Kenedi se sreo sa predstavnicima CIA-e nakon njegove posete Sovjetskom Savezu 1955. godine, kada im je preneo svoja zapažanja i ponudio se da bude njihov informator, navodi se u dokumentima, preneo je AP.
Objavljeni materijal sastoji se od 54 dokumenta, među kojima su dopisi o istrazi CIA koja je ispitivala da li je ubistvo Roberta F. Kenedija imalo veze sa stranim silama.
Američki predsednik Donald Tramp je nakon preuzimanja mandata u januaru naložio objavljivanje dokumenata u vezi sa ubistvom Roberta F. Kenedija, bivšeg predsednika Džona F. Kenedija, kao i aktiviste za građanska prava Martina Lutera Kinga.
U aprilu je već objavljeno više od 10.000 stranica materijala u vezi sa ubistvom senatora Roberta F. Kenedija.
“Današnje objavljivanje dokumenata predstavlja ispunjenje obećanja predsednika Trampa o maksimalnoj transparentnosti, čime se agenciji CIA omogućava da obelodani informacije od javnog značaja”, naveo je u saopštenju direktor agencije, Džon Ratklif.
Kenedi je ubijen 5. juna 1968. u hotelu Ambasador u Los Anđelesu, a njegov ubica Sirhan Sirhan osuđen je za ubistvo prvog stepena i izdržava doživotnu kaznu zatvora.
Najnoviji dokumenti pokazali su da se senator Kenedi dobrovoljno ponudio da dostavlja informacije CIA, što je, kako je navela ta agencija, predstavljalo izraz njegove “patriotske posvećenosti” svojoj zemlji.
Njegov sin, aktuelni ministar zdravlja Robert F. Kenedi mlađi, izjavio je da je satisfakcija videti objavljivanje ovih dokumenata.
“Skidanje vela tajnosti sa papira o Robertu F. Kenediju je neophodan korak ka vraćanju poverenja u američku vladu”, naveo je on.
Podsetimo,<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/fbi-objavio-nova-dokumenta-o-ubistvu-predsednika-dzona-kenedija"> američki Federalni istražni biro (FBI) objavio je 11. februara oko 2.400 novih dokumenata o ubistvu 35. američkog predsednika Džona Kenedija</a>.
Izvor: Tanjug

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

CIA objavila 1.500 strana dokumenata o ubistvu senatora Roberta F. Kenedija

U intervjuu za američki NPR, Barns je odbio da odgovori na pitanje ko je odgovoran za odsustvo dogovora o prekidu vatre, naglašavajući da pregovori trenutno "ozbiljno napreduju".
"I dalje mislim da postoji šansa za dogovor, ali sam iz iskustva naučio da ne treba imati prevelika očekivanja", rekao je Barns i dodao da će administracija SAD-a uložiti maksimalne napore da postigne dogovor pre nego što predsednik SAD-a Džozef Bajden završi mandat, preneo je Rojters.
On je naglasio da su pregovori koji se trenutno vode "ozbiljni" i da pružaju mogućnost da se postigne dogovor u naredne dve nedelje.
Izvor: Tanjug

Direktor CIA-e: Pregovori o otmicama ozbiljni, šansa za dogovor u naredne dve nedelje

Nije precizirao kada je sastanak održan, ali je naveo da je to njihov poslednji susret pre nego što Berns napusti funkciju.
"Bil Berns je poslednji put posetio Ukrajinu kao direktor CIA", naveo je Zelenski u postu na Telegramu.&nbsp;
&nbsp;"Obično se takvi sastanci ne objavljuju javno, a svi naši sastanci – u Ukrajini, u drugim evropskim zemljama, u Americi i drugim delovima svijeta – održani su bez zvaničnih informacija", rekao je Zelenski. &nbsp;
Poslednji potvrđeni sastanak Zelenskog i Bernsa bio je sredinom 2023. godine, prema američkim zvaničnicima koji su u julu te godine objavili da je Berns tajno putovao u Ukrajinu.
Izvor: FoNet

Zelenski zahvalan direktoru CIA

CIA je objavila uputstva na mandarinskom, farsiju i korejskom na svojim nalozima na platformi X, Fejsbuku, Instagramu, Telegramu, LinkedInu i Dark Vebu o tome kako da je bezbedno kontaktiraju, naveo je portparol CIA u saopštenju, preneo je Rojters.
"Naši napori na ovom frontu bili su uspešni u Rusiji i želimo da osiguramo da pojedinci u drugim autoritarnim režimima znaju da smo otvoreni za posao", rekao je portparol, dodajući da se CIA prilagođava pojačanoj represiji države i globalnom nadzoru.
Zainteresovanost CIA za obaveštajnim podacima je porasla otkako je Kina počela da širi saradnju sa Rusijom i Iranom.
Rusija, Kina, Iran i Severna Koreja su u američkoj obaveštajnoj zajednici poznate kao "tvrde mete" - zemlje u čije je vlade teško prodreti.
CIA je počela da regrutuje Ruse 2022. objavljivanjem tekstova na ruskom jeziku na svojim nalozima na društvenim mrežama o tome kako da bezbedno kontaktiraju agenciju, nakon čega su usledili video snimci 2023.
Izvor: Tanjug

CIA pokrenula akciju regrutacije doušnika u Kini, Iranu i Severnoj Koreji

On je to rekao u subotu, gde je, u pratnji šefa britanskog MI6 Ričarda Mora, prisustvovao događaju koji je organizovao Fajnenšel tajms u Londonu. 	
Odgovarajući na pitanje da li bi se u Vašingtonu i drugim zapadnim prestonicama javila veća zabrinutost od eskalacije rata ukoliko se Ukrajini dozvoli da koristi dugometne rakete unutar ruske teritorije, Berns je istakao da rizik od eskalacije ne treba shvatiti olako, ali da nema razloga za strah. 	'
'Putin je siledžija. On će nastaviti da zvecka oružje, s vremena na vreme. Ne možemo sebi dozvoliti da budemo zastrašeni tim zveckanjem. SAD su pružile ogromnu podršku Ukrajini i siguran sam da će predsednik razmotriti druge načine na koje možemo da ih podržimo'', ocenio je šef CIA. 	
Berns je izjavio da su SAD ignorisale ruske pretnje o korišćenju nuklearnih bombi na jesen 2022, kada su ruske snage bile primorane da napuste Herson, ali ubrzo nakon toga se formirala linija fronta, prenosi Gardijan. 	
On je rekao da ga je tada američki predsednik Berns je rekao da ga je Džo Bajden poslao da prenese direktno upozorenje na posledice te eskalacije Sergeju Nariškinu, šefu ruske spoljne obaveštajne službe, na sastanku u Turskoj u novembru 2022. &nbsp;	
Bela kuća je do sada oklevala da dozvoli upotrebu raketa "storm šedou" i drugih projektila dugog dometa unutar Rusije, kao što su Atacms američke proizvodnje, uprkos ponovljenim molbama ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog. 	
Berns je takođe izrazio zabrinutost o mogućnosti iranske isporuke balističke rakete Rusiji, ali nije potvrdio da li CIA smatra da se to već dogodilo. 	
Direktor CIA je rekao da SAD naporno rade na novim predlozima za prekid vatre u Gazi, uz nove "tekstove i kreativne formule". 	Novi plan, koji je osmišljen uz pomoć posrednika iz Katara i Egipta, pojaviće se, ''u narednih nekoliko dana“, tvrdi on. 	
Dodao je da nije poznato da li su premijer Izraela Benjamin Netanijahu i lider Hamasa Jahja Sinvar voljni da zaključe sporazum o primirju i povratku izraelskih talaca. 	
Berns je ocenio da je Izrael u poslednjih 11 meseci uspeo da uništi veliki deo vojne sposobnosti Hamasa, ali da ta grupa i dalje postoji jer nije samo ''pokret, već i ideja''. 	
On je predložio da se ta ''ideja ubije boljom idejom'', dajući Palestincima dugoročne nade, piše Gardijan.
Izvor: Tanjug

Šef CIA: Ne treba strahovati od ruskih pretnji nuklearnom eskalacijom

Oni su to naveli u zajedničkom članku za Fajnenšl tajms, prenosi Rojters.
''Partnerstvo leži u srcu posebnog odnosa između naših zemalja“, napisali su oni, napominjući da su njihove agencije pre dve godine obeležile 75 godina partnerstva.
Berns i Mor su istakli da američka i britanska špijunska agencija ''zajedno stoje u otporu agresivnom ratu Rusije i Putina protiv Ukrajine''.
''Održavanje kursa je značajnije nego ikad. Putin neće uspeti da uništi suverenitet i nezavisnost Ukrajine“, rekli su oni.
Oni su takođe napomenuli da će njihove agencije nastaviti da pomažu ukrajinskoj obaveštajnoj službi, kao i da će raditi na sprečavanju ''nepromišljene kampanje sabotaže širom Evrope od strane ruske obaveštajne službe“ i njene ''cinične upotrebe tehnologije“ za širenje dezinformacija.
Berns i Mor su istakli da su reorganizovali svoje obaveštajne agencije kako bi se prilagodili usponu Kine, koji su nazvali ''glavnim obaveštajnim i geopolitičkim izazovom 21. veka“.
Kako su naveli, agencije su ''iskoristile naše obaveštajne kanale da podstaknu deeskalaciju“ na Bliskom istoku, i rade na primirju u Gazi koje bi moglo da okonča ''užasan gubitak života palestinskih civila“.
Berns je takođe glavni američki pregovarač u pregovorima za postizanje sporazuma o miru u Pojasu Gaze, podseća britanska agencija.
Izvor: Tanjug

Šefovi CIA i MI6: Podrška Ukrajini važnija nego ikad

CIA je sarađivala sa austrijskim vlastima i <a href="https://insajder.net/prenosimo/uhapsen-i-treci-osumnjiceni-za-planiranje-napada-na-koncertu-tejlor-svift">obavestila ih o navodnoj šemi napada</a>, u koje je navodno bila uključena i teroristička grupa Islamska država (ID), prenosi AP.&nbsp;
''Pravili su plan da ubiju ogroman broj ljudi, na desetine hiljada ljudi na ovom koncertu, uključujući,siguran sam, i mnoge Amerikance, i imali su prilično razrađen plan. Austrijanci su uspeli da izvedu hapšenja jer su im agencija i naši partneri dali informacije o tome šta ova grupa povezana sa ID planira da učini'', rekao je zamenik direktora Centralne obaveštajne agencije (CIA) Dejvid Koen.&nbsp;
Austrijski zvaničnici saopštili su da je glavni osumnjičeni, 19-godišnji Austrijanac, bio inspirisan grupom Islamska država i da je navodno planirao da izvede napad noževima ili eksplozivom domaće izrade ispred stadiona, gde se očekivalo da će se okupiti više od 30.000 fanova, dok je procenjeno da bi unutar stadiona bilo oko 65.000 posetilaca.&nbsp;
Advokat osumnjičenog 19-godišnjaka je rekao da su optužbe ''preterane u svom najboljem izdanju'' i tvrdi da su austrijske vlasti preterivale u predstavljanju slučaja kako bi dobile nova ovlašćenja za nadzor.&nbsp;
Austrijski ministar unutrašnjih poslova Gerhard Karner ranije je rekao da je potrebna pomoć drugih obaveštajnih agencija jer austrijski istražitelji, za razliku od nekih stranih službi, ne mogu legalno da prate tekstualne poruke.&nbsp;
''Otkazivanje našeg bečkog šoua bilo je poražavajuće. Razlog za otkazivanje ispunio me je osećajem straha i velikom količinom krivice, jer je toliko ljudi želelo da dođe na taj koncert'', saopštila je Tejlor Svift i zahvalila vlastima na intervenciji.&nbsp;
Glavni osumnjičeni i jedan sedamnaestogodišnjak <a href="https://insajder.net/prenosimo/uhapsena-dvojica-ekstremista-jedan-planirao-napad-na-koncert-tejlor-svift">privedeni su 6. avgusta</a>, dan pre nego što je objavljeno da se koncert otkazuje, dok je treći osumnjičeni uhapšen 8. avgusta, ali imena nijednog osumnjičenog nisu objavljena u skladu s austrijskim regulativama o zaštiti privatnosti.&nbsp;
Izvor: Tanjug

CIA: Osumnjičeni planirali ubistvo desetine hiljada ljudi na koncertu Tejlor Svift u Beču

Prvi čovek CIA razgovarao je sa direktorom Obaveštajno - bezbednosne agencije Almirom Džuvom, a kraći sastanak imao je sa članovima Predsedništva BiH i ministrom inostranih poslova Еlmedinom Konakovićem. Sastanku u Predsedništvu BiH prisustvovala je i članica Predsedništva Željka Cvijanović, koja je na američkoj listi sankcionisanih osoba “zbog pretnji Dejtonskom mirovnom sporazumu, integritetu i suverenitetu BiH”.
“Dolazak direktora CIA <a href="https://insajder.net/prenosimo/direktor-cia-nenajavljeno-doputovao-u-sarajevo-u-sredu-u-beogradu">Vilijama Bernsa u region</a> i njegov nastup predstavlja samo potvrdu već jasno izraženog jedinstvenog stava Zapada. Region Zapadnog Balkana je od strateškog interesa i za EU i za NATO i neće se dozvoliti Rusiji da destabilizuje situaciju i potencijalno diversifikuje konflikt iz Ukrajine. Za SAD je neprihvatljiva i bilo kakva opstrukcija evroatlantskog puta BiH koja će izvesno postati deo NATO-a”, kaže za Insajder Nikola Lunić, izvršni direktor Saveta za strateške politike.
Prema njegovim rečima, za Srbiju je od strateškog značaja obnova obaveštajno . bezbednosne saradnje sa SAD.
“Bez obzira na predstojeće izbore u SAD, treba da bude jasno da će njihova spoljna politika prema regionu ostati ista. Međutim, ne treba isključiti mogućnost menjanja odnosa prema pojedinim liderima koji ignorišu savete Zapada i pokušavaju da kreiraju još jednu franšizu ruskog sveta - “albanski svet”, dodaje Lunić.
Direktor istraživanja Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Predrag Petrović navodi da je poseta Bernsa velika vest i iznenađenje, s obzirom na to da Balkan baš nije u vrhu prioriteta američke spoljne politike.
“Američka spoljna politika je usmerena na druge regione, poput Ukrajine, Kine... Međutim, u jednoj njihovoj globalnoj proceni pretnji za 2024-tu jedna od tačaka je i Balkan. U okviru Balkana identifikovane su dve veoma važne tačke koje mogu da izazovu sukobe. To su Bosna i Hercegovina, odnosno Milorad Dodik i njegove secesionističke težnje, a druga se odnosi na Kosovo i Metohiju”, navodi Petrović,
Sagovornik Insajdera dodaje da potencijalno postoji bojazan od eskalacije sukoba na Kosovu i Metohiji, gde je posebno naznačen “srpski nacionalizam”.
“Očigledno da je Berns došao da vidi šta se dešava upravo sa te dve tačke. S obzirom na česte izjave Milorada Dodika u poslednje vreme o tome da će Republika Srpska da se odvoji. Doduše, on je to govorio na miran način. Međutim, to u sadašnjoj konstelaciji snaga u BiH nije moguće”, navodi Petrović.&nbsp;
On dodaje da Amerikanci ne žele da imaju novo žarište, jer su njihovi glavni prioriteti na drugim mestima.
&nbsp;“Poseta regionu je neka vrsta disciplinovanja. Očigledno da su se zaigrali oni koju su zagovarali priču o secesionizmu, iako su bili svesni da su im zapravo ruke vezane u tom pogledu i da jedino na koga mogu da se oslone jeste Rusija. A, s druge strane, Moskva je preokupirana svojim problemima i mukom u Ukrajini”, navodi Petrović i dodaje da u ovom trenutku Vašingtonu nisu potrebna nova žarišta po svetu, naročito ne na Kosovu i Metohiji u BiH.&nbsp;
Analitičari se slažu da će se tokom posete prvog čoveka CIA Beogradu razgovarati o smirivanju lokalnih lidera, utišavanju secesionističke retorike, suzbijanju ruskog uticaja i okretanju direktnoj saradnji sa Zapadom.
“Izvesno je da će Beograd imati pritiske da utiče na prestanak secesionističke retorike u Banja Luci, ali i da prevenira potencijalne incidente na KiM u koje bi Srbi bili involvirani. U situaciji kad Vašington dovodi u pitanje partnerstvo sa Prištinom zbog neodgovornih odluka Aljbina Kurtija, Beogradu bi odgovarali još bliži odnosi SAD i Srbije koje bi eventualno trebalo podići i na strateški nivo”, smatra Nikola Lunić.
Podsećamo, šef CIA Vilijam Berns je u više navrata boravio u BiH; kao pomoćnik američkog državnog sekretara 2012. godine posebno se interesovao za rad OHR (Ured visokog predstavnika) i pitanja državne imovine. Oko državne imovine i danas se spore zvaničnici u BiH, a rešenje tog pitanja je uslov za zatvaranje OHR-a.
Izvor: Insajder
&nbsp;

Teme

Analitičari za Insajder: Dolazak direktora CIA disciplinovanje regiona i suzbijanje ruskog uticaja

Zvaničnik Vlade Sjedinjenih Američkih Država (SAD) potvrdio da su sa Bernsom razgovarali o pitanjima od zajedničkog interesa, što uključuje i teritorijalni integritet i suverenitet BiH.
Takođe, razgovarano je o "zabrinjavajućoj secesionističkoj retorici i delovanju predsednika Republike Srpske Milorada Dodika i Vlade Republike Srpske", istakao je zvaničnik Vlade SAD.
Berns je na poziciju direktora CIA došao na predlog predsednika SAD Džozefa Bajdena, a jednoglasno je podržan u Senatu. Ranije je bio ambasador u Rusiji.
Prvi je karijerni diplomata na poziciji direktora CIA, a služio je i u vreme vlasti i demokrata i republikanaca.
Vilijam Berns dobro poznaje prilike u BIH; kao zamenik državnog sekretara SAD 2012. godine posetio je tu zemlju i razgovarao sa članovima Predsedništva BiH Bakirom Izetbegovićem, Željkom Komšićem i Nebojšom Radmanovićem, kao i sa predsedavajućim Veća ministara i ministrom spoljnih poslova BIH.
Izvor: FoNet

CIA