Nema potrebe da za ispisivanje naziva ulica koristimo oba pisma –ponovio je juče svoj stav gradonačelnik Beograda. “Sada ćemo umesto latinice imati engleski jezik. Naše prioritetno, Ustavom definisano i zvanično pismo jeste ćirilica. Taj princip ćemo koristiti i u promeni svih natpisa na zgradama, što će, kako očekujemo, početi krajem godine. U sledećoj godini biće promenjeni svi natpisi ulica, tako da više nećemo imati latinični natpis, već ćirilični, kao i na engleskom jeziku, što mislimo da je dovoljno i ispravno. Ovo je sada početak te akcije”, <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/sapic-u-toku-postavljanje-stubova-i-tabli-sa-imenima-ulica-na-cirilici-i-engleskom-jeziku">naveo je Šapić</a>.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20220706120740_1840c664f64c1f1a2e66d500ef63df85621ab5eead1ac1ee2d3e0de658c12555.jpg" data-media-id="editor_1" data-image-id="20220706120740_1840c664f64c1f1a2e66d500ef63df85621ab5eead1ac1ee2d3e0de658c12555" data-rendition-name="original" width="2150" height="1300" loading="lazy" alt="sapic gremlin"> <figcaption>Aleksandar Šapić. Foto: Srđan Ilić</figcaption> </figure>  A početak akcije je za sada građane koštao nešto više od 400.000 evra, odnosno 47,4 miliona dinara, i to za izradu i postavljanje tabli “na posebnim stubovima” na teritoriji Vračara i Starog grada. Posao su dobile firme Slovo doo, Manufaktura doo i Eko engineering plus. Prvobitno je u dokumentaciji za javnu nabavku, koju je prošle godine sproveo Sekretarijat za komunalne i stambene poslove, pisalo da se naziv ulice ili trga “ispisuje na srpskom jeziku na ćiriličnom i latiničnom pismu”. Međutim, tehnička dokumentacija je potom izmenjena, uz uputstvo da se naziv ulice u donjem redu ispisa piše na engleskom jeziku.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20250605150628_4b2acbdb49e5912872a5d90ac1b8987f75bfe37ace73a31e48ce4589a78f5bec.jpg" data-media-id="editor_2" data-image-id="20250605150628_4b2acbdb49e5912872a5d90ac1b8987f75bfe37ace73a31e48ce4589a78f5bec" data-rendition-name="original" width="1920" height="1080" loading="lazy" alt="Tabla ulica stub Beograd"> <figcaption>Tabla sa natpisima ulice na ćirilici i engleskom jeziku u Beogradu, foto: Beoinfo</figcaption> </figure>  Prema Ustavu, u Srbiji su u službenoj upotrebi srpski jezik i ćirilično pismo, dok se službena upotreba drugih jezika i pisama uređuje zakonom. A Zakon o službenoj upotrebi jezika i pisama kaže da se “nazivi ulica i trgova i drugi javni natpisi mogu, pored ćiriličkog, ispisivati i latiničkim pismom”. I dok se za ulice samo ostavlja mogućnost korišćenja latinice, za saobraćajne znakove i putne pravce na međunarodnim i magistralnim putevima, kao i za nazive mesta, obavezno je ispisivanje na oba pisma. <h2>Sociolog Jovanović: Poštovanje oba pisma – stvar kulture</h2> Sociolog Đokica Jovanović smatra da je u slučaju trenutne akcije uklanjanja latiničnog pisma u prestonici posredi korišćenje nacionalizma za rast političke popularnosti. “Ja jesam za to da bude natpis i na engleskom jeziku, i to u celoj Srbiji, ali sam i za to da budu i na ćirilici i na latinici", poručuje.&nbsp; "U smislu ravnopravnosti, u Srbiji ima ljudi koji pišu latinicom, ima nacionalnih manjina čije je pismo latinica. Stvar je kulture da se to poštuje. Umesto da se ponosimo time što smo redak narod koji ima dva pisma, mi se toga stidimo. Kada se politika ovako neznalački &nbsp;meša u stvari, pravi takve greške koje mogu da budu tragične na duže staze”, upozorava sociolog. Dodaje da su i ćirilica i latinica srpska pisma, a da trenutno postupanje vlasti ide u pravcu proglašavanja latinice hrvatskim pismom, a ćirilice srpskim. “I samo će stvarati zlu krv među ljudima, a kada se stvori ta zla krv, onda će vlast i jedna i druga ispod žita moći da radi šta god hoće, a mi ćemo se gledati mrko. To bi bila jedna od dugoročnih posledica. To je produženi deo ideologije koja je razorila Jugoslaviju. Ne treba zaboraviti da su svojevremeno u Vukovaru razbijali table na ćirilici, a mi sada izbacujemo latinicu, prema tome, svi ti šovinizmi su potpuno jednaki u svojoj suštini”, kaže sociolog Jovanović. “Kada pogledate neke starije knjige, videćete da je veliki broj u Zagrebu štampan na ćirilici, a u Beogradu na latinici. Tu mislim i na međuratni period iz ’20-ih i ’30-ih godina. Tada je ipak postojao nekakav ozbiljniji, viši civilizacijski nivo nego što ga sada ima”, poručuje sagovornik Insajdera. <h2>Šta kažu građani</h2> Građani <a href="https://www.insajder.net/teme/borba-dva-pisma-cirilica-i-ili-latinica-video">koji su ranije govorili za Insajder</a> smatraju da nazive na latinici ne treba ukidati. "Bez latinice mislim da je potpuna glupost. Ili stavite sva tri ili zadržati kako jeste“, poručuje stanovnik Beograda. "Samo ćirilica i samo engleski je prema mom mišljenju glupo jer imamo manjine na severu Srbije koje ne znaju ćirilicu“, dodaje sugrađanin. "Mislim da treba zadržati i jedno i drugo“, zaključuje jedna Beograđanka.&nbsp; &nbsp; novinarka Dijana Babić &nbsp;

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Ćirilica i engleski na tablama ulica: Prostorna ili politička orijentacija koju plaćaju građani

Engleski jezik

Ćirilica i engleski na tablama ulica: Prostorna ili politička orijentacija koju plaćaju građani