Prihodi su ostvareni u iznosu od 683,7 milijardi dinara, a rashodi su izvršeni u iznosu od 761,7 milijardi dinara.
U aprilu je ostvaren deficit u iznosu od 50,2 milijarde dinara.
Tokom aprila naplaćeni su prihodi u iznosu od 189,9 milijardi dinara, od čega su poreski prihodi iznosili 164 milijarde dinara.
Najveći deo poreskih prihoda odnosi se na uplatu PDV u iznosu od 87,1 milijardu dinara i akciza u iznosu od 32,2 milijarde dinara.
Neporeski prihodi ostvareni su u iznosu od 25,6 milijardi dinara, a priliv donacija u aprilu iznosio je 0,3 milijarde dinara.
Rashodi su izvršeni u iznosu od 240 milijarde dinara.
Rashodi za zaposlene, u aprilu, su iznosili 46,7 milijardi dinara, kapitalni izdaci 81,7 milijardi dinara, isplata subvencija 28,9 milijardi dinara, a transferi OOSO (fond PIO, RFZO, NSZ, fond SOVO) 27,6 milijardi dinara.
Na nivou sektora države u prva četiri meseca je ostvaren fiskalni deficit u iznosu od 62,6 milijardi dinara i primarni fiskalni deficit u iznosu od 5,2 milijarde dinara, objavilo je ministarstvo.
<h2>Javni dug Srbije na kraju aprila 38,70 milijardi evra, 43,9 odsto BDP-a</h2>
Javni dug Srbije je na kraju aprila iznosio 38,70 milijardi evra, a njegovo učešće u bruto domaćem proizvodu (BDP) izosilo je 43,9 odsto, objavilo je danas Ministarstvo finansija.&nbsp;
U odnosu na kraj prošle godine smanjen je i dug i njegovo učešće u BDP, pošto je 31. decembra javni dug iznosio 38,87 milijardi evra, a njegovo učešće u BDP- u 47,2 odsto.
Izvor: Beta/Tanjug

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Budžet Srbije u prva četiri meseca ove godine imao deficit od 78 milijardi dinara, javni dug 38,70 milijardi evra

Sirija je pozdravila ovaj potez kao otvaranje puta za oporavak i rekonstrukciju zemlje nakon sukoba dugog 14 godina, u kojem je stradalo pola miliona ljudi uz velika razaranja, preneo je AP.
Reč je o dugu Međunarodnog udruženja za razvoj Svetske banke, fonda koji obezbeđuje zajmove i grantove sa nultom ili niskom kamatom najsiromašnijim zemljama sveta.
Svetska banka je saopštila da će joj izmirenje zaostalih obaveza Sirije omogućiti da se ponovo angažuje na razvojnim potrebama sirijskog naroda, a prvi projekat bio bi usmeren na pristup električnoj energiji.
Agencija navodi da ozbiljne nestašice struje muče zemlju nekoliko meseci pošto je munjevitom pobunom zbačen bivši sirijski predsednik Bašar Asad, čime je okončan građanski rat koji je desetkovao veći deo infrastrukture zemlje.
Ujedinjene nacije procenjuju da 90 odsto Sirijaca živi u siromaštvu, a struju koju isporučuje država dobijaju samo u trajanju od dva sata dnevno.
Milioni Sirijaca ne mogu sebi da priušte da plate velike naknade za struju iz privatnih generatora ili da instaliraju solarne panele kako bi dopunili oskudnu ponudu električne energije.
Katar je u martu počeo da snabdeva Siriju prirodnim gasom preko Jordana kako bi olakšao višečasovne prekide struje.
Međutim, zapadne sankcije uvedene zemlji tokom vladavine dinastije Asad predstavljale su prepreku projektima razvoja i rekonstrukcije.
Američki predsednik Donald Tramp rekao je ranije ove nedelje, tokom regionalne turneje tokom koje se sastao sa sirijskim predsednikom Ahmadom al Šarom u Saudijskoj Arabiji, da će preduzeti korake za ukidanje sankcija, čime bi otvorio put za investicije u Siriji.
Izvor: Tanjug

200x200

Saudijska Arabija i Katar otplatili dug Sirije od 15,5 miliona dolara

"Pravi je trenutak da napravimo presek, šta smo uradili u prethodna tri meseca od kako smo došli u klub i da iznesemo neke zanimljive stvari koje bi mogle da budu interesantne stvari navijačima. Moja je obaveza kao člana Radne grupe da izađem pred javnost. Probaću da budem iskren, transparentan i direktan, što smo u prvom obraćanju i obećali", rekao je Mijatović na konferenciji za medije. 	
"Ukupno dugovanje FK Partizan u ovom trenutku je 53.128.000 evra. Bilo je spekulacija da je to 60 miliona evra, ali u ovih tri meseca smo prikupili detaljne informacije, jer je to naša dužnost. Od toga, ukupno dugovanje prema klubovima, što domaćim, što inostranim, je 7.250.628 evra. Domaćim klubovima se duguje 1.883.187 evra", dodao je Mijatović. 	
On je potom izneo koliko iznosi dug Partizana prema igračima, trenerima i stručnjacima u sportu. 	
"Ukupno dugovanje prema igračima, trenerima i stručnjacima u sportu do 31. 12. 2024. godine, iznosi 10.227.000 evra. Od toga bivšim igračima, trenerima i stručnjacima u sportu se duguje 4.684.057 evra. Aktivnim igračima, trenerima i stručnjacima u sportu se duguje 5.542.943 evra", naveo je Mijatović i nastavio: &nbsp;	
"Ukupno dugovanje na osnovu poreskih obaveza do 31. 12. 2024. iznosi 22.487.000 evra. Tek smo došli na 60 odsto našeg dugovanja, moram da budem precizan. Imamo i obavezu, odgovornost i potrebu da to saopštimo, jer hoćemo da budemo precizniji. Dugovanje prema fudbalskim agentima iznosi u ovom trenutku 4.915.343 evra". 	
On je izneo podatak koliko iznose dugovanja Partizana po ostalim osnovama. 	
"Dugovanja po ostalim osnovama, krediti, dobavljači, ostale obaveze je 6.800.000 evra. Ima i ostalih obaveza. Sve ukupno - 53.128.000 evra. To je na današnji dan, naše dugovanje i to je pouzdano, tačno, precizno i ne ostavlja prostora bilo kakvim spekulacijama i nagađnjima", istakao je Mijatović. 	
Član Radne grupe Partizana je naglasio da je u poslednja tri meseca umanjen dug kluba iz Humske. 	
"Ovaj dug od 53 miliona evra je za ova tri meseca umanjen, jer je bio veći kad smo mi došli. Imali smo plaćanja prema nekim klubovima i igračima, to je umanjeno i naša projekcija je u stvari da sa svim sistematizacijama i svim što smo pokrenuli je da će do kraja prvenstva taj dug biti manji za skoro 3.800.000 evra. Nešto smo počeli da radimo i smanjujemo iako neki ljudi imaju drugačiju percepciju", dodao je Mijatović. 	
Partizan je u poslednjih sedam godina od prodaje igrača privredio 81 milion evra, istakao je Mijatović. 	
"Od 1. januara 2017. godine do današnjeg dana, Partizan je na osnovu sponzorisanja javnih preduzeća, na osnovu državnih davanja, privatnih preduzeća, prodaje igrača, priliva iz UEFA takmičenja ukupno privredio 145.817.005 evra! Od sponzora javnih preduzela privređivali smo od 2017. do 2024, 11.682.894 evra. Direktna državja davanja su bila 14.709.111 evra. Od prodaje igrače u periodu od 2017. do 2024. godine, FK Partizan je privredio 81.325.000 evra. Od UEFA takmičenja koje smo igrali u periodu od 2017. do 2024. godine, Partizan je privredio 32.246.000 evra. Znate da smo igrali nekoliko puta Ligu konferencije i Ligu Evrope, nismo bili učesnici Lige šampiona što je naša velika želja i naš veliki cilj u narednom periodu", najavio je Mijatović. 	
On je naglasio da su rashodi u poslednjih sedam godina bili 33 milion evra. 	
"Rashodi, od 2017. do 2024. po osnovu samo dva segmenta, a to su kupovina igrača i obaveze prema agentima iznose 33.009.745 evra. To je slika prihoda i rashoda FK Partizan u prethodnih sedam godina", dodao je član Radne grupe Partizana. 	Mijatović je naveo da 25 igrača Partizana ima procenat od sopstvene prodaje. 	
"To je nenormalno. To nikada nisam video. Procenti se kreću od 10-20 odsto. Meni, kao odgovornom licu, meni je ovo skandal. Iako to FIFA nije zabranila. Poštujem igrače i agente, ali moja obaveza je da branim interese kluba. Dok sam ja ovde, a ne znam koliko ću da bude, a želimo da to bude dugi niz godina, neću da radim ovo. Nećemo da dozvolimo da igrač dođe u Partizan i da ima procenat od prodaje. Ovo ćemo morati da ispoštujemo, biće mi krivo i teško da ispoštujem, ali ovoga neće biti u budućnosti", naveo je Mijatović. 	
Ne postoji dan kad smo došli, evo i jutros, da nismo primili nekoliko pretnji tužbama, naglasio je član Radne grupe Partizana. 	
"To su potraživanja od bivših igrača, bivših trenera, agenata i agencija, pa i aktuelnih igrača. Drugih potražioca, to je apsolutni haos da smo jednostavno bili prinuđeni da zbog takve situacije i pretnji tužbama angažujemo tri velika Partizanovca, advokata koji su na neki način zapostavili svoje obaveze u svojim firmama da bi mogli da izađu na kraj sa svim tim tužbama, pretnjama i tako dalje. To su Ilija Dražić, Ivan Simić i Nenad Vojnović. To su tri čoveka koji su važni kao i igrači", istakao je Mijatović.
<h2>"UEFA monitoring mora da se uradi na najbolji način, tražićemo pomoć države"</h2>
Član Radne grupe fudbalskog kluba Partizan Predrag Mijatović izjavio je danas da predstojeći UEFA monitoring mora da se uradi na najbolji mogući način i dodao da će "crno-beli" tražiti pomoć države. 	
Mijatović je istakao da je naredni UEFA monitoring veoma važan za Partizan. 	
"To je stvar koja mora da se uradi na najbolji mogući način, jer od toga zavisi naš nastavak takmičenja, licenca. Moramo da uradimo sve što je u našoj moći da to bude precizno i dobro i da taj monitoring prođemo. Tužbe i te kako remete našu koncepciju pripreme za monitoring, jer su to obaveze koje moramo da ispunimo", rekao je Mijatović na konferenciji za medije. &nbsp;	
Mi smo pokušali da sa igračima i bivšim i sadašnjim, kao i sa nekim klubovima da razgovaramo u pravcu da reprogramiramo dug i da nađemo zajednički jezik, dodao je Mijatović. 	
"To ide jako teško, zato što su to očigledno saveznici, da ne tražim drugi izraz, saveznici bivše uprave. Dolazimo do situacije zatvorenih vrata i to ide jako teško. Mi moramo da idemo u pravcu da obezbedimo sredstva da bez sporazuma prođemo monitoring", naveo je Mijatović. &nbsp;	
"Moraćemo i jako mi je žao, ali ćemo morati da potražimo pomoć od države, jer jednostavno nećemo moći drugačije to da prevaziđemo, ali verujem da ćemo uspeti. Sa tužbama i pretnjama, konkretno sa tužbama ćemo se boriti pravno, pa se nadam da ćemo neke rešiti u svoju korist, verovatno će biti nekih koje neće biti u našu korist", naglasio je Mijatović.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DdTh3C7SW-FU&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
Milionskim dugovima Partizana i Crvene zvezde Insajder se bavio u <a href="https://insajder.net/emisije/serijali/prvenstvouprevari">serijalu "Prvenstvo u prevari</a>".
Izvor: Tanjug

Mijatović: Dug Partizana preko 53 miliona evra, tražićemo pomoć države

Podsećamo, prvi od dva kredita dogovoren je još 2014. uz kamatu od dva odsto. Ako poslanici izglasaju, sada će njegova otplata biti produžena do avgusta 2026. godine. Drugi zajam je zaključen u septembru 2022. po kamati od tri odsto. Njegova otplata biće produžena sa 9. decembra ove godine na 9. decembar 2026.
“Odlaganje isplate kredita je posledica potrebe Vlade Republike Srbije da što više sredstava &nbsp;kanališe, ka realizaciji projekta “Expo 2027” i u tom smislu Vlada Republike Srbije je spremna i da plati određenu i cenu. Verovatno postoji računica da bi novo zaduživanje bilo skuplje, nego da se pravi neki novi aranžman. Siguran sam da Srbija ima sada novca da izmiri taj dug, ali joj je potreban svež novac za projekte”, kaže za Insajder Saša Đogović, ekonomista i urednik publikacije “Strateo”.
Na osnovu Predloga zakona, produženje roka otplate tražila je Srbija. Đogović dodaje da nije racionalno, kada već ne možeš da vratiš stare, da ulaziš u nove dugove.&nbsp;
“U suštini nije nikakav problem kada refinansirate kredit, neki stari, ali po kamatnoj stopi koja bi pojeftinila taj kredit. Međutim, kada povećavate cenu tog kredita onda to zaista nije ekonomski i racionalna odluka. U ovom slučaju, umesto se vraćanju kreditne obaveze, što nije problem, imamo mogućnost da ih vratimo, kanališemo ta sredstva ka investicionom poduhvatu”, navodi Đogović. &nbsp;&nbsp;&nbsp;
<h2>Novi dugovi: Za stadion 42 milijarde, pozajmice od Kineza i Francuza</h2>
Država Srbija uzeće nove kredite, ukupne vrednosti 1,16 milijardi evra. Najveći među njima biće onaj od Poštanske štedionice za izgradnju Nacionalnog stadiona - 42 milijarde dinara (oko 360 miliona evra).
“Srbija nema nikakav poseban ekonomski elaborat vezano za taj nacionalni stadion, kako bismo znali da li je koliki je stepen isplativosti ulaganja, da li tu ima neko učešće FSS, da li ima nekih sponzora. Zašto nismo ušli u javno-privatno partnerstvo? Verovatno je bilo i nekih boljih, optimalnih solucija, kad se već krenulo konkretno u taj deo projekta u okviru “Expo 2027”, nego što država, sama, kroz zaduživanje finansira taj projekat", kaže sagovornik Insajdera.
Prema Đogovićevim rečima, za Srbiju je bolje da se zadužuje &nbsp;radi investiranja u ekološke projekte, zelenu agendu, fabriku za prečišćavanje voda i reciklaže. Da otpad služi za proizvodnju toplotne energije.&nbsp;
<h2>Zajam od Francuske i Kine</h2>
Dogovorena je pozajmica s Francuskom u vrednosti od 121,5 miliona evra koja će se koristiti za unapređenje elektrodistributivnog sistema. Iznos je podeljen na dva dela gde će 24,3 miliona biti zajam francuskog trezora, a 97,1 milion će biti ugovor o kreditu sa pariskom filijalom Dojče banke.
“Kad govorimo o Francuzima, ovde nije samo reč o ekonomiji, nego imamo i određen politički uticaj. Podršku za poslovne ugovore koje će dobiti francuske kompanije. Konkretno, tu se vezujemo za izgradnju metroa, pa onda za fabriku za prečišćavanje otpada koju gradi japansko-francuski konzorcijum. Svakako će Francuzi dodatno zaraditi kako kroz kamate, tako i direktno kroz angažovanje nekih njihovih kompanija u realizaciji tih projekata”, objašnjava Đogović. &nbsp;
Banka Kine daće Srbiji oko 184 miliona evra, a novac će biti namenjen za izgradnju kanalizacione mreže. Biće utrošen u nekoliko lokalnih samouprava, kao deo šireg projekta razvoja sistema prečišćavanja otpadnih voda u Srbiji. Reč je o drugoj fazi i ovaj zajam pokriva 85 odsto troškova dok će 15 odsto biti izdvojeno iz budžeta države.
“Naše lokalne samouprave su inertne, pasivne, one bi same trebalo da se angažuju i kroz &nbsp;berze, kroz izdavanje municipalnih obveznica mogle bi da dođu do sredstava. Onda bi &nbsp;mogle preko tendera da raspišu način konkurs za realizaciju nekih od njima važnih projekata. Poput kanalizacione mreže ili nekog ekološkog projekta”, objašnjava Đogović. &nbsp;&nbsp;
<h2>Obilaznica, brza saobraćajnica, energetska efikasnost...</h2>
Nekoliko kredita biće uzeto od komercijalnih banaka. Za gradnju obilaznice oko Kragujevca od OTP banke biće uzeto 12 milijardi dinara (oko 102 miliona evra). Od Unikredit banke biće povučeno 11,7 milijardi dinara (oko 100 miliona evra) za finansiranje završetka puta Ruma-Šabac-Loznica. Za isti projekat novac će biti uzet i kod druge italijanske banke – Banke Inteza. Od njih će Srbija pozajmiti 15 milijardi dinara ili oko 128 miliona evra.
Još jedna italijanska banka “Cassa depositi e Prestiti” daće nam na zajam oko 100 miliona evra za jačanje likvidnosti EPS-a,.&nbsp;
Zajmodavac je nemačka razvojna banka KfW, kod koje ćemo imati dve pozajmice - 50 miliona evra za unapređenje energetske efikasnosti u Srbiji i 20 miliona evra za razvoj tržišta biomase.
Prema podacima Uprave za javni dug od utorka preliminarno stanje javnog duga Republike Srbije na dan 23. jul 2024. godine iznosi 4.460.501.058.840 dinara, odnosno oko 38 milijardi evra.
Izvor: Insajder

Teme

Nova zaduživanja u senci rasprave o litijumu: Srbija uzima milijardu evra novih kredita, vraćanje starih odlaže po višoj kamatnoj stopi

Dokumentom je predviđeno da će deklaracija, nakon usvajanja na Svesrpskom saboru, biti ponuđena na usvajanje Skupštini Srbije i Skupštini RS kako bi se obezbedila njena puna primena u Srbiji i RS.
Narodna skupština Republike Srpske usvojila je Deklaraciju 2. jula dvotrećinskom većinom.
Druga tačka dnevnog reda od ukupno 60 jeste poskupljenje pretplate za javni servis, a poslanici će razmatrati i izmene Zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti, kao i Zakona o platnim uslugama i nekoliko zakona o zaduživanju.
Guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković rekla je na sednici Odbora za finansije prošle sedmice da je osnovi cilj Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o platnim uslugama da se već postojeća inovativna platna rešenja unaprede novim funkcionalnim rešenjima kojima se uvodi otvoreno bankarstvo.
"Ovaj koncept donosi dve nove vrste platnih usluga na naše tržište od kojih je prva iniciranje plaćanja sa platnog računa koji korisnik ima otvoren kod drugog pružaoca platnih usluga, a druga je usluga objedinjenog pregleda informacija o platnim računima koje korisnik ima otvorene kod više banaka", navela je Tabakovićeva.
Među prihvaćenim predlozima za zaduživanje je i predlog o zaduživanju Srbije za izgradnju nacionalnog stadiona, a reč je o sumi od 42 milijarde dinara za koliko će se Srbija zadužiti kod Banke Poštanska štedionica.
Poslanici će na narednoj sednici izabrati guvernera Narodne banke Srbije, a za tu funkciju je ponovo predložena Jorgovanka Tabaković kojoj mandati ističe 6. avgusta ove godine.
U obrazloženju za reizbog Jorgovanke Tabaković za guvernera se navodi da su kao najvažniji razlozi uzeti u obzir rezultati koje je ostvarila u postizanju ciljeva i obavljanju funkcija u prethodnom periodu, naročito doprinos uspešnoj koordinaciji fiskalne i monetarne politike i postizanjne makroekonoske stabilizacije zajedno sa Vladom Srbije i drugim nadležnim institucijama.
Biraće se i predsednik Fiskalnog saveta, a za tu funkciju je predložen Blagoje Paunović.
Dosadašnjem predsedniku FSS Pavlu Petroviću istekao je mandat.
Poslanici će se izjasniti i o nekoliko kadrovskih rešenja za skupštinske odbore i delegacije.
Izvor: Tanjug

Vanredno zasedanje Skupštine Srbije: Zaduživanje 42 milijarde za izgradnju nacionalnog stadiona

Odgovarajući dokument postavljen je na portalu zvaničnog izdanja pravnih akata, prenela je agencija RIA Novosti.
Protokoli su potpisani u Moskvi 13. novembra 2023. i u Beogradu 21. novembra 2023. godine.&nbsp;
Protokoli menjaju ugovore o davanju ruskih državnih izvoznih kredita Srbiji od 11. januara 2013. i 19. oktobra 2019. godine, finansijskog zajma od 10. aprila 2013. godine, kao i o izmirenju duga Srbije prema Ruskoj Federaciji na osnovu obaveza bivše Jugoslavije od 10. i 17. marta 2021. godine.
Protokolima su formalizovani sporazumi dve strane o otplati duga Srbije Rusiji sa rokom otplate od marta 2022. do marta 2023. godine, uz odlaganje plaćanja bez obračunavanja penala ili bilo koje druge dodatne kamate, ukoliko se otplati u celosti.
Srpska strana je od 1. septembra 2023. godine ispunila taj uslov, a plaćanja su vršena po dogovoru dve zemlje u ruskim rubljama.
Potreba za potpisivanjem protokola nastala je zbog problema u vezi sa plaćanjem u dolarima i evrima u sklopu servisiranja dugova Srbije, objasnio je zamenik načelnika Ministarstva finansija Ruske Federacije Vladimir Količev.&nbsp;
S tim u vezi, dve strane su prešle na obračune u rubljama, navodi ruska agencija.
Za otplatu od 1. marta 2022. godine do dana potpisivanja protokola, dug Srbije po izvoznim kreditima iznosio je 102,231 milion dolara i 1,944 miliona evra, po finansijskom kreditu 38,33 miliona dolara, a po obavezama Jugoslavije 2,96 miliona dolara.
Kako se navodi, protokoli stupaju na snagu na dan prijema poslednjeg pisanog obaveštenja da su dve strane završile neophodne interne procedure.
Izvor: Tanjug

Dug

Budžet Srbije u prva četiri meseca ove godine imao deficit od 78 milijardi dinara, javni dug 38,70 milijardi evra

Saudijska Arabija i Katar otplatili dug Sirije od 15,5 miliona dolara

Mijatović: Dug Partizana preko 53 miliona evra, tražićemo pomoć države

Nova zaduživanja u senci rasprave o litijumu: Srbija uzima milijardu evra novih kredita, vraćanje starih odlaže po višoj kamatnoj stopi

Vanredno zasedanje Skupštine Srbije: Zaduživanje 42 milijarde za izgradnju nacionalnog stadiona

Putin ratifikovao protokole o restrukturiranju dugova Srbije