Pokušaj krijumčarenja dogodio se 19. maja.
Vrednost krijumčarene robe, koja će biti zadržana do okončanja postupaka pred nadležnim sudom, procenjena je na preko 33.000 evra.
Izvor: Tanjug

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Carinici na Horgošu sprečili krijumčarenje 6.000 vejpova vrednih više od 33.000 evra

Kako se navodi na njihovom sajtu, droga je pronađena u automobilima koje su vozili srpski državljani, a bila je sakrivena u specijalno prepravljenim delovima vozila.
"U prvom slučaju, carinici su u fabričkoj pregradi ispod vozačevog sedišta pronašli folijom umotane pakete. Daljom pretragom i iz prtljažnika je izvađena materija za koju se sumnja da je narkotik. Brzi test pokazao je da je reč o više od 5100 grama supstance u prahu, identifikovane kao derivati heroina i amfetamina", navodi se.
U drugom slučaju droga je bila sakrivena ispod zadnjeg sedišta automobila, gde je otkriveno osam kesica sa više od 200 grama narkotika, a rezultati analize ukazuju na to da je reč o derivatu kokaina.
Protiv oba vozača pokrenut je postupak zbog sumnje na krivično delo posedovanja narkotika, a slučajevi su prosleđeni Policijskoj Upravi u Segedinu.
Izvor: Beta

200x200

Mađarski carinici zaplenili heroin, amfetamin i kokain u vozilima srpskih državljana

Službenici Odeljenja za suzbijanje krijumčarenja Uprave carina su 10. maja prilikom detaljnog pregleda u prtljagu putnika koji se uputio ka aerodromskom izlazu kroz zeleni kontrolni prolaz, otkrili neprijavljeni ručni sat ''Rolex Oyster Perpetual Superlative Chronometer Sertified Cosmograph Daytona''.
Narednog dana je, takođe u zelenom kontrolnom prolazu namenjenom onima koji nemaju ništa za prijavljivanje, zaustavljen je putnik u čijem je prtljagu pronađen muški ručni časovnik marke ''Rolex Datejust''. 
U oba slučaja neprijavljeni satovi su privremeno zadržani do okončanja postupaka pred nadležnim sudom, navedeno je u saopštenju.
Izvor: Tanjug

Carina sprečila pokušaj krijumčarenja Roleks satova vrednih 30.000 evra

Kako se navodi, carinici su pronašli 727 kilograma goveđe pršute, 181 kilograma ćevapa i 160 kilograma kajmaka i surutke.
"Podsećamo da je unos mesa i mlečnih proizvoda iz trećih zemalјa u zemlјe EU zabranjen, dok u Srbiju može da se unese do jedan kilogram takvih proizvoda, pod uslovom da su u fabričkom pakovanju i sa proizvođačkom deklaracijom", navodi se.
dodaju i da posebno ističu značaj sprečavanja krijumčarenja mesa, mesnih i mlečnih proizvoda u vreme pojačanog opreza zbog rizika od širenja bolesti životinja.
 
&nbsp;
Izvor: Beta

Carina na Horgošu zaplenila više od tone pršute, ćevapa i kajmaka

On je današnji dan ponovo nazvao '<a href="https://www.insajder.net/teme/tramp-uvodi-dodatne-carine-dan-oslobodenja-nece-nas-vise-iskoriscavati-video">'Danom oslobođenja''</a> i naglasio da će 2. april 2025. "zauvek ostati zapamćen kao dan kad se amerilčka industrija "ponovo rodila".
"Decenijama našu zemlju su pljačkali, silovali i od nje krali bliske i daleke zemlje, saveznici i nerpijatelji. SAD ne može da nastavi sa politikom jednostane ekonomske predaje. Moramo na prvom mestu brinuti o našim ljudima'', rekao je Tramp, prenosi Rojters. 	
Govoreći o carinama, on je rekao da uzvratne carine znače da će SAD uvesti carine od najmanje 10 odsto na svu robu koja se uvozi u SAD, a grupi od oko 60 zemalja uvode se carine ''otprilike polovične'' u odnosu na one koje su te zemlje uvele SAD, pa će tako, na primer, SAD uvesti Kini carine od 34 odsto, pošto kineske carine prema SAD iznose 67 odsto. 	
Na velikom grafikonu koji je Tramp pokazao na konferenciji za novinare, navodi se da će SAD uvesti carine Evropskoj uniji od 20 odsto, Velikoj Britaniji od 10 odsto, Vijetnamu od 46 odsto, Japanu od 24 odsto, Indiji od 26 odsto, Južnoj Koreji od 25 odsto, a Tajlandu od 36 odsto. 	
Na grafikonima koji su objavljeni na zvaničnom Iks nalogu Bele kuće, navodi se da SAD uvode Izraelu carine od 17 odsto, Švajcarskoj od 31 odsto, Južnoj Africi od 30 odsto, a Srbiji od 37 odsto. 	
Na grafikonima sa zemljama koje se uvode carine nema ni Kanade ni Meksika. 	
Tramp je naveo da svetski lideri koji žele izuzeće od uzvratnih carina treba da promene svoju trgovinsku politiku. 	'
Izvor: Tanjug/Insajder

Tramp: Od ponoći carine SAD stranim zemljama, Srbiji 37 odsto

Od danas, za svu robu koja u Sjedinjene Američke Države uđe iz Meksika i Kanade - plaća se carina od 25 odsto. Odluka Donalda Trampa preti da oslabi severnoameričku ekonomiju, ali i same Sjedinjene Države, i to u vreme sve veće inflacije.&nbsp;
A porasla je i carina na uvoz iz Kine, i to sa 10 na 20 odsto. To je uticalo i na berzu - u ponedeljak je na Vol Stritu zabeležen pad akcija, a danas (utorak) se isto desilo na azijskoj berzi.
Zvanični Peking ipak nije ostao nem. Uzvraća uvođenjem carina na širok spisak proizvoda na kojem su piletina, soja, pamuk, pšenica i kukuruz koje Kina uvozi iz Amerike.&nbsp;
“Kina je dobro pripremljena za trgovinski rat i to zaista neće toliko uticati na nju kao na Kanadu i Meksiko, jer oni imaju oko 70 odsto trgovine sa SAD-om, pa će oni najviše patiti. Ipak, biće posledica, ali će sigurno patiti i američki izvoz, posebno zbog carina na poljoprivredne proizvode. Mislim da ih Kina više neće kupovati. Na kraju niko ništa ne dobija“, kaže izvršni direktor “Geo sekjuritisa" Fransis Lun.
U toj igri, u kojoj niko ne dobija, Meksiko je u najlošijoj poziciji; &nbsp;pokušava da nađe druge trgovinske partnere, ali su mu Sjedinjene Države i dalje najvažnije tržište. Zato su zabrinuti meksički farmeri, a naročito proizvođači tekile.&nbsp;
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3Dfy3HcpR7RNQ&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
"To će zaista imati snažan uticaj, jer se takmičimo sa drugim vrhunskim pićima kao što su konjak, viski ili dobra votka. A ako sve to dolazi iz zemlje u kojoj nema tako visokih carina, naš proizvod postaje, u ovom slučaju, 25 odsto skuplji", kaže Dijego Milan, vlasnik brenda “Kokula Tekila".
Zabrinuti su i farmeri.
"Verujem da će, ako carine dođu, cene porasti. Zaustaviće mnoge male poljoprivrednike koji imaju za cilj da rastu", kaže farmer Efrain Velaskez.
Nova američka administracija najavila je da su carine na čelik i aluminijum, koje stupaju na snagu 12. marta, samo početak. A u okršaju velikih sila najviše ispaštaju mali proizvođači i građani, koji su u strahu od još veće inflacije i visokih cena.&nbsp;
Izvor: Insajder

Teme

Trampove carine stupile na snagu – igra u kojoj niko ne dobija (VIDEO)

"Evropska unija je obavezna da posle jedne ovakve mere Donalda Trampa pokaže da je spremna da uzvrati i da ima načina da odgovori adekvatno na ono što bi moglo da izazove posledice u ekonomskim odnosima s obe strane Atlantika i da ima ozbiljne posledice na evropsku ekonomiju. Međutim, iz ovog samog odgovora koji je danas usledio, možda se može zaključiti da se ostavlja prostor i za nekakve pregovore pre nego što tarife stupe na snagu", navodi Gajić.
Sagovornik Insajdera ukazuje da Ursula fon der Lajen u svojoj reakciji nije precizirala u kom pravcu će ići ta uzvratna reakcija, niti koju vrstu uzvratnih ekonomskih mera bi Evropska unija mogla zaista da preduzme.
"Ono što smo čuli od nje jeste da će one biti proporcionalne. S druge strane, komesar za trgovinu Šefčević takođe kaže da su mere koje su uvele SAD sada zapravo nešto u čemu gube obe strane i da će pogoditi američke potrošače, dovesti do inflacije. Međutim, ono što znamo jeste da će pogoditi i EU, jer dobar deo, nekih 20 odsto proizvodnje čelika, odlazi u Sjedinjene Američke Države, mada Evropa nije najveći snabdevač čelikom i aluminijumom Sjedinjenih Država. Ipak, to će imati posledice, mada bi one mogle biti veće ako bi ovo bio samo prvi korak i ako bi se na tarife za čelik i aluminijum nadovezale i druge tarife, recimo pre svega za automobilsku industriju. Tada bismo mogli da govorimo o zaista ozbiljnim ekonomskim posledicama", dodaje Gajić.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DnBaJ4dv1lyw&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
Ursula fon der Lajen je najavila da će Unija zaštititi svoje radnike i kompanije.
"Ako se prisetimo kako je prethodni put odgovoreno na ovo, jer znamo da ovo nije prvi put da administracija Donalda Trampa uvodi ovakve mere. U svom prvom mandatu, on je učinio isto – tada su carine iznosile 25 odsto, a EU je odgovorila serijom mera, uvođenjem carina ili tarifa na uvoz nekih ciljanih proizvoda iz SAD. To se odnosilo na uvoz motocikala, upaljača, alkoholnih pića i sokova. Logika tih mera tada je bila da bi to moglo da pogodi Trampovu izbornu bazu i da bi on mogao postati osetljiviji i prijemčiviji za pregovore i ublažavanje ovih mera", navodi sagovornik Insajdera.
Gajić se priseća da su se tada dve strane upustile u pregovore i da je došlo do suspenzije ovih mera.
"I sada će doći do nekog približavanja stavova pre nego što mere stupe na snagu. To ćemo videti u narednim danima. Upravo danas u Parizu je došlo do prvog direktnog kontakta između evropske i američke administracije. Doduše, tamo je u centru pažnje veštačka inteligencija i tehnološka industrija, ali sigurno je da je reč i o ovim temama. Kao što sam već pomenuo, Evropska unija nema možda previše dobrih opcija, jer bi ulaženje u neki ozbiljan trgovinski rat sa SAD nosilo rizik da se uključi i automobilska industrija i neki drugi sektori. Iako bi Evropa bila obavezna da uzvrati sličnim tarifama od 20-25 odsto na američke digitalne usluge, to bi već u prvoj godini moglo dovesti do pada evropske ekonomije od 0,2 odsto, što u situaciji u kojoj ekonomija već ne stoji dobro, nije scenarijo koji priželjkuju u Briselu."
Na pitanje o jedinstvu među zemljama članicama, Gajić odgovara: 
"Tramp je, može se sada već reći, više nego u prvom mandatu, EU izložio čitavoj seriji izazova bez presedana – od insistiranja na mnogo većem trošenju za odbranu, uplaćivanja u zajedničku NATO kasu do dva odsto, što sada i Evropljani priznaju da je bilo opravdano, ali on sada govori o pet odsto; do razgovora, odnosno potencijalnog rešenja sa Rusijom i predsednikom Putinom – rešenja za Ukrajinu koje možda ne uključuje Evropljane. SAD prete carinskim ratom u vreme kada se od Evrope očekuje da više ulaže u odbranu. Sve to je jedna oluja koja dolazi iz Vašingtona. Trenutno, reklo bi se, Evropa još uvek čeka da vidi sa čim će se sve suočavati, a jedan od izazova je i ova tehnološka oblast o kojoj se danas govori u Parizu. Međutim, u ovoj situaciji nema previše opcija. Očekuje se da Brisel vidi sa čim se suočava i da zatim pokuša da nađe nekakav zajednički jezik, u nadi da Tramp neće ići na punu konfrontaciju", zaključuje Gajić.
Izvor: Insajder

Gajić: Carinski rat nosi ozbiljne posledice za obe strane Atlantika (VIDEO)

"Ovo je velika stvar. Početak ponovnog stvaranja Amerike bogatom", rekao je Tramp prilikom potpisivanja odluke u Ovalnoj kabineta, preneo je NBC njuz. 	
Tom odlukom, koja stupa na snagu 4. marta, Tramp povećava postojeće carine iz 2018. godine sa 10 na 25 odsto. 	
Američki predsednik naveo je da je cilj mera zaštita domaće proizvodnje i smanjenje trgovinskog deficita. 	
"Našoj zemlji su potrebni čelik i aluminijum koji se prave u Americi, a ne u stranim zemljama", rekao je on. 	
Na pitanje da li će nove carine povećati cene za potrošače, Tramp je kazao da će one "na kraju biti jeftinije". &nbsp;	
Trampov trgovinski savetnik Piter Navaro, rekao je da će nove carine eliminisati prodaju po cenama ispod tržišne vrednosti, povećati domaću proizvodnju i obezbediti stabilnost američke industrije čelika i aluminijuma. 	
Iako Trampova administracija smatra da će nove mere koristiti američkoj privredi, deo poslovne zajednice i analitičara upozorio je na moguće negativne posledice. &nbsp;	
Sindikat radnika u industriji čelika upozorio je da bi tako široka primena tarifa mogla da nanese štetu američkim industrijama. 	
Kanada je trenutno najveći snabdevač čelikom za SAD, a slede Brazil, Meksiko, Južna Koreja i Vijetnam. 	
Tramp je takođe nagovestio mogućnost uvođenja recipročnih tarifa u budućnosti, a analitičari upozoravaju da bi takav potez mogao da izazove rast inflacije i dodatne tenzije u međunarodnoj trgovini. 	
Vlada Australije će nastojati da nagovori SAD da izuzmu Australiju iz grupe zemalja kojima će biti uvedene carine na izvoz aluminijuma i čelika, rekao je juče u australijskom parlamentu premijer te zemlje Entoni Albanez. 	
Tramp je nakon telefonskog razgovora sa australijskim premijerom rekao da će razmotriti taj predlog. 	
Nakon Trampove najave o uvođenju tarifa reagovala je i Evropska komisija. 	
"EU ne vidi opravdanje za uvođenje tarifa na svoj aluminijum i čelik. Reagovaćemo kako bismo zaštitili interese evropskih preduzeća, radnika i potrošača od neopravdanih američkih mera", navodi se u saopštenju Evropske komisije.
izvor: Tanjug

Tramp uveo carine od 25 odsto na uvoz čelika i aluminijuma u SAD

Tramp je u subotu naredio carine na robu iz Meksika, Kanade i Kine, zahtievajući da zaustave protok fentanila, kao i ilegalnih imigranata u slučaju Kanade i Meksika, ali je ipak kasnije zamrznuo carine dvema severnoameričkim državama. 
Kina, kojoj je Tramp uveo carinu od 10 odsto na izvoz robe, obećala je da će osporiti taj korak WTO. 
Kineska vlada je, u saopštenju koje citira WTO, navela kako se čini da te mere nisu u skladu sa obavezama Sjedinjenih Država prema sporazumu koji je prethodio stvaranju Svetske trgovinske organizacije. 
"Kina zadržava pravo uvođenja dodatnih mera i zahteva u vezi s pitanjima koja su ovde navedena, tokom konsultacija, kao i u eventualnom zahtevu za uspostavu panela", navedeno je u kineskom saopštenju.
Izvor: FoNet

Kina pokrenula spor pred STO protiv SAD

Kineska vlada saopštila je da će uvesti carine od 15 odsto na ugalj i tečni prirodni gas, kao i 10 odsto na sirovu naftu, poljoprivredne mašine i veća vozila. 
 
"Američko jednostrano povećane carina ozbiljno krši pravila svetske trgovinske organizacije. Ne samo da ne pomaže u rešavanju sopstvenih problema, već škodi i normalnoj ekonomskoj i trgovinskoj saradnji između Kine i SAD", navodi se u saopštenju. 
 
Carine od 10 odsto, koje je predsednik SAD Donald Tramp naredio za Kinu, treba da stupe na snagu danas, mada Tramp planira da razgovara sa kineskim predsednikom Si Đinpingom u narednih nekoliko dana. 
 
Kineska Državna uprava za regulaciju tržišta danas je saopštila da istražuje Gugl pod sumnjom da kompanija krši antimonopolske zakone. Iako u najavi nisu pomenute nikakve carine ova objava data je ubrzo posle najavljenog stupanja na sangu Trampove carine od 10 odsto na kinesku robu. 
 
Trampove najavljene carine od 25 odsto za Kanadu i Meksiko odložene su posle pregovora održanih u poslednjem trenutku.
Tramp je rekao da su carine za Kinu odgovor na trgovinske deficite i priliv fentanila u SAD.
Izvor: Beta&nbsp;

Carina