Ove godine Beldoks će publici predstaviti kinematografiju Poljske.
Na repertoaru će biti filmovi "Vozovi" Macieja Drigasa, "Godina u životu jedne zemlje" Tomaša Volskog, "Kralj Matijuš Prvi" Jasmine Vojcik, "Pisma iz Vučje ulice" Arjuna Talvara i delimično animirana priča o odrastanju u vreme izbegličke krize "Nemo drveće".&nbsp;
Izvor: FoNet

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Festival dokumentarnog filma Beldoks od 21. maja u Beogradu

Kako je istaknuto, korišćenje AI u muzici već je više od godinu dana predmet brojnih rasprava u muzičkoj industriji - od pitanja autorskih prava, do pitanja da li ona u muzici ima ikakve veze s kreativnošću.&nbsp;
"Nemajući ni želju ni nameru da bude sudija u svemu što se dešava, Nišvil džez festival otvara vrata za sve koji žele da se isprobaju u stvaranju muzike pomoću <a href="https://www.insajder.net/teme/regionalni-direktor-majkrosofta-vestacka-inteligencija-najvaznija-tehnologija-do-sad-video">veštačke inteligencije</a>, ili su se u tome već oprobali sa ciljem da prepuste konačni sud samoj publici", poručuju u saopštenju.&nbsp;
Nišvil džez festival poziva sve da pošalju svoje kompozicije napravljene pomoću AI i navodi da one moraju biti vokalne u maniru "zlatnog doba" džez-a. &nbsp;
Takođe, uslov je da ta kompozicija nikad nije izvedena i navode da je poziv otvore za sve, bez obzira na muzičko ili tehnološko iskustvo.&nbsp;
Zainteresovani, uz osnovne podatke, mogu da pošalju neograničen broj numera, a kompozicije koje ispunjavaju navedene uslove biće izvedene na "Jazz AI stage-u", dok za najbolje autore slede nagrade.
Izvor: Tanjug&nbsp;

Nišvil džez festival: Prvi put otvaramo stejdž za muzičke kreaciije pomoću veštačke inteligencije

Policija je na društvenoj mreži Iks navela da je vozač uhapšen i da su uvereni da nije reč o terorističkom aktu. &nbsp;Lokalni mediji su javili da je policija uhapsila vozača crnog "audija" koji je, prema izjavama očevidaca na koje se poziva dnevnik Vankuver san, izgledao kao da ima psihičkih problema, dodajući da se izvinjavao za nesreću. &nbsp;
Incident se dogodio na festivalu filipinske zajednice u subotu nešto posle 20 sati &nbsp;po lokalnom vremenu. &nbsp;Vlasnik jednog od štandova sa hranom rekao je medijima da je obezbeđenje podiglo barikadu da bi propustilo vozila da pokupe rasklopljene štandove i da je vozač "audija" naglo ubrzao i uleteo među okupljene.&nbsp;
Kanadski premijer Mark Karni izjavio je da je duboko potresen nakon što je čuo za "strašne događaje" na festivalu u Vankuveru, preneo je Rojters.&nbsp;
Gradonačelnik Vankuvera Ken Sim saopštio je da je "šokiran i duboko ožalošćen" zbog "strašnog incidenta" na festivalu, prenela je mreža CBC.&nbsp;
Premijer kanadske provincije Britanske Kolumbije Dejvid Ibi rekao je u objavi na platformi X da je "šokiran i slomljenog srca" nakon što je čuo da ima poginulih i povređenih na festivalu u Vankuveru. &nbsp;
&nbsp;&nbsp;&nbsp;
&nbsp;Izvor: FoNet/Tanjug

Najmanje devet žrtava i više povređenih kada je automobili uleteo u masu na festivalu u Vankuveru

Na festivalu će biti prikazana najnovija ostvarenja svetske i domaće produkcije koja se bave najaktuelnijim pitajima, od ugrožavanja biodiverziteta u urbanim i ruralnim krajevima, preko gradjanskog aktivizma, narodne medicine koja poboljšava zdravlje zajednice i mnogo drugih tema koje su svojstvene angažovanom etnografskom i dokumentarnom filmu.
Festival angažovanog etnografskog filma "Vizantrop", kako navode organizatori, nastoji da prikupi audiovizuelna ostvarenja domaćih i svetskih autora etnogragfskog i angažovanog filma iz regiona, te da prikaže njihovo viđenje kulturnih i društvenih problema, ali i načine prevazilaženja tih problema.
Tim festivalom, kako se dodaje, autori i publika izgrađuju dijalog zajedništva, u kome je cilj prikazivanje i prihvatanje različitosti među identitetima i etničkim grupama širom Evrope.
Festival će biti održan u Novom bioskopu Zvezda, uz ulaz na donacije. Sva tri dana projekcije će biti prikazane od 18 sati do ponoći, a svečano otvaranje festivala zakazano je za večeras u 20 časova.
Žiri ovogodišnjeg šestog izdanja Vizantropa u sastavu Petar Veljačić i Maja Došen odlučiće pobednika u okviru glavne kategorije "Jednakost i zajedništvo".
Osim jedne takmičarske (glavna kategorija "Jednakost i zajedništvo)" i tri informativne kategorije (Ženski film, Ekologija i društveni aktivizam i Studentski film) na petom izdanju Vizantrop festivala, u okviru specijalnih programa biće organizovan razgovor i predstavljanje rezultata dve međunarodne radionice u okviru organizacije Centra za vizuelnu antropologiju - VAC.
U četvrtak od 20 sati, gosti festivala sa Marmara ostrva iz Turske predstaviće rad njihovih udruženja na ostrvu, a nakon toga biće prikazani rezultate radionice vizuelne antropologije iz mesta Sarajlar.
U petak u 20.30 biće prikazan film "What do you care?", zajednički film učesnika letnje radionice vizuelne antropologije koja je održana u Beogradu u julu ove godine, posle više od četiri godine pauze.
"Šesnaest učesnika sa pet kontinenata učestovalo je u intezivnoj filmskoj radionici. Rezultat ove radionice je jedan dugometražni film koji se bavi pitanjem identiteta, transformacijom i džentrifikacijom Beograda sa refleksivnim i autoetnografskim uvidima samih autora na filmu", dodaje se u saopštenju.
Izvor: Beta

Počinje šesti festival angažovanog etnografskog filma Vizantrop

Poslednjih dana aktuelna je tema <a href="https://insajder.net/teme/uoci-festivala-merdita-dobar-dan-pozivi-na-nasilje-i-cutanje-drzavnih-organa-na-njih-video">festivala "Mirdita Dobar dan“</a> koji će biti održan 27. i 29. juna, s pauzom &nbsp;28. kada je Vidovdan. Ovog puta, nisu desničari bili jedini koji su pozivali na sprečavanje održavanja Festivala, pridružili su im se i visoki funkcioneri vladajuće koalicije.&nbsp; Standardno, 12 godina od kada vlada Srpska napredna stranka, poznavaoci prilika znaju da ni tokom leta nema odmora kada je reč o traženju što unutrašnjih što spoljnih neprijatelja. Da je to uobičajen način ponašanja vlasti u Srbiji za Insajder kaže Aleksandar Popov iz Centra za regionalizam. "Oni ne znaju drugačije da rade jer tako funkcionišu. Na tom principu oni zapravo i vladaju jer naša vladajuća struktura želi da nam uređuje živote po njihovoj meri. A po njihovoj meri nije patriotski letovati u Hrvatskoj, čak je i izdajnički graditi mostove sa Albancima kroz festivale kao što je Mirdita, nije patriotski govoriti da je u Srebrenici počinjen genocid itd. Njima trebaju zapravo neprijatelji i oni ih stalno prozivode. Potreban im je spoljni neprijatelji i kako oni prikazuju, &nbsp;naša nacija je ugrožena sa svih strana i sada je najvažnije da budemo saborni", ističe Popov.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20211126061132_61a071fcf08b3333b15e49a7jpeg.jpg" data-media-id="editor_1" data-image-id="20211126061132_61a071fcf08b3333b15e49a7jpeg" data-rendition-name="original" width="3045" height="2022" loading="lazy" alt="Krize u komšiluku u funkciji dnevne politike"> <figcaption>Aleksandar Popov(Photo: Natasa Bogovic)</figcaption> </figure>  Dodaje da je to i razlog održavanja <a href="https://insajder.net/teme/svesrpski-sabor-moleban-u-hramu-svetog-save-prisustvuju-vucic-i-dodik">Svesrpskog sabora</a> sa ključnom rečju "sabornost" kako bi se "odbranili od silnih neprijatelja" dok su kritičari označeni kao izdajnici ili "ustaše". Popov smatra da bi Srbija kao najveća država na Zapadnom Balkanu trebalo da bude faktor stabilizacije regiona, ali da to nije slučaj. Popov kao sramotnu ocenjuje izjavu predsednice Narodne skupštine Ane Brnabić na televiziji Hepi da je fudbalska reprezentacija otišla na Evropsko prvenstvo u Nemačku hrvatskim avionom ističući da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je ušao u avion da isprati fudbalere, bio očajan i ljut zbog toga.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20240422110456_0792060bdc56024488f0b8fa5cccfab3df70e73db68daa887762a8048c6f4ebd.jpg" data-media-id="editor_3" data-image-id="20240422110456_0792060bdc56024488f0b8fa5cccfab3df70e73db68daa887762a8048c6f4ebd" data-rendition-name="original" width="3000" height="2000" loading="lazy" alt="Ana Brnabić"> <figcaption>Ana Brnabić, foto: Srđan Ilić </figcaption> </figure>  Brnabić je rekla i da se o tome ćutalo i da je bila tajna kako se ne bi uznemirila reprezentacija pred put, kao i da se ne bi potezalo pitanje čija je to odgovornost. "Sve to je sramotno! Sramotno je i na koji se način predsednik ponašao u Generalnoj skupštini i kako je cela Vlada posmatrala &nbsp;zasedanje Generalne skupštine Ujedinjenih nacija na kojoj se glasalo o Rezoluciji o Srebrenici. A da ne govorimo o ovakvim izjavama Ane Brnabić. To samo govori o stepenu ulizištva i poniženja i samoponižavanja koje ljudi sebi dozvoljavaju da bi ostali na vlasti, da bi se dodvorili Vučiću. To sve prelazi svaku granicu dobrog ukusa, a da ne govorimo što etiketiraju ljude i time kada neko letuje u Hrvatskoj. Da ne govorimo ako je još nešto rekao protiv vlasti, onda se etiketiraju kao izdajnici. Sve to prelazi ne samo granicu dobrog ukusa, nego za neke ljude koji se energičnije suprotstavljaju takvom trendu to, posle postaje i pomalo i opasno", poručuje Popov u razgovoru za Insajder. Podseća i na slučaj programskog direktora NDNV-a i univerzitetskog profesora <a href="https://insajder.net/prenosimo/verbalni-napad-na-ulici-na-dinka-gruhonjica">Dinka Gruhonjića </a>koji zbog hajke zvaničnika i pojedinih medija doživljava svakodnevne pretnje na ulicama u Novom Sadu. "Moj sugrađanin Dinko Gruhonjić mesecima je tema napada, 'dežurni ustaša od najvećih izdajnika u ovoj zemlji'. Tako da, vreme u kome živimo jednostavno nije za normalne ljude. Mi živimo od krize do krize, od Oluje, i Srebrenice, i Vukovara, do drugih godišnjica, razmene oštrih reči na relaciji Beograd - Priština, Beograd - Sarajevo, Beograd - Zagreb itd.", kaže direktor Centra za regionalizam. Ističe da bi bilo normalno da se uspostavljaju dobrosusedski odnosi, a ne da postaje normalno da &nbsp;imamo kratkotrajna zatišja u prepucavanjima. "Bio je jedan period nekog hladnog mira, od onog pravoslavnog Božića kada je naša ekipa na inicijativu Pupovca i Žigmanova otišla u Zagreb. I tu je bilo nekoliko dobrih gestova, ali to ne potraje dugo i onda naravno krene njihov uobičajen način komuniciranja sa susedima. Naravno, i tamo se nađu dežurni koji će da odgovaraju i eto, takva nam je onda atmosfera i u celom regionu u kom je krajnje neugodno živeti ljudima koji bi trebali da imaju jedan stabilan i miran život i da ih je baš briga i za politiku i za sve njih", poruka je Popova. Ulje na vatru dolivaju i potezi sa svih strana - jer kako građani da razumeju kada Kancelarija Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju saopšti da su vlasti u Prištini ponovo zabranile direktoru Kancelarije Petru Petkoviću da poseti srpsku zajednicu na Kosovu za Vidovdan ili da glumcu Nenadu Jezdiću nije dozvoljeno da odigra predstavu na Kosovu ?&nbsp; "Našim kao i drugim nacionalistima trebaju kao hleb nacionalisti sa druge strane. Postoji zabluda da se nacionalisti međusobno ne podnose. To nije tako. Oni su potrebni kao hleb jedni drugima da bi davali argumente ovoj drugoj strani da može da napada i da time homogenizuje naciju i da ove domaće teme i probleme skloni u stranu. I da se priča o tome kako nas napadaju sa svih strana i da se moramo okupljati. Kad je reč o običnom čoveku, većina, mnogi ljudi zapravo to ne razumeju. Mnogi primaju te informacije zdravo za gotovo. Ljudi misle da ih neće lagati preko televizije, a zapravo nema dovoljno medijske pismenosti", siguran je Popov. Zato manipulacija, kako objašnjava naš sagovornik, &nbsp;prolazi kod mnogih ljudi u Srbiji, ali i u drugim državama regiona. Retki su oni koji "mućnu svojom glavom" u potrebi da su bolje informisani. A ko bi mogao da bude glas razuma u ovakvoj regionalnoj političkoj sceni?&nbsp; Glas razuma su, kako navodi Popov, &nbsp;nezavisni intelektualci i predstavnici nevladinih organizacija koji su najviše i na udaru režima.&nbsp; "To bi trebalo da bude opozicija. Međutim, na primeru o Kosovu teško ćete čuti neku iskrenu reč, jer se boje da će izgubiti glasove i da će biti &nbsp;optuženi da su izdajnici. Tako da, političari bilo da su opozicioni ili ne, po pravilu kalkulišu i od njih se ne čuje toliko tih kritičkih tonova koji se tiču nacionalizma i šovinizma koji se raspiruje. Kod nas je legalizovan izraz "Šiptar" koji je uvredljiv i prestavlja govor mrže. Aleksandar Vulin je prvi počeo da ga koristi i sad je najnormalnije da u svim medijima ili u većini medija, posebno u tabloidnim medijima ili u izjavama pojedinaca koji su na vlasti, da ta reč iako je uvredljiva za Albance &nbsp;cirkuliše. Jednostavno, prosečan građanin nije dovoljno medijski pismen da bi mogao da prepozna šta je tu laž, šta je govor mržnje i šta je raspirivanje mržnje", podvlači sagovornik Insajdera. Skeptičan je kada je reč o normalizaciji odnosa trideset godina od raspada nekadašnje Jugoslavije. Posebno, dodaje, stoga što su &nbsp;na vlasti iste one političke garniture kao i devedesetih a u Srbiji i personalno. "Teško je među njima pronaći sada nekoga ko bi pokrenuo taj proces suočavanja sa prošlošću, a onaj ko bi to mogao, to je Evropska unija koja bi trebalo više da insistira na tome, ali oni to ne rade dovoljno. Tako da tu preovlađuju nažalost i interesi. EU forsira sada iskopavanje litijuma u Srbiji i onda dok je ova vlast prisutna i spremna da to sprovede dotle će kritika na račun te vlasti biti blaga i neučinkovita. Tako da tu nema ni unutrašnje, ni spoljne snage koja bi pokrenula taj proces", skeptičan je Popov. Podseća da je početkom ovog veka bilo izvinjenja i drugih gestova, međutim to se završilo početkom prošle decenije - više takvih gestova nema i prisutna su "prepucavanja" sa svih strana. I dok su odnosi na političkom nivou katastrofalni, zahvaljujući civilnom društvu, ali i privrednicima &nbsp;i kulturnim radnicima, odnosi između društava su daleko bolji nego politički.&nbsp; "Život ide svojim tokom, niko nije ostrvo. Saradnja postoji i sve manje ima nekog odijuma kad, na primer, ideš da letuješ u Hrvatsku ili kad neko sa hrvatskim registracionim tablicama dođe ovde. Ranije je bilo i razbijanje šoferki, a sada toga skoro da i nema. Mada bi političari voleli da ima, da bi oni imali gorivo za raspirivanje mržnje i za te poruke da nije patriotski letovati na hrvatskom primorju", jasan je Popov. Poslednjih godina, povećava se trend odlaska ljudi iz Srbije na sezonski rad &nbsp;upravo u Hrvatsku tokom letnje sezone. "To je jedno prirodno stanje stvari. Ne može to zustaviti nijedna politika, ljudi idu za svojim interesima. Politika ide šumom, a mi idemo drumom kao slobodni građani koji razmišljaju svojom glavom i gledaju svoji interes", zaključuje Popov. Izvor: Insajder

Teme

Popov o "sezoni dizanja tenzija u regionu": Zabluda je da se nacionalisti međusobno ne podnose, jedni drugima su potrebni kao hleb

"Siguran sam, da i ako se spreči<a href="https://insajder.net/teme/aleksandar-popov-za-insajder-ovo-je-prvi-put-da-drzavni-funkcioneri-napadaju-festival-merdita-dobar-dan"> 'Mirdita, dobar dan'</a> nasilno, ili odlukom nadležnih organa, da će i sa tim nedopustivim činom, ova manifestacija dobiti na značaju. Ogoliće se i prirode politika. Sada kada je desnica, koja je godinama demonstrirala i ometala učesnike ove manifestacije, i u vlasti. Biće zanimljivo videti ko će sada biti u toj ulozi", naveo je<a href="https://javniservis.net/dnevnik/veran-matic-zasto-sam-protiv-zabrane-festivala-mirdita-dobar-dan/"> Matić u pisanoj izjavi</a>.
Ocenio je da su potrebni novi mostovi, posebno za nove generacije koje su odrasle "na novim talasima mržnje", dodajući da mu je upravo zbog toga nerazumna "hajka" na jedinu manifestaciju koja predstavlja "prirodni most" između dva prostora, naroda, kulture.
Prema njegovim rečima, danas se prisustvuje "žrtvovanju bolje perspektive kada je reč o odnosima u regionu", jer postoje određene teme, događaji, manifestacije i godišnjice koje su "uvek zahvalne za dokazivanje tvrdokornog političkog stava, jačanje desnog političkog korpusa i podizanje tenzija".
"Tradiconalna manifestacija 'Mirdita, dobar dan', zakazana za kraj juna, pokazala se savršenom metom, bolje reći džakom za udaranje i lečenje frustracija onih koji su najavu ovog višednevnog događaja jedva dočekali, želeći da ga instrumentalizuju u skladu sa njihovom političkom agendom", ocenio je Matić.
Dodao je da su organizatori "pametno" preskočili 28. jun, kada se u Srbiji obeležava Vidovdan, uz ocenu da je debata oko održavanja festivala tu trebalo da se okonča, ali da "nažalost, to nekima koji žele zabranu i proterivanje ovog festivala nije dovoljno".
Podsetimo, festival "<a href="https://insajder.net/prenosimo/ministar-pozvao-organizatore-da-otkazu-festival-mirdita-dobar-dan">Mirdita, dobar dan</a>" se održava od 2014. godine. Tokom čitave decenije pratili su ga protesti desničarskih organizacija i partija u Srbiji koji su pokušavali da spreče njegovo održavanje i tražili od vlasti da zabrane tu manifestaciju.
Organizatori festivala su nevladine organizacije Inicijativa mladih za ljudska prava, Građanske inicijative i Forum ZFD i organizacija Integra sa Kosova.
Izvor: Beta

Veran Matić: Ako se zabrani "Mirdita", naivno je verovati da bi se na tom slučaju završilo

Dačić je za televiziju Pink rekao da je pitao ljude u MUP koji se bave javnim skupovima i da policija ima ingerencije nad skupovima na otvorenom, dok ne izdaje dozvole za skupove u zatvorenom prostoru.&nbsp;
"Videćemo šta će to biti. Ja sam rekao da je to skup visokog rizika. Reč je o prostoru koji nije javni. Ne učestvuju naši državni organi. Mi apelujemo da se taj događaj otkaže. Šta će dalje država da preduzima u ovom trenutku ja ne mogu da kažem", rekao je Dačić. &nbsp;
On je dodao da se ta manifestacija održava više godina, ali da on misli da sada nije vreme. &nbsp;
Kako je rekao, voleo bi da su odnosi Beograda i Prištine na takvom nivou da može da se razgovara i u tom smeru. &nbsp;Dačić je dodao da je pitanje i kako će neko da oceni održavanje ili neodržavanje tog skupa "na nekoj drugoj strani".&nbsp;
"Moramo da se opredelimo šta hoćemo u smislu toga kako ćemo se odnositi prema tim nekim centrima moći", rekao je Dačić.&nbsp;
Govoreći o Zajednici srpskih opština, Dačić je rekao da kosovski premijer Aljbin Kurti traži nekakav legitimitet da su Srbi saglasni sa onim što on priča. &nbsp;
Kako je rekao, po pitanju članstva Kosova u Savetu Evrope, "da nije bilo Francuske ta bi odluka prošla, jer je Francuska rekla da neće dati saglasnost na članstvo dok ne vide korake koji će jasno pokazati da će ZSO biti formirana".&nbsp;
Na pitanje da li je Rezolucija o Srebrenici kazna za Srbiju, Dačić je istakao da niko od velikih sila nikada nije zadovoljan - Zapad nije zadovoljan zbog posete kineskog predsednika Si Đipinga, ali da, iako im Srbija nije uvela sankcije, ni Rusi nisu potpuno zadovoljni zbog principijelnosti Beograda po pitanju teritorijalnog integriteta Ukrajine. &nbsp;
"Svako ima neka očekivanja, ali ono što ste govorili o kazni, ako neko želi da privuče Srbiju, ponašaju se kontra, oni nas teraju sve čvršće u zagrljaj Rusiji, Kini i ostalima", rekao je Dačić.&nbsp;
On je dodao da je, kada su Britanci prošli put tražili rezoluciju o Srebrenici predsednik Srbije Aleksandar Vučić o tome razgovarao sa tadašnjom nemačkom kancelarkom Angelom Merkel i da nisu mogli da se "načude", jer se time samo "daje Rusiji da se pokaže". &nbsp;
"Evo sad su učvrstili naše odnose sa Rusijom i Kinom", rekao je Dačić.
&nbsp;On je povodom skaj prepiski unutar Kavačkog klana istakao da su kriminalni klanovi bezbednosni problem i da se treba posvetiti saradnji policija Srbije i Crne Gore, ali i saradnji sa drugim zemljama. &nbsp;
"Moramo da uredimo da nijedna zemlja u regionu nije sigurna kuća za kriminalce", rekao je Dačić. &nbsp;
On je istakao da ono što je objavljeno iz razgovora u skaj aplikaciji pokazuje da se ozbiljna borba protiv kriminala može ostvariti samo posvećenošću svih organa koji rade na sprovođenju zakona. &nbsp;Kako je istakao, za razbijanje kriminalnih grupa važna je saradnja među policijama. &nbsp;"U ovom mandatu još nisam imao kontakte, ja guram naše ljude iz policije da imamo saradnju sa policijama drugih zemalja, jer mi sami ne možemo uspešno da se borimo", rekao je Dačić upitan o saradnji.
Izvor: FoNet

Ministar pozvao organizatore da otkažu festival "Mirdita, dobar dan"

Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam, za Insajder kaže da u prethodnih deset godina, nijedan državni funkcioner nije ovako reagovao na ovaj festival. Ranije, pretnje su uglavnom dolazile pojedinačno, od ekstremnih desničara.&nbsp; „Od 2014. godine, kada je festival osnovan, dolazile su pretnje, a policija je reagovala. On se na neki način, ipak, održao u toj napetoj atmosferi. Ovo je sad prvi puta da se sa državnog nivoa neko meša u jedan festival koji organizuje civilno društvo“, rekao je Popov, izražavajući sumnju u iskrenost namera srpskih zvaničnika, da se normalizuju odnosi sa Kosovom. Prema njegovim rečima, nekome očigledno smeta saradnja dva naroda i više odgovara da se manipuliše ljudima. Da se stvaraju i što duže žive stereotipi.&nbsp; „Smisao festivala „Midita,dobar dan“ je baš taj, da se povežu ljudi. Tu se najviše ide na mlade, da se povežu mladi, da se bolje razumeju. Međutim, očigledno je da su ovakve reakcije deo državne politike, koja šteti samo običnim ljudima. Moram da kažem i da Aljbin Kurti nije ništa bolji &nbsp;po tom pogledu. Umesto da stvaramo jednu atmosferu normalnosti, mi podgrevamo neprijateljstvo. Stalno se u javnosti stvara atmosfera da su oni nama neprijatelji. S druge strane su potrebe političara i onda imamo ovako stanje kakvo sada imamo“ objašnjava Popov.&nbsp; On se osvrnuo na jedan projekat iz 2012. godine, u kome je on učestvovao, a koji se odnosio na slobodu kretanja robe, ljudi između Srbije i Kosova.&nbsp; „Tada smo videli kolika je siva zona trgovine i to one ekonomske razmene koja je išla mimo zvaničnih kanala. Roba nije oporezovana i time su bili oštećeni budžeti Srbije i Kosovo za više stotina miliona eura. Kada smo to obelodanili, onda je promenjena jedna uredba koja je dozvoljavala da pojedina roba ide bez PDV-a na sever Kosova“, rekao je Popov i osvrnuo se na ozbiljnu ekonomsku i kulturnu saradnju Albanaca i Srba, ali u inostranstvu.&nbsp; Prema njegovim rečima, napad na festival „Merdita, dobar dan“ je iskorišćen i za napad na jedan opozicioni pokret.&nbsp; „Pokret „Kreni-Promeni“ nema nikakve veze sa ovim festivalom, ali u režimskim medijima, oni su napali Savu Manojlovića, zbog Fondacije Rokfeler, koja delimično finansira njihove aktivnosti, kao što finansira i druge aktivnosti civilnog društva u Srbiji. Međutim, nijedan od tih tabloida nije se osvrnuo da ta Fondacija finansira i projekat Otvoreni Balkan, iza čega stoji Vlada Srbije“, zaključio je sagovornik Insajdera.&nbsp; <h2>Sofija Todorović: Festival ni na koji način ne vređa niti ugrožava praznike u Srbiji</h2> Programska direktorka Inicijative mladih za ljudska prava Sofija Todorović izjavila je da na organizovanje festivala "Mirdita, dobar dan" neće uticati odluka vršioca dužnosti gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića da se organizatorima ne dozvoli korišćenje nijednog gradskog prostora.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20240615180620_4c448db430814edb78cc8975dc8054e9977cf59650bd34d8e7f54bf1a4a1e98c.jpg" data-media-id="editor_0" data-image-id="20240615180620_4c448db430814edb78cc8975dc8054e9977cf59650bd34d8e7f54bf1a4a1e98c" data-rendition-name="original" width="1625" height="1080" loading="lazy" alt="Sofija Todorović"> <figcaption>Programska direktorka Inicijative mladih za ljudska prava Sofija Todorović, foto: Media centar</figcaption> </figure>  "Izjava Šapića ne utiče na organizovanje festivala, jer se on već godinama uglavnom organizuje u privatnim prostorima. Festival nikome ne gura prst u oko i ni na koji način ne vređa niti ugrožava praznike u Srbiji", rekla je Todorović Radiju Slobodna Evropa. Ona je navela da je posebno zabrinjavajuće "to što se čak i debate pominju u negativnom kontekstu, ukoliko predstavnici naših institucija javno govore da dijaloga i razgovora nema, ako nije onakav kakav oni dozvole da bude". "Kamo sreće da je Beograd na usluzi, jer bi to značilo da je voljan da doprinosi procesu koji se zove dijalog Beograda i Prištine. Ovakve izjave u direktnoj su suprotnosti sa evropskim putem Srbije, koji je, makar prema rečima najviših predstavnika, strateško opredeljenje naše zemlje", kazala je Todorović. <h2>Šta su rekli državni funkcioneri</h2> Potpredsednik Vlade Aleksandar Vulin izjavio je povodom najave da će se festival "Mirdita, dobar dan" održati u Beogradu na Vidovdan, da to predstavlja uvredu na koju država Srbija treba da odgovori. "Ako ne odgovori država ostaće prostor da građani sami kažu šta misle o takvoj gadosti. Da sam u BIA ili MUP-u niko od učesnika festivala ne bi prešao administrativnu liniju i stigao da vređa Srbiju u Beogradu. I to je još jedan od razloga zašto sam toliko smetao i smetam zapadnim zaštitnicima &nbsp;Kosova", rekao je Vulin. Predsednik Privremenog organa Grada Beograda Aleksandar Šapić izjavio je da Grad Beograd neće dati niti jednu saglasnost za korišćenje bilo koje javne površine ili gradskog prostora za održavanje Festivala "Mirdita, dobar dan“. Predsednica Srpske stranke Zavetnici, i ministarka za brigu o porodici i demografiji Milica Đurđević Stamenkovski izjavila je da festivala "Mirdita, dobar dan" treba otkazati jer, kako ističe, podriva ustavni poredak i vređa nacionalno osećanje. &nbsp;Ona navodi da je to festival koji nema nikakve veze sa kulturom i umetnošću, već isključivo služi za promociju interesa lažne kosovske države i njenih separatističkih institucija. Izvor: Insajder

Aleksandar Popov za Insajder: Ovo je prvi put da državni funkcioneri napadaju festival „Merdita, dobar dan“

"Izjava Šapića ne utiče na organizovanje festivala, jer se on već godinama uglavnom organizuje u privatnim prostorima. Festival nikome ne gura prst u oko i ni na koji način ne vređa niti ugrožava praznike u Srbiji", rekla je Todorović Radiju Slobodna Evropa.
Ona je navela da je posebno zabrinjavajuće "to što se čak i debate pominju u negativnom kontekstu, ukoliko predstavnici naših institucija javno govore da dijaloga i razgovora nema, ako nije onakav kakav oni dozvole da bude".
"Kamo sreće da je Beograd na usluzi, jer bi to značilo da je voljan da doprinosi procesu koji se zove dijalog Beograda i Prištine. Ovakve izjave u direktnoj su suprotnosti sa evropskim putem Srbije, koji je, makar prema rečima najviših predstavnika, strateško opredeljenje naše zemlje", kazala je Todorović.
Podsećamo, <a href="https://insajder.net/prenosimo/sapic-grad-beograd-nece-dati-saglasnost-za-festival-mirdita-dobar-dan">Šapić je izjavio da Gradska uprava nema zakonsku mogućnost da zabrani održavanje festivala</a>, ali ni na jedan način neće dozvoliti da bilo šta što ima veza sa Gradom njima bude na usluzi.
Festival "Mirdita, dobar dan" se održava od 2014. godine. Tokom čitave decenije pratili su ga protesti desničarskih organizacija i partija u Srbiji koji su pokušavali da spreče njegovo održavanje i tražili od vlasti da zabrane tu manifestaciju.
Organizatori festivala su nevladine organizacije Inicijativa mladih za ljudska prava, Građanske inicijative i Forum ZFD i organizacija Integra sa Kosova.
Izvor: FoNet

Festival