Povodom najave da će zbog remonta gasnog čvorišta u Gospođincima više opština na području Vojvodine biti bez gasa ili će imati poremećaje u snabdevanju, Bajatović je za RTS objasnio da se radi o zameni ventila, ali da su zbog nezadovoljstva građana i potrošača koji nemaju druge energente rešili da te radove odlože na proleće.
Kada je u pitanju cena gasa, Bajatović kaže da se "ostaje pri ranijoj prognozi“ da će se cena gasa kretati između 35 i 45 evra za megavat sat.
"Što se tiče tržišta gasa, cena nafte je pala, tako da će po naftnoj formuli i cena gasa doživeti neki pad, ali ne bih se oslanjao na to", rekao je Bajatović i dodao da može biti problema zbog transporta kroz Ukrajinu.
Prema rečima direktora "Srbijagasa", neće biti "bitnih“ izmena cene za privredu, dok je za domaćinstva cena regulisana i neće se menjati.
"Količine gasa su manje više obezbeđene i još uvek se vode pregovori sa Rusima oko dodatnih količina", rekao je Bajatović.
Očekuje da pregovori sa "Gaspromom" počnu u prvom kvartalu sledeće godine, dok će se sada samo načelno razgovarati o tome.
"Mi smo ugovorom sa Azerbjdžanom pokazali da hoćemo da se diverzifikujemo, ali problem je što u Azerbejdžanu nemate tu količinu gasa", napomenuo je Bajatović.
Izvor: <a href="https://www.rts.rs/lat/vesti/ekonomija/5545543/bajatovic-gas-grejanje-cena-snabdevanje-srbija-gas.html">RTS</a>

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

1250x600

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Bajatović: Odlažemo remont u Gospođincima, neće biti prekida snabdevanja gasom u Vojvodini

Nema razloga za brigu kada je reč o proizvodnim kapacitetima Elektroprivrede Srbije, tvrde u ovom preduzeću. Na pitanje Insajdera kako početkom septembarskih dana funkcioniše proizvodnja električne energije, iz EPS – a stiže odgovor da je sve u redu. "Proizvodni kapaciteti "Elektroprivrede Srbije“ funkcionišu stabilno i proizvodnja uglja i električne energije odvija se u skladu sa planom. Istovremeno, EPS pouzdano snabdeva građane i privredu električnom energijom. Na deponijama termoelektrana na zalihama je više od 1,8 miliona tona uglja, a u akumulacijama je više od 430 GWh", odgovaraju iz EPS za Insajder. Međutim, činjenica je da Srbija uvozi struju, a kako za Insajder objašnjavaju u EPS-u, posle višemesečne suše i veoma loše hidrologije, tokom poslednjih nekoliko dana znatno se povećava nivo vodotokova što utiče na veću proizvodnju u hidro sektoru.&nbsp; Kakva je situacija kada je reč o energetici i da li negde "škripi“, Insajder je pitao eksperta za energetiku Aleksandra Kovačevića koji ističe da problem postoji i to u celom regionu. "Taj problem se vidi manje-više na svakom aspektu energetskog sistema. Vidi se u snabdevanju gasom jer se celokupan sistem snabdevanja nalazi de facto u ratnom području na ovaj ili onaj način“, ocenjuje Kovačević. Napominje da se vidi i u problemu proizvodnje električne energije zbog kvarova u elektranama koji se takođe, kako Kovačević kaže, ponavljaju u celom regionu. "Jedan broj zemalja u regionu već nema dovoljno uglja. Severna Makedonija na primer. Tako da u svakom aspektu energetskog sistema postoji problem sigurnosti snabdevanja. To se reflektuje na tržište ogrevnog drveta koje i dalje ima relativno visoke cene u odnosu na istorijski prosek“, kaže Kovačević. Dok je Srbija ponovo u situaciji da uvozi dosta struje ekonomski konsultant Bogdan Petrović za Insajder navodi da još nisu završeni remonti, pre svega termoelektrane u Obrenovcu. A postoji i drugi problem koji je dugoročne prirode. "Rudarenje uglja iz Kolubarskog basena još nije dostiglo nivo pre krize. To znači da ćemo verovatno dugoročno morati da uvozimo deo uglja za potrebe elektrane u Obrenovcu. Nama je snabdevanje strujom iz uglja neophodno jer to se moglo videti recimo u ponedeljak kada je po jednom kišnom danu, bez sunca, a vodotoci reka su jako niski, vetra jedva da je bilo juče… mi smo praktično preživeli samo zato što su nam radile termocentrale i zato što smo mogli da uvezemo određenu količinu struje, oko 10-15 odsto naših dnevnih potreba“, kaže Petrović za Insajder. Ipak, postoji dobra vest za ovu sezonu a Petrović je vidi kao jedinu dobru. "Uskoro će se pustiti u rad nov kapacitet EPS-a, on je sad u probnom radu, trebalo bi da uđe u pun rad ove jeseni, to je nekih 350 MW u Kostolcu. To će malo da olakša situaciju, ali i dalje ostaju problemi što imamo čitav niz zastarelih termoelektrana koje treba da počnu da se gase, i koje su energetski neefikasne“, naglašava ekonomski konsultant.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20220519110552_34ca52f6811a3acc30369deedbb7e5e25e94be103e830a528979c595a04c5726.jpg" data-media-id="editor_0" data-image-id="20220519110552_34ca52f6811a3acc30369deedbb7e5e25e94be103e830a528979c595a04c5726" data-rendition-name="original" width="1500" height="1000" loading="lazy" alt="Kolubara"> <figcaption>Ilustracija. Foto: Srđan Ilić</figcaption> </figure>  Prema njegovim rečima, &nbsp;drugi problem ogleda se u tome što su najbolje rezerve uglja iz Kolubarskog basena već iscrpljene i svaki ugalj koji se dalje bude kopao, teže će da se izvuče zbog dubine slojeva na kojima se nalazi a &nbsp;i kvalitet tog uglja je problematičan. Na naše pitanje šta bi bilo neko dugoročno rešenje, Petrović ističe da je neophodno da se vrlo brzo krene ka zameni termokapaciteta. "To naravno ne može da se zameni brzo, taj proces zamene trajaće 25 do 30 godina. Šta to znači? Na obnovljivim izvorima odnosno na vetru i na suncu mi ne možemo zasnivati našu energetsku bezbednost. Čak i kad bude gotova ta čuvena reverzibilna hidroelektrana Bistrica, to je samo 650 MW, nama treba stabilne rezerve od bar 3000 MW. To trenutno imamo preko uglja. Znači, ugalj možemo zameniti samo nekim stabilnim izvorom, gas nemamo“, podvlači Petrović. Uz to, pojašnjava, gas je proskribovan zbog zelene agende jer emituje ugljen dioksid, manje nego ugalj, ali ga emituje.&nbsp; "EU preti karbonskim taksama za korišćenje gasa. Dakle, jedino rešenje jeste da Srbija krene relativno brzo u izgradnju nuklearnih elektrana, koje u narednih 30 godina treba da obezbede bar 3000 MW stabilnog napajanja energije. Sa ostalom potrošnjom mi možemo da se igramo sa reverzibilnim elektranama, suncem, vetrom i postojećim hidrocentralama, koje će da ostanu u funkciji“, kaže Petrović. Da više nema puno izbora, smatra i Kovačević uz opasku da su neophodne velike investicije. "Potreban je investicioni program od danas za narednih deset godina koji će u potpunosti promeniti energetski sistem. I taj investicioni plan treba da bude poznat što je moguće pre, da bi preduzeća raspoloživa sredstva mogla da koriste shodno tome. Kratkoročni plan ukazuje da je potrebno uvoziti energiju kad god je prilika, kad god su cene povoljne. Još uvek je tako, zato Srbija uvozi veću količinu sada sa ciljem, gde je verovatnoća kvarova velika, da se objekti sačuvaju i koriste u vreme zime kada cena bude visoka“, obrazlaže Kovačević. Nedavno smo čuli da je predsednik Srbije nezadovoljan što trošimo mnogo para na uvoz struje. Kako je rekao, tokom boravka u Podrinju, ne kopamo dovoljno uglja, ali ćemo to rešavati. Dok je letos tokom tropskih temperatura u zemlji istakao da je potrošnja struje veća nego tokom zimskog perioda. Iz EPS-a za Insajder navode detalje urađenog do sada. "Tokom proleća i leta urađeni su ili su pri kraju redovni i kapitalni remonti i EPS će biti spreman za zimsku sezonu i stabilno snabdevanje električnom energijom. Mnogi poslovi na sistemima za proizvodnju uglja i električne energije su već završeni, a veliki kapitalni remont kao što je na bloku B1 u TE „Kostolac B“ je u završnici. Planski su urađeni obimni radovi kako bi EPS i naredne zimske sezone sigurno snabdevao građane i privredu električnom energijom", navode u odgovoru iz EPS - a. Donosi li Srbiji dodatnu sigurnost <a href="https://insajder.net/prenosimo/potpisan-sporazum-o-strateskoj-saradnji-u-oblasti-energetike-izmedu-srbije-i-sad">Sporazum sa SAD</a> i čemu on služi? "To su sve neobavezujući sporazumi. Naime, američka vlada zbog svojih principa ne može da sklopi ugovor kao što mi imamo sa Kinezima, koji omogućava direktno pregovaranje mimo javnih nabavite. To su očigledno političke želje da se približimo Zapadu, odnosno SAD. &nbsp;Predsednik Vučić je pominjao da se Bechtel angažuje za izgradnju reverzibilne hidroelektrane Đerdap-3, koja nije ni projektovana, a i na jako dugačkom štapu je“, ocenjuje Petrović.&nbsp; Izvor: Insajder

Teme

Srbija i energetski sporazum sa SAD: Kako "stojimo" sa strujom i koliko je stabilan energetski sistem

Ona je tokom posete Novom Sadu u sedištu "Srbijagasa“ razgovarala sa direktorom Dušanom Bajatovićem i direktorom "Gastransa“ razgovarala o proširenju podzemnog skladišta gasa Banatski Dvor i o spremnosti za grejnu sezonu i ocenila da su skladišta gasa u Srbiji i Mađarskoj "dobro zapunjena i da su dogovorene dodatne isporuke iz Azerbejdžana.&nbsp;
"U novembru ćemo u Banatskom Dvoru imati 750 miliona kubika gasa i 163 miliona u Mađarskoj. Obezbedili smo i dodatne količine iz Azerbejdžana, koje ćemo povlačiti u skladu sa potrebama, a dogovor ćemo uskoro ozvaničiti”, navela je ona.&nbsp;
U vezi sa proširenjem podzemnog skladišta gasa Banatski Dvor naglasila je strateški interes Srbije da ima skladišta gasa na svojoj teritoriji.&nbsp;
"Očekujem da imamo kapacitete skladištenja od 1,5 milijardi kubika gasa u Banatskom Dvoru do kraja 2026. godine što će krucijalno doprineti energetskoj bezbednosti i stabilnosti u narednih 25 godina", rekla je Đedović Handanović.&nbsp;
Direktor „Srbijagasa“<a href="https://insajder.net/prenosimo/bajatovic-cena-gasa-za-domacinstva-nece-se-menjati-do-kraja-godine"> Dušan Bajatović</a> istakao da se projekat proširenja Banatskog Dvora razvija planiranom dinamikom, da jeporučena oprema i da je dobijena građevinska dozvola.&nbsp;
Sastanku su prisustvovali direktor PSG Banatski dvor Sergej Tregub, finansijski direktor "Gastransa" Dragiša Martinović, komercijalni direktor PSG Banatski Dvor Saša Ilić i izvršni direktor za investicije "Srbijagasa" Jovica Budimir.&nbsp;
Izvor: FoNet

200x200

1800x750

Đedović Handanović: Proširenje kapaciteta Banatskog Dvora na milijardu i po kubika gasa do kraja 2026. godine

Kobjakov je rekao da je na sastanku s potpredsednikom Vlade Srbije Aleksandrom Vulinom u sredu u Moskvi posebno stavljen akcenat na pitanja produženja sporazuma o isporuci gasa između Moskve i Beograda.&nbsp;
On je istakao da postoji mogućnost da se sporazum produži tokom Ruske ekonomske nedelje, koja će se održati između 26. i 28. septembra u Moskvi.
Ruski predsednik Vladimir Putin je tokom sastanka sa potpredsednikom Vlade Srbije Aleksandrom Vulinom u sredu rekao da namerava da razgovara o sporazumima o isporuci gasa Srbiji, čiji rokovi ističu u martu 2025. godine.
On je podsetio da Rusija igra značajnu ulogu u snabdevanju Srbije energentima na vreme i po veoma dobrim uslovima.
"Razgovaraćemo i o tome, postoje konkretne stvari koje treba da se reše, mislim da naši ugovori o snabdevanju gasom ističu već u martu 2025. godine", rekao je ruski lider u sredu, posle razgovora s Vulinom, kako prenosi RIA Novosti.&nbsp;
Međunarodni forum „Ruska energetska nedelja 2024“ održaće se i Moskvi od 26. do 28. septembra. Centralna tema događaja biće „Energetska saradnja u multipolarnom svetu“.&nbsp;
Izvor: Tanjug

Savetnik Putina: Produženje sporazuma o isporuci gasa Srbiji moguće do kraja septembra

"Gasa će biti dovoljno i Srbija se sigurno neće smrzavati", rekao je Bajatović za Tanjug.
S tim u vezi je naglasio da je puno skladište u Banatskom Dvoru.
"Ovde će biti 750 miliona metara kubnih, a imamo u Mađarskoj 163 miliona i mogu da potvrdim da će iz Azerbejdžana ići do dva miliona dnevno u periodu grejne sezone", precizirao je direktor Srbijagasa.
Dodao je da uskoro s tim u vezi očekuje razgovor na gasnom forumu u Sankt Peterburgu i na energetskom forumu u Moskvi.
"Tamo ćemo da razgovaramo s našim glavnim partnerima, to je ruski Gasprom, o tome da koristimo one fleksibilne količine, o tih više od šest miliona koje su još davno dogovorili Vučić i Putin, što apsolutno funkcioniše", istakao je Bajatović.&nbsp;
On ističe da će grejanje biti stabilno, kao i da će "EPS po potrebi davati odgovarajuće količine električne energije".
"Tu je i Naftna industrija Srbije, s obzirom na to da smo rešili probleme nakon što su uvedene sankcije na neki način toj srpskoj kompaniji, ali u većinskom vlasništvu u smislu kapitala ruskog Gasproma, tako da mi u suštini nestašicu energenata nećemo imati i nećemo se smrzavati", poručio je on.
Prema njegovim rečima, najvažnije je da neće doći do rasta cene gasa, sigurno do kraja godine.
"Veoma je transparentno što je to socijalna cena gasa i za koga, iako doduše ima još uvek malo neplaćanja, jer naplata nije baš 100 odsto, nego je 96, a treba da je 98 odsto", kaže direktor Srbijagasa.
Kada je reč o eventualnom poskupljenju grejanja, Bajatović se zapitao zašto ne bi bilo i nekog smanjenja, budući da je to vezano za cenu nafte, koja stalno varira.
"Cena nafte se vratila opet na 80 dolara, bila je na 95, pa će sada sići na 75 i tako dalje", rekao je on.
Objašnjava i da postoji naftna formula, koja se neće mnogo menjati, jer se obračunava na period devet meseci u matematičkom smislu.
"I evo ja ću sada prognozirati: neće biti poskupljanje gasa domaćinstvima ni do kraja grejne sezone, što je dobra vest, a ponoviću ono što sam i ranije rekao, neće biti skokova u ceni gasa u snabdevanju za industriju", poručio je on.
Spomenuo je uticaj toga što Srbija ima rast BDP-a i industrijske proizvodnje.
"Imamo tu čuvenu situaciju da ne možemo da priključimo ljudi koliko se javljaju, jer jednostavno nemamo toliko zaposlenih da bismo mogli sve to da organizujemo", istakao je direktor Srbijagasa.
Bajatović je podvukao da ne treba očekivati bilo kakve probleme u snabdevanju gasom.
"Radićemo i sa Rusima, i sa Azerbejdžancima, i sa našim kolegama iz Mađarske, i čak preko turskog ’Botasa’, a imamo izvesne mogućnosti koje se tiču terminala u Grčkoj", napomenuo je on.
Izvor: Tanjug

Bajatović: Gasa će biti dovoljno i neće biti poskupljenja do kraja grejne sezone

"Susretom sa Alijevim ukazano je veliko poštovanje Srbiji, što je rezultat čvrstog prijateljstva", ocenio je Đurić, navodi se u saopštenju. &nbsp;
Đurić je ukazao da će, zahvaljujući ovakvim sastancima, ali i unapređenom prijateljstvu koje je ostvareno kroz neposrednu saradnju dva ministarstva energetike u prethodnim godinama, Srbija na zimu sigurno imati azerbejdžanski gas.&nbsp;
Ključno je to što sarađujemo, kad je reč o podršci teritorijalnom integritetu i suverenitetu, što Azerbejdžan podržava našu poziciju po pitanju Kosova i Metohije, rekao je Đurić.&nbsp;
Izvor: FoNet

Đurić: Srbija će na zimu sigurno imati azerbejdžanski gas

On je za javni servis rekao da će se i cene za privredu kretati oko sadašnje cene.&nbsp;
Dodaje i da je Banatski dvor pun, i da je skladište u Mađarskoj plaćeno i za ovu godinu.&nbsp;
"U Banatskom dvoru nismo ni mnogo trošili, igrali smo na kartu energetske bezbednosti, dok u Mađarskoj imamo 163 miliona metara kubnih gasa", rekao je Bajatović..&nbsp;
Bajatović međutim ističe da ne treba zaboraviti gas koji stiže iz Rusije i da se treba držati dogovora koji su napravili predsednici Srbije i Rusije, Aleksandar Vučić i Vladimir Putin.&nbsp;
On je najavio i radove na proširenju Banatskog dvora, koji će početi u oktorbu, a biti završeni za godinu i po dana.
&nbsp;Izvor: Fonet, RTS

Bajatović: Cena gasa za domaćinstva neće se menjati do kraja godine

Memorandum predviđa uspostavljanje saradnje u oblasti obnovljivih izvora energije.&nbsp;
Ministarka Đedović Handanović je potpisala i Okvirni sporazum o projektu izgradnje postrojenja za preradu nafte i naftnih derivata u Smederevu između Vlade Srbije i “China Energy International Group”, kapaciteta do 100.000 barela po danu, a ukupna vrednost ove investicije iznosi 2,4 milijarde evra.&nbsp;
"Ovo su direktne investicije stranih kompanija u našu zemlju. Planira se da tokom tri godine u pogon za proizvodnju solarnih panela bude uloženo oko 30 miliona evra i zaposleno oko 180 radnika, a dodatno ova kompanija (China Energy International Group) uložiće 280 miliona evra u izgradnju solarne elektrane", rekla je Đedović Handanović.&nbsp;
Ministarka je podsetila da je Kina bila najveći strani investitori u Srbiji u poslednje tri godine, kao i drugi najveći partner naše zemlje u robnoj razmeni.&nbsp;
"Prvi dokument koji smo potpisali je Okvirni sporazum o projektu izgradnje postrojenja za preradu nafte i naftnih derivata u Smederevu, koji predviđa izgradnju postrojenja u skladu sa najvećim tehnološkim standardima kapaciteta do 100.000 barela po danu", rekla je Đedović Handanović.&nbsp;
Ukupna vrednost ove investicije iznosi 2,4 milijarde evra, a u planu je direktno zapošljavanje 700 ljudi i indirektno angažovanje 2.400 radnika.&nbsp;
Ona je istakala da sada imamo mogućnost da kineske kompanije budu naši značajni partneri u obnovljivim izvorima energije, ali i u novim energentima kao što je proizvodnja vodonika.&nbsp;
"Prošle godine smo potpisali Memorandum sa kineskom kompanijom Shanghai Fengling Renewables o izgradnji postrojenja u okolini Bora ukupnog kapaciteta dva gigavata (1.500 MW vetroelektrana i 500 MW solarne elektrane), koji podrazumeva i izgradnju za proizvodnju zelenog vodonika u Srbiji, godišnjeg kapaciteta oko 30.000 tona", kazala je Đedović Handanović.&nbsp;
Događaju su prisustvovali kineski ambasador Li Ming, predsednik Nacionalnog saveta za koordinaciju i saradnju sa Ruskom federacijom i Narodnom Republikom Kinom Tomislav Nikolić, predsednik opštine Paraćin Vladimir Milićević, gradonačelnica Smedereva Jasmina Vojinović i predstavnici kineskih kompanija.
Izvor: Tanjug

Đedović: Srbija će sa Kinezima graditi solarnu elektranu i postrojenje za naftu

Ona je u Jutarnjem dnevniku RTS-a istakla da se nada da će se <a href="https://insajder.net/prenosimo/bajatovic-gas-za-industrijske-potrosace-od-1-maja-jeftiniji-za-oko-15-odsto">pojeftinjenje energenata za privredu</a> pozitivno odraziti i na cene proizvoda i usluga.&nbsp;
Što se domaćinstava tiče, dodala je da su završeni popusti za racionalnu potrošnju koje su ona imala tokom grejne sezone i napomenula da je jedna četvrtina domaćinstava ostvarila maksimalno pravo na smanjenje računa od čak 40 odsto.&nbsp;
Prema njenim rečima to je Elektroprivredu Srbije koštalo 80 miliona evra.&nbsp;
"Nastavljamo sa popustima za najugroženije i apelujemo na sve primaoce socijalne pomoći, dečjeg dodatka, pomoći za negu drugog lica da se prijave u svojim opštinama. Samo jedan papir je dovoljan da bi ostvarili popust. Novina koju smo uveli jeste da penzioneri koji primaju minimalne penzije dobijaju popust od 1.000 dinara i nastavićemo da im pomažemo", rekla je ministarka.&nbsp;
Nastaviće se i sa ulaganjem u infrastrukturu kako bi se stvorili uslovi da što više građana može da se priključi na struju i gas.&nbsp;
[related-content]
Kada je reč o <a href="https://insajder.net/prenosimo/eps-i-mehanicka-i-pametna-brojila-u-srbiji-se-trenutno-ocitavaju-rucno">pametnim brojilima</a> navela je da je do sada ugrađeno 170.000 pametnih brojila a da je cilj da za par meseci imamo 400.000. To je samo prva faza a u drugoj bi trebalo da bude još toliko.&nbsp;
Osvrćući se na prošlonedeljno puštanje u rad postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova u TE Nikola Tesla A, Đedović Handanović je rekla da će sledeće godine oko 90 odsto naših termoelektrana, kada je ekologija u pitanju raditi po standardima Evropske unije i naših zakona a da će građani biti bezbedni što se tiče emisije štetnih gasova iz naših termoelektrana, dok će proizvodnja ostati standardna.
Izvor: Tanjug

Đedović Handanović: Struja i gas za privredu pojeftinjuju, za građane se cena ne menja

"Stvorili su se uslovi da gas pojeftini za industrijske potrošače i one koji su na slobodnom tržištu. To pojeftinjenje će iznositi 15 plus minus jedan odsto. Videćemo koliko tačno kada sve izračunamo, ali privrednici mogu da računaju da će pojeftinjenje iznositi 15 odsto", rekao je on gostujući u Jutarnjem dnevniku RTS. 	
Dodao je da što se domaćinstava tiče, tu se ništa neće menjati i naveo da su bile rasprave i u Ministarstvu energetike i Ministarstvu finansija oko subvencionisanja cene gasa. 	
Prema njegovim rečima, od 1. maja više neće biti subvencionisanja cene gasa od strane države, već će cena biti realna, a socijalna politika koja je u vezi sa ovom cenom vođena, koštala je više od milijardu dolara.&nbsp;
Govoreći o priključivanjima domaćinstava na gas, on je rekao da je od septembra prošle godine priključeno 25.000 domaćinstava, a da uskoro stiže novih 12.500 priključaka.	 	
Dodao je da i Srbijagas kuburi sa radnom snagom, što se odražava i na priključivanje, ali da će se uz "autsorsing" naći rešenje i za ovaj problem i da će se u narednih 10 do 15 dana priključivanje ubrzati. 	
Bajatović je naveo da je Srbijagas lane poslovao dobro, da su ispoštovane sve investicije a što se naplate tiče, rekao je da je iznosila 95,5 odsto.
Izvor: Tanjug

Gas