Dodik je na Iksu napisao da takav poziv upućuje shodno atmosferi koja je vladala na jučerašnjoj sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, na kojoj se raspravljalo o stanju u BiH, i porukama koje su poslate.
"Savet bezbednosti UN je jasno i nedvosmisleno poručio da izlaz iz ustavno-pravne krize u BiH treba da pronađu domaći političari", naveo je on.
Dodao je da su najuticajnije članice međunarodne zajednice - SAD, Rusija i Kina, naglasile da je dijalog neophodan, da odluke o unutrašnjim odnosima moraju da donose legitimno izabrani predstavnici naroda, a da prepoznaju značaj Kancelarije visokog predstavnika (OHR) u podršci implementaciji civilnih aspekata <a href="https://www.insajder.net/teme/poternice-teske-reci-i-kriza-koja-izmice-kontroli-da-li-dejtonu-posle-tri-decenije-istice-rok-trajanja">Dejtonskog mirovnog sporazuma</a>.
Dodikov poziv na sastanak stigao je nakon što su ranije danas opozicione stranke iz RS - Srpska demokratska stranka (SDS), Partija demokratskog progresa (PDP) i Lista za pravdu i red sa predstavnicima probosanske koalicije "Trojka" u Sarajevu usaglasili tekst sporazuma o rešenju krize u BiH, koji će biti ponuđen svim parlamentarnim strankama, osim Savezu nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorada Dodika.
Ukoliko i ostale stranke prihvate ponuđeni dokument, najavljeno je, on bi trebalo da bude potpisan u petak u Parlamentarnoj skupštini BiH u Sarajevu, a značio bi osnov za formiranje nove vladajuće koalicije na državnom nivou.
Dokument će biti ponuđen i Hrvatskoj demokratskoj zajednici BiH (HDZ BiH), a ako ta stranka ne pristane da ga potpiše, opozicione stranke iz RS najavile su inicijativu za smenu HDZ-ovih kadrova u Savetu ministara i Parlamentarnoj skupštini BiH.
izvor: Beta

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Dodik pozvao sve stranke u BiH na razgovore o uređenju odnosa u državi

"Kako zakoni vrede za građane, tako mora biti i za političare. Neprihvatljiv je zahtev da se poništi zakon koji su prekršili. Istovremeno, to je sramotna poruka građanima da zakoni ne treba da vrede za povlaštene", saopštila je Trojka. 
 
 Ocenila je da "pojedini političari u nekom trenutku pomisle da su iznad Ustava, zakona i institucija, ali vrlo brzo puste suzu u tim istim institucijama kada shvate da to nije tako i da su sve to kasno shvatili". 
 
 "Ustav i zakon su za nas crvena linija. Oni koji je pređu u nama ne trebaju tražiti sagovornika", navodi se u saopštenju. 
 
 Dodaje se da Dodikov, Stevadićev i (premijer RS Radovan) Viškovićev sagovornik jedino može biti Tužilaštvo BiH, a ti razgovori "mogu za temu imati samo priznanje krivice". 
 
 "Pozivamo sve u Bosni i Hercegovini na poštovanje Ustava i zakona, kao i otpor svima onima, koji spašavajući lično bogatstvo i političku karijeru i bežeći od zakona, iskazuju spremnost žrtvovati živote tuđe dece da bi njihova nastavila imati ono na šta su navikli", ističe se u saopštenju. 
 
 Navodi se da "sila i bahatost više nigde ne prolaze, kao ni neprincipijelni pozivi na pregovore za spašavanje Dodika, Viškovića i Stevandića". 
 
 Predsednik NSRS Nenad Stevandić izjavio je u petak da bi izlaz iz političke krize u Bosni i Hercegovini bio unutrašnji dogovor, uz međunarodnu arbitražu u vezi sa nametnutim odlukama visokog predstavnika u BiH Kristijana Šmita i povlačenje izmena Krivičnog zakona BiH, koje je nametnuo Šmit. 
 
 "Rešenje je povlačenje krivičnog zakona koje je nametnuo Šmit, unutrašnji politički dogovor i međunarodna arbitraža. U tom slučaju bio bih spreman na povlačenje tri zakona koje je usvojila Narodna skupština RS", kazao je Stevandić.
Izvor: Beta&nbsp;

Trojka odbila ponudu za pregovore uslovljene povlačenjem Krivičnog zakona po kojem je osuđen Dodik

Na pitanje da li je realno da tri najviša funkcionera RS budu privedena, Raljić kaže:
„Slovo zakona tako propisuje. Oni su dobili poziv od Tužilaštva Bosne i Hercegovine, na koji su danas rekli da se ne žele odazvati. To je nepoštovanje institucija i zakona koji ih na to obavezuju. To što oni misle da njihova politička odluka može da zameni ono što je zakon propisao, to je problem naših političara. Oni misle da je ispravno i po zakonu samo ono što njima odgovara i što žele da prihvate,“ navodi Raljić.
Prema njegovim rečima, ovo je ozbiljna situacija u kojoj su na ispitu organi države Bosne i Hercegovine, dok s druge strane imamo predstavnike entiteta na najvišim funkcijama koji zloupotrebljavaju te iste pozicije.
„Mi danas imamo situaciju da oni pokušavaju da naprave okolnosti u kojima će biti nedodirljivi pred zakonom, a kriju se iza srpskog nacionalnog interesa. To je, s jedne strane, nedopustivo. Ako vi kažete da ste spremni da poginete za Republiku Srpsku, onda učinite nešto što je mnogo lakše – pojavite se u Tužilaštvu Bosne i Hercegovine i dajte svoju izjavu,“ kaže Raljić.
Predsednik Milorad Dodik medijima je rekao da ne namerava da odustane od donošenja novog Ustava Republike Srpske.
„Prvo, on nema dvotrećinsku većinu za izmene Ustava. Zakon je jasan u pogledu načina donošenja novog Ustava. Sada imamo Ustavotvornu skupštinu, te se čini da je izgubio osećaj za realnost. Revolucionarnim putem oni pokušavaju da izbegnu izmenu Ustava i umesto toga donesu novi. Realnost je da Ustav neće biti promenjen i da se novi neće doneti, jer nije propisano kako se donosi novi Ustav. Ovo je još jedno podizanje lestvice, koje čini Milorad Dodik, pokušavajući da se nametne kao nezaobilazni faktor u ovoj situaciji i da natera drugu stranu da pregovara s njim,“ navodi Raljić.
Prema rečima ovog analitičara iz Banjaluke, činjenica je da ni sa druge strane, iz Federacije Bosne i Hercegovine, političari ne doprinose smirivanju situacije.
„Oni vrše pritisak na institucije, koje se, barem za sada, ponašaju u skladu sa zakonom. Međutim, ima mnogo nacionalističkih jastrebova sa druge strane koji pokušavaju da od institucija države traže ono što nije u njihovoj nadležnosti, te da eliminišu svoje političke protivnike,“ kaže sagovornik Insajdera.
Na pitanje da li EUFOR može da asistira Tužilaštvu, Raljić odgovara da to nije posao EUFOR-a, već nadležnih institucija.
„U ovom konkretnom slučaju zakazala je i međunarodna zajednica. Ono što mi kolokvijalno nazivamo njenim predstavnikom, Kristijan Šmit, nije bio taktičan u čitavoj ovoj situaciji, a njegovi potezi su vrlo često podrazumevali dolivanje ulja na vatru. U Bosni i Hercegovini se trenutno dešava nešto što upućuje na to da i predstavnici Evropske unije i drugi međunarodni faktori traže svoje mesto i uticaj kada je reč o Balkanu. Ovde se želi novo preslagivanje uticaja i mislim da su ovo prve naznake takvih dešavanja,“ zaključuje analitičar Željko Raljić za Insajder.
Izvor: Insajder

Teme

200x200

Analitičar Željko Raljić za Insajder: Funkcioneri Republike Srpske ne mogu biti iznad zakona