Sednica Parlamenta o iskopavanju litijuma bila je zakazana za danas, ali je otkazana u poslednji čas. Porf. Vučićević smatra da je opozicija želela da se o tome raspravlja, a da je vlast, na neki način, pokušala da tu raspravu izbegne.
"Moram da priznam da mi nije potpuno jasno zašto vlast to radi, jer u krajnjem slučaju ta rasprava se ne može izbeći, a ovako, za širu javnost, mislim da će ipak delovati da je oni izbegavaju. I zbog toga ne bih isključio da vrlo brzo, kada sutra krene već to redovno zasedanje Narodne skupštine, imamo i raspravu o litijumu. Da li će to biti o zakonu koji su predložili opozicioni poslanici ili će se naći neko drugo rešenje, to ostaje da vidimo. Pretpostavljam da će se ići na ovu drugu opciju, da se nekako izbegne da je opozicija tu diskusiju inicirala, ali da će definitivno o tome morati da se razgovara i u Narodnoj skupštini, a ne samo negde usput po kuloarima i nišama“, rekao je.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2F89yWyEqez2Y&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
<h2>Bez kvalitetne rasprave u Skupštini</h2>
Prof. Vučićević nije siguran da skupštinska rasprava može umnogome da doprinese jasnijoj slici o tome da li Srbija treba da dozvoli rudaranje litijuma. Navodi da se, ako pogledamo kako izgleda Skupština već duže vreme, može reći da je to verovatno najurušenija politička institucija u Srbiji.
"Očekivati od takve skupštine da u njoj čujemo argumente za i protiv projekta Jadar ili prednosti i nedostatke - što bih ja voleo da čujem - iskopavanja litijuma u Srbiji, verovatno je previše i možda čak i iluzorno. Videli smo poslednjih dana kako izgleda i rasprava o rebalansu budžeta i da se tu - naravno uz to što se zaista i razgovara o rebalansu budžeta - više razgovara o nekim drugim temama. Opet, sa druge strane, ako pogledamo kako izgleda medijska slika u Srbiji, da opozicija ili nema uopšte pristup ili ima samo delimičan pristup medijima sa nacionalnom frekvencijom, onda deluje da je Skupština ipak neko ostrvce u tom okeanu ludila, gde bi opozicija mogla da iskoristi priliku da iskopavanje litijuma nametne kao temu, posebno iz ugla ovoga o čemu se priča u poslednje vreme i što znamo iz nekih ranijih istraživanja - da to nije projekat koji građani Srbije podržavaju“, navodi profesor FPN-a.
Kako kaže, čak i među glasačima SNS-a, a posebno SPS-a, nema previše onih koji su oduševljeni time što će se u Jadru otvarati rudnik.
"Biće verovatno dinamično u narednom periodu i mislim da opozicija možda tek po drugi put dobija priliku da na nekoj temi, koja joj je pala u krilo, može da deo glasača partija vlasti - ako ne prevodi ka sebi, onda makar približava nekim svojim stavovima“, dodao je Vučićević.
<h2>Čuti i ekonomiste o litijumu</h2>
Prema njegovom mišljenju, predsednik Srbije Aleksandar Vučić ne bi trebalo da učestvuje u skupštinskoj raspravi o litijumu, jer ne bi doprineo kvalitetu te diskusije. O tom pitanju, smatra sagovornik Markera, treba više da govore stručnjaci.
"Koliko shvatam, i opozicija zahteva da predsednik bude prisutan dok se o tome raspravlja. O takvoj temi - o litijumu i boru i rudnicima - zaista mislim da ne treba da govore ni pravnici, ni politikolozi. U stvari, nama u javnoj raspravi više nedostaje stručnih lica. I tu ne mislim samo na biologe, ekologe, geologe i rudare, nego i na ekonomiste koji bi mogli da nam objašnjavaju ekonomske prednosti i nedostatke takvog projekta. Suštinski ne vidim na koji način kvalitetu javne rasprave u Skupštini može da doprinese predsednik, ali pretpostavljam da će se to desiti. Gospodin Vučić je uostalom i u ovih prethodnih nekoliko nedelja imao tu kampanju obilaska Zapadne Srbije u kojoj je sa građanima razgovarao o projektu Jadar. To opet govori o tome koliko je iščašena ta javna scena kod nas i da svi mi pričamo o onim temama o kojima se ne razumemo previše“, naveo je prof. Vučićević, koji je kazao da i on izbegava temu o litijuma zato što o iskopavanju i rudarenju ne zna mnogo već pokušava da se, koliko je to moguće, informiše, ali bez zauzimanja jasnih stavova.
<h2>Nepopularne teme vraćene posle izbora</h2>
Predstavnici vlasti su, podsetimo, pre dve godine odlučili da stave tačku na iskopavanje litijuma, onda su se posle izbora predomislili i rekli da ne smemo da propustimo šansu da budemo bogati. Prof. Vučićević podseća da na prethodnim izborima nije bilo litijuma kao teme, dodajući da izbori "bar u normalnim državama“ služe da se u izbornoj kampanji kandiduju neke politike, da se kaže građanima šta se planira da se radi u naredne četiri godine, a da onda građani, u skladu s tim šta je neko obećao, slobodno glasaju za opcije koje su ponuđene.
"I da onda vi, nakon što izbori prođu, u naredne četiri godine možete da sprovodite te javne politike. Kada vam se završi taj mandatni period, onda bi građani mogli da kazne ili nagrade tu vladu i skupštinsku većinu zbog tih politika koje su sprovođene. Kod nas je nekako sve poprilično isčašeno i vi u stvari sklanjate iz centra javne sfere te neke teme koje ne donose glasove - nije ova jedina, ima dosta onih koje se u pojedinim periodima nekako uklone iz javnosti - a onda kad prođu izbori ponovo ih reaktivirate zato što znate da su naredni izbori tek za četiri godine i da je to, u stvari, savršena prilika da jedan nepopularan projekat sprovedete. Valjalo bi to da kažnjavamo, ali ne kažnjavamo“, zaključio je prof. FPN-a Dušan Vučićević.
Izvor: Insajder

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Prof. Dušan Vučićević (FPN) za Marker: Vučić ne bi trebalo da učestvuje u skupštinskoj raspravi o litijumu, nedostaje više glasa struke u javnosti (VIDEO)

Nastavno-naučno veće FPN-a je u četvrtak, 26. septembra jednoglasno predložio Nadića za v.d. dekana koji je dobio jednoglasnu podršku članova za funkciju vršioca dužnosti dekana. 	
Nadić je rekao za Tanjug da izbor Nastavno naučnog veća za v.d. dekana predstavlja izraz velikog poverenja da može da vodi Fakultet do izbora novog dekana. 	
"Iz ličnog iskustva znam da je lako dobiti aplauz studenata posle predavanja, ali je teško dobiti aplauz celog nastavnog kolektiva. To je na neki način i iskazivanje jedinstva kolektiva da postoji međusobno poverenje i posebno snaga da Fakultet prebrodi možda najveću krizu u svojoj višedecenijskoj istoriji", rekao je Nadić. 	
Prema njegovim rečima, to je i lični izazov, &nbsp;iako je, kako kaže, "funkcija vršioca dužnosti dekana više tehničko-administrativna nego suštinska". 	
Istakao je još uvek rano za bilo kakve stavove po pitanju da li će on biti kandidat za novog dekana. 	
"Čeka nas, kao kolektiv, i kao pojedince, još mnogo izazova do novih izbora za dekana. Sada, fokus nam mora biti na onome zbog čega Fakultet i postoji - rad sa studentima, nastavni proces na sva tri nivoa studija, a tek ulazimo u period kada upisujemo studente na master i doktorske studije", objasnio je on. 	
Hoće li FPN uspeti da izađe iz "krize" i podela koje su nastale nakon što je profesor Slaviša Orlović predložen za dekana, Nadić je ocenio da je ovo možda najteža situacija u kojoj se FPN do sada našao. 	
"Fakultet ima svoju misiju i viziju da obrazuje studente koji će biti slobodni građani i koji će na osnovu znanja stečenih na Fakultetu biti u mogućnosti da naše društvo, a zašto ne i civilizaciju, učine čovečnijom. Tako da će misija i vizija FPN-a u svakom slučaju pobediti krizu i podele", kazao je Nadić. 	
Iako je ranije u pojedinim medijima najavljivano da će Vlada Srbije ili nadležno ministarstvo odlučivati o izboru, Nadić ističe da &nbsp;Univerzitet i Fakultet imaju svoju autonomiju, koja je, kako kaže, "i ostvarena".
Izvor: Tanjug

Prenosimo

1800x750

Profesor Darko Nadić izabran za v.d. dekana FPN-a

Sednica &nbsp;Naučno-nastavnog veća u toku je na FPN. &nbsp;Tokom pauze, članovi NNV su za Insajder naveli da je predlog Nastavno naučnog veća za vd dekana Darko Nadić. O njemu bi trebalo da se izjasni Savet Fakulteta na sednici koja još nije zakazana, a morala bi da se održi do 2. oktobra kako studenti ne bi imali probleme zbog upražnjene funkcije dekana.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FpsoZuG-Z7pg&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Orlović je objavio i na svom nalogu na mreži Iks da je ostavku datu još 8. juna potpisao danas, jer je u međuvremenu dobio odluku Saveta FPN da je izabran. &nbsp;
Dodao je da ostavku dostavlja Nastavno-naučnom veću FPN, vraćajući mandat onima od kojih ga je dobio. &nbsp;
Kako je naveo u dokumentu koji je objavio, koji je adresiran na Nastavno-naučno veće FPN i Savet FPN, ostavku je podneo "svestan da bi dugotrajna sporenja i tumačenja, kao i eventualni sudski postupci u vezi sa izborom dekana blokirali normalno funkcionisanje fakulteta, stavljajući fakultet na prvo mesto, postupajući odgovorno, dostojan poverenja koje su mu koleginice i kolege ukazale kao kandidatu za dekana".
<div class="embed-block"><blockquote class="twitter-tweet">Danas (26.09.) sam vratio mandat Nastavno-naucnom vecu Fakulteta i potpisao ostavku datu 08.06.2024. godine. <a href="https://t.co/g1NiiDCdml">pic.twitter.com/g1NiiDCdml</a>&mdash; Slavisa Orlovic (@SlavisaO) <a href="https://twitter.com/SlavisaO/status/1839250319093416056?ref_src=twsrc%5Etfw">September 26, 2024</a></blockquote> <script async src="https://platform.twitter.com/widgets.js" charset="utf-8"></script></div>
 
Pitanje ostavke Orlovića bilo je pokrenuto zbog optužbi na račun Orlovića za seksualno uznemiravanje. Uoči sednice Saveta Fakulteta političkih nauka (FPN) koja je održana 7. juna, <a href="https://insajder.net/prenosimo/jos-cetvoro-profesora-podnelo-ostavke-zbog-izbora-slavise-orlovica-za-dekana-fpn">studenti i organizacije za prava žena protestovali su zbog kandidature profesora Slaviše Orlovića za dekana</a>, budući da je 2014. godine protiv njega podneta prijava za seksualno uznemiravanje.
Tokom sednice, dekan Dragan Simić je izvestio Savet da nema pravosnažnih presuda protiv Orlovića, niti aktuelnih postupaka, ali su zbog kandidature Orlovića pojedini članovi Saveta dali ostavke. Pre sednice, jedan član je prvi podneo ostavku, a ubrzo su usledile još četiri, pa je na kraju sednici prisustvovalo 22 člana.
Međutim, tokom same sednice, šest članova je odmah napustilo skup, a glasalo je samo 16 od 27 članova Saveta. Iako je 13 članova podržalo Orlovića, tri glasa su bila nevažeća. Preostali članovi su tumačili Statut tako da je zbog ostavki 11 članova za potvrđivanje izbora bila dovoljna manja većina.
Dan nakon sednice, 8. juna, profesor <a href="https://insajder.net/prenosimo/orlovic-podnosim-ostavku-na-mesto-izabranog-dekana-fpn">Orlović je objavio da podnosi ostavku na mesto dekana</a>.&nbsp;
Međutim početkom ovog meseca, zavedena je odluka iz juna, prema kojoj je profesor Slaviša Orlović od 1. oktobra dekan FPN-a, potvrđeno je za Insajder.
<a href="https://insajder.net/prenosimo/uprava-fpn-ne-prihvatamo-tumacenje-saveta-po-kom-je-orlovic-izabran-za-dekana-trazimo-nove-izbore">Uprava Fakulteta ogradila se od ove odluke i saopštila 13. septembra</a> da je ne prihvata tumačenje Saveta po kom je profesor Slaviša Orlović izabran za dekana i traži da se imenuje v.d. dekana, a potom i organizuju novi izbori za dekana.
Izvor: Insajder

Slaviša Orlović potpisao ostavku; NNV predlaže Darka Nadića za vd dekana FPN (VIDEO)

Orlović je rekao da je sednica Naučno-nastavnog veća zakazana za 26. septembar i da će poštovati svaku odluku koja bude doneta.&nbsp;
"Imam odgovornost samo prema Naučno-nastavnom veću jer me je ono izabralo", istakao je profesor.
Kako piše u Statutu Fakulteta od 27 članova saveta &nbsp;za novog dekana mora da glasa većina 14, a za Orlovića je glasalo 13 nakon što su prethodno pojedini članovi podneli ostavke, što je otvorilo spor o regularnosti njegovog izbora.&nbsp;
"Ta odluka je nezakonita ne samo po mišljenju Fakulteta, već i po mišljenju univerzitetskog ombudsmana i generalnog sekretara Rektorata. Prema Zakonu o visokom obrazovanju kvorum čine svi članovi jednog tela, u ovom slučaju Saveta, koji ima 27 članova. Bilo je potrebno da polovina ukupnog broja članova Saveta potvrdi odluku Nastavno - naučnog veća o njegovom izboru, odnosno njih 14, ali je za Orlovića glasalo 13 članova“, objasnio je nedavno za<a href="https://insajder.net/teme/odlazeci-dekan-simic-za-insajder-o-slucaju-orlovic-ako-se-slucaj-uskoro-ne-razresi-izbor-dekana-fpn-a-resavace-upravni-sud?amp=1"> Insajder odlazeći dekan Dragan Simić.</a>
On je tada najavio da će, ukoliko ne dođe do razrešenja biti podneta tužba Upravnom sudu da se obori odluka o izboru prof. Orlovića za dekana.
Ipak, Orlović za N1 tvrdi da je rad Saveta - urušen.
"Što se tiče Saveta, tog dana je podneto pet odstavki, iz redova onih su bili protiv mene, to znači da se radi o nepoštovanju Naučno-nastavnog veća. Oni su mogli da glasaju protiv ili da ne dođu. Ovako su urušili rad Saveta koji se nije sastajao tri meseca. Pet ostavki je verifikovano i utvrđen je birački spisak koji nije više imao 27, nego 22 člana. Sekretarka fakulteta je pocepala pet glasačkih listića, što potvrđuje da je birački spisak iznosio 22, i 13 je većina. Nijedan glas nije bio protiv mene“, kaže Orlović za N1.
Podsetimo uoči sednice Saveta Fakulteta političkih nauka (FPN) koja se održala 7. juna, i<a href="https://insajder.net/prenosimo/jos-cetvoro-profesora-podnelo-ostavke-zbog-izbora-slavise-orlovica-za-dekana-fpn">zbila je pobuna među studentima i organizacijama za prava žena zbog kandidature profesora Slaviše Orlovića za dekana</a>, s obzirom na to da je 2014. godine protiv njega podneta prijava za seksualno uznemiravanje.
Tokom sednice, dekan Dragan Simić je izvestio Savet da nema pravosnažnih presuda protiv Orlovića, niti aktuelnih postupaka, ali su se usled pritiska pojedinih profesora desile ostavke na članstvo u Savetu. Pre sednice, jedan član je prvi podneo ostavku, a ubrzo su usledile još četiri, pa je na kraju sednici prisustvovalo 22 člana.
Međutim, tokom same sednice, šest članova je odmah napustilo skup, a glasalo je samo 16 od 27 članova Saveta. Iako je 13 članova podržalo Orlovića, tri glasa su bila nevažeća. Preostali članovi su tumačili Statut tako da je zbog ostavki 11 članova za potvrđivanje izbora bila dovoljna manja većina.
Dan nakon sednice, 8. juna, profesor <a href="https://insajder.net/prenosimo/orlovic-podnosim-ostavku-na-mesto-izabranog-dekana-fpn">Orlović je objavio da podnosi ostavku na mesto dekana</a>.&nbsp;
Međutim početkom ovog meseca, zavedena je odluka iz juna, prema kojoj je profesor Slaviša Orlović od 1. oktobra dekan FPN-a, potvrđeno je za Insajder.
<a href="https://insajder.net/prenosimo/uprava-fpn-ne-prihvatamo-tumacenje-saveta-po-kom-je-orlovic-izabran-za-dekana-trazimo-nove-izbore">Uprava Fakulteta ogradila se od ove odluke i saopštila 13. septembra</a> da je ne prihvata tumačenje Saveta po kom je profesor Slaviša Orlović izabran za dekana i traži da se imenuje v.d. dekana, a potom i organizuju novi izbori za dekana.
<h2>Simić: Ukoliko ne bude rešena kriza u vezi sa izborom novog dekana to će biti veliki problem i za zaposlene i za studente</h2>
Aktuelni dekan Fakulteta političkih nauka (FPN) Dragan Simić ukazao je za FoNet na velike probleme i za zaposlene i za studente ako do 1. oktobra ne bude rešena kriza u vezi sa izborom novog dekana, uz napomenu da će na kraju možda o svemu odlučivati neka viša instanca - Minstarstvo prosvete ili sama Vlada Srbije kao osnivači fakulteta.
"To je blokada rada institucije ako ona nema svoje organe. U krajnju ruku, ko će da potpiše platni spisak i zaposlenima isplati plate? Staju mnoge odluke koje se tiču studenta, što je posebno opasno i teško. Tu su i izvesne olakšice pri studiranju ", rekao je Simić i dodao da je neophodno da "kuća živi i da se nađe rešenje".
On je istakao da je stav aktuelne uprave Fakulteta i njegov lično da je potvrđivanje izbora Slaviše Orlovića za dekana učinjeno nezakonito, jer za to nije dobio dovoljan broj glasova. Kako je podsetio, ovakav stav potvrdili su i ombudsman Univerziteta i generalni sekretar Rektorata.
"Međutim, Savet smatra da je to zakonito, tu postoje dva oprečna pristupa", kazao je Simić i dodao da je Uprava predložila niz načina da se kriza reši.
"Mi smo predlagali da se Savet u međuvremenu sastane i u krnjem sastavu, da imenuje vršioca dužnosti dekana, koji bi premostio u pravnom i finansijskom smislu ovo razdoblje. Da se raspiše konkurs za novog dekana, i dok se izbor ne obavi da tu funkciju obavlja vršilac dužnosti. Savet nije pozitivno odgovorio na to. Potom smo tražili da se sednica Saveta održi do 30. septembra, da bi te odluke mogle da pokriju sve datume. Predlog Saveta je da to bude 2. oktobar", kazao je Simić i dodao da je reč o priličnoj zavrzlami.
Simić je zvanično dekan FPN do 1. oktobra, a ko će nakon toga biti na čelu te obrazovne ustanove sagovornik FoNeta priznaje da trenutno, 11 dana pre isteka tog roka, nema konkretan odgovor.
Izvor: Insajder/ FoNet

VJT za Insajder: Istraga na FPN po prijavi LJ. R; Orlović: Odluku o mojoj ostavci može da promeni samo Veće

"Nadamo se da će policijska istraga dodatno rasvetliti ovaj slučaj, iako Fakultet još uvek čeka ishod obraćanja policiji povodom dva napada na ljudsko dostojanstvo i profesionalni integritet naših koleginica i kolega, u aprilu i martu ove godine“, dodaje se.
Uprava Fakulteta navodi i da će reagovati povodom "nelegalnosti do kojih je došlo na izbornoj sednici Saveta“ podnošenjem tužbe Upravnom sudu Republike Srbije.
Podsetimo, <a href="https://insajder.net/prenosimo/uprava-fpn-ne-prihvatamo-tumacenje-saveta-po-kom-je-orlovic-izabran-za-dekana-trazimo-nove-izbore">Uprava Fakulteta političkih nauka (FPN)</a> saopštila je 13. septembra da ne prihvata tumačenje Saveta po kom je profesor Slaviša Orlović izabran za dekana i traži da se imenuje v.d. dekana, a potom i organizuju novi izbori za dekana.
Početkom ovog meseca, zavedena je odluka iz juna, prema kojoj je profesor Slaviša Orlović od 1. oktobra dekan FPN-a, potvrđeno je za Insajder na Fakultetu. Fakultet, Uprava FPN-a i odlazeći dekan saglasni su da je odluka nezakonita.
"Ta odluka je nezakonita ne samo po mišljenju Fakulteta, već i po mišljenju univerzitetskog ombudsmana i generalnog sekretara Rektorata. Prema Zakonu o visokom obrazovanju kvorum čine svi članovi jednog tela, u ovom slučaju Saveta, koji ima 27 članova. Bilo je potrebno da polovina ukupnog broja članova Saveta potvrdi odluku Nastavno - naučnog veća o njegovom izboru, odnosno njih 14, ali je za Orlovića glasalo 13 članova“, objašnjava za Insajder odlazeći dekan Dragan Simić.
Uprava fakulteta čine aktuelni dekan Dragan Simić i prodekani Natalija Perišić, Darko Nadić, Nemanja Džuverović i Marko Simendić.
<h2>Šta se dešavalo u junu?</h2>
Uoči sednice Saveta FPN-a, 7. juna, na kojoj se glasalo o izboru profesora Slaviše Orlovića za dekana, pobunile su se sadašnje i bivše studentkinje i studenti i udruženja za prava žena, jer je protiv njega 2014. bila podneta <a href="https://insajder.net/teme/seksualno-uznemiravanje-na-fakultetima-pravilnici-postoje-ali-odgovornost-ne-video" target="_blank">prijava za seksualno uznemiravanje.</a>&nbsp;
Dekan Dragan Simić obavestio je tada Savet da u arhivi nema pravosnažnih odluka protiv prof. Slaviše Orlovića kada je reč o seksualnom uznemiravanju, kao i da nijedan postupak protiv njega nije u toku, ali je grupa profesora ipak podnela ostavke na članstvo u Savetu FPN-a.
Nekoliko dana pre sednice Saveta, ostavku je podneo najpre jedan, pa potom još četiri člana, tako da su sednici prisustvovala 22 člana. Međutim, tokom sednice, šest članova je odmah podnelo ostavke - koje nisu konstatovane, oni su napustili sednicu, pa je glasalo tek 16 od ukupno 27 članova Saveta; 13 je bilo "za“ <a href="https://insajder.net/prenosimo/jos-cetvoro-profesora-podnelo-ostavke-zbog-izbora-slavise-orlovica-za-dekana-fpn" target="_blank">izbor Slaviše Orlovića za dekana</a>, dok preostala tri glasa nisu bila važeća.
Preostali članovi Saveta protumačili su Statut tako da je, posle ostavki 11 članova, manji broj glasova dovoljan za potvrđivanje odluke o izboru dekana. Međutim, u Statutu FPN-a piše da je za potvrdu izbora dekana potrebna većina glasova ukupnog broja članova Saveta - odnosno 14 od 27 članova.
Dan posle sednice Saveta, 8. juna, prof. Orlović je saopštio da <a href="https://insajder.net/prenosimo/orlovic-podnosim-ostavku-na-mesto-izabranog-dekana-fpn" target="_blank">podnosi ostavku</a> na mesto dekana.
Izvor: Insajder

Fakultet političkih nauka: "Policija ispituje okolnosti nezakonitog izbora Slaviše Orlovića za dekana"

FPN je u saopštenju na svom sajtu naveo da je predsedavajuća Savetom Kristina Šmidling 6. septembra potpisala odlugu o izboru Orlovića za dekana na sednici održanoj 7. juna ove godine, ali ponovio da ne prihvata tumačenje predsedavajuće i pojedinih članova Saveta po kom 13 od 27 glasova članova Saveta može biti dovoljno za izbor dekana.
"Ovaj stav Fakulteta proističe iz tumačenja pravne službe, višedecenijske prakse rada Saveta našeg i drugih fakulteta i tumačenja odgovarajućih tela Univerziteta u Beogradu", dodaje se u saopštenju.
Uprava FPN-a navodi i da je nakon izborne sednice Saveta, Uprava uputila generalnom sekretaru i ombudsmanu Univerziteta u Beogradu molbe za mišljenje po tom pitanju, a da oba odgovora "nedvosmisleno potvrđuju da 13 od 27 glasova članova Saveta nije dovoljno za izbor dekana".
"Uprkos iskazanom strpljenju i višestrukim molbama i inicijativama dekana, prodekana, članova Saveta iz reda nastavnika, te članova Nastavno-naučnog veća, po našem sudu veoma hitna, sednica Saveta Fakulteta nije bila najavljena duže od tri meseca", dodaje se u saopštenju.
Uprava navodi i da je predsedavajuća Savetom, Kristina Šmidling, nedavno predložila 2. oktobar kao najskoriji datum za održavanje sednice Saveta, pri čemu predlog dnevnog reda "ne sadrži tačke koje su od urgentnog značaja za Fakultet, a koje bi dovele do novih izbora za dekana i imenovanja v.d. dekana nakon 1. oktobra".
"Ovakav dnevni red sednice Saveta, uz predloženi datum održavanja, stvara opravdanu zabrinutost u našem kolektivu. Prof. dr Slaviša Orlović ne može stupiti na dužnost dekana 1. oktobra kada ističe mandat tekućoj upravi, što zbog pravne neutemeljenosti odluke koju je potpisala predsedavajuća Savetom, što zbog činjenice da je elektronskim putem objavio svoju ostavku i uputio je svim članovima Nastavno-naučnog veća kao i celokupnoj zainteresovanoj javnosti", navodi se u saopštenju Uprave FPN-a.
[related-content]
Naveli su i da se troje od četvoro predloženih prodekana izjasnilo da neće preuzeti ovu funkciju, kao i da će bez imenovanja vršioca dužnosti dekana i, nakon toga, ponovnog pokretanja procedure za izbor dekana i uprave, "Fakultet će funkcionisati u veoma teškim uslovima".
Uprava FPN-a je zbog svega toga apelovala na Savet da održi sednicu u najkraćem mogućem roku, najkasnije do 20. septembra, kako bi se na toj sednici raspisali izbori za članove Saveta iz reda nastavnog osoblja.
"Navedeno je od posebne važnosti imajući u vidu činjenicu da je u junu mesecu deset nastavnika i asistenata podnelo ostavke, uključujući Predsednika i zamenicu Predsednika Saveta čime je reprezentativnost Saveta, kada je reč o predstavnicima iz reda Nastavno-naučnog veća, značajno smanjena. Uprava Fakulteta smatra da izbor narednog dekana Fakulteta političkih nauka mora biti izvršen od strane Saveta koji će raditi u punom kapacitetu i sa svim članovima koji dolaze iz reda nastavnog osoblja", dodaje se u saopštenju.
Nakon toga, Fakultet traži da se odmah nakon popunjavanja članova Saveta iz reda Nastavno-naučnov veća, a do 30. septembra, organizuje sednica Saveta na kojoj će se imenovati vršilac dužnosti dekana, koji će omogućiti nesmetano funkcionisanje Fakulteta nakon 1. oktobra, do izbora nove Uprave.
Uprava FPN-a je zatražila i da se neposredno nakon imenovanja v.d. dekana i popunjavanja mesta u Savetu iz reda nastavnog osoblja raspišu novi izbori na tom Fakultetu, kako bi se izabrao novi dekan i Uprava i čime bi se rad Fakulteta vratio u pravne okvire i izbeglo produžavanje krize u kojoj se Fakultet i svi njegovi zaposleni trenutno nalaze.
Saopštenje, objavljeno na sajtu FPN-a, potpisala je Uprava tog fakulteta, koju čine aktuelni dekan Dragan Simić i prodekani Natalija Perišić, Darko Nadić, Nemanja Džuverović i Marko Simendić.
Izvor: Beta

Uprava FPN: Ne prihvatamo tumačenje Saveta po kom je Orlović izabran za dekana, tražimo nove izbore

Na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, početkom ovog meseca, zavedena je odluka iz juna, prema kojoj je profesor Slaviša Orlović od 1. oktobra dekan FPN-a, potvrđeno je za Insajder na Fakultetu. Fakultet, Uprava FPN-a i odlazeći dekan saglasni su da je odluka nezakonita.
„Ta odluka je nezakonita ne samo po mišljenju Fakulteta, već i po mišljenju univerzitetskog ombudsmana i generalnog sekretara Rektorata. Prema Zakonu o visokom obrazovanju kvorum čine svi članovi jednog tela, u ovom slučaju Saveta, koji ima 27 članova. Bilo je potrebno da polovina ukupnog broja članova Saveta potvrdi odluku Nastavno - naučnog veća o njegovom izboru, odnosno njih 14, ali je za Orlovića glasalo 13 članova“, objašnjava za Insajder odlazeći dekan Dragan Simić.
Navodi da nije mogao da spreči rutinsko zavođenje odluke iz juna.
„Mi smo pokušavali u međuvremenu da ne zavodimo nešto što je protivzakonito, da dogovorimo novu sednicu Saveta. Dekan po zakonu ima pravo da je traži, što sam ja učinio dva puta pisanim putem i jednom usmeno. Oni su odbijali. Tražili smo sednicu na kojoj bi se popunila upražnjena mesta članova Saveta, konstatovala ostavka Slaviše Orlovića koju je u međuvremenu podneo, izabrao vršilac dužnosti dekana i raspisali izbori za novog dekana. Međutim, taj predlog je odbijen“, kaže za Insajder dekan Simić.
Veliku zabunu je, kaže, unela i ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović koja je u junu izjavila da prof. Slaviša Orlović jeste izabran za dekana FPN-a, da je njegova ostavka lični čin, i da želi da veruje da se radi pre svega o ličnim animozitetima, a ne o mešanju politike u proces <a href="https://insajder.net/prenosimo/dukic-dejanovic-orlovic-jeste-izabran-za-dekana-fpn-ostavka-licni-cin" target="_blank">izbora dekana</a>.
Studentkinje FPN-a koje su u junu protestovale protiv izbora prof. Slaviše Orlovića za dekana i sada naglašavaju da neće dozvoliti da se verifikuje ta odluka. Kažu, biće još glasnije i radikalnije.
Odlazeći dekan Dragan Simić kaže da je i raspoloženje u kolektivu takvo da će sigurno biti protesta na Fakultetu.
„Ako se sve ovo ne razreši za nekoliko dana, biće podneta tužba Upravnom sudu da se obori odluka o izboru prof. Orlovića za dekana. Mi ćemo pravnim putem pokušati da razrešimo ovu situaciju, iako i studenti i profesori, i ja sam, imamo pravo da protestujemo“, kaže dekan Dragan Simić.
<h2>Šta se dešavalo u junu?</h2>
Uoči sednice Saveta FPN-a, 7. juna, na kojoj se glasalo o izboru profesora Slaviše Orlovića za dekana, pobunile su se sadašnje i bivše studentkinje i studenti i udruženja za prava žena, jer je protiv njega 2014. bila podneta <a href="https://insajder.net/teme/seksualno-uznemiravanje-na-fakultetima-pravilnici-postoje-ali-odgovornost-ne-video" target="_blank">prijava za seksualno uznemiravanje.</a>&nbsp;
Dekan Dragan Simić obavestio je tada Savet da u arhivi nema pravosnažnih odluka protiv prof. Slaviše Orlovića kada je reč o seksualnom uznemiravanju, kao i da nijedan postupak protiv njega nije u toku, ali je grupa profesora ipak podnela ostavke na članstvo u Savetu FPN-a.
Podsetimo, nekoliko dana pre sednice Saveta, ostavku je podneo najpre jedan, pa potom još četiri člana, tako da su sednici prisustvovala 22 člana. Međutim, tokom sednice, šest članova je odmah podnelo ostavke - koje nisu konstatovane, oni su napustili sednicu, pa je glasalo tek 16 od ukupno 27 članova Saveta; 13 je bilo „za“ <a href="https://insajder.net/prenosimo/jos-cetvoro-profesora-podnelo-ostavke-zbog-izbora-slavise-orlovica-za-dekana-fpn" target="_blank">izbor Slaviše Orlovića za dekana</a>, dok preostala tri glasa nisu bila važeća.
Preostali članovi Saveta protumačili su Statut tako da je, posle ostavki 11 članova, manji broj glasova dovoljan za potvrđivanje odluke o izboru dekana. Međutim, u Statutu FPN-a piše da je za potvrdu izbora dekana potrebna većina glasova ukupnog broja članova Saveta - odnosno 14 od 27 članova.
Dan posle sednice Saveta, 8. juna, prof. Orlović je saopštio da <a href="https://insajder.net/prenosimo/orlovic-podnosim-ostavku-na-mesto-izabranog-dekana-fpn" target="_blank">podnosi ostavku</a> na mesto dekana.
<div class="embed-block"><blockquote class="twitter-tweet">Podnosim ostavku na mesto dekana. Fakultet je iznad svih. <a href="https://t.co/Sny8gHq3Mw">pic.twitter.com/Sny8gHq3Mw</a>&mdash; Slavisa Orlovic (@SlavisaO) <a href="https://twitter.com/SlavisaO/status/1799422469553664058?ref_src=twsrc%5Etfw">June 8, 2024</a></blockquote> <script async src="https://platform.twitter.com/widgets.js" charset="utf-8"></script></div>
 
„Svestan da bi dugotrajna sporenja i tumačenja, kao i eventualni sudski postupci u vezi sa izborom dekana blokirali normalno funkcionisanje Fakulteta, stavljajući Fakultet na prvo mesto, postupajući odgovorno, dostojan poverenja koje su mi koleginice i kolege ukazale kao kandidatu za dekana, dosledan svojim demokratskim uverenjima, ne želeći da delim Fakultet, podnosim ostavku na mesto izabranog dekana“, napisao je tada Orlović na mreži Iks (X).
Ipak, ostavka nije mogla da bude valjano zavedena, sve i da je podneo Fakultetu, jer u tom trenutku nije bila zavedena ni odluka o njegovom izboru.
"Sve ovo svakako nepovoljno utiče na ugled Fakulteta, ali i Univerziteta, premda je Univerzitet u ovom slučaju zaista podržao Fakultet i držao se zakona. Negativan uticaj na Fakultet jeste nešto što nas sve zabrinjava, stvari se nepotrebno komplikuju... Nastojim da ne kvalifikujem nikoga i da idemo ka razrešenju situacije", navodi profesor Dragan Simić.
Posle sporne, junske sednice Saveta FPN-a, nova sednica trebalo bi da bude održana početkom oktobra. Međutim, do tada će isteći mandati članovima studentskih delegacija, što otvara nove probleme.
Izvor: Insajder

Odlazeći dekan Simić za Insajder o slučaju „Orlović“: Ako se slučaj uskoro ne razreši, izbor dekana FPN-a rešavaće Upravni sud

Kako piše <a href="https://www.cins.rs/slucaj-ministarkine-biografije-gde-je-diplomirala-milica-djurdjevic-stamenkovski/">CINS</a>, prvi put otkad se bavi politikom, Milica Đurđević Stamenkovski se početkom maja u Narodnoj skupštini nije pojavila kao opoziciona poslanica. Na republičkim izborima u decembru 2023. godine, u koaliciji sa pokretom Dveri, njena stranka Zavetnici nije prešla cenzus. I pored toga, Đurđević Stamenkovski je u Skupštinu došla, ali ovoga puta kao kandidatkinja za novu ministarku za brigu o porodici i demografiju.
U njenoj biografiji koja je zajedno sa biografijama ostalih predloženih ministara i ministarki dostavljena poslanicima, navodi se da je posle Prve beogradske gimnazije upisala Fakultet političkih nauka na kome je stekla zvanje diplomiranog politikologa. Ovo se godinama navodi i na njenom ličnom sajtu, a nakon što je izabrana za ministarku, isto je navedeno i na sajtu Ministarstva koje vodi. Ipak, iako je posle gimnazije upisala Fakultet političkih nauka u Beogradu (FPN), Đurđević Stamenkovski ga nikada nije završila, otkriva Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS).
U tekstu se dodaje da je ministarka Đurđević Stamenkovski status studenta na tom Fakultetu izgubila još 2020. Godine, ali da se, i pored toga, narednih godina na izbornim listama uz njeno ime navodilo diplomirani poltikolog.
Nekadašnji ministar prosvete <a href="https://insajder.net/emisije/debata/debatas03/insajder-debata-obrazovanje-zadnja-rupa-na-svirali">Srđan Verbić</a> za CINS je rekao da u Vladi niko ne proverava biografiju i da se ne traži dokaz o stečenom obrazovanju kada postajete ministar.
“Ja jesam doneo, jer sam smatrao da treba da se donesu neka dokumenta, ali meni to niko nije tražio.“, naveo he Verbić.
Međutim <a href="https://insajder.net/teme/stojiljkovic-fpn-sve-sto-nam-se-desava-je-fenomen-normalizacije-nenormalnog-video">Zoran Stojiljković</a>, sociolog i profesor FPN-a u penziji, smatra da je bi članovi izvršne vlasti morali da pri dolasku na funkciju prilože i neki dokaz o stečenom obrazovanju.
“U normalnim društvima oni (ministri, prim. aut.) moraju biti odgovorni javnosti i zato bi građanima morali biti dostavljeni podaci, između ostalog, o tome šta su završili.“, kaže Stojiljković.
<h2>Ruski Institut</h2>
U izjavi za CINS ministarka<a href="https://insajder.net/emisije/intervju/insajder-intervju-milica-durdevic-stamenkovski"> Đurđević Stamenkovski</a> rekla je da je diplomu stekla tek ove godine na ruskom Institutu za dijasporu i integracije. Za to, kako CINS navodi, nije pružila dokaz jer je, prema njenim rečima, predala dokumentaciju za upis na magistarske studije na Ruskom državnom socijalnom univerzitetu.
Takođe, ona nije želela da odgovori na druga pitanja CINS-a, između ostalog zašto je izabrala ovaj Institut, kako se tamo upisala i koji je studijski program završila, već je rekla da se za ta pitanja obrate direktno Institutu.
Institut za dijasporu i integracije je, prema podacima sa njihovog sajta, osnovan 1996. godine, a licencu za pružanje dodatnog obrazovanja dece i odraslih, kao i dodatnog stručnog obrazovanja su dobili 2019. godine od Moskovskog odeljenja za obrazovanje.
Prema podacima sa sajta Institut nudi kurseve i iz političkih nauka, koji traju od 36 do 72 sata.
U odgovoru za CINS Institut za dijasporu i integracije naveo je da je “Milica Đurđević Stamenkovski od 2020. do 2024. prošla obuku na Institutu država SNG (Institut za dijasporu i integracije), specijalnost politikologija. Program je trajao 260 akademskih sati. Pomenuti program realizuje se na ruskom jeziku, uzimajući u obzir posebnosti za strane studente“.
Međutim, sa Instituta CINS-u nisu odgovorili na pitanja da li je diploma stečena na ovaj način ekvivalenta diplomi osnovnih akademskih studija, kao ni da li su joj priznali ispite koje je položila na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.
Agencija za kvalifikacije nije odgovorila na pitanje CINS-a da li bi diploma stečena na ovom Institutu bila priznata u Srbiji.
Inicijativa za osnivanje ovog Instituta je potekla od Konstantina Fjodoroviča Zatulina, političara i člana Putinove Jedinstvene Rusije. On se u državnoj Dumi nalazi na mestu specijalnog predstavnika za pitanja migracije i državljanstva, a bavi se i poslovima vezanim za pitanja bivših država Sovjetskog Saveza i evroazijske integracije, navodi se u tekstu CINS-a.
Kako se dodaje, među osnivačima Instituta se, između ostalih, navode Ministarstvo spoljnih poslova Ruske Federacije, akcionarsko društvo Sputnjik, instituti Ruske akademije nauka i Moskovski državni univerzitet Lomonosov, a njegov cilj je, između ostalog, da prati i proučava stanja bivših država Sovjetskog Saveza, kao i da prikuplja informacije o položaju Rusa koji su van zemlje i radi na jačanju veza sa ruskom dijasporom.
Mediji u Srbiji su u više navrata pisali o Zatulinu tokom njegovih poseta Beogradu. Dolazio je na sahranu i obeležavanje petogodišnjice smrti Slobodana Miloševića, kao i na događaj u organizaciji Srpske radikalne stranke u periodu dok je Vojislav Šešelj još uvek bio u Hagu. Tom prilikom poručio je da Tribunal mora biti ukinut jer predstavlja „sramotu međunarodnog prava“, navodi CINS.
Institut je 2021. godine otvorio i svoje predstavništvo u Beogradu, u hotelu Moskva, sa nazivom Ruski balkanski centar. Otvaranju su prisustvovali Konstantin Zatulin, tadašnji predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić i i bivši ambasador Srbije u Moskvi Slavenko Terzić, koji je i direktor ovog Centra.
Kako je izvestila <a href="https://www.rtv.rs/sr_lat/politika/otvoren-ruski-balkanski-centar-u-beogradu_1234607.html" target="_blank">Radio televizija Vojvodine</a> Zatulin je tom prilikom ukazao da Rusija i Srbija nemaju zajedničku granicu, da narodi dve zemlje nikada nisu živeli u jednoj državi, ali da ih vekovima povezuje ista vera, slični pogledi na svet i „uzajamna, ponekad mistična ljubav“.
U izjavi za CINS Slavenko Terzić kaže da ne zna ništa o mogućnostima za dodatno obrazovanje na Institutu, da se saradnja Ruskog balkanskog centra i Instituta odvija na naučno-kulturnom planu.
„Organizujemo okrugle stolove ili zajedničke skupove, to je uglavnom to.“, navodi Terzić.
Dodaje i da je trenutna saradnja slaba jer nemaju sredstava, kao ni, pretpostavlja, sam Institut.
Na sajtu Instituta se inače redovno objavljuju vesti, među kojima i one o novim zakonima o proterivanju migranata, o aktuelnom ratu u Ukrajini i odnosima sa drugim zemljama. Institut i Rusko balkanski centar izdali su 2023. i <a href="https://zatulin.ru/falstart-cvetnoj-revolyucii-no-porox-nado-derzhat-suxim/" target="_blank">zajedničko saopštenje</a> kojim se osuđuju protesti „Srbija protiv nasilja“, uz ocenu da su te akcije imale za cilj rušenje Aleksandra Vučića i destabilizaciju Srbije, dodaje se u tekstu CINS-a.
<h2>Bodovi koji fale</h2>
Kako navodi CINS, osnovne studije politikologije na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, Milica Đurđević Stamenkovski je upisala 2009. godine. Te godine počeo je da se primenjuje Bolonjski sistem, po kom svaki predmet nosi određeni broj bodova. Da bi student završio fakultet, mora da položi ispite u vrednosti od najmanje 240 bodova.
Izvor: CINS
&nbsp;

FPN