“Mislim da je došlo vreme da sad izađemo iz ilegale i da pokažemo šta sve možemo kada su trileri u pitanju. Eto, rođeni smo u Srbiji, ali ako Šveđani mogu da smisle temu, možemo i mi. Vi ako pogledate Skandinavce, znači nije im se to preko noći desilo, oni imaju višedecenijski rad na trileru. Prvo su izgradili triler scenu u svojim matičnim zemljama i onda su polako napravili taj prodor u Evropu, pa onda i u čitav svet. Mi smo sad negde u nekoj možda ne baš početnoj fazi, ali zaostajemo. I nadam se da ćemo relativno brzo uspeti da nadoknadimo ono što smo u poslednjih možda 20, 30, 40 godina propustili”, objašnjava Bajić.
Tokom tri dana trajanja festivala posetioci će moći da prisustvuju mini sajmu trilera na kojem učestvuju najznačajniji domaći izdavači, da pogledaju pažljivo odabrane filmske projekcije, ali i da se upoznaju sa stripovima, video igrama i drugim aspektima savremene žanrovske kulture. 
“Ja volim onu podelu na dobru i lošu književnost. Sve drugo me manje interesuje. Što se žanra tiče, ja nekako živim žanr skoro od kako sam naučio da čitam. Već negde kad sam imao deset godina, prvi romani koje sam čitao, to su bili romani Agate Kristi. I mene je to jako privuklo i uvuklo u tu priču. Tad još i nisam bio svestan šta je žanr, šta nije žanr, šta je triler, šta je krimi roman ali to mi se jako dopalo i kasnije mi stvorilo sklonost ka ovom žanru. I kada je trebalo da se odlučim šta ću pisati, nekako je bilo logično da izaberem kriminalistički žanr kao ono što me inspiriše. Između ostalog i to što naši autori čitav niz decenija i nisu baš tako često stvarali u okviru žanra. Čak i kad jesu, oni su uzimali neke pseudonime i sakrivali se”, navodi Bajić.
Đorđe Bajić je i jedan od osnivača Udruženja pisaca trilera i on kaže da srpska publika voli trilere ali da čita strane autore i da su za to krivi i pisci jer nisu dovoljno stvarali u žanru trilera.
“Kada neki domaći pisac napiše triler, naša publika bude u fazonu nećemo mi to, ajde nek se proslavi pa ćemo onda možda da uzmemo. Mislim da se sad i to drastično menja, tako da je ideja za nagrade Udruženja pisaca trilera bila upravo da se ponudi najbolje, i to ne samo naše nego i regionalno”, napominje Bajić.
Bajić kaže da je njegova glavna pokretačka snaga za pisanje romana misterija i da je pre šest meseci počeo da piše novi roman.
“U svakom slučaju stigli su me politički događaji. Svi romani su mi beogradski, znači savremeni, i počele su demonstracije, počela je ova priča. Ja sam se našao u velikoj dilemi, šta da radim i da li sad to da inkorporiram u svoj roman ili ne. Odlučio sam da to ipak pokušam da uradim, da inkorporiram ove studentske proteste, demonstracije i tako dalje. Ono što imam da kažem jeste da gledate šta se dešava, nemojte da okrećete glavu. Naročito kada su tako krupne stvari kao što se sada dešavaju. A što se romana tiče eto, videćemo kako će to ispasti, možda i ne bude slavno”, zaključuje pisac Đorđe Bajić.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2F2SpSIx0_GJQ&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Na pitanje ko u regionu ima najjaču scenu kada su u pitanju trileri, Bajić kaže da bi pre desetak godina sigurno rekao da su to Hrvati, ali da smo mi sada kako kaže “počeli da uzvraćamo udarac”, da jako dobro pariramo Hrvatima i da imamo imena koja su prepoznatljiva.
Izvor: Insajder

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Đorđe Bajić: Vreme je da izađemo iz ilegale i pokažemo šta možemo u žanru trilera

Producenti, lokalni zvaničnici i turistički radnici u Dubrovniku upozoravaju da bi ove mere mogle ugroziti buduće produkcije, ali i ekonomski zamah koji je ovaj grad godinama sticao kao kulisa <a href="https://www.insajder.net/teme/tramp-stiti-holivud-najavio-carine-od-100-odsto-na-filmove-proizvedene-van-sad">holivudskih blokbastera</a>, prenosi Rojters.
"Došlo je do zastoja u finansiranju, deo sredstava iz banaka i investicionih fondova je stavljen na čekanje", izjavio je hrvatski producent Igor Aleksandar Nola, uz ocenu da je globalna neizvesnost već ugrozila planirane projekte, a Trampove najave carina dodatno pogoršale situaciju.
Zemlje Srednje Evrope i Balkana već godinama privlače američke produkcije zbog upečatljivih pejzaža, raznovrsne arhitekture i nižih troškova snimanja.
Dubrovnik, koji godišnje poseti oko 1,4 miliona turista, svoju turističku renesansu velikim delom duguje seriji "Igra prestola", gde je grad služio kao lokacija za "Kraljevu luku", ali i nastavku filmske franšize "Ratovi zvezda: Poslednji Džedaj".
Prema rečima vodiča Ivana Vukovića, svakodnevno oko hiljadu turista učestvuje u organizovanim turama kroz gradske lokacije koje su korišćene za snimanje "Igre prestola", a njihovo prisustvo stimuliše i lokalnu ekonomiju.
Uprkos neizvesnosti, lokalne vlasti pokušavaju da zadrže optimizam. Gradonačelnik Dubrovnika Mato Franković izjavio je da ne očekuje dugoročne posledice i naveo da je teško zamisliti ozbiljnu američku produkciju bez evropskih lokacija.
Izvor: Tanjug

Prenosimo

Trampove carine prete Dubrovniku: Lokacije iz "Igre prestola" pod znakom pitanja

Film će biti prikazan u okviru selekcije "Srpski takmičarski program".
Kako su naveli organizatori, film će 23. maja biti prikazan u Domu omladine Beograda nakon čega će uslediti razgovor sa ekipom filma, a projekcija zakazana za 24. maj biće prikazana u Art bioskopu Kolarac.
Film je nastao iz intimnih video zapisa koje je <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/odrzan-koncert-samo-jednu-ljubav-imam-u-cast-vlade-divljana-u-mts-dvorani">Vlada Divljan</a> tokom više od 15 godina beležio malom kućnom kamerom.
Deset godina nakon što nas je napustio Vlada Divljan, jedan od najvoljenijih muzičara na prostorima bivše Jugoslavije, njegova porodica u stanu u Beču otvara kutije pune uspomena. Među pismima, rokovnicima, muzičkim beleškama i sitnicama koje čuvaju vreme, pronalaze i snimke koje je on pravio.
Zahvaljujući tim snimcima nastaje jedinstveno filmsko svedočanstvo o svakodnevnici umetnika čiji je čuveni osmeh ostao simbol njegove vedrine, kreativnosti i talenta.
To su porodični trenuci sa Pavlom, Stevom i Dinom u bečkom Alzergrund okrugu, zatim u Americi, u Beogradu i na jadranskom primorju, kao i snimci stvaranja muzike, samostalnih sesija u kućnom studiju, te improvizacija i putovanja sa bendom.
Kroz animirane sekvence koje prate Vladine izmišljene priče sa pustog ostrva, film oživljava njegov unutrašnji svet mašte, duhovitosti i nežnosti – sa literarnim asocijacijama koje prizivaju duhove "Mobija Dika" i "Malog princa", ukazujući na Vladinu sklonost ka poetskom i alegorijskom.
Uz potpis scenarija, montaže i režije od strane nagrađivanog reditelja Marka Đorđevića koji je uradio filmove "Moj jutarnji osmeh" i "Za danas toliko", ovaj film u trajanju od 32 minuta spaja dokumentarno i animirano, lično i univerzalno, stvarno i izmaštano, pružajući publici priliku da vidi ono što se obično ne vidi – svet očima muzičara.
Ostatak autorske ekipe filma čiju produkciju potpisuje filmska kuća Digimedia čine animator Milorad Savanović, snimatelj Stefan Milosavljević, dizajner zvuka Stevan Milošević i asistent animatora Tamara Kostrešević.
Festival Beldocs biće održana od 21. do 27. maja pod sloganom "Oni nekad, mi sad i neki tamo - jedinstveni Beldocs" i tokom njega biće prikazani biografski filmovi.
Izvor: Tanjug

Premijera filma o Vladi Divljanu "Iza osmeha" 23. i 24. maja na Beldocs festivalu

Ove godine Beldoks će publici predstaviti kinematografiju Poljske.
Na repertoaru će biti filmovi "Vozovi" Macieja Drigasa, "Godina u životu jedne zemlje" Tomaša Volskog, "Kralj Matijuš Prvi" Jasmine Vojcik, "Pisma iz Vučje ulice" Arjuna Talvara i delimično animirana priča o odrastanju u vreme izbegličke krize "Nemo drveće".&nbsp;
Izvor: FoNet

Festival dokumentarnog filma Beldoks od 21. maja u Beogradu

Desai je naveo da, iako nisu donete konačne odluke o američkim carinama za strane filmove, administracija istražuje sve opcije da ispuni direktivu američkog predsednika Donalda Trampa da Holivud ponovo učini velikim, preneo je CNN.
Tramp je najavio da će primeniti <a href="https://www.insajder.net/teme/tramp-stiti-holivud-najavio-carine-od-100-odsto-na-filmove-proizvedene-van-sad">nove carine od 100 odsto na filmove inostrane proizvodnje.</a>
On je kasno u nedelju na svojoj društvenoj mreži Truth Social napisao da je uputio zahtev Ministarstvu trgovine odmah započne proces uvođenja carine od 100 odsto na sve filmove koji se proizvode u stranim zemljama.
Izvor: Tanjug

Bela kuća: Nisu donete konačne odluke o novim američkim carinama na strane filmove

U objavi na platformi Trut soušal (Truth Social), Tramp je naveo da američka kinematografija "brzo odumire" usled "koordinisanih napora drugih nacija" da privuku produkcije, prenosi Rojters. &nbsp;
"To je i bezbednosna pretnja, jer se radi o porukama i propagandi", naveo je Tramp i dodao da je naložio američkom Ministarstvu trgovine i drugim nadležnim telima da odmah otpočnu proceduru za uvođenje nove trgovinske mere. &nbsp;
Američki sekretar za trgovinu Hauard Latnik je poručio putem mreže Iks (Tviter): "Radimo na tome". &nbsp;
Za sada nisu poznati detalji najavljene mere, a nije jasno ni da li će ona obuhvatiti i američke producente koji snimaju u inostranstvu. Prema podacima organizacije FilmLA, filmska i televizijska produkcija u Los Anđelesu opala je za skoro 40 odsto tokom poslednje decenije. &nbsp;
Zemlje poput Kanade, Velike Britanije, Australije i Novog Zelanda su istovremeno uvele značajne poreske olakšice kako bi privukle produkcije, tako da su velike američke kompanije poput Diznija, Netfliksa i Juniverzala preselile deo proizvodnje u inostranstvo. &nbsp;
Trampova najava izazvala je zabrinutost među filmskim profesionalcima i političarima, prenosi CNBC. Bivši visoki zvaničnik Ministarstva trgovine Vilijam Rajnš izjavio je da bi odmazda drugih zemalja mogla biti pogubna za američku filmsku industriju i naglasio da Sjedinjene Američe Države mogu "mnogo više da izgube nego da dobiju".
Otkako je ponovo ušao u Belu kući, Tramp je u više navrata uvodio carine. Na gotovo svu robu koja ulazi u SAD uveo je univerzalne carine u visini od 10 odsto, dok je na čelik, aluminijum, automobili i auto delove uveo carine od 25 odsto. Planirao je da uvede i “recipročne“ carine svim zemljama sa kojima SAD ima trgovinski deficit, ali je od te mere odustao. Najveći nivo carine je trenutno na robi koja dolazi iz Kanade i<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/odgovor-kine-na-americke-carine-zabrana-izvoza-retkih-metala-ugrozice-auto-i-vojnu-industriju"> Kine</a>. Ipak, sve <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/mmf-uvodenje-carina-uticace-na-privredni-rast-ali-nece-dovesti-do-globalne-recesije">ove carine se odnose na robu</a>, dok bi eventulano uvođenje carina na filmove, bila prva takva mera koja se odnosi na usluge. &nbsp;
Izvor: Tanjug/Insajder
&nbsp; 
&nbsp;
&nbsp; 
&nbsp;
 
 
&nbsp;
&nbsp; 
&nbsp;
&nbsp; 
&nbsp;
&nbsp; 
&nbsp;
&nbsp; 
&nbsp;

Tramp štiti Holivud, najavio carine od 100 odsto na filmove proizvedene van SAD

Danas je podršku studentima pružila i Akademija umetnosti u Beogradu saopštenjem koji je potpisao dekan Draško Plavšić.
„Film je studentski projekat u nastajanju, u realizaciji studenata Akademije umetnosti u Beogradu sa kolegama drugih umetničkih fakulteta, a koji je izvučen iz konteksta i predstavljen na pogrešan način. Akademija se zalaže za slobodu umetničkog izražavanja svih studenata, koji svojim aktivnostima pokazuju svoje nezadovoljstvo, pozivajući na veću solidarnost, odgovornost i empatiju u društvu“, piše u saopštenju.
Podsetimo, <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/akademija-umetnosti-u-beogradu-demantuje-tvrdnje-o-manipulaciji-studentskih-protesta">u saopštenju od pre dva dana studenti navode</a> da je filmska ekipa Akademije umetnosti 15. februara 2025. godine u Kragujevcu snimala scenu za studentski film, koristeći autentičan ambijent protesta kao deo narativa.&nbsp;
Kako se ističe, scena u kojoj dolazi do incidenta sa jednim od likova snimana je u strogo kontrolisanim uslovima, bez namere da se manipuliše javnim mnjenjem ili menja percepcija stvarnih događaja.
„Nažalost, određeni mediji su naše snimke istrgnuli iz konteksta i iskoristili ih za kreiranje narativa o navodnoj nameštaljci studentskih protesta. Naši snimci nemaju nikakve veze sa organizacijom ili autentičnošću protesta koji su se istog dana odvijali“, navedeno je tada u saopštenju.
Studenti su istakli da podržavaju pravo na slobodu izražavanja i umetničkog izraza, ali da ne pristaju na zloupotrebu njihovog rada u političke svrhe. Takođe, pozvali su medije da odgovorno izveštavaju, proveravaju informacije pre objave i ne koriste umetničke projekte kao alat za diskreditaciju studentskog pokreta.
Izvor: Insajder/Akademija umetnosti

Akademija umetnosti: Protivimo se medijskim napadima na studente koji su snimali film „Indeks“ u Kragujevcu

U saopštenju studenti navode da je filmska ekipa ove institucije 15. februara 2025. godine u Kragujevcu snimala scenu za studentski film, koristeći autentičan ambijent protesta kao deo narativa. Kako se ističe, scena u kojoj dolazi do incidenta sa jednim od likova snimana je u strogo kontrolisanim uslovima, bez namere da se manipuliše javnim mnjenjem ili menja percepcija stvarnih događaja.
„Nažalost, određeni mediji su naše snimke istrgnuli iz konteksta i iskoristili ih za kreiranje narativa o navodnoj nameštaljci studentskih protesta. Naši snimci nemaju nikakve veze sa organizacijom ili autentičnošću protesta koji su se istog dana odvijali“, navodi se u saopštenju.
Studenti ističu da podržavaju pravo na slobodu izražavanja i umetničkog izraza, ali da ne pristaju na zloupotrebu njihovog rada u političke svrhe. Takođe, pozivaju medije da odgovorno izveštavaju, proveravaju informacije pre objave i ne koriste umetničke projekte kao alat za diskreditaciju studentskog pokreta.
U saopštenju se navodi i da niko od članova filmske ekipe nije pojedinačno targetiran, ali da su kao grupa etiketirani različitim optužbama kao "antisrpski ekstremisti koji izazivaju građanski rat", "strani plaćenici koji šire obojenu revoluciju" i tako dalje.. Zbog prethodnih pretnji koje su doživeli studenti sa različitih fakulteta, odlučeno je da se ne izlažu dodatnim pritiscima i izvrnućima istine.
Film pod radnim nazivom Index, kako se ističe, zamišljen je kao igrano-dokumentarna forma koja prikazuje trenutnu situaciju u zemlji i životne priče studenata, bez politizacije i upiranja prstom u bilo koga. Projekat okuplja studente Akademije umetnosti u Beogradu i druge umetničke fakultete, a cilj je da se kroz film oda počast žrtvama tragičnih događaja, uključujući stradanje studenata u saobraćajnim nesrećama, prebijanja, kao i padu nadstrešnice u Novom Sadu 1. novembra 2024. godine.
Studenti Akademije umetnosti naglašavaju da do sada niko od državnih organa nije stupio u kontakt sa filmskom ekipom, ali da su spremni da odgovore na sva pitanja i nedoumice.
Izvor: Insajder

Snimana je scena za film: Studenti Akademije umetnosti u Beogradu demantuju tvrdnje o manipulaciji studentskih protesta

“U svetlu nedavnih dezinformacija oko našeg dokumentarnog filma “Ne u mojoj zemlji: Litijumska dilema Srbije” i njegovog prikazivanja u Briselu, želeo bih kategorički da opovrgnem neosnovane tvrdnje koje kruže u srpskim medijima i aktivističkim krugovima, a koje su dovele do lavine poruka mržnje, pa čak i pretnji smrću”, navodi Džons.&nbsp;
Kako dodaje, dokumentarac je nezavisno istraživačko delo, oslobođeno bilo kakvog korporativnog ili političkog uticaja.&nbsp;
“Navodi da je film finansiran ili pod uticajem Rio Tinta ili bilo kog drugog korporativnog entiteta potpuno su lažni i obmanjujući. Dokumentarac je nezavisno finansiran od strane KU Leuven preko svog SIM² Instituta. Jednako su neosnovane i tvrdnje da film prikazuje protivnike projekta Jadar na pogrdan način ili kao deo koordinisane kampanje dezinformisanja. Dokumentarac predstavlja različite perspektive, podržane istraživanjima i proverenim izvorima, omogućavajući gledaocima da formiraju svoje mišljenje zasnovano na činjenicama, a ne na narativima vođenim političkim agendama. Nijedan od intervjua nije montiran ili iskrivljen kako bi se namjerno lažno predstavile osobe ili organizacije. Ali na kraju, ispitanici su odgovorni za ono što zapravo govore pred kamerom”, ističe on.
&nbsp;“Lažno se navodi da su srpski naučnici namerno isključeni iz filma. U stvarnosti, više eksperata iz Srbije je bilo pozvano da učestvuje, ali su mnogi odbili priliku, kao što je bio slučaj i sa Aleksandrom Matkovićem, koji je to takođe priznao tokom panel diskusije u Briselu 5. februara. Stojim iza integriteta svog rada i odbijam svaki pokušaj njegovog lažnog predstavljanja. Podstičem otvorenu i informisanu debatu, zasnovanu na istini, a ne na dezinformacijama”, navodi u svom saopštenju dr Piter Tom Džons sa Univerziteta u Luvenu, autor filma “Ne u mojoj zemlji: Litijumska dilema Srbije“.&nbsp;
Podsećamo da je u sredu 5. februara &nbsp;u Evropskom parlamentu održana debata na kojoj je prikazan i <a href="https://www.insajder.net/teme/matkovic-za-svet-i-mi-debata-u-briselu-dokazala-da-rio-tinto-nije-sposoban-za-nju-video">dokumentarni film pod nazivom "Ne u mojoj zemlji: Litijumska dilema Srbije".&nbsp;</a>
Tim povodom je ispred zgrade Evropskog parlamenta održan protest, a naučni saradnik Instituta ekonomskih nauka u Beogradu, Aleksandar Matković, koji je učestvovao u debati i na protestu, i koji u pomenutom filmu, nije želeo da učestvuje rekao je za Insajder da je, posle svega što je video i čuo u Briselu, bio u pravu što je takvu odluku doneo, te dodao da je sama debata ogolila korporativne interese koji stoje iza nje i dokazala da Rio Tinto za nju nije sposoban.
“Od različitih aktivista i naučnika sam čuo da je režiser, prosto, takav da pravi filmove koji na neki način služe kompanijama i korporacijama. U filmu su takođe korišćeni, odnosno zloupotrebljeni snimci Dragane Đorđević, naše naučnice koja nije ni znala da je u filmu. Takođe je i Jelena Vasiljević tražila da bude uklonjena, nakon što je videla film, ali to nije učinjeno”, naveo je za Insajder Matković i dodao da je premijera održana pred 150 evroparlamentaraca.&nbsp;
“Pomenuo sam to i naglasio da je ogromna šteta, i ono što je učinilo taj film delom propagande koja je na ravni onoga što mi često vidimo i u Srbiji, to što su iz njega isključeni naučni glasovi. &nbsp;Univerzitet u Luvenu, gde pomenuti režiser koji je napravio film, a zove se Piter Tom Džons, radi, je isto deo Evropske alijanse univerziteta, čiji je i Univerzitet u Beogradu član, i on je imao institucionalne uslove da pozove još naučnika, međutim to nije uradio. Nažalost, u debati su učestvovali, pored mene, &nbsp;predstavnici korporacije Rio Tinto, Marijanti Babić, učestvovali su i predstavnici Privredne komore Srbije i prosto svi drugi učesnici su bili za rudarenje i nažalost debata je završena tako što je zabranjeno da se postavljaju pitanja. To je ono što me ostavilo šokiranim”, rekao je Matković za Insajder.&nbsp;
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DZbvizzz2LxE&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
Izvor: Insajder

Reakcija dr Pitera Toma Džonsa na navode o dokumentarcu "Ne u mojoj zemlji: Litijumska dilema Srbije"

Mjuzikl "Emilija Perez" o meksičkom gangsteru koji se podvrgava promeni pola i menja identitet kako bi pobegao suparničkom klanu ima 13 nominacija; tako je oborio rekord za najviše nominacija za film koji nije na engleskom jeziku.&nbsp;
Film "The Brutalist", o mađarskom arhitekti koji emigrira u Ameriku posle Drugog svetskog rata ima 10 nominacija, koliko i film "Wicked", blokbaster zasnovan na hit Brodvejskom mjuziklu.&nbsp;
Biografija Boba Dilana dobila je šest nominacija, kao i film "Konklava".&nbsp;
U konkurenciji je i hrvatski film - "Čovjek koji nije mogao šutjeti", u kojem glavnu ulogu igra Goran Bogdan.&nbsp;
Među kandidatima za Oskara za najboljeg glumca, odnosno glumicu našli su se i Edrijen Brodi, Rejf Fajns i Demi Mur, a za najboljeg sporednog glumca, odnosno glumicu: Edvard Norton i Izabela Roselini.&nbsp;
Nominacije su objavljene posle nekoliko odlaganja zbog razornih požara koji su zahvatili Los Anđeles, a ceremonija dodele Oskara biće održana u noći između 2. i 3. marta.&nbsp;
Izvor: Insajder

film