"Vlasnicima stanova u objektima koji imaju potrošnju, približnu prosečnoj specifičnoj godišnjoj potrošnji toplotne energije, poslato je obaveštenje o novom načinu naplate", naveli su iz tog preduzeća.
Osnov za izračunavanje cene grejanja prema zagrevanoj površini, odnosno po kvadratu je prosečna specifična potrošnja toplotne energije koja iznosi 127 kilovat-sati po kvadratnom metru.
Ti potrošači će, kako su objasnili, godišnje plaćati približno iste iznose kao i do sada.
Oni će na računu imati stavku instalisana snaga, koja godišnje iznosi 653,57 dinara po kvadratnom metru, kao i stavku naknada za energiju u visini od 8,53 dinara po kWh.
Za stan od, na primer 50 kvadrata, domaćinstvo će, kako je navedeno, plaćati fiksno svakog meseca 2.723,2 dinara za instalisanu snagu.
Takođe, od 1. maja akontativno će plaćati i cenu za 10,59 kWh po kvadratnom metru koja se izračunava deljenjem prosečne specifične godišnje potrošnje toplotne energije (127 kWh/m2 podeljeno na 12 meseci).
"Tako će za stan od 50 kvadratih metara, na uplatnici kao stavka za naknadu za energiju biti i iznos od 4.516,63 dinara. U zbiru sa instalisanom snagom iznos na računu za grejanje stana od 50 kvadrata biće 7.239,8 dinara", naveli su iz tog preduzeća.
Dodali su da će potrošači od novembra 2025. godine na poleđini računa dobijati uporednu informaciju o tome koliko su u tom obračunskom periodu avansno platili i kolika je ostvarena potrošnja enegije.
Takođe, Beogradske elektrane će na kraju godišnjeg obračunskog perioda uskladiti konačan obračun.
"Ovakav način obračuna odnosi se isključivo na objekte u kojima nije ugrađena operema za registrovanje potrošnje svakog stana pojedinačno. Naime, potrošnja toplotne energije očitana u podstanici se raspodeljuje potrošačima srazmerno udelu površine stana u ukupnoj površni koja se snabdeva iz te toplotne predajne stanice", naveili su iz Beogradskih elektrana.
Istakli su da stambene zajednice mogu da odluče da o svom trošku ugrade opremu, kako bi svaki vlasnik stana mogao samostalno da upravlja vlastitom potrošnjom.
U tom slučaju, vlasnici prostora treba da ugrade uređaje za registrovanje sopstvene pojedinačne potrošnje (merilo toplotne energije ili delitelj) i uređaje za regulaciju predaje toplotne energije (termostatski ventili na radijatorima).
U skladu sa odredbama zakona koji ovo definišu, a na osnovu zahteva stambenih zajednica, Beogradske elektrane izdaju tehničke uslove za ugradnju potrebne opreme.
U skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji iz 2010. godine, svi novoizgrađeni objekti koji se priključuju na sistem daljinskog grejanja uvode se u sistem naplate po utrošku.
Naime, investitori imaju obavezu da izgrade unutrašnje grejne instalacije i ugrade opremu koja kupcima stanova omogućavaju naplatu prema isporučenoj količini toplotne energije za svaki stan pojedinačno.
Prilikom utvrđivanja cene isporuke toplotne energije, Beogradske elektrane primenjuju Uredbu Vlade Srbije o utvrđivanju metodologije za određivanje cene snabdevanja krajnjeg kupca toplotnom energijom.
Obaveza energetskih subjekata koji obavljaju delatnost snabdevanja toplotnom energijom jeste da do 1. septembra tekuće godine podnesu nadležnom organu pisani zahtev za odobrenje cena toplotne energije za nastupajuću grejnu sezonu.
"Cena toplotne energije formira se prema Izveštaju iz regulatornog perioda, a u skladu sa Metodologijom. Poslednja promena cene za isporučenu toplotnu energiju bila je u oktobru 2024. godine kada je povećana za oko devet odsto", rekli su iz Beogradskih elektrana.
Izvor: Beta

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Beogradske elektrane: Uvodi se naplata grejanja po potrošnji

On je na sednici skupštinskog Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, na kojoj je predstavio Izveštaj Sekretarijata o napredovanju Srbije u implementaciji propisa iz oblasti energetike za 2024, rekao da je potrebno zameniti postrojenja.
„Kada je reč o velikim ložištima, još nivo emisija sumpora i prašine nije u skladu sa odgovarajućim normama koje su u EZ usvojene 2018. godine“, rekao je Lorkovski.
Dodao je da je potrebno doneti odluku da se postepeno, planski zatvore ta postrojenja i zamene dekarbonizovanim kapacitetima za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora energije.
U Izveštaju je navedeno da sva domaćinstva i mali kupci imaju pravo na garantovano snabdevanje po regulisanim cenama, što nije u skladu sa direktivom EU.
Sertifikacija Jugorosgas-Transporta, kako je navedeno, nije napredovala otkako je vlada usvojila plan 2021. godine.
Operator sistema skladištenja gasa Banatski Dvor nije, prema Izveštaju, razdvojen u skladu sa Uredbom o skladištenju gasa, a to je trebalo da bude završeno do 31. marta 2024. godine.
Dodaje se da Srbijagas, kao operator distributivnog sistema, još nije razdvojen u skladu sa Uredbom o gasu.
„Pristup trećih strana sistemima prenosa i skladištenja nije obezbeđen“, rekao je Lorkovski.
Veleprodajno tržište energenata u Srbiji je, prema njegovim rečima, jedno od „najmonopolizovanijih“ tržišta u EZ i Evropi.
Istakao je da je i maloprodajno tržište takođe „koncentrisano“.
Interkonektor Srbija–Bugarska, kako je rekao, završen je i operativan, međutim komercijalni rad tek treba da počne. Količina raspoloživog kapaciteta tog interkonektora je, prema njegovim rečima, još neizvesna, sa tehničkim kapacitetom od 1,8 milijardi kubnih metara gasa godišnje.
Lorkovski je rekao da se Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan (INEKP) „korak po korak implementira“.
Istakao je da se sistem za emisiju gasova gradi i funkcionalan je, i da su prve dozvole za emisije izdate.
„Sa Ministarstvom smo imali temeljne razgovore o obnovljivim izvorima energije i usaglasili smo se oko cilja koji je predložila Srbija i očekujemo da će ga postići“, rekao je Lorkovski.
Dodao je da je ostvaren napredak u energetskoj efikasnosti nakon usvajanja zakona 2021. godine, kao i u snabdevanju naftom.
„Kada je reč o zaštiti životne sredine, parlament u Srbiji je usvojio direktivu o uticajima na životnu sredinu, a ta regulativa omogućava da se određena područja štite. To je važno i za pravnu sigurnost investitora“, kazao je Lorkovski.
Ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović rekla je da Srbija preduzima reforme u energetskom sektoru koje su važne za pristupanje zemlje Evropskoj uniji, a kojima se obezbeđuje energetska tranzicija i stabilno snabdevanje.
Ona je rekla da se Srbija u Izveštaju ističe dobrim ocenama i vodećom pozicijom u regionu u reformama u energetskom sektoru.
Srbija je, prema njenim rečima, ocenjena kao lider u sektoru elektroenergetike i obnovljivih izvora energije, jer je najviše napredovala od svih ugovornih strana iz regiona i po pripremljenosti za spajanje tržišta.
Istakla je da je posle 11 godina završen proces sertifikacije „Transportgasa“.
Đedović Handanović je rekla da je krajem prošle godine usvojen Zakon o izmenama i dopunama Zakona o energetici, sa odredbama o čistoj električnoj energiji, a zatim i Uredba o raspodeli prenosnog kapaciteta i upravljanju zagušenjima, čime su ispunjeni preduslovi za spajanje tržišta električne energije sa susednim državama u EU i Energetskoj zajednici.
Ona je rekla da će do juna, u skladu sa reformskom agendom, biti usvojeno šest uredbi.
Dodala je da će se ove godine usvojiti još tri zakona iz oblasti energetike, među kojima su i zakoni o tržištima nafte i gasa.
Đedović Handanović je rekla da će do kraja godine biti završen sistem za odsumporavanje na termoelektrani „Nikola Tesla B“ i da će posle toga 90 odsto kapaciteta termoelektrana imati visoke mere zaštite životne sredine od sumpora i praškastih materija.
Navela je i da će do 2030. godine svaki drugi kilovat električne energije biti proizveden iz obnovljivih izvora.
Podsetimo <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/vlada-srbije-usvojila-predlog-zakona-o-zastiti-vazduha">Vlada Srbije usvojila je ranije danas Predlog Zakona o zaštiti vazduha kojim će biti unapređen regulatorni okvir, a time i okvir za primenu mera u praksi za bolji kvalitet vazduha</a>, saopštilo je Ministarstvo zaštite životne sredine.
Izvor: Beta

Sekretarijat Energetske zajednice: Emisije gasova iz termoelektrana u Srbiji veće nego u EU

"Grejanja nema, a grejanje plaćamo. Kvar pokušavamo da prijavimo, ali bez uspeha“ - &nbsp;suština je poruka u Vajber grupama građana novobeogradskih blokova i Bežanijske kose, koji žive u soliterima, na spratovima višim od desetog. I, to je problem koji traje više godina.&nbsp;
"Do jednog broja spratova &nbsp;ide grejanje direktno iz toplane, a na više spratove to izbacuje podstanica, &nbsp;koja za sada izgleda da ne dobija dovoljnu energiju. Umesto da grejna sezona počne 15. oktobra, kako je predviđeno, &nbsp;još uvek svi stanovi nisu podjednako topli“, kaže za Insajder Ranko Vlaisavljević iz novobeogradskog Bloka 63.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FXrUfDx44-7U&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Da bismo shvatili kako je moguće da neko naplati uslugu koju nije isporučio, odgovor smo potražili u zakonu. Zakon o zaštiti potrošača kaže da usluge moraju da se obračunaju po utrošku.&nbsp;
"Beogradske elektrane“ međutim te usluge ne obračunavaju na osnovu izmerene potrošnje, već po kvadraturi stanova. Taj metod je posebno prisutan u starijim zgradama, u kojima ne postoje individualni merači potrošnje.
"Međutim, čak i ako nema individualnih merača, „Beogradske elektrane“ su u obavezi &nbsp;da naplatu vrše prema očitavanjima u podstanicama“, kaže predstavnik Udruženja "Zaštita potrošača“ Branislav Tomić za Insajder.
Na obavezu da naplate samo ono što se potroši, tom preduzeću pažnju je skrenula i Državna revizorska institucija, ali se ništa nije promenilo. Rok da to isprave je 2025. godina. To nije sve. „Beogradske elektrane“ godinama nisu cenu grejanja usklađivale sa cenom gasa koja je značajno padala. &nbsp;Zakon o energetici kaže da je ta korekcija obavezna, kada energent pojeftini više od 5%. Tako smo došli u situaciju da grejanje poskupi kad i gas, ali ne pojeftini kad cena gasa padne.
"Oni u svojim finansijskim izveštajima potvrđuju da je došlo &nbsp;do značajnog pada cene gasa, &nbsp;međutim, oni nisu izvršili svoju zakonsku obavezu, &nbsp;gradska uprava ih na to nije naterala, &nbsp;a trebalo je, jer oni imaju sektor za energetiku koji mora da vrši kontrolu rada javnih preduzeća iz svog resora“, dodaje Tomić.
Ukupnu neosnovanu dobit do danas gotovo je nemoguće utvrditi. Ipak, samo tokom 2016.godine "Beogradske elektrane“ su ostvarile čak osam milijardi dinara čiste dobiti. „Zaštita potrošača“ je platila nezavisno finansijsko veštačenje, koje je pokazalo da je grejanje po kvadratnom metru u periodu od 2016. do 2020. bilo skuplje od tri do 17 dinara, u odnosu na iznos koji bi se dobio, da je cena grejanja bila korigovana po zakonu. To znači da je račun za grejanje samo jednog stana od 70 kvadrata 2016. godine, kad je gas najviše pojeftinio, na godišnjem nivou bio veći za čak oko 14 hiljada dinara.
"Godine2016, kada je došlo do znatne, &nbsp;to je tada u dve godine cena gasa pala skoro 30%, &nbsp;i oni nijednom nisu podneli zahtev za promenu cene toplotne energije, &nbsp;tako da to je još jedan način bio na koji su građani oštećeni“, zaključuje naš sagovornik Branislav Tomić.
Tako dolazimo do računice koja objašnjava kako je moguće da neku uslugu platimo više od onog koliko ona zapravo košta, ali i da je plaćamo čak i kada nam se ne isporučuje. Za odgovor na sva pitanja “Beogradske elektrane” su nas preusmerile na gradsku Info službu, a mogućnost da na njih ipak javno odgovore biće im pružena i u narednim danima.
Novinarka Radoslavka Žigić Despotović

Teme

Pojedini korisnici usluga "Beogradskih elektrana" još bez grejanja (VIDEO)

Predsednik Vučić je nakon potpisivanja ugovora izjavio da je ovaj projekat najbrži i najefikasniji način da Srbija obezbedi potrebne količine električne energije, uz značajne uštede koje će dostići 120 miliona evra godišnje.
Sa druge strane, predsednik i generalni izvršni direktor kompanije Hyundai Engineering, Hjon Song Hong, naglasio je da je ovo jedan od najvećih projekata u sektoru obnovljive energije u Evropi.
"Želim da istaknem da će kapaciteti ovog projekta iznositi jedan gigavat. Naravno, neće svaki dan biti potpuno sunčan, ali se procenjuje da ćemo prosečno proizvoditi između 1,6 i 1,8 teravat-sati. To je od izuzetnog značaja za naš energetski sistem, jer je to količina električne energije koju svake godine uvozimo, i to obično u periodima kada je cena struje na tržištu Zapadnog Balkana visoka," rekao je Vučić.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FqRIFjuVAERE&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
Song Hong je dodao da će ovaj projekat značajno promeniti energetski portfolio Srbije. "Nakon izbora optimalne lokacije, kao strateški partner, spremni smo da izgradimo grupu solarnih elektrana i predamo ih na upravljanje EPS-u," izjavio je Hong.
Ovaj projekat predstavlja ključni korak ka energetskoj održivosti Srbije, smanjenju zavisnosti od uvoza struje i unapređenju ekoloških standarda.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FhHTOZdISc9M&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Izvor: Insajder

Srbija potpisala Ugovor za izgradnju solarnih elektrana od jednog gigavata (VIDEO)

Potpisivanju ugovora, u Predsedništvu Srbije, prisustvovali su ambasador SAD Kristofer Hil i ambasador Republike Koreje Đang Vu Li.
Ugovor za realizaciju Projekta izgradnje bez upravljanja i održavanja samobalansiranih solarnih elektrana velikog kapaciteta ukupne instalisane snage od najmanje 1.000 MWAC/1.200 MWDC sa baterijskim sistemima za skladištenje električne energije ukupne instalisane snage od najviše 200 MW/400 MWh potpisala je ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović i generalni direktor EPS-a Dušan Živković.
Svoj potpis ispred konzorcijuma stavili su generalni izvršni direktor UGT Renewables Adam Korteze, predsednik i generalni izvršni direktor Hyndai Engineering Hjon Song Hong i strateški menadžer Hyundai Engineering ogranka Beograd Sang Min-Park.
Potpisivanje ugovora predsednik Vučić je najavio prošle nedelje.&nbsp;
"Mi ćemo sledeće nedelje potpisati ugovor sa UGTR. Ja sam o tome razgovarao sve vreme i sa predsednikom Bajdenom. I on je lično govorio koliko je to značajna kompanija i koliko je važno da nastavimo sa ulaganjem u energetiku, jer mi nećemo imati struje ako ne požurimo. Taj projekat bi trebalo da nam donese jedan gigavat novoinstalisane snage kroz solarne panele", rekao je Vučić&nbsp;
On je dodao da će izgradnjom solarnih elektrana Srbija biti u mogućnosti da godišnje proizvede oko 1,6 do 1,8 teravata struje, "taman koliko svake godine uveze" u trenucima kada je električna energija skupa i najtraženija na Zapadnom Balkanu.
Vučić je, zajedno sa ambasadorom SAD u Srbiji Kristoferom Hilom i otpravnikom poslova Amabasade Južne Koreje, prisustvovovao potpisivanju sporazuma o realizaciji Ugovora o realizaciji projekta za izgradnju solarnih elektrana.
Rok da se dogovore uslovi finansiranja tog projekta su, kako je naveo Vučić, april ili početak maja, ali je uveren da će sve biti dogovoreno do kraja decembra.
Vlada Srbije usvojila je 10. oktobra Zaključak o projektu izgradnje bez upravljanja i održavanja samobalansiranih solarnih elektrana velikog kapaciteta sa baterijskim sistemima za skladištenje električne energije u Srbiji, kao projekta od značaja za Srbiju.
Njime je predviđena izgradnja solarnih elektrana na teritorijama opština Negotin, Zaječar, Odžaci, Lebane, Leskovac i Bujanovac.
Projekat obuhvata razvoj, izgradnju, puštanje u pogon, upravljanje i održavanje ovih elektroenergetskih postrojenja tokom dve godine nakon izgradnje.
Iz vlade su naveli da će se solarne elektrane sastojati od fotonaponskih panela, nosača solarnih panela sa sistemima za praćenje kretanja sunca, tzv. trakeri, baterijskih sistema za skladištenje električne energije, kao i pripadajuće niskonaponske, srednjenaponske i visokonaponske opreme.
Ovim projektom ostvaruju se ciljevi energetske tranzicije i ispunjavaju međunarodne obaveze, a biće eliminisana potreba za uvozom električne energije i osigurano dugoročno snabdevanje potrošača po ekonomski pristupačnim cenama.
Izvor: Tanjug, FoNet

Potpisan ugovor za izgradnju solarnih elektrana u Srbiji sa konzorcijumom Hyundai-UGTR

U rezoluciji se ponavljaju zahtevi Generalne skupštine da Rusija odmah "prekine svoju agresiju protiv Ukrajine" i povuče sve svoje trupe, i ponovo se potvrđuje posvećenost tog tela svetske organizacije od 193 člana ukrajinskom "suverenitetu, nezavisnosti i teritorijalnom integritetu".
Rezolucija je usvojena sa 99 glasova "za" devet "protiv", 60 zemalja je bilo uzdržano a 25 nije glasalo. Srbija je bila među zemljama koje su podržale rezoluciju.
Protiv rezolucije bili su pored Rusije, Belorusija, Kuba, Eritreja, Mali, Nikaragva, Sirija, Burundi i Severna Koreja. Među uzdržanim zemljama bili su Kina, Indija, Južna Afrika i mnoge bliskoistočne zemlje&nbsp;
U rezoluciji se izražava "ozbiljna zabrinutost zbog nesigurne nuklearne bezbednosti i bezbednosne situacije u nuklearnoj elektrani Zaporožje".
Kako se kaže vraćanje Ukrajini punu kontrolu nad centralom će osigurati bezbednost i sigurnost i omogućiti Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju (IAEA) da "sprovodi bezbedne, efikasne i delotvorne bzebednosne mere".
Strahovanje oko nuklearne katastrofe vlada od kada su ruske trupe zauzele tu nuklearnu elektranu ubrzo posle početka invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine.&nbsp;
Zaporožje koje ima šest nuklearnih reaktora nalazi se na teritoriji pod ruskom kontrolom u jugoistočnoj Ukrajini i blizu je liniji fronta i stalno je zahvaćeno u razmeni vatre.&nbsp;
IAEA je više puta izrazila zabrinutost zbog prekida dotoka struje centrali Zaporožje što je presudno za rad postrojenja.
Generalni direktor IAEA rekaoje u Savetu bezbednosti UN 15. aprila da je njegova agencija potvrdila tri napada na Zaporožje od 7. aprila.
Ukrajina i Rusija se uzajamno optužuju za napade nuklearne centrale.
Izvor: Beta

Srbija podržala rezoluciji UN u kojoj se traži od Rusije da povuče vojsku iz ukrajinske nuklearke Zaporožje

Projekat je realizovala nemačka kompanija AVR Group, koja u Srbiji posluje od 2017, dok je radove izvela kineska kompanija PowerChina.&nbsp; Kako se navodi u saopštenju, reč je o fotonaponskoj elektrani, koja koristi obnovljivi izvor energije (OIE), odnosno <a href="https://insajder.net/prenosimo/pustena-u-rad-najveca-solarna-elektrana-u-srbiji">sunčevo zračenje</a> za potrebe proizvodnje eleketrične energije, koja se u potpunosti prenosi u elektrodistributivnu mrežu. Dodaje se da se procenjuje da će fotonaponska elektrana dovesti do smanjenja emisiju CO2 u vrednosti od 17.500 tona na godišnjem nivou i da će elektrana povećati i sveukupan proizvodni udeo "zelene energije" u elektroenergetskom sistemu Srbije, kao i da će igrati ključnu ulogu u zaštiti životne sredine i promovisanju održivosti u Srbiji. Glavni inženjer AVR Group Bojan Lazić nakon puštanja u rad solarne elektrane "Saraoci" rekao da je očekivana godišnja proizvodnja elektrane 15,1 GWh što je dovoljno za snabdevanje oko 2.400 domaćinstava. "Ovo je prvi projekat u našem portfoliu od ukupno 300 megavata (MW) koje planiramo da gradimo u narednom periodu. Sama izgradnja je bila veoma izazovna, ali smo u ovom procesu mnogo naučili i radujemo se budućim projektima", rekao je on. Lazić je, kako se dodaje u saopštenju, najavio i da se u junu 2024. očekuje početak izgradnje nove solarne elektrane u Obrenovcu , snage od 9,95 MW, a odmah potom i izgradnja druge faze solarne elektrane u "Saraorcima". Prema njegovim rečima, druga faza izgradnje solarne elektrane u Saraorcima je posebno interesantna po tome što se planira izdavanje digitalnog tokena koji će investitorima dati mogućnost ulaganja u OIE uz ostvarenje prinosa.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20240524130536_71d7daaa98f754a2508ca78505a8dcbc26dd3770b4b6497905de723175df6e8d.jpg" data-media-id="editor_1" data-image-id="20240524130536_71d7daaa98f754a2508ca78505a8dcbc26dd3770b4b6497905de723175df6e8d" data-rendition-name="original" width="5261" height="3507" loading="lazy" alt="Solarna elektrana"> <figcaption>U naselju Saraorci pored Smedereva, zavrena je prva faza radova na izgradnji najveće solarne elektrane u Srbiji "Saraorci", foto: Tanjug/AVR group/ Dragan Mujan(Photo: AVR GROUP/ DRAGAN MUJAN)</figcaption> </figure>  Generalni menadžer PowerChina Hubei,Jan Laihui kazao je da je ova solarna elektrana rezultat zajedničkih napora i značajna je prekretnica na putu razvoja zelene energije u Srbiji.&nbsp; "To ne samo da je unelo novu vitalnost u lokalni ekonomski razvoj, već je i poboljšalo očuvanje životne sredine i efikasnost energetskog sistema zemlje", rekao je on i dodao da je PowerChina, kao vodeća kompanija u oblasti globalne energetske izgradnje, uvek praktikovala koncept zelenog razvoja i promovisala energetsku transformaciju.&nbsp; Laihui je naveo i da će u budućnosti, PowerChina nastaviti da se pridržava koncepta zelenog razvoja i uz podršku srpske vlade i kineske ambasade će dodatno povećati ulaganja u oblast OIE koja će uticati na ekonomski i društveni razvoj Srbije i dati veći doprinos ostvarenju održivog razvoja zemlje.&nbsp; On je naglasio i da ovaj projekat ima potencijal da bude značajna prekretnica, dodatno jačajući dugogodišnje prijateljstvo između Kine i Srbije. U saopštenju se navodi da je solarna elektrana u Saraorcima, popravlja naponske prilike na 35 kV naponskom izvodu preko kojeg se vrši napajanje mesta Mala Krsna, Skobalj, Osipaonica, Lugavčina, Saraorci i Lozovik.&nbsp; Elektrana je projektovana u skladu sa važećim tehničkim propisima i standardima, kao i Pravilima o radu distributivnog sistema. &nbsp; Ističe se i da elektrana celokupnu proizvodnju plasira u distributivni sistem električne energije Srbije. Izvor: Tanjug