Možda je broj prodatih karata od raskida ugovora u porastu, kako tvrdi gradonačelnik. Ipak, zvanični podaci pokazuju da je prihod u kasi od tog posla znatno manji. Uz taj gubitak međutim idu i dodatni troškovi.&nbsp;
Rashodovana je stara oprema, plaćena 12 miliona evra i kupiljena nova, za sada po nepoznatoj ceni, a država bi Kentkartu, zbog jednostranog raskida ugovora, mogla da plati i višemilionsku odštetu. Prema zahtevu za međunarodnu arbitražu, Kentkart zbog raskida ugovora od Srbije potražuje 17 miliona evra odštete.
Prihod od karata u gradskom prevozu opadao je od 2011. godine, a po računici gradonačelnika, pred raskid ugovora sa Kentkartom bio je manji za čak trećinu, u odnosu na rekordnu naplatu. To je bio ključni razlog za raskid ugovora o javno – privatnom partnerstvu sa turskom kompanijom.&nbsp;
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2Fn3wDL20v1BI&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Tokom rekordne naplate, godišnje je prihodovano i do 77 miliona evra, da bi taj iznos 2022. pao na 53 miliona i 700 hiljada, što se gradonačelniku činilo kao izuzetno malo, pa je ugovor raskinut krajem maja prošle godine. Prema revizorskom izveštaju o budžetu Grada za prošlu godinu, prihod je pao za dodatnih 14 miliona i 700 hiljada evra, pa je 2023. Grad od prodaje karata ukupno zaradio 38 miliona i 900 hiljada. Naplatu posle raskida ugovora gradonačelnik je za Insajder okarakterisao kao malo manju od one pre raskida ugovora.
"Naplata nam je skoro kao njihova, za malo manja, podsetiću vas, za duplo manju kartu. Kažu stručnjaci koji se razumeju u javni prevoz pod znacima navoda i u lokalnu samoupravu, kažu pa da, ali prihod nam nije veći. Pa rešavamo prihod, podignemo duplo cenu karte i povećamo prihod. Pa je li to suština? Pa, nisam ja došao na ovo mesto da pelješim Beograđane da bi napucao prihod Kentkartu i Bus plusu, nego obrnuto. Da probamo da snizimo cenu svakodnevnog života, a da to ne ugrozi kvalitet usluge“, rekao je za Insajder gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić 24. aprila ove godine.
Insajder je preko PR službe Grada pitao gradonačelnika da objasni svoju računicu, ali nismo dobili odgovor.
"Ono što se ne naplati kao prihod od prodaje karata, to će budžet Grada Beograda nadomestiti. Svi oni, koristili javni prevoz ili ne, oni će biti ti koji će nadomestiti taj novac. Tako da, apsolutno, građani ništa nisu dobili. Ovo su samo jedne populističke mere“, ocenjuje za Insajder Ivan Banković iz Sindikata „Centar GSP“.
Nemoguće je oceniti kvalitet usluge jer po rečima gradonačelnika, ni punih godinu dana od raskida ugovora, nije okončana nabavka nove opreme za praćenje i naplatu prevoza. Staru opremu, vrednu 12 miliona evra, koju smo sukcesivno otkupljivali od Kentkarta, smo rashodovali jer, kako kaže gradonačelnik, nismo imali šifre uz pomoć kojih bismo mogli da je koristimo. Novu nabavljamo, ali bez tendera, kroz projekat pametnog razvoja gradova Belgrade Smart City. Tenderi nisu jedini koji su izostali. Izostale su i informacije o ceni nabavke.
"Imamo opremu koju je Grad Beograd kupio u prethodnom sistemu, koju apsolutno nismo iskoristili. Plaćamo novu opremu bez sprovođenja zakona o javnim nabavkama, gde mi ne znamo koliko to košta Grad Beograd, koliko to košta Sekretarijat za javni prevoz, na kraju krajeva sve građane Beograda“, kaže Banković za Insajder.
Upitan da kaže koja je vrednost nove opreme nabavljene bez tendera, u sklopu projekta „Belgrade Smart City“, gradonačelnik Šapić je krajem aprila odgovor obećao, kad bude okončana nabavka.
"Imaćete informacije kada bude ceo proces završen. Belgrade Smart City nisam ja izmislio, već Vlada Republike Srbije. I niko nije, kada tako kažete, bez tendera, pomislio bi neko da smo nešto muljali. Nismo mi ništa muljali“, rekao je tada Šapić.
Da li je, kako gradonačelnik kaže, „muljanja“ bilo, biće moguće proveriti tek kad ugovori o nabavci opreme ne budu javno dostupni. Za razliku od njih, dostupni su izveštaji Državne revizorske institucije prema kojima je na račun Grada od naplate gradskog prevoza prošle godine uplaćeno mnogo manje novca, nego pretprošle.
Izvor: Insajder

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Saldo protekle dve godine - 14,7 miliona evra manje od naplate gradskog prevoza (VIDEO)

Obućinski je rekla da je na 39 lokacija "pričinjena materijalna šteta u vidu pada grane ili stabala na automobile", na par lokacija su grane zakačile spoljne jedinice klime uređaja, napravile štetu na fasadama pojedinih stambenih zgrada.&nbsp;
"JKP "Zelenilo Beograd" je intervenisalo na 451 lokaciji usled pada stabala ili preloma grana koje su kako na javnim zelenim površinama, tako i na površinama koje nisu u sistemu održavanja našeg preduzeća pale prilikom nevremena koje je zadesilo Beograd", rekla je ona.
Prema njenim rečima, iako radnici „Zelenila“, svakoga dana, tokom cele godine, obilaze sva stabla na javnim zelenim površinama i primenjuju sve mere nege, usled jakog vetra i kiše koja je padala, došlo je do preloma grana ili stabla takve situacije nije moguće predvideti.&nbsp;
Ukoliko je, prilikom pada stabla ili grane, došlo do materijalne štete ili telesnih povreda, neophodno je da građani pozovu Servisnom centru grada Beograda na broj 11011, ili da se obrate na mejl info@zelenilo.rs gde će dobiti precizna uputstva u koju Radnu jedinicu našeg Preduzeća je potrebno da se jave (u zavisnosti od lokacije na kojoj je nastupio pad stabla ili grana), kako bi se sačinio zapisnik o nastaloj šteti”, rekla je Obućinski.&nbsp;
Ona je objasnila da se zapisnik o šteti predaje Komisiji za procenu štete, čije je sedište na adresi Ulica Rajkova br. 15, Novi Beograd, gde oštećeni podnosi Zahtev za nadoknadu štete u pisanoj formi.&nbsp;
"Komisija za procenu štete popunjava obrazac Prijava štete iz osnova osiguranja od odgovornosti i oštećeni se sa kompletnom dokumentacijom upućuje u Akcionarsko društvo za osiguranje, koje u najkraćem roku, nadoknađuje štetu”, rekla je Obućinski.&nbsp;
Ona je istakla da se nadoknada štete vrši samo u slučajevima u kojima je uzrok štete stablo za koje je na osnovu redovnog Programa održavanja nadležno JKP „Zelenilo Beograd“.
Izvor: Tanjug

Prenosimo

"Zelenilo Beograd": 461 intervencija posle nevremena, na 39 lokacija materijalna šteta

"Imali smo najavu od tridesetak litara padavina, a palo je do sada 70 litara po metru kvadratnom. Očekujemo još pet do sedam litara do kraja večeri“, rekao je Glavaš za RTS i najavio prestanak padavina između 22 sata i ponoći.
Istakao je da je ceo komunalni sistem stavljen u stanje visoke pripravnosti.
"Angažovano je kompletno angažovanje svih resursa komunalnih preduzeća. Oko 1.500 radnika je na terenu sa više od 250 vozila. Nekoliko stotina intervencija je već u celosti rešeno. Gradska čistoća bila je apsolutni heroj svih ovih rešavanja“, istakao je Glavaš.
Naveo je da je dovoljan samo jedan pokret lopate da slivnik potpuno bude operativan nakon što je usled oluje velika količina zemlje otišla ka slivničkim rešetkama i dovela do zapušenja, ali da, nažalost, ne može da se &nbsp;bude svuda istovremeno.
Prema njegovim rečima, celokupna sanacija posledica nevremena može potrajati 10 do 15 dana.
Glavaš je dodao da je, i pored najavljenog crvenog meteoalarma, bilo građana koji su bez preke potrebe bili na ulicama.
"Prvi je savet da ne krećete na put bez preke potrebe. Kada vas zadesi ovako oluja, uključite sva četiri pokazivača i učinite sebe što je moguće vidljivijim zbog toga što je u ovim ekstremnim vremenskim uslovima vidljivost smanjena na samo nekoliko metara“, naglasio je Glavaš.
On je savetovao građanima da slušaju uputstva Uprave saobraćajne policije i nadležnih organa.
Izvor: Tanjug

Glavaš: Svi komunalci su na terenu, ali ne možemo da budemo svuda istovremeno

Najnovije informacije sa sednice pročitajte u našem blogu uživo:

Finished

Sednica Skupštine Beograda: Usvojen budžet grada za 2024. godinu i izabrani v.d. direktori javnih preduzeća (VIDEO)

Sednica, koju je zakazao predsednik Skupštine grada, Nikola Nikodijević, biće treća u novom sazivu gradskog parlamenta. 	
Na dnevnom redu je i Predlog odluke o utvrđivanju obima sredstava za vršenje poslova Grada i gradskih opština i određivanju prihoda koji pripadaju Gradu, odnosno gradskim opštinama u 2024. godini, kao i Predlog zaključka o pribavljanju prethodnog mišljenja Sekretarijata za finansije pre pokretanja postupaka javnih nabavki i nabavki radova, čija je procenjena vrednost preko milion dinara, saopštio je Sekretarijat za informisanje. 	
Odbornici će odlučivati i o davanju saglasnosti na rebalans III programa poslovanja za 2024. godinu GSP "Beograd", a na dnevnom redu su predlozi izmena Odluke o lokalnim komunalnim taksama i Odluke o naknadama za korišćenje javnih površina, te Predlog rešenja o davanju saglasnosti na konačni nacrt aneksa 1 ugovora o koncesiji zaključenog između Grada Beograda i "CSI parking investment" doo Beograd. &nbsp;	
Među tačkama dnevnog reda na sednici će biti i predlozi kadrovskog plana Gradske uprave grada Beograda, Službe za centralizovane javne nabavke i kontrolu nabavki, Službe za internu reviziju, Kancelarije za mlade i Službe glavnog urbaniste grada Beograda, kao i predlozi kadrovskog plana ombudsmana i gradskog pravobranilaštva.
Izvor: Tanjug

Odbornici sutra o budžetu grada Beograda i više drugih odluka

Goran Vasić, istoričar i muzejski savetnik, rođen je 1971. u Prištini, gde je završio osnovnu školu, gimnaziju i fakultet. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Prištini 1997. godine, kada je stekao zvanje profesora istorije, navodi se u biografiji na <a href="https://srpskoistorijskodrustvo.rs/%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%BD-%D0%B2%D0%B0%D1%81%D0%B8%D1%9B/#:~:text=%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D0%BE%20%D1%98%D0%B5%20%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D1%83%20%D1%83%20%D0%B2%D0%B8%D1%88%D0%B5,%D0%BC%D1%83%D0%B7%D0%B5%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3%20%D1%81%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0%20%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D0%BE%20%D1%98%D0%B5%202021.">sajtu Srpskog istorijskog društva</a>.
Predavao je istoriju u više osnovnih i srednjih škola u Prištini i Nišu. Od 2004. godine radi u Narodnom muzeju Kruševac kao kustos istoričar.
Zvanje muzejskog savetnika stekao je 2021. godine. Oblast njegovog interesovanja je istorija Balkana u 20. veku, s posebnim osvrtom na istoriju Prvog i Drugog svetskog rata. Autor je više tematskih izložbi u vezi s tom tematikom. Objavio je više &nbsp;stručnih radova.
Bio je direktor Narodnog muzeja Kruševac (2012–2022). Član je Nadzornog odbora Muzejskog društva Srbije i član Nacionalnog saveta za kulturu Republike Srbije.
Podsećamo da je krajem prošlog meseca direktorki Zavoda Dubravki Đukanović postavljen ultimatum na sastanku u Vladi -<a href="https://insajder.net/teme/slucaj-generalstab-pritisci-na-struku-dok-ne-bude-po-zakonu-milom-ili-silom-video"> ili da skine zaštitu sa kompleksa Generalštaba u centru Beograda, ili da podnese ostavku</a>.&nbsp;
Ona se tada odlučila se za drugu opciju i podnela zahtev za svoje razrešenje.
Da bi na mestu kompleksa Generalštaba bio izgrađen poslovno – stambeni kompleks, prethodno mora da bude skinut sa liste spomenika kulture.
Iako je kompleks pod zaštitom Gradskog zavoda za zaštitu spomenika kulture, formalni zahtev Ministarstvu kulture mora da pošalje Republički zavod; ostavku je, podsetimo, krajem prošlog meseca podnela i direktorka Gradskog zavoda Olivera Vučković i za njenog naslednika je imenovan arhitekta i konzervator Aleksandar Ivanović.
Vlasnik firme Affinity Partners i zet bivšeg predsednika Amerike Donalda Trampa, Džared Kušner, još sredinom marta je, na društvenim mrežama, objavio idejno rešenje kompleksa.&nbsp;
Mesec dana kasnije, iz Vlade je saopšteno da je potpisan okvirni ugovor, na osnovu kojeg ta firma tek počinje da pravi projekat izgradnje.
Izvor: Insajder

Istoričar Goran Vasić novi direktor Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture

Glavnim gradom Srbije, najpre zbog raspisivanja decembarskih izbora a onda i zbog političke krize usled koje nije mogla da bude formirana gradska vlast, punih osam meseci upravljao je petočlani Privremeni organ. <a href="https://insajder.net/prenosimo/formiran-privremeni-organ-grada-beograda-na-njegovom-celu-aleksandar-sapic">Predsednik Privremenog organa bio je Aleksandar Šapić</a> iz Srpske napredne stranke; članovi iz redova vlasti bili su i Aleksandar Mirković i Nikola Nikodijević, dok su opozicioni predstavnici bili Dobrica Veselinović i Vladimir Obradović.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3Dob96nynuNiw&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Iako Zakon o lokalnim samoupravama propisuje da se bavi tekućim i neodložnim poslovima, odnosno isključivo onim što je neophodno da bi Grad funkcionisao, Privremeni organ nije se držao samo svojih nadležnosti.
Najvredniji poslovi o kojima je odlučivao Privremeni organ su tri projekta javno-privatnog partnerstva o ustupanju autobuskih linija gradskog prevoza privatnicima na deset godina, čija je vrednost procenjena na 2,5 milijarde evra; Raspisao je novi tender za kupovinu 25 tramvaja za potrebe Gradskog saobraćajnog preduzeća vrednih 140 miliona evra. Iako nije reč o neodložnom poslu, Privremeni organ je odlučio i da proda udeo Grada Beograda u Saobraćajnoj preduzeću "Lasta" za 1,2 miliona evra, a kada je na naplatu stigao dvodecenijski sudski spor koji je grad izgubio, privremena vlast je odlučila i da kod banke zaduži Grad za 25 miliona evra.
To što se petočlani Privremeni organ bavio i strateškim pitanjima, o kojima bi posle duge debate i izjašnjavanja 110 odbornika trebalo da odlučuje Skupština grada, u civilnom sektoru smatraju kršenjem zakona.
"Još spornije jeste to što je Privremeni organ grada Beograda odlučivao o pitanjima koja sasvim očigledno ne spadaju ni u neodložne poslove ni u obavljanje nekih tekućih poslova - na sednicama tog organa su donošene odluke od velikog finansijskog značaja, koje su menjale do tada ustaljene procedure, primera radi odluke koje se tiču gradskog prevoza i poveravanja poslova u velikom delu grada privatnim prevoznicima", izjavio je za Marker Nemanja Nenadić, Transparentnost Srbija.
Tokom osam meseci rada Privremenog organa održano je 17 sednica, a usvojeno više hiljada odluka – od odobravanja godišnjih odmora zaposlenima do odlučivanja o kapitalnim poslovima. Sednice su uglavnom zakazivane samo 24 sata unapred, kada bi članovi dobili dnevni red koji je ponekad brojao i više od 250 tačaka, uz više stotina stranica propratne dokumentacije.
"Sama sednica ako je uživo ona traje od 10 do 15 minuta, vladajuća većina zapravo samo iščita tačke dnevnog reda i u usvoji ih, vrlo često u paketu od po nekoliko stotina, tako da je to farsa od demokratije kao što imamo u celom našem društvu. Kada su telefonske sednice u pitanju, mi se tu u desetak sekundi samo izjasnimo da li smo ZA ili PROTIV onoga što je na dnevnom redu tako da tu nema ni prostora za diskusiju", izjavio je za Marker Vladimir Obradović, član Privremenog organa grada Beograda.
Takav način upravljanja Gradom trajao sve do poslednje sednice Privremenog organa, održane prošle nedelje, dan uoči konstituisanja Skupštine grada. Naime, dan posle redovne sednice, u sredu, u četvrtak je održana vanredna telefonska sednica na kojoj je petočlani Privremeni organ odlučio da se privatnicima, pored 51 linije, povere još 33 linije autobuskog gradskog prevoza – desetogodišnji posao vredan milijardu i po evra.
"Poučeni ovim primerima verujem da bi trebalo da se izmenimo Zakon o lokalnoj samoupravi i da se spreči nastanak rizika, stvaranja novih finansijskih obaveza za grad, donošenje odluka koje menjaju planske dokumente na duži vremenski period i tome slično a pogotovo bi trebalo sprečiti situacije gde se smanjuju standardi transparentnosti koji su postojali dok su organi radili u normalnom stanju", rekao je Nenadić.
Privremeni organ je u petak prestao da postoji, međutim, zbog toga što je potencijalno prekoračena njegova nadležnost, kako smatraju u civilnom sektoru, sada bi trebalo pokrenuti postupke za osporavanje odluka i utvrđivanja moguće odgovornosti za kršenje zakona. U opoziciji još nisu odlučili o tome da li će to i učiniti.
Izvor: Insajder

Šta ostaje iz Privremenog organa Beograda - poslovi vredni stotine miliona evra i sumnje na kršenje zakona (VIDEO)

Požar gasi 10 vatrogasaca-spasilaca sa četiri vozila, rekli su iz Ministarstva unutrašnjih poslova za portal N1.
Za nešto više od 24 časa na teritoriji Beograda izbila su četiri velika požara, piše taj portal.
Prvo je u nedelju gorela industrijska hala u Boljevcima, potom je oko ponoći izgoreo magacin filmske opreme u Vinogradskoj ulici u Surčinu.
Jutros oko sedam časova došlo je do <a href="https://insajder.net/prenosimo/rts-pozar-na-novom-beogradu">velikog požara u jednom kafiću u ulici Maršala Tolbuhina </a>na Novom Beogradu, a vatra se proširila i na stanove na više spratova zgrade u kojoj se kafić nalazio.
Izvor: Beta

Četvrti požar u Beogradu u poslednja 24 časa: Gori magacin u Dobanovcima

Da će biti pravedan prema svim građanima, a Beograd bolji, funkcionalniji i čistiji grad – bilo je obećanje Aleksandra Šapića nakon što je prvi put izabran za prvog čoveka Beograda, pre dve godine.
Jedna od njegovih prvih odluka bila je promena naplate gradskog prevoza.&nbsp;
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FzviD4FRocEo&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Jednostrano je raskinut ugovor z anaplatu prevoza sa turskom firmom Kentkart i formirana nova u vlasništvu Grada. BIRN je otkrio da su pojedini čelnici Grada nudili predstavnicima Kentkarta novi posao - na nameštenom tenderu, ukoliko pristanu na sporazumni raskid ugovora. Pregovore je predvodio šef kabineta gradonačelnika, protiv koga je podignut optužni akt, i to zbog sumnje u davanje mita. Aleksandar Šapić se od počekta ograđivao od slučaja tražeći da nadležni ispitaju slučaj. Istragu je najavljivao i u slučaju nove autobuske stanice. Iako su je njegovi prethodnici najavljivali za kraj 2020. godine, a on za početak 2024. godine, nova stanica još nije otvorena. Otvoreno je pak groblje kućnih ljubimaca u Beogradu, a govor sa otvaranja obeležili su i lapsusi gradonačelnika.
"Što se tiče same spalionice, tj. krematorijuma, on se ovde neće nalaziti, on će se nalaziti na Ušću, na ovaj Lešću izvinjavam se, tamo gde se nalazi i krematorijum za ljude jer to je posebna služba koja se time bavi, tamo će se kremirati životinje kao i ljudi, a onda će da se urma ovde ostavlja, ili na neko drugo groblje, urna da - za koje ja verujem da će vrlo brzo biti potreba za još jednim grobljem“, rekao je tada Šapić.
Jedno predizborno obećanje je održano - uklonjena je većina splavova na Savskom keju, ali je i taj postupak posle jednog incidenta postao priča o neprimerenom ponašanju funkcionera. Iako nije prvi put da građani i aktivisti ometaju obraćanja prvog čoveka Grada – dobacajući mu i provocirajući ga – njegova reakcija bila je najžešća; jednom građaninu - koji mu je na odlasku preprečio put - uzeo je telefon i bacio ga na zemlju.&nbsp;
Kao funkcioner, podigao je lestvicu u načinu obraćanja pojedinim novinarima, pa je novinarima televizije N1 rekao čak da „su se iskrivili od zlobe“.
“Poješće vas zlo dragi moj kolega, prijatelju, gospodine, kako god hoćete mogu da vas oslovim, zlo će da vas izjede. Ja vas gledam, vas i vaše kolege, vi ste se iskrivili od zla, fizički ste počeli da se krivite, puni ste jeda, mržnje, zla“, rekao je svojevremeno Šapić.
Uprkos svemu tome, vladajuća stranka je procenola da je najpogodnniji za kandidata za gradonačelnika i na izborima 2. juna. U predizbornoj kampanji, a u jeku rasprave u Ujedinjenim nacijama o Rezoluciji u Srebrenici, Aleksandar Šapić je smatrao da - iako su lokalni izbori - nije primereno preterano insistiranje na lokalnim temama! Zato je uoči kampanje izašao u javnost sa idejom da se posmrtni ostaci bivšeg predsednika Jugoslavije Josipa Broza Tita izmeste iz Kuće cveća kako bi se, kako je rekao, “Broz vratio u Kumrovec, odakle je došao”. Među prvim je funkcionerima koji su se javno suprotstavili održavanju kulturnog festivala “Miridita, dobar dan” u Beogradu.&nbsp;
Izvor: Insajder

Vređanje novinara, bacanje telefona... šta je obeležilo prethodni mandat gradonačelnika (VIDEO)

Od 82 odbornika koji su glasali većinom od 64 glasova za gradonačelnika Beograda izabran je Aleksandar Šapić, za zamenika gradonačelnika Vesna Vidović, a za članove Gradskog veća Stevo Marušić, Miloš D. Jovanović, Zoran Adamović, Miroslav Gajić, Đorđe Tršić, Lazar Marić, Nikola Dragićević, Miljan Damjanović, Violeta Filip, Slobodan Šolević, Milivoje Pajović, Mira Jovanovć i Vladimir Trajković.
Izvor: Insajder

Grad Beograd