tiršovoj, Spomenik neznanom junaku na Avali, Vukov spomenik...  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20240503110548_670b2eebe8c11123f061ed6f838ae4a05d848e24d691a9fd59bf18ce4c7a811f.png" data-media-id="editor_1" data-image-id="20240503110548_670b2eebe8c11123f061ed6f838ae4a05d848e24d691a9fd59bf18ce4c7a811f" data-rendition-name="original" width="817" height="592" loading="lazy" alt="Branko Pešić"> <figcaption>Branko Pešić sa međunarodnom delegacijom na Kalemegdanu, foto: Dokumentarni film Insajder produkcije - Metropola do pola</figcaption> </figure>  Stariji građani se sa setom sećaju Branka Pešića. Ovaj Zemunac bio je na čelu beograda od 1964. do 1974. godine. Za vreme njegove vladavine u Beogradu je na njegovu inicijativu podignut most Gazela. Izgrađena je Beograđanka, zapadna i istočna kapija Beograda. Završena je izgradnja blokova 45 i 70, Autokomande, Mostarske petlje i Terazijskog tunela. Beograd je dobio Hotel Jugoslaviju, Muzej savremene umetnosti, a za njegovog mandata asfaltirano je najviše kilometara ulica. <h2>Predsednici Skupštine grada i gradonačelnici</h2> Posle Pešića, na čelu prestonice se promenilo 17 gradonačelnika. Živorad Kovačević je završio Centar Sava, po čemu i ostaje zapamćen.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20240503110548_44632d04ca1317263bb2e52a972ff0a930eecb66d5b1a600f1633ad8f0797eee.png" data-media-id="editor_2" data-image-id="20240503110548_44632d04ca1317263bb2e52a972ff0a930eecb66d5b1a600f1633ad8f0797eee" data-rendition-name="original" width="841" height="541" loading="lazy" alt="Skupština Jugoslavije"> <figcaption>Skupština Jugoslavije, foto: Dokumentarni film Insajder produkcije - Metropola do pola</figcaption> </figure>  Na čelu grada posle su se menjali Bogdan Bogdanović, Aleksandar Bakočevič i Milorad Unković. Unković je Knez Mihailovu pretvorio u pešačku zonu.&nbsp; Slobodanka Gruden je prva žena koja je bila na čelu grada. Njen mandat je trajao od 1992. do 1994. godine. Ona je na vlast došla u trenutku kada su Srbiji uvedene sankcije i kada je zemlju drmala hiperinflacija. Za njenog mandata započeta je izgradnja prve savremene podzemna železničke stanice Vukov spomenik, sa idejom da bude deo beogradskog metroa.&nbsp; Posle nje na čelo grada je došao Nebojša Čović i tu ostao tri godine. <a href="https://insajder.net/teme/zoran-dindic-pre-27-godina-postao-gradonacelnik-beograda-video">Zamenio ga je Zoran Đinđić</a>, ali samo na nekoliko meseci. Zbog raspada koalicije Zajedno, predsednik Skupštine grada postaje Milan Božić.&nbsp; Zatim grad vodi Vojislav Mihajlović, unuk Draže Mihajlovića, pa Milan St. Protić, praunuk političara Stojana Protića. Radmila Hrustanović je druga dama koja je bila na čelu prestonice od 2001. do 2004.godine.&nbsp; <h2>Bogdanović prvi koji je službeno nosio zvanje gradonačelnika</h2> Na čelo grada 2004. dolazi Nenad Bogdanović, prvi koji je službeno nosio zvanje gradonačelnika. On je i prvi koji je izabran na direktnim izborima od strane građana. Njega u VD mandatu menja Zoran Alimpić.&nbsp; "Na funkciju vršioca dužnosti gradonačelnika Beograda dospeo sam sticajem nesrećnih okolnosti. Prvi, i za sada još uvek poslednji gradonačelnik Beograda izabran direktno od građana Nenad Bogdanović, razboleo se i preminuo tokom treće godine svog mandata. Po tadašnjem zakonu bilo je predviđeno da ga menja predsednik Skupštine grada do izbora novog gradonačelnika. Izborom na mesto predsednika Skupštine postao sam i VD gradonačelnika. Danas to ne bi bilo moguće jer novi zakoni paze da ne dođe do akumulacije funkcija izvršne i zakonodavne vlasti", za Insajder priča Zoran Alimpić.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20220606120616_1464813fded24c9822666eff0a8711d7005e09fb124b26901e410aa1c1724136.jpg" data-media-id="editor_4" data-image-id="20220606120616_1464813fded24c9822666eff0a8711d7005e09fb124b26901e410aa1c1724136" data-rendition-name="original" width="2150" height="1300" loading="lazy" alt="Skupština grada Beograda"> <figcaption>Skupština grada Beograda, foto: Srđan Ilić</figcaption> </figure>  Na čelu grada bio je nešto manje od deset meseci. Prema njegovim rečima, to je bio radno i misaono najintenzivniji i najnaporniji period u njegovom životu. "Voditi Beograd je velika čast i ponos, ali i obaveza i teret. Politička situacija u gradu i zemlji bila je veoma složena. Većina gradonačelnika Beograda nije ostala čitav mandat. Kao jedan od najaktivnijih i najuspešnijih gradonačelnika, Nenad Bogdanović je ostavio za sobom mnoge isplanirane i započete projekte i zadatke. Na takvom mestu, dočekaju vas i problemi, ali i lepe stvari. Pregrmeo sam štrajkove taksista i radnika komunalnih preduzeća, čak i vaspitačica u obdaništima, kao i velike i nasilne demonstracije tokom kojih su zapaljene američka i hrvatska ambasada", navodi Alimpić.&nbsp; Sagovornik Insajdera dodaje da su njegovo vreme bili aktuelni projekti izgradnje obilaznice, interceptora, socijalnih stanova, obnova Avalskog tornja, a Beograd je tada bio i domaćin takmičenja za pesmu Evrovizije.&nbsp; <h2>Izbori 2. juna&nbsp;</h2> Posle Alimpića, na čelu grada se promenilo još pet gradonačelnika – Branisalav Belić, Dragan Đilas, Siniša Mali, Zoran Radojičić i Aleksandar Šapić.&nbsp; Prethodnih 15 godina godina Beograd je dobio dva velika mosta (Most na Adi i Pupinov most), završena je fabrika vode "Makiš 2", deo obilaznice, premeštena je železnička stanica, a pod senkom afera počela je izgradnja Beograda na vodi.&nbsp; Trg republike ostao je bez zelenila, a Trg Nikole Pašića bez svoje prepoznatljive fontane.&nbsp; Oronule fasade u centru su posle mnogo godina počele da se obnavljaju, ali su i brojne zgrade od istorijskog značaja porušene. Zidaju se nove, koje se baš i ne uklapaju u arhiteketonsku celinu starog Beograda.&nbsp; <a href="https://insajder.net/beogradski-izbori-2024">Građani Beograda biraće vlast u prestonici 2. juna</a>. &nbsp; Izvor: Insajder

Na čelu Beograda se promenilo 68 gradonačelnika: Koji su upravitelji varoši najviše učinili za građane